fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Heartstopper: Javni čas razumevanja i saosećajnosti

Gde nas vode nove avanture Čarlija i Nika?

22. August 2023

Druga sezona prošlogodišnje romantične komedije-drame Heartstopper pojavila se na Netfliksu početkom avgusta. U pitanju je prilično verna televizijska adaptacija istoimenog stripa autorke Alis Ouzman (kod nas prevedenog kao Leptirići), koja je ujedno i kreatorka ove serije. Prva sezona fokusirana je na upoznavanje i zaljubljivanje dvojice srednjoškolaca – Čarlija (Džo Lok) i Nika (Kit Konor) – dok druga sezona širi svoj fokus na njihove prijatelje i porodice, kao i odnose koje oni grade sa Čarlijem i Nikom.

Otvaranje ka svetu van veze Čarlija i Nika koju nova sezona sprovodi dešava se, pre svega, na unutrašnjem planu. Glavnina prve sezone bavi se procesom zaljubljivanja ova dva mladića i Nikovim postepenim prihvatanjem sopstvene seksualnosti (Čarli je odmah na početku serije ustanovljen kao gej lik, dok Nik kroz osam epizoda prelazi put samootkrivanja biseksualnosti), a u drugoj sezoni dvojica protagonista zajedno odlučuju u kojoj meri žele da njihova veza bude javna, i to uglavnom prateći Nikov proces autovanja okruženju. Međutim, serija pravi iskorak iz njihovog malog sveta i u doslovnom smislu kada Čarli, Nik i ostatak ekipe otputuju na ekskurziju u Pariz. Tri od osam epizoda posvećeno je ovom putovanju i tokom njih se otvaraju nove teme, među kojima je najvažnija tema mentalnog zdravlja. Konkretno, uvodi se problem poremećaja u ishrani, što deluje malo preozbiljno za slatkastu i često naivnu seriju kakva je Heartstopper

Nik i Čarli jedu sladoled na Monmartru

 Ova serija je od početka bila nerealno vedra, s obzirom na tematiku kojom se bavi. U pravom životu bi dva srednjoškolca koja stupaju u gej odnos prošla kroz sito i rešeto – i zapravo je pitanje da li bi do ostvarenja odnosa uopšte i došlo – dok se u Heartstopper-u konflikti svode na nekoliko koškanja po hodnicima škole ili bioskopa, i to je to. Čak i u drugoj sezoni nema nekog većeg zaoštravanja situacije po tom pitanju: samo dvoje roditelja ne prihvata seksualnost svoje dece, a kada među vršnjacima dođe do nerazumevanja ili ismevanja nečije seksualne orijentacije, ono vrlo brzo biva propraćeno izvinjenjem od strane ismevača ili „bulija“.

Kada sam gledala prvu sezonu (a i kada sam potom čitala stripove), Heartstopper nisam mogla posmatrati drugačije do kao jednu nežnu LGBT bajku. Kao fantaziju koja je tu da nam pokaže koliko bi svet bio lepši (serija obiluje slatkim animacijama, pa i doslovce prikazuje svet lepšim od realnog) kada bi svakome od nas bilo dozvoljeno da živi u skladu sa svojom prirodom, bez konstantnog pravdanja i dokazivanja vlastite ljudskosti na svakom koraku. I zaista, scene u kojima je Niku i Čarliju dopušteno da prosto budu ono što jesu (a to je skoro svaka), bile su mi izuzetno dirljive, dok sam zbog par njih i zasuzila jer su prilično kontrastirale stvarnosti lišenoj šarenih animacija. Ova nezazorna bezbrižnost serije ima i osvežavajuće dejstvo, budući da gej (a naročito lezbejski) parovi u knjigama i serijama, ali najviše u filmovima, obično završavaju više ili manje tragično.

Čarli i Nik, zaljubljeni (a i u svoje telefone)

Druga sezona ovaj bajkoviti kvalitet podiže na još viši nivo. Tokom nje vidimo da skoro svi likovi – prijatelji, članovi porodice, partneri, profesori – otvoreno, bez straha i kočnica, komuniciraju jedni sa drugima i pokazuju neočekivanu empatiju. Emotivna zrelost i gotovo terapijsko izražavanje Čarlija, Nika i njihovih drugara posebno su frapantni, s obzirom na njihove godine, i na tome bi im mogla pozavideti većina odraslih. U tom smislu, kao što junaci i doslovno i metaforički rastu kako vreme serije odmiče, tako i Heartstopper iz jedne prevashodno LGBT bajke prerasta u bajku potpunog razumevanja, saosećajnosti i, najvažnije – ljubavi.

I to one čedne ljubavi, tokom koje se parovi samo ljube i u kojoj telo kao da ne postoji ispod vrata – seksualan kontakt ograničen je na dodire iznad grudi. Ovo odsustvo telesnosti, a bogami i za taj uzrast karakteristične neposlušnosti, potpuno odudara od drugih tinejdžerskih serija, kao što su Sex Education, We Are Who We Are, a posebno Euphoria, kao i od coming of age filmova gej tematike poput Call Me by Your Name ili Of an Age. Čini se da Alis Ouzman ne želi nikoga da isprovocira u svojoj želji da humanizuje pripadnike LGBT populacije, pa svoje karaktere upravo time dehumanizuje. Oni često deluju kao hodajući pamfleti za edukaciju o seksualnim orijentacijama i rodnim identitetima.

CecaEkipa u Parizu

Insistiranje na ispravnim, podržavajućim reakcijama likova u skoro svakoj situaciji i otklon od telesnog nekima će biti bljutava rabota, a nekima dobrodošao beg od stvarnosti. Međutim, treba se osvrnuti i na činjenicu da ciljnu publiku ove serije ne predstavljaju odrasli, pa čak ne ni adolescenti, nego tvinejdžeri. Dakle, deca od 10 do 14 godina. Za njih, naročito za pripadnike LGBT populacije među njima (kojih sigurno ima!), ova serija (a i strip) služi kao svojevrsni priručnik za prepoznavanje međuljudskih odnosa punih ljubavi i podrške. A verovatno su im i zapleti zabavniji, koliko god oni nevino i naivno izgledali starijim generacijama.

Ali, čak i ovakav bezazlen sadržaj ponegde nailazi na cenzuru. Mislim pre svega na stripski predložak, koji je još manje eksplicitan u poređenju sa serijom. Naime, direktor Gradske biblioteke Pančevo je ranije ove godine povukao prva dva izdanja stripa Leptirići iz dečjeg fonda biblioteke, samo zato što govore o odnosu dva gej dečka. To znači da na sajtu biblioteke možete videti da su ova dva stripa dostupna za pozajmicu, ali ako ih tražite u biblioteci, zaposleni vam ih neće izdati. Neću dalje da komentarišem ovaj potez svog sugrađanina jer bih time izašla iz okvira jedne recenzije, ali reći ću da je ovaj slučaj upravo potvrda toga da su nam knjige, serije i filmovi poput Leptirića i te kako potrebni. Iako mnogi od nas žive u 2023. godini, izgleda da neki još uvek o tome nisu obavešteni.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *