Anka Arsenić: Umetnost možemo da stvaramo i kada nam nisu sve kockice na broju

Iako je Anka Arsenić diplomirala na modulu Fotografija Fakulteta primenjenih umetnosti, u njena interesovanja spadaju i grafika i ilustracije. Anka je učesnica brojnih grupnih izložbi, a neki od njenih radova su i nagrađivani. Izložba Diploma 2021 je mesto na kome su se takođe mogli videti Ankini radovi, a sa njom smo razgovarali o umetnosti, za koju kaže da može da nastane i kada nam nisu sve kockice na broju, eksperimentisanju i dosadašnjim radovima.

Dokumentarna fotografija Anke Arsenić

Šta smatraš najvažnijim što si naučila na fakultetu?

Naučila sam da ne moram da se ograničm na jedan medij i da umetnost može da se stvara i kada nam nisu sve kockice na broju (rokovi!). Fakultet je bitan kao nešto što te provocira da probaš stvari koje bi svesno ili nesvesno izbegavao. 

U kom pravcu misliš da će se tvoj rad razvijati posle fakulteta?

Moja primarna polja rada su ilustracija, grafika i fotografija. Planiram da upišem master ove godine i nastavim sa stvaranjem. 

Da li smatraš da si do sada potpuno razvila svoj umetnički izraz?

Mislim da postoji neka „crta” koja je prepoznatljiva za moje radove, ali ne mogu da kažem da sam u potpunosti razvila svoj umetnički izraz. Još je rano za tako nešto, a i ja sam uvek željna eksperimantisanja, menjanja i usavršavanja.

Ankine ilustracije koje objavljuje na svom Instagram profilu @shoegiegaze

Opiši svoj kreativni proces?

To je teško verbalizovati. Volim da glorifikujem ceo taj kreativni proces, a analizom on gubi na posebnosti. Naravno, sve zavisi i od toga šta radim i u kom mediju. Kod nekih stvari ne mislim uopšte, sve je baš spontano, a nekad svemu prethodi istraživanje i promišljanje teme, skice, konsultacije, pa tek onda realizacija. 

Od ideje do formata – čime ti je najzanimljivije da se baviš? Šta te kod jednog rada najviše interesuje?  

Zavisi od toga kako se osećam. Ne znam da li mogu da se odlučim za jedan deo procesa. Nekada najviše uživam u mehaničkom radu gde ne mislim mnogo, nekada je to mozganje o samoj realizaciji, a nekada mi najviše prija razmišljanje o ideji i kako ona može da se razvije.

Kakva je perspektiva mladih umetnika u Srbiji?

To, nažalost, često zavisi od onih koji ne umeju da prepoznaju vrednost kulture. 

Na koji svoj dosadašnji rad si najponosnija?

Postoje oni radovi sa kojima sam više i manje zadovoljna, ali ne mogu da izdvojim jedan na koji se najviše ponosim. Za mene je to kao da pitaš majku da li više voli tebe ili brata/sestru. Uživam u stvaranju i sve svoje radove vidim kao podjednako bitne lekcije.

Anka Arsenić dokumentarna fotografija

Anka Arsenić kreativna fotografija