Dirižabl: Putovanja lakih i teških nota u vazdušnoj lađi

Ana Dajić je osnovne i master studije završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, te nosi zvanje etnologa-antropologa. Ipak, Anu još više vezujemo za svet istraživanja, pripovedanja i predlaganja muzike. Ona je autorka i muzička urednica Milica Magazina i tvorac, voditeljka i urednica emisije “Dirižabl” koju možete svakog drugog ponedeljka od 18 sati slušati na KLFM-u, četvrtkom od 19 sati na RadioBruskinu, a subotom od 15 sati i na RadioAparatu. Ukoliko više uživate u odloženom slušanju, sve epizode emisije “Dirižabl” možete pronaći na Mixcloud platformi koju Ana puni autorskim sadržajem već četiri godine.

Osim toga Ana se već duže vreme bavi i puštanjem muzike u različitim lokalima u gradu. Ipak, nas je najviše zagolicala ideja emisije “Dirižabl”, pogotovo jer je pred kraj prošle godine objavljena je stota epizoda ove emisije. Nas je zanimalo kakav je put “Dirižabl”, ali i Ana zajedno sa ovom letelicom lakšom od vazduha prošla od njenog nastajanja. Ana je razgovor obojila bojama i tonovima kojima boji svaku svoju emisiju, a za kraj intervjua snimili smo i mini podkast sa njom gde se osvrćemo na muzička ostvarenja koja su nastala u prethodnoj godini.

Nedavno si objavila stotu emisiju – a ja sam poslušala tvoju prvu emisiju, kako je sada doživljavaš?

Nisam sigurna koliko ti je to bila dobra ideja. Šalim se. Iako su počeci bili tehnički dosta traljavi i nesigurni, zapravo je jako zanimljivo osvrnuti se i primetiti koliko su se stvari izmenile, porasle, upotpunile.

Ono što je meni posebno bilo zanimljivo jeste da ti je uvodna špica od prve emisije ista, što nije toliko često, pa je moj utisak da si veliki detaljista i da vodiš računa o svim segmentima emisije. Koliko se to promenilo i da li se razvilo?

Džingl se još neko vreme sigurno neće menjati jer daje baš onakav karakter Dirižablu kako sam s početka i zamislila. Možda bih samo volela da sam reč “Dirižabl” izgovorila baš ja ili neki ženski glas. Što se detaljisanja tiče, mislim da uvek može bolje!

Ti sama radiš sve za emisiju?

Skoro sve. Završni deo miksa ostavljam drugom paru ušiju, gitaristi benda Nežni Dalibor – Ivici Markoviću, koji prati ovu lađu od samog početka.

Kako izgleda proces rada na tvojoj jednoj emisji – od pripreme pa do realizacije?

U mom slučaju, proces rada na jednoj emisiji se sastoji iz nekoliko etapa – priprema muzike koja će se puštati u emisiji, snimanje onoga što želim da kažem, obrada tog govornog dela, lepljenje i pakovanje u konačni miks, a potom i njegovo dalje premeštanje  “na oblak” i društvene mreže. Takođe, Dirižabl trenutno gostuje na četiri  internet radio stanice u redovnim terminima što podiže nivo odgovornosti i značajno utiče na organizacijski proces.

Logo emisije Dirižabl

Koliko se razlikuje rad na emisiji kada imaš gosta?

Ne previše. Izbor muzike onda prepuštam gostu, a sve ostalo je i dalje na meni.

S ozbirom da radiš u samostalnoj režiji, gde snimaš emisije?

Uglavnom kod kuće. Oduvek mi je bila izuzetno romantična ideja da iz privatnosti sobe možeš u isto vreme da odašilješ svoj i osluškuješ tuđi svet.

Kako ti vidiš odnos radija i podkasta, tačnije tih transformacija savremenog radija?

Upravo završavam rad baš na tu temu koji smo moja drugarica Sonja Radivojević i ja naslovile „Radio ‘na oblaku’: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija“. Taj odnos pre svega vidim kao logičnu posledicu sveopštih transformacija medija, koje su u slučaju radija posebno zanimljive sada kada spajanjem sa internetom on  živi neki novi život.  

Da li misliš da su radio i podkast ista stvar ili ne? Koje su odlike podkasta?

Podkast je svakako povezan sa izlaskom radija iz analognih okvira i sa našim izmenjenim potrebama usled užurbanog ritma svakodnevnog života. On nam, kao forma, omogućava da radio nosimo “u džepu”, svuda sa sobom. Trenutno se nalazimo pred neograničenom ponudom muzike koju iz tog mora moramo da probiramo, ili pak da tražimo druge koji će to uraditi za nas. Tu podkasti pokazuju svoju najveću moć jer ih možemo selektovati po najrazličitijim kriterijumima. Takođe, podkasti nam omogućavaju da i mi sami kreiramo radijske emisije, što zapravo i nije tako nova stvar. Saznala sam da je već prvi priručnik za stvaranje kućnog radija napisan 1922. godine od strane A. Hyatt Verrill-a, i dostupan je na internetu.

Zašto si svojoj emisiji dala ime “Dirižabl”?

Nisam mogla da smislim ništa poetičnije od “putovanja lakih i teških nota u vazdušnoj lađi”.

Kako je nastala emisija “Dirižabl”?

Kao slučajan splet okolnosti, ogromne ljubavi prema muzici i nečije čvrste vere u mene. Prva emisija je emitovana na tada aktuelnom NOFM radiju, bez konkretnog plana o njenoj budućnosti. Par godina i par radio stanica kasnije, Dirižabl još uvek ima “gorivo” i razlog da leti internet nebom.     

S obzirom da se emisija do sada razvijala i menjala čak oblik, da li imaš ideju kuda ide “Dirižabl”?

Za sada i dalje ka pomnom osluškivanju i istraživanju muzike. S tim u vezi, možda u budućnosti probam i neke krupnije zalogaje poput organizacije koncerata ili čak izdavaštva. Ali polako, sve je dobro dok ne kažeš: “Šta mi je to bilo potrebno”.

Ono što prati tvoju emisiju jeste činjenica da puštaš muziku, ali si to počela da radiš mnogo pre rada na emisiji – kako je došlo do toga?

Za vreme mog intenzivnijeg volonterskog angažmana, pridružila sam se Projektu Femix koji je negde krajem 2011. godine proširivao svoj tim. Sećam se da nas je na tom sastanku bilo prilično i da smo imali slobodu da se u okviru projekta preraspodelimo na željene sfere. Tada je Projekat Femix još uvek aktivno radio na izdavanju Femiksete te smo, povodom toga, odlučili da napravimo žurku/promociju za nadolazeći Dan žena. Tako sam nekako ja određena za DJ-icu tj. muzičku urednicu te večeri u klubu Idiott, gde sam se nakon toga zadražala još dve i po godine. Posle su se kafei i klubovi u kojima sam puštala muziku nizali, a za sad sam stalno „parkirana“ u Perki.

Koliko se razlikuje pravljenje plejliste za emisiju i za žurku?

Nikada ne pravim plejlistu za žurku. Uvek sa sobom nosim USB koji svakodnevno punim (plesnom) muzikom, te radije na licu mesta, u zavisnosti od atmosfere i raspoloženja, pravim muzički izbor. Slično je i kad pravim emisiju.

Na koji način ti slušaš muziku, kako otkrivaš nove stvari?

Radio isključujem samo kad odlazim da spavam, te moje zvučne krajollike svakodnevno boje razne internet stanice i domaći i strani podkasti koje pratim na Mixcloudu. Takođe, muziku mi otkrivaju i sami gosti Dirižabla koji tom prilikom prave odlične muzičke kolaže.  

Šta ti je kao promenu, najviše u životu doneo “Dirižabl”?

Razbijanje stidljivosti koja mi je dugo bila problem. Još važnije, nova poznanstva i prijateljstva sa nekim divnim ljudima koji muziku vole bar podjednako kao ja. 

S ozbirom da ti često dolaze gosti sa scene, kako je doživljavaš i da li imaš neke favorite koje češće zoveš nego druge?

Od onih sam koji tvrde da nemaju omiljeni bend, ni omiljenu pesmu pa tako nemam ni jednog omiljenog gosta/gošću. Svi su mi podjednako dragi i to što su se našli u Dirižablu može samo da znači da volim njihovu muziku i cenim to što rade.

Ko su ti uzori i kako to znanje uklapaš u rad na svojoj emisiji?

Svi oni koji posvećeno, sa toplinom i žarom predstavljaju drugima muziku. Na našem govornom području ima baš puno takvih, a deo se nalazi u Favorites odeljku Dirižabl Mixclouda.

Sa kime bi volela da radiš emisiju?

Jedan korak ka promeni u okviru emisije bili bi intervjui sa stranim bendovima, pa u tom duhu obožavala bih emisiju sa Arcade Fire, na nekoj usputnoj stanici njihove turneje.

Koja ti je emisija ostala u najboljem sećanju?

Možda jer je najsvežija, možda jer je jubilej, ali emisija br. 100 – kao mera neke lične istrajnosti.

S obzirom da smo na pragu ove godine šta želiš dirižablu u ovoj godini?

Siguran let i dobre vetrove.

Autor naslovne fotografije: Ivica Marković