Kada vozite skejt, pod uslovom da ga vozite na ispravan način – dakle, ne štedeći ni sebe ni dasku – što vi postajete bolji, to parče drveta pod vašim nogama postajaće gore. Prvo će se rep istanjiti, kao i nos, pa će vam biti teže da pop-ujete dasku i s njom se odvajate od asfalta. A zatim će pući. Ako baš nemate sreće, po sredini. A ako ste talični, otkinuće vam se samo rep ili nos daske.
Nakon toga, imate tri opcije. Prva je da dasku, tj. ono što je od nje ostalo, zaturite negde, najčešće ispod kreveta. Druga je da je poput trofeja okačite na zid i retkim posetiocima vaše sobe, bili oni zainteresovani za to ili ne, prepričavate okolnosti koje su dovele do lomljenja daske. Treća je da je prosto bacite u đubre.
Međutim, ne mora da bude baš tako.
Dušan Nešić, 28-godišnji dizajner iz Niša, koji stoji iza brenda Dek Bords, već nekoliko godina uspešno spašava stare i slomljene daske, dajući novi izgled i, samim tim, novu šansu za kruziranje niz ulice. Dek Bords je nastao kao spoj ljubavi prema skejtbordingu i prirodi, jer restauriranjem starih dasaka, priznaćete, seče se manje drveća nego za proizvodnju novih. A i sigurno je dobar osećaj kada uzmete nešto tako krho i nemoćno, poput razlistane i naprsle daske, i od nje napravite divni i glatki kruzer.
Ali pored drvorezačke delatnosti, Dek Bords je vremenom prerastao i u modni brend, a najnovija kolekcija Deki Daska bila je savršen povod da sa Dušanom popričam o skejtu, reciklaži, pacovima i hobotnicama.
Kada si počeo da voziš skejt i kako je to izgledalo?
Počeo sam odavno, zapravo sam više pokušavao da vozim, neke 2006/7. godine. Video sam da na Mudonji (kolokvijalni naziv među niškim skejterima za spomenik na Trgu kralja Aleksandra) ekipica vozi i drugar me je odveo tamo. Iskreno, ne sećam se koga sam tada sve upoznao. Gledao sam ekipu koja je pokušavala da uradi 50-50, a kasnije sam ja pokušavao da uradim oli, iznova i iznova, ali onda sam skapirao da možda daska i nije baš za mene i odustao posle nekoliko meseci. Daska koju sam tada vozio je blejala jedno deset godina, sve do nastanka Dek Bordsa, kada sam je pretvorio u Dek Bord.
Iako si prestao da pokušavaš trikove, i dalje voziš, i gajiš veliku ljubav prema skejtbordingu. Kako si došao na ideju da pokreneš Dek Bords i da spašavaš daske?
To sam rešio 2015. godine. Video sam nekog lika (Aleksa) na Jutjubu kako je isekao staru klasičnu dasku i od nje napravio kruz i bio sam u fazonu – to je to, imam staru dasku, uradiću isto. Tada sam skapirao da stara, izdrndana daska može da dobije novi sjaj. Tako je nastao prvi Dek Bord. Fanfekt – kasnije mi se Aleks javio i rekao da mi kidaju daske, hehe.
Kako se osećaš kada moraš da sečeš neku dasku? Kao da skrnaviš nešto sveto ili kao spasistelj?
Kao hirurg, jer bi se u suprotnom daska bacila, ne bi se iskoristila ponovo. Ovako joj bukvalno dajem novi život. Uvek nešto može da se izvuče iz stare daske, dok za nove treba poseći stablo, a nema razloga za to, kad i te iste stare mogu da se voze barem još pet godina kada se srede.
Sa kakvim daskama najviše voliš da radiš i koje oblike preferiraš da praviš?
Pa uglavnom dobijam lomljene daske kod prednje osovine i zbog toga sam razvio oblik pod nazivom Kepec. To je ujedno i moj najčešći oblik za dasku i zapravo njega najviše i volim, jer je mali, presladak i dobar sa vožnju.
Da li postoje daske koje odbijaš da prerađuješ? Određeni modeli, brendovi, ili stanja u kojima se daske nalaze koje jednostavno ne diraš?
Iskreno, ne marim za modele i brendove, ali odbijam da radim cele, neoštećene daske kojima ništa ne fali. Jer nije to poenta Dek Bordsa. Poenta je da ostećenu dasku vratim u život, dam joj drugu šansu, jer, tehnički, ne mogu da je vratim u prvobitno stanje.
Da li Dek Bords nudi samo daske ili je moguće sklopiti i čitav komplet?
Jedno vreme sam mogao da sklapam komplete, jer su delovi bilo priuštivi, ali više ne, nažalost. Međutim, bilo je slučajeva kad mi klijent da punu slobodu i neograničen budžet kako bih sklopio komplet, jer želi samo moju dasku i nijednu drugu. Posebna ljubav za te ljude!
Kada je reč o grafikama, da li postoji motiv koji preovlađuje na tvojim daskama ili to sve zavisi od serije koju trenutno radiš ili od zahteva ljudi za koje radiš?
Pa, sve zavisi… Uglavnom radim unikate, jer ljudi žele da imaju karakteristične i personalizovane daske, ali imam i par motiva koji su stalni – božur, pipci hobotnice, pacov, ajvar… Oduvek sam voleo da škrabam, pa je sve nekako prirodno isplivalo, šta znam.
Za koga su Dek Bords daske?
Pa, za sve, ali rišejpove uglavnom traže ljudi koji su emotivno vezani za neku dasku staru dasku, za skejt koji su odavno vozili. A ovako im daju i novi život, ali ih i čuvaju.
Koja ti je najdraža daska koju si dosad uradio?
Mogu da izdvojim top tri: Daska koju trenutno vozim, nastala od prvog longborda koji sam kupio – stari Sector 9, koji sam ubrzo polomio ali i bio privilegovan da mu dam novi život kasnije. Zatim, prva daska koju sam isekao i na kraju daska koju sam oblikovao po uzoru na skejtove iz šezdesetih. Nekako, od njih je sve počelo, pa sam želeo da napravim omaž tome, od punog drveta.
Prva isečena daska
Daska koju trenutno vozi
Kada si počeo sa garderobom? Ili je to išlo odmah uporedo sa daskama?
Počeo sam malo kasnije u odnosu na dakse, 2017. godine, od male serije majica. Uradio par printova – mala hobotnica koja drži dasku i viri iz džepa na grudima – sa prvim logoom Dek Bordsa. Posle su usledili različiti printovi na majicama, duksevima i cegerima, kao i najnovija serija, Deki Daska, proistekla iz jednog od mojih brojnih nadimaka. Mada, ispostavilo se da je prvi print bio i najprodavaniji, pa se možda i ponove te maje za desetogodišnjicu, videćemo.
Ono što me i dan-danas izluđuje kod inostranih skejt brendova jesu astronomske cene, naročito garderobe. Da li misliš da se domaćim skejt brendovima može malo boriti protiv toga?
Iskreno, ne znam, jer mi baš i nemamo neko razvijeno tržište, svi su već navikli na odredjeni brend daske, bar oni koji voze duže i mogu da ih priušte tako da ne verujem da bi menjali to. Ali i zavisi šta se smatra skejt brendom. Ako je to nešto nalik mom brendu, onda – da. Jer onda niko ne radi nove daske, već je akcenat na reciklaži. Mali broj ljudi kupuje domaće daske, ali Dek Bords je drugačiji i pretpostavljam da zbog toga i zanima ljude, jer je fora reciklaža.
I gde mogu ljudi da te nađu i koji su dalji planovi za Dek Bords?
U Nišu, najčešće oko 23h u Mega Maxiju, po širem centru grada ili negde gde nema puno ljudi. Po Beogradu, u Zakoretu. Posetim po neki bazar s vremena na vreme, poput bazara Mint Komune u Nišu. A što se tiče daljih planova, naravno, da se širimo na celu Evropu i cijeli svijet, prvenstveno u toplije krajeve haha. Ali videćemo, daske će uvek biti tu, majice, duksevi, cegeri – naravno, a ima još nekoliko projekata na čekanju. Stay tuned, što bi rekli.
Pratite Dušana i Dek Bords na Instagramu!
Fotografije: Dek Bords
0 Comments