Od prvog računara i robota, preko
video igara, audio i vizuelne umetnosti
U vreme kada je CER 10 nastao, verovalo se da digitalne tehnologije neće moći da nadmaše analogne u brzini izvršavanja zadatih operacija. Poređenja radi, CER 10 bio je 40.000 puta sporiji od današnjih kućnih računara.
TIOSS je javno predstavljen 1965. na Zagrebačkom velesajmu, gde je delio propagandne letke i govorio: Izvolite, a kada bi neko uzeo letak, opet bi ponovio istu radnju. Već sledeće godine, 1966, prošetao je po Trgu bana Jelačića u Zagrebu.
„Beogradska šaka“ je model prve na svetu protetičke robotske šake i predstavlja preteču svih bioničkih proteza. Imala je mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu i mogla je da izvede dve ključne radnje – stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima.
U Zagrebu je 3. avgusta 1968. godine otvorena izložba kompjutera i vizualnih istraživanja, kao početak međunarodne manifestacije Tendencije 4 (1968–1969), gde su prvi put izloženi digitalni radovi hrvatskih umetnika. Prvi umetnički digitalni radovi nastajali su, uglavnom, u institucijama, s obzirom na to da su tamo bili dostupni i prvi računari, pre nego što je krenula lična upotreba računara koji su, kasnije, bili dostupni i za ličnu upotrebu.
Autor rada: Zdeněk Sýkora: Black-white Structure
U Fabrici računarskih mašina (FRM) napavljen je prvi jugoslovenski elektronski kalkulator IE-4000. Prema inženjeru Dušanu Senćanskom, bio je to prvi jugoslovenski minikompjuter.
Matematička gimnazija je bila jedina srednja škola u tadašnjoj SFRJ koja je imala svoj računar, na njemu je mogao da radi samo jedan korisnik, ipak bio je od velike pomoći za praktične vežbe i od presudnog značaja za dalji razvoj i obuku mladih u ovoj oblasti.
Osnovan Elektronski studio Trećeg programa Radio Beograda. Prve muzičke kompozicije su nastajale na hibridnom sistemu bez računara u ovom studiju.
Osnovano Društvo za informatiku Srbije. Udruženje je formirano u Beogradu na Elektrotehničkom fakultetu. Cilj udruženja bilo je okupljanje profesionalaca iz oblasti Informaciono komunikacionih tehnologija i njihovo aktivno učešće u razvoju informatičkog društva.
Nastaje Kompjutorija – prva računarska kompozicija u Jugoslaviji. Vladan Radovanović kreator je ove prve računarske kompozicije koja je realizovana tako što je autor na osnovu „mape tendencija” koju je „zadavao” računaru, dobijao kao rezultat slučajne vrednosti u određenom opsegu, od kojih je nakon generisanja formirao konačni muzički tok.
Na matematičkom fakultetu uveden E smer o IT-u. Ulazak računarskih predmeta na univerzitete i u srednje škole dosta je uticao i doprineo razvoju IT sektora na prostoru SFRJ.
Damir Boras prema idejama arhitekte Velimira Neidhardta iz Urbanističkog instituta Hrvatske razvio URBAN, prvi računarski jezik za potrebe urbanističkog i prostornog planiranja u Hrvatskoj.
Razvijen je prvi robot UMS 1 koji je primenjen u domaćoj industriji u Jugoslaviji. Prvi industrijski robot koji je primenjen u praksi u fabrici Teleoptik na zadacima montaže sklopova termostata za automobile.
U Sloveniji je nastala jedna od prvih upečatljivih video igara za ZX Spectrum – Kontrabant. Izdavač je bio omladinski Radio Študent, a jedan od tvoraca Žiga Turk, kasnije slovenački ministar. Cilj ove tekstualne avanture, predstavljene na sajmu knjiga u Beogradu, bio je da se sastavi računar.
U emisiji Ventilator Zorana Modlija na talasima radija „Beograd 202” emitovani su zvučni zapisi igara, a na slušaocima je bilo da tonski zapis zabeleže, potom kasetu ubace u kasetofon i posle nekoliko komandi, krenu da uživaju u igranju.
Kreiran prvi industrijski robot u Ljubljani - Goro. Prvi industrijski robot Goro 1 razvijen je u IJS-u i proizveden u Gorenju, a sa radom je počeo 1980. godine.
U Hrvatskoj izlazi kućni računar Galeb. Galeb je proizveden u samo 250 primeraka, jer je pojavom tehnološki naprednijeg i jeftinijeg računara Orao, Galeb već zastareo.
Izlazi Lola 8, računar za kućnu upotrebu, sklopljen od komponenta koje su se koristile za CNC mašine. Ovaj model ostao je u sećanjima onih koji su na njemu igrali video igru koja je, ako sakupite dovoljno poena, svirala pesmu „Fijaker stari".
U Hrvatskoj izlazi Orao kućni računar. Tvorac Galeba, Miroslav Kocijan, zaslužan je i za razvoj modela Orao, koji je bio zastupljen u školama u Hrvatskoj 80-ih godina. Orao je i „glavni krivac” za to što je Galeb proizveden u samo 250 primeraka jer je u odnosu na njega bio tehnološki napredniji i jeftiniji za proizvodnju.
Nastaje prvi kompjuteri za kućnu upotrebu u Srbiji - EI Pecom 32 i kasnije EI Pecom 64.
Suzy soft ZG izdaje 15 video igara, među kojima su Alibaba, Mica spremačica, Cvećar, Pećinski heroj, Pijandura. Ali Baba iz 1985. godine – koja je podsećala na Pekmena, a Pekmen je, izgleda, poslužio kao osnova za video igru Cvećar u kojoj je cilj bio zasaditi cveće, dok vas u tome ometa ekipa huligana.
Nastaje video igra Na Balkanu ništa novo. Cilj ove igre bio je spasavanje Dojranskog jezera. Video igra se bavila aktuelnim političkim događajima u Jugoslaviji 1988. godine i kao likove je imala kako stvarne osobe iz tog perioda (Fikret Abdić, Janez Janša, Slobodan Milošević, Đorđe Balašević), tako i likove iz tada aktuelne popularne kulture (Đekna) i lokalna mitska bića (vile iz Neuma).
Ovaj računar koji je osmislio Voja Antonić, ljudi su sklapali pomoću uputstva u časopisu Računari u vašoj kući. Preko 8000 ljudi u to vreme uspelo da sklopi Galaksiju.
Vladan Radovanović, album Fanoverzum, na kojem se nalazi kompozicija "Kompjutorija"
Na ovom izdanju izvedena je i kompozicija Mala lična muzika, našeg poznatog kompozitora Miše Savića, koja spaja svet računara i klasične muzike aludirajući na „lično“ u „ličnim računarima“ (Personal Computer) i na Mocartovu Malu noćnu muziku. Ovim je istaknuta pozicija ličnih/personalnih računara kao pogodnih uređaja za stvaranje muzike, ali i naročita „privatnost“ takvog stvaralaštva koje nastaje u intimnoj/kućnoj atmosferi, u odnosu između kompozitora i virtuelnog studija.
Sezam, kako se prvobitno zvao ovaj BBS (Bulletin Board System) radio je po principu razmene poruka, kao preteča foruma. Za prvih pet godina, od novembra 1989. do novembra 1994, korisnici su napisali 394,000 poruka odnosno 418 megabajta teksta na razne teme, od računarskih pa do politike, kulture, muzike... Korisnici Sezama su se između sebe nazivali Sezamovci i predstavljali su svojevrsnu preteču društvenih mreža.
U godinama sankcija i kasnije, do potpunog oslobađanja tržišta, u Srbiji su se kompjuteri uglavnom sklapali na sledeći način: korisnici su mogli da biraju pojedinačne komponente za svoj računar, uključujući procesor, matičnu ploču, grafičku karticu, memoriju, hard disk, napajanje, kućište i ostale periferne uređaje.
Festival Muzika u Srbiji je nakon svojih četrnaest izdanja i različiith oscilacija po pitanju finansija i organizacije prestao da postoji, a njegovo poslednje izdanje je održano upravo 1991. godine.
Ono što je za njega karakteristično je da su umetnici koristili isključivo Internet kao medijum za stvaranje umetničkog rada i da je njegova produkcija jedino moguća putem Interneta.
Prvog novembra 1996. godine firma Sezam Pro ponudila je pun pristup Internetu čime se zvanično Srbija uključuje u globalnu mrežu svih mreža - tada na našim prostorima počinje Internet era.
Jedan od ciljeva ovog Internet kafea bio je i da ovo postane mesto na kome će ljudi koji nemaju računar moći da se upoznaju sa mogućnostima koje pruža Internet, kontaktiraju sa svojim prijateljima širom sveta ili prikupe i prenesu informacije.
Kompjuterska umetnost – prva izložba računarske umetnosti u Srbiji. Izložba je sadržala različite pristupe kompjuterskoj tehnologiji, koncerte kompjuterske muzike uživo i različite događaje sa autorima iz Slovenije i Srbije. Cilj je, po rečima umetnice Gordane Novaković koja je bila jedna od organizatorki izložbe, bio da računar bude predstavljen kao umetnički alat i medij.
Kratka istorija elektronske umetnosti – simpozijum koji je okupio vodeće digitalne umetnike sa prostora Jugoslavije. Sa ciljem da se inicira osnivanje nacionalne kolekcije i arhive jugoslovenske novomedijske prakse, u junu 1998. godine u Kulturnom centru Rex u Beogradu, umetnici Miroslav Miša Savić i Gordana Novaković su organizovali simpozijum koji je okupio vodeće digitalne umetnike sa ovih prostora.
U oktobru 1998. godine otvorena je digitalna laboratorija u Rexu – Cyberex u okviru kog su postojali različiti programi među kojima su istaknutiji program Update i Cyber škola u okviru kojih su bili različiti kursevi i kraći seminari gde su polaznici učili kako se koriste određeni programi.
„Moj Mikro“ je slovenački časopis koji se bavio računarstvom. Prvi broj na slovenačkom je izašao u junu 1984. godine, dok je prvo izdanje na srpsko-hrvatskom (na latinici) objavljeno godinu dana kasnije, u januaru 1985. godine. U početku je bio časopis posvećen tehnologiji koji je pokrivao razna polja i teme - od detalja o kućnim računarima, preko opisa novih računalskih sistema, računarskih igara, a jedno vreme je sadržao ispise programa za razne računare. Vremenom se časopis menjao, prateći dešavanja na računarskom tržištu. „Moj Mikro“ izlazi i danas, ali samo na slovenačkom i dostupan je na internetu.
Kompjuterski časopis „Svet kompjutera” bavi se temama koje obuhvataju kućne računare kao i njihovu upotrebu za posao i zabavu. Prvi broj časopisa je izdat u oktobru 1984. godine, kao posebno izdanje „Politikinog“ časopisa Svet. Taj prvi broj su gotovo u celini napisala četiri čoveka: Stanko Stojiljković, Stanko Popović, Voja Antonić i Andrija Kolundžić. Od osnivanja do danas časopis se bavio kućnim i ličnim računarima, počev od ZX Spectruma i Commodorea 64, preko Amige i Atarija ST, pa sve do PC računara, tabličnih računara, „pametnih“ telefona i konzola za igranje. Važi za jedan od najpopularnijih časopisa koji se bavi kompjuterima i trendovima u IT industriji u Srbiji od svog nastanka do danas.
Časopis „Galaksija“ je nastao kao novo izdanje izdavačke kuće BIGZ, kada je „Galaksija“ u martu 1972. godine nasledila časopis „Kosmoplov“. Časopis je izlazio jednom mesečno sve do devedesetih godina kada je usled krize koja je zahvatila tadašnje društvo prestalo sa distribucijom. „Galaksija“ je bila najvažniji časopis za popularizaciju nauke u SFRJ. „Galaksija“ je iznedrila i prvi domaći kućni računar koji je konstruisao Voje Antonića i koji je nazvan po časopisu „Galaksija” jer je upravo Voja Antonić zajedno sa Dejanom Ristanovićem u jednom broju časopisa detaljno opisao kako se sklapa ovaj prvi kućni računar koji je prodat u više desetina primeraka. Iz „Galaksije“ je proistekao časopis „Računari u vašoj kući“ (kasnije samo „Računari“). Nakon sedamnaest godina, 2018. godine, kultni časopis se ponovo vratio, pod nazivom „Galaksija Nova“. Časopis je u sada online formatu i pored tehnologije, pretežno se bavi naukom.
Projekat „Računari u vašoj kući" započet je u leto 1983. godine, nadovezujući se na dve i po godine kontinuiranog pisanja o džepnim računarima u časopisu za popularizaciju nauke „Galaksija". Prvo izdanje časopisa objavljeno decembra 1983. godine, a ubrzo nakon prvog izdanja objavljena su još dva specijalna broja „Računari u vašoj kući 2 i 3“. Zatim su specijalna izdanja prerasla u časopis, koji je najpre izlazio dvomesečno, a onda i jednom mesečno. Nakon šesnaest godina rada, tačnije 2000. godine, prestaje da postoji.
„MR Revija“ za mala računala je bio hrvastki magazin koji je prvi put objavljen 1985. godine u izdavaštvu NNRO „Sportska tribina" iz Zagreba. Cilj magazina bio je da kroz tekstove koji prikazuju praktičanu stranu upotrebe računara približe čitaocima pojedinosti u vezi sa tehnologijom što je u to vreme za većinu ljudi bila novina.
„Amiga style“ pojavljuje se 1992. godine i pokreće ga grupa entuzijasta. Časopis je izlazio u Novom Sadu i bio je prvi domaći časopis namenjen ljubiteljima Amige (porodica računara koje je proizvodila američka firma Commodore). Amiga računari u to vreme bili su veoma popularni naročito zbog svoje pristupačne cene. Pored toga, u julu 1995. pojavio se i bilten „Amiga Svet“ koji se tagođe bavio novostima u vezi sa Amiga računarima, hardverskim hovinama, uslužnim programima i opisima najnovijih video igara, namenjenim ovom modelu.
Club Nintendo počeo je da izlazi 1993. godine u Sloveniji. Ovaj magazin prvobitno je počeo da se proizvodi u Nemačkoj 1989. godine. Kasnije se proširio i na veći deo Evrope, kao što su Austrija, Švajcarska, Nemačka, a veoma brzo došao je i u Sloveniju gde je jednom mesečno štampan na slovenačkom jeziku.
„Pilot Video“ bio je hrvatski magazine čiji je prvi broj izašao u martu 1985. godine. Časopis je bio namenjen „manje ambicioznim” ljubiteljima kompjutera, te se za razliku od ostalih specijalizovanih magazine ove vrste, „Pilot Video” više fokusirao na video igre, odnosno „pilotiranje” po ekranu. „Pilot Video“ izašao je u svega tri primerka, iste godine, nakon čega je prestalo sa štampanjem i izradom ovog magazina.
Hrvatski magazin Master bavio se temeljnim prikazima i opisima video igara. Prvi broj ovog specijalizovanog časopisa objavljen je u decembru 1994. godine, što je ujedno bio prvi, ali i poslednji broj magazina.
Magazin „PLAYJOY“ pojavljuje se u okrobru 1995. godine sa željom da čitaocima i ljubiteljima video igara na zanimljiv način približi nešto drugačiji svet kompjutera. Kako mu i samo ime kaže, ovaj magazin nastao je da kroz svoje tekstove, prikaže „zanimljiviju stranu“ računara i nauči vas da se zabavite uz igru.
Tada su mečevi u Top Eleven video igri imali samo tekstualni prenos, da bi 2015. godine bili dodati 2D mečevi kao prirodni sled tehnološkog napretka. Vrhunac razvoja Top Eleven-a nastupa sa 3D mečevima, jer igrači počinju da svakodnevno dele isečke svojih mečeva u 3D-u na društvenim mrežama.
Studijski programi koji postoje za sada u Srbiji primarno su fokusirani na razvoj video-igara, što je odgovor na rastuću gejming industriju u našoj zemlji, koja trenutno zapošljava više od 2.100 ljudi.
Tummy Games-a iz Novog Sada 2021. pušta video igru „Farm it!” na Apple Arcade platformu. Ljubiteljima video-igara Tummy Games je poznat po desetnima miliona preuzimanja za igre koje su radili za neke od najuspešnijih globalnih izdavača – Voodoo i Homa Games.
© Oblakoder. Oblakoder zadržava sva prava. Korišćenje bilo kakvog materijala sa portala dozvoljeno je samo uz dozvolu uredničkog tima Oblakodera. Sva prava na slike, tekst, audio i video sadržaje pripadaju portalu, osim gde je naznačeno drugačije.
