Hodam i gazim taj žuti kamen. Prostire se svuda unaokolo, od njega su kuće, zidine, utvrđenja, crkveni tornjevi. Medni tonovi svuda unaokolo, i sada postaje jasno odakle potiče naziv ovog ušuškanog ostrva.
Između kamenih kuća i zgrada u uskim ulicama dodatno suženim uniformnim malim balkonima brzo se smenjuju zanimljivi prolaznici. Ta skučenost lako puni kadar. Na svakom ćosku nalećem na osemehe koji su došli sa svih strana Sveta. Miris Azije i jaki suvi vetrovi Afrike u najsunčanijem gradu Evrope. Sve je tu.
I ovo, kao i prethodna putovanja, rađa nestrpljivo isčekivanje šta je zapravo na traci 35 milimetarskog filma. Raduju me ponovni susreti s prolaznicima koji sada ostaju nepomični na pristiglim skenovima i pričaju neke svoje priče.
Malta. November 2022.
Fotografije: Peća
0 Comments