Raskrsnica kod zgrade Vlade Srbije prohodna je tog 22. oktobra, nešto pre 16 časova. Oktobarsko sunce, miholjsko leto, i ljudi koji pristižu iz svih pravaca – u kolicima, sa rančevima na leđima, i ručno rađenim transparentima. Saobraćaj se nervozno odvija, vozači proviruju kroz prozore, a na trotoaru nastaje polukrug.

Ljudi se sa trotoara premeštaju na kolovoz, žamor se utišava i sve oči uprte su u improvizovanu binu koja je napravljena u poslednjem trenutku.

Okupljeni zahtevaju zakon koji roditeljima–negovateljima ne bi bio milostinja, nego priznanje rada; status, staž, predah; sigurnost da dete ima sistem čak i kad roditelj klone.

Ali neću govoriti u njihovo ime. U ovoj epizodi slušamo mame koje su hrabro iznele svoje priče i delove govora koje su pripremile tog dana.

Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović

Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Oblakoder i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Članak Roditeljstvo bez smene se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Svetski dan reka obeležava se svake četvrte nedelje u septembru već, evo, 20 godina. Ideja je jednostavna: da se makar jednom godišnje podsetimo koliko su reke važne – za vodu, prirodu i zajednice – i da podstaknemo brigu o njima.

Šta ti prvo padne na pamet kada neko spomene zagađenost reka? Tone đubreta koje se svakodnevno bacaju u njih? Kanalizacija koja se direktno izliva, bez ikakvog sistema za prečišćavanje? E, pa, o to je priča za posebnu epizodu koju ćemo ostaviti za neki drugi put. Ono o čemu je ovog puta reč jesu dostupni izvori vode i male hidroelektrane.

A o pravu na vodu najviše znaju ljudi iz Polekola, organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine. Zato su na Interfon ovog puta pozvonili Iskra Krstić, nezavisna istraživačica i Strahinja Macić, pravni savetnik.

Sećaš se informacije da je tokom leta njamanje 108 mesta u Srbiji ostalo bez vode? E, pa, Pravo na vodu, koje je zapravo deo Polekola je razlog zašto smo saznali za taj podatak.

O tome, ali i o razlozima zbog kojih su reke u Srbiji ugrožene slušaj u novoj epizodi Interfona!

Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović

Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Oblakoder i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Članak Kuda teku reke bez vode? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Treća epizoda podkasta Interfon donosi priču o tome kako opstaju nezavisni mediji u Srbiji danas. Od proslave rođendana KRIK-a ispred suda, preko lokalnih redakcija koje se suočavaju sa serijom SLAPP tužbi, do pokušaja da se održi model pretplate i paywall – istražujemo na koji način mediji preživljavaju kada nema podrške države i tržišta.

Ovo je epizoda o pritiscima, ali i o solidarnosti. Dok publika na ulicama pokazuje nezadovoljstvo kroz proteste, ta ista publika postaje ključni oslonac medija – kroz donacije, pretplate, ali i jednostavne gestove kao što su deljenje sadržaja i podrška novinarima koji su na udaru.

Sagovornici u epizodi su: Ana Martinoli, teoretičarka medija i profesorka na FDU, Danica Đokić iz Cenzolovke, Irena Pejić iz Mašine, Bojan Elek iz KRIK-a, Verica Marinčić iz IN Medije, Filip Švarm iz Vremena i Branko Rosić iz Nedeljnika i Velikih priča.

Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović

Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Oblakoder i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Članak Kako danas opstaju mediji u Srbiji? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hogar Strašni. Pas koji je na ulici tražio nežnost. I pronašao je, makar na trenutak, u rukama gumene lutke. Snimak tog susreta obišao je mreže i razne ljude naterao da zastanu i razmisle: kako je moguće da biće koje toliko želi bliskost, završi samo na trotoaru? Hogar je imao sreće, sklonjen je s ulice i sada ima dom. Ali mnoge životinje tu sreću nemaju. Ali, to nije tako odnedavno.

Druga epizoda Interfona nas vraća dvadeset godina unazad, u trenutak kada je slavna francuska glumica i aktivistkinja Brižit Bardo pisala tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Njeno pismo, objavljeno u dnevnom listu Danas, stiglo je kao podsetnik da način na koji se odnosimo prema životinjama govori mnogo i o nama samima. Tada su se prvi put ozbiljnije otvorila pitanja zakonske zaštite, a nekoliko godina kasnije usvojen je i Zakon o dobrobiti životinja.

Danas, međutim, pred nama stoji novi Nacrt zakona koji stručnjaci ocenjuju kao korak unazad. On ponovo otvara prostor za nehumane prakse i dovodi u pitanje ono što su zaštitnici i ljubitelji životinja do sada radili.

Da li smo, kao društvo, spremni da izaberemo saosećanje i odgovornost ili ćemo ponovo zatvoriti oči?

Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović

Članak Čiji su napušteni psi? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bio je jul 2016. godine.

Tatjana Aničić, samohrana majka, sedela je za trpezarijskim stolom i doručkovala sa trogodišnjim sinom Boromirom. Stan na trećem spratu u Ulici Visokog Stevana u Beogradu bio je tih tog jutra — jutra koje će kasnije pamtiti po zvonu na vratima.

„Kroz špijunku sam ugledala dvojicu muškaraca u pratnji dvojice policajaca,” priseća se Tatjana.

Jedan od njih bio je javni izvršitelj. Drugi advokat. U rukama su držali rešenje koje je zahtevalo da stan bude ispražnjen od lica i stvari — odmah.

Misao koja joj je tada prošla kroz glavu je da nije vratila knjigu koju je uzela iz biblioteke, a rok za vraćanje je davno prošao.

Ali bila je to pogrešna misao. Ubrzo će saznati da stan koji je uredno kupila i u kome godinama živi — pravno ipak nije njen.

Realnost koju zakon ne vidi

Čitava zbrka, ispostaviće se, nastala je zbog dogovora koji je prethodni vlasnik stana imao sa investitorom, a koji se ticao i Tatjane.

Ona je stan kupila 2007. godine. Plaćen je gotovinom. Prodavac je bio Srđan Jončić, investitor Željko Subošić. Ugovor su overili svi zajedno u sudu.

„Vidi se tačno po zavodnim brojevima. Znači, svi smo u istom trenutku bili tamo,” kaže Tatjana.

Prvi vlasnik, Jončić, tada potpisuje i overava izjavu kojom se dodatno odriče prava na stan. Kao zamenu trebalo je da dobije stan u drugoj zgradi čiji je investitor takođe bio Subošić.

„Ja sam smatrala da sam ja tu obezbeđena i da sam, kako se to kaže… savestan kupac,” objašnjava ona.

Međutim, 2009. godine, Jončić traži poništenje ugovora koji je imao sa Subošićem i zahteva da mu se stan vrati jer do razmene nekretnina ipak nije došlo. Sud 2013. godine donosi presudu u Jončićevu korist, ali Tatjana ne zna ništa o ovom sudskom postupku. Apelacija zatim, na zahtev Subošića, traži da se Tatjana uključi u proces, budući da je stan u njenom vlasništvu.

Međutim, Prvi Osnovni sud ignoriše odluku Apelacionog suda i 2015. godine donosi odluku istovetnu prvoj, kojom se stan vraća Jončiću. Tada dolazi i odluka o izvršenju prema kojoj Tatjana mora da napusti stan.

„E, ja tek tada, kad mi zakucaju na vrata, saznajem da sam u problemu i onda kreće pakao,” prisetila se.

Presude se nižu, pokušaji iseljenja takođe. A bilo ih je toliko da je u jednom momentu prestala i da ih broji.

Tatjana se seća i prvog susreta s kamionom i socijalnom službom. Imala je spreman kofer, a Boromir je ispred vrata postavio igračke-kamione — kao barikadu.

„Skoro sam bila na poslu, mali me zove i kaže: mama, neka policija je ispred zgrade, ispred našeg ulaza. Ja sam se sledila u momentu. Stalno sam tripovala, baš sam upala u neke paranoje, teške,” priznaje Tatjana.

Inače, ona je dva puta pokušala da dođe do vansudskog rešenja, zbog čega je kontaktirala sa Jovčićem. On je to odbio.

Slučaj trećeg lica

Mehanizam izvršenja u Srbiji složen je i često nevidljiv javnosti, sve dok se ne dogodi slučaj poput Tatjaninog.

Prema zakonu, izvršitelji postupaju onda kada rešenje postane pravnosnažno, objašnjava Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja.

„Javni izvršitelji ne tumače pravo, već sprovode odluke suda,“ kaže on.

Kako Masnikosa objašnjava, Republika Srbija je uvela u sistem javne izvršitelje 2012. godine zbog velikog broja prestavki pred Evropskim sudom za ljudska prava od strane građana i advokata. Oni su se žalili da ne mogu da realizuju svoje, primera radi, pravo na stan, zato što sud ne iseljava nekog ko tu bespravno živi.

Ako neko tvrdi da poseduje pravo koje može da spreči izvršenje, mora to da dokaže, i to u posebnom postupku koji se vodi paralelno. Takva treća lica, kako ih zakon definiše, nisu stranke u izvršnom postupku. Oni često ne dobijaju nikakvo obaveštenje o tome da je proces uopšte pokrenut.

„U javnosti vrlo često neke društvene organizacije manipulišu stanjem u kom se taj građanin desi. Nasuprot tome, mi imamo slučajeve gde zaista neki ljudi jesu prevareni od investitora. Problem je što sve to na kraju ispliva u izvršnom postupku, u kom ta pitanja ne bi trebalo ni da postoje, nego bi trebalo prethodno da se reše pred sudom,” navodi on.

Masnikosa ističe i da „živimo u zemlji u kojoj postoji više nelegalnih objekata nego legalnih“, pa tako faktička situacija vrlo često ne prati onu pravnu.

Upravo u toj sivoj zoni nalaze se ljudske priče koje sistem ne vidi.

Statistika iza vrata

U teoriji, Tatjanin slučaj je izuzetak. U praksi, ti izuzeci ostavljaju velike posledice.

Tokom 2024. godine, u Srbiji su aktivna bila 1.817.242 izvršna predmeta. Samo 8.288 završena su prodajom nepokretnosti, a svega 79 iseljenjem.

Prosečno, tokom poslednjih pet godina, svega 0,004% izvršnih predmeta uključuje prodaju nepokretnosti. Broj prisilnih iseljenja je u padu — 286 ih je bilo 2020. godine, a gotovo četiri puta manje 2024. Ali taj broj ne obuhvata sve. Koliko trećih lica, poput Tatjane, bude pogođeno — nije poznato. Podaci nisu odvojeni, kažu iz Komore izvršitelja.

Mnoga izvršenja se ne sprovedu do kraja – dugovi se izmire ili strane postignu dogovor pre nego što dođe do prodaje ili iseljenja.

„Izvršenje je otprilike kao ogledalo. Tu se vide sve bore na licu nekog čoveka i tu se vidi čitav pravni sistem,” zaključuje Masnikosa.

Kolektivna borba za dom

Odluka da iz stana neće izaći ni po koju cenu Tatjanu je navela da se obrati Združenoj akciji Krov nad glavom. U pitanju su aktivisti koji se bore za pravo na dom i za ukidanje privatnih izvršitelja. U praksi, to znači da se pojavljuju na adresama na kojima su zakazana iseljenja i fizički pokušavaju da ih spreče.

Ivana Anđelković iz ZA Krov nad glavom kaže da ju je iskustvo života u Milanu naučilo kako izgledaju kolektivne krize stanovanja.

„Tamo su čitavi blokovi zgrada u istom problemu i onda je to kolektivni problem,” objašnjava Ivana.

Srbija, međutim, nije Italija. Iako su borbe za pravo na dom slične.

„Košta sud, koštaju advokati i vi sve to morate da platite. Većina ljudi sa današnjim primanjima to ne može sebi da priušti. Ovakav sistem doprinosi tome da ljude gura u sve veće siromaštvo,” dodaje Ivana.

Zbog toga je ZA Krov nad glavom 2021. godine podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Njime se, kako su naveli, krši pravo građana na dom, zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Odgovor i dalje nisu dobili.

Ipak, nastavili su da sprečavaju iseljenja. A dobili su još jednu članicu. Tatjanu. Želja da pomogne onima koji su u sličnoj situaciji motivisala je da se im se pridruži.

„Da sam ja, na primer, izašla iz stana, on bi bio prodat i ja ne bih imala ništa od toga,” napominje Tatjana.

Umesto toga, ona je izabrala samoorganizovanje. Na zboru u parku Manjež 30. marta 2025. godine pojavila se kao redarka.

Tog dana je okupljenima saopšteno da je Apelacioni sud zabranio njeno iseljenje. Međutim, ni posle 9 godina borbe ništa još uvek nije gotovo jer parnica za vlasništvo tek predstoji, ali za sada, bar, zna da niko neće ponovo pokucati na vrata s kamionom i nalogom.

„I puž ima kućicu, kuca ima kućicu, prirodno je. Mislim, tako bi trebalo,” zaključuje Tatjana.

Autorka ilustracija: Nataša Mihailović

Mentorska podrška za pisanje teksta: Stefan Marković

Tekst je kreiran u okviru programa Akademija novinarstva u organizaciji Beogradske otvorene škole

Članak Kad dom postane teret se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Marija Milić
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Simbol Beograda – Avalski toranj se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Snežana Katunac
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Da li tasteri na semaforima zaista rade? I čemu služe? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Danas, usled tehnološkog razvoja, pojave mobilnih telefona i njegove sve veće upotrebe, govornice ljudima nisu neophodne u njihovoj svakodnevici. Ipak, kako čine važan deo istorije svakog grada, njihovo prisustvo u urbanom pejzažu podseća nas na period kada su bile neizostavan deo svakodnevnog života.

Autorka teksta: Marija Todorović
Naracija: Marina Zec
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Telefonske govornice – simboli komunikacije u prošlosti ili buduće atrakcije? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ipak, pirotski ćilim nije samo ukras za domove, već je, od 2012. godine deo kulturnog identiteta i nasleđa, kada je pirotsko ćilimarstvo upisano na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije i od tada je pod zaštitom UNESCO-a. Očuvanje ove tradicije dovelo je do toga da upravo ćilimi budu zaštitni znak ne samo celog pirotskog kraja, već i Srbije.

Autorka teksta: Marija Milić
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Kako nastaje pirotski ćilim? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Snežana Katunac
Naracija: Marina Zec
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec
Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Fića – Malo vozilo velikih mogućnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Marija Todorović

Naracija: Snežana Katunac

Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac

Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić

Dizajn: Olga Đelošević

Animacija: Katarina Ćirković

Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Pruga Beograd-Bar: Potcenjeno evropsko blago se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Snežana Katunac
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Svetlosno zagađenje: Noć koja nestaje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Snežana Katunac
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Tramvaj broj 1: Prvi prestonički tramvaj se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Marija Todorović
Naracija: Snežana Katunac
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Borosane: Simbol radnica u Jugoslaviji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Marija Milić
Naracija: Katarina Baletić
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec

Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Klub Šećer: Prvi beogradski disko klub se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Marija Milić
Naracija: Katarina Baletić
Koordinacija audio snimanja: Snežana Katunac
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec
Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Kiosk K67: Obeležje nekadašnje Jugoslavije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta: Snežana Katunac
Naracija: Sara Arsenović
Snimanje i montaža zvuka: Konstantin Arsić
Dizajn: Olga Đelošević
Animacija: Katarina Ćirković
Urednica: Marina Zec
Produkcija: Oblakoder magazin

Članak Galaksija: Prvi jugoslovenski popularni kompjuter se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U ovom kratkom dokumentarnom ostvarenju Oblakoder je u saradnji sa Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI poukšao da osvetlim problem zagađenja u Beogradu i ukaže na različite izazove i posledice sa kojima se svi mi kao građani svakodnevno suočavamo udišići, često, prekomerno zagađen vazduh.

Posebna pažnja posvećena je i manjkavostima aktuelnog Plana kvaliteta vazduha koji je donet 2021. godine, a koji propisuje određene mere za rešenje ovog problema, o čemu su u filmu govorili i različiti stručnjaci.

Film je nastao u produkciji Oblakoder magazina, a u saradnji sa Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i podržan je od strane British Council-a.

Autorka / glavna novinarka: Snežana Katunac
Kamera i montaža: Maša Memedović
Dizajn i animacija: Olga Đelošević
Producentkinja: Marija Todorović
Dizajn zvuka: Goran Crevar, Digimedia
Miks zvuka: Aleksandar Mladenović
Muzika: KOIKOI – Dodol
Glavna i odgovorna urednica / projektna koordinatorka: Marina Zec
Produkcija i distribucija: Oblakoder magazin
Partnerska organizacija: RERI

Stavovi i mišljenja izneseni u filmu ne odražavju nužno stavove British Council-a.

Članak Pazi vazduh! – film o zagađenju vazduha se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autori emisije Maja Šuša i Nikola Pavlović
Kamera Luka Đuđa Vladisavljević i Antonije Manojlović
Produkcija UG Akademska scena
Montaža Dragan Jokanović
Vizuelni identitet Milica Milosavljević
Distribucija Oblakoder magazin

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Članak Bašta 10: Katarina Koljević i Slaven Došlo | E05 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autori emisije Maja Šuša i Nikola Pavlović
Kamera Vladimir Đurić i Luka Đuđa Vladisavljević
Produkcija UG Akademska scena
Montaža Dragan Jokanović
Vizuelni identitet Milica Milosavljević
Distribucija Oblakoder magazin

Članak Bašta 10: Nikola Stojanović i Nađa Petrović | E04 se pojavljuje prvo na Oblakoder.