Ivana Špoljarić je po profesiji diplomirana keramičarka, a to joj je i zanimanje, za koje kaže da je svakodnevni predivni i iscrpljujući posao. Smatra da taj posao ima neprocenjivu vrednost u tome što sama ima kontrolu nad svojim vremenom, ali zato uvek postoji materijalna neizvesnost. Njeni radovi nastaju spontano, bez skica, iz glave. Svojom umetnošću želi da podrži slobodu izbora i autentičnost i smatra da, što je više različitih ljudi, to je svet bogatiji. Naučila je da je važno da čovek radi ono što voli jer na kraju takav život donosi osećaj zadovoljstva. To saznanje joj daje energiju za svakodnevni život samostalnog umetnika u Beogradu.
Ivana Špoljarić
Kako je nastao tvoj brend – koji je bio prelomni momenat kada si se odlučila da započneš svoj biznis?
Reč brend mi je malo strana, tj. neadekvatna za moj rad konkretno. Manjim delom zato što ga nisam samostalno formirala, a većim delom jer sam jedan šesti deo super tima, čiji je naziv Galerija 1250. I recimo da se moj ozbiljniji poslovni život pokrenuo formiranjem našeg malog kolektiva pre tačno 10 godina. Pre toga, moj samostalni rad je bio kao neki uzlet, u poslovnom smislu.
Čija motivacija ti je pomogla da pokreneš i razviješ svoj biznis?
Pre nego što se oformila Galerija 1250, ja sam odstudirala 5 godina keramike na FPU, a pre toga sam 4 puta izlazila na prijemni za taj odsek, u međuvremenu sam završila i kurs u Manakovoj kući, tako da, kad se sve sabere, dug je period, i bilo je teško i bilo je lepo i uvek u nekom toku unapred, pa bih mogla da kažem da me je sopstvena motivacija da se bavim keramikom najviše podstakla da dođem na mesto gde sam danas.
Da li se tvoj rad po nečemu posebno ističe? Šta je prepoznatljivo?
Da li se moj rad po nečemu ističe, uhhhh… teško pitanje. To bi bolje znali da kažu ljubitelji mojih, ali i tuđih umetnina. Jer, isti predmet će 3 različite osobe videti na 3 različita načina i imati 3 različita emotivna doživljaja. Mada, ima jedna stvar koja je prepoznatljiva, a to su jasne i pune boje.
Čime se baviš u svakodnevnom životu – koja je tvoja profesija?
Po profesiji sam diplomirani keramičar, a to mi je i zanimanje, svakodnevni predivni i iscrpljujući posao.
Da li može da se živi od „kreativnosti“?
S obzirom na to da sam i mama, pored toga što sam i keramičar, a i volim da skijam i idem na koncerte, a toga se ničeg nisam odrekla, mogu da kažem da mogu da živim od onog što radim i nemam drugi izvor prihoda. Mada, zbog nepredvidljivosti toka zarade tokom meseca, dešava se da zamolim mamu da mi spakuje nedeljni ručak i kolače (smeh).
Šta misliš da su prednosti, a šta mane kreativnog preduzetništva u Beogradu?
Neprocenjiva prednost ovakvog posla je to što ja sama imam kontrolu nad svojim vremenom, i za rad i za sve ostalo. A mana je ta materijalna neizvesnost.
Šta misliš da je prvo što treba da se promeni u tom pogledu, da olakša „poslovanje“? Neki zakon, da se stvori zajednica…?
Iskrena da budem, morala bih da se otisnem u totalno samostalne vode da bih osetila na svojoj koži šta tačno ne funkcioniše kako treba i šta može bolje. Međutim, to i ne znam jer sam deo kolektiva, što navodi da je sigurno dobro biti deo neke skupine ljudi koji imaju uperen pogled u zajedničku budućnost.
O čemu govori tvoja umetnost, da li svojom umetnošću želiš nešto da podržiš ili se protiv nečega boriš?
Svojom umetnošću, naročito nakitom, želim da podržim slobodu izbora. To što pravim ne prati neke trendove niti se kreće dijametralno suprotno od njih, već nastaje kao proizvod mog estetskog osećaja, nezavisnog od tih dešavanja. I aposlutno podržavam autentičnost. Što je više različitih ljudi, to je svet bogatiji.
Kako preskačeš stepenike i boriš se sa izazovima samostalnog umetnika u Beogradu?
Vremenom, baveći se ovim poslom na ovaj način, naučila sam zašto je važno da čovek radi ono što voli i što ga ispunjava. Na kraju dana, takav život donosi osećaj zadovoljstva i toga da je ostavljen neki dobar trag iza sebe, da i neko drugi u tome uživa. To saznanje mi daje energiju za svakodnevni život samostalnog umetnika u Beogradu, a i šire (smeh).
Koja muzika se čuje dok stvaraš?
Uuuuu muzika! Moja druga omiljena tema. Pošto atelje delim sa kolegama, uglavnom slušamo radio, Radio Beograd 2 ili Studio B, koji ima fenomenalnu muziku, a ponekad Karolinu, kad smo umorni hahaha. A kad sam sama slušam najčešće muziku uz koju sam odrastala kao tinejdžer, jer mi je ostala vrlo bliska, a to je scena iz Sijetla iz devedesetih, dakle grandž, i neki tvrđi zvuk, i ono što je kasnije sledilo i proisteklo iz toga. Plus, kasnije otkrveni Neil Young, tu su i Dire Starits, Interpol, Depeche Mode, i najnovija ljubav Florence and the Machine. Pre oko godinu dana sam otkrila podkaste, i od onda redovno slušam Agelast koji je tačno skrojen za moj mentalno emotivni sklop.
Najviše uživaš kad stvaraš šta?
Najviše uživam dok stvaram sve! Stvarno, nemam neki favorizovani predmet koji radije stvaram nego neki drugi, ajd’ možda nakit može da ima malu prednost u odnosu na ostalo. Ali svakako imam najmanje omiljen deo procesa, a to je šmirglanje i zabrisavanje donjih delova predmeta od viška glazure da se ne bi zalepili za ploču tokom pečenja (smeh).
Bez čega ne započinješ i ne završavaš dan?
Dan ne započinjem bez DOBRO JUTRO.
I ne završavam bez LAKU NOĆ.
Gde možemo da te sretnemo u gradu? Kojih 5 mesta preporučuješ?
Uz ovaj roditeljski život teško se slažu akcije koje isključuju malu decu, stoga me najčešće možete naći u Crvenom parkiću. Pored toga, možete me naći u koloni ljudi na protestu „Srbija protiv nasilja”, na Adi Huji, u piceriji Botako, na nekoj svirci ili koncertu, i naravno u bioskopu.
Preporuči jednog umetnika za koga misliš da treba da znamo.
Ako do sad niste čuli za Tamaru Branković, po profesiji scenografkinja, po zanimanju više od toga, možete naći i nju i njene akvarele i printove u čudesnoj galeriji Wunder kammer.
Odakle dobijaš inspiraciju za svoje proizvode?
Inspiracija je za mene svuda unaokolo: na ulicama Beograda, na nebu, na asfaltu, u krošnjama, na zgradama, u vazduhu, u mojim mislima kad me stigne umor na kraju dana. Svi ti obrisi, senke, crte, linije, fleke su fantastični.
Gde nastaju tvoji radovi?
Moji radovi nastaju u ateljeu na Vračaru koji se zove Blatobran i ima najčarobniju baštu u gradu.
Da li postoji nešto zanimljivo o tebi ili tvom radu što treba da znamo?
Možda je najzanimljivije vezano za moj rad to što sve nastaje spontano bez skica na papiru, nego sa nekom idejom iz glave. Boje mešam bez merenja količine pigmenata koji koristim, i nekad i mešam pigmente da dobijem novu boju i posle ne mogu da se setim šta sam smućkala. Tako da – apsolutno nema ponavljanja.
Koji savet bi dala nekome ko započinje svoj „biznis“?
Ako bih i dala neki savet nekom ko tek uplivava u samostalne vode, to bi bila kratka i mudra izreka – sreća prati hrabre.
Ako želite da postanete deo kreativne zajednice Beograda, prijavite se na belgradecreative.net.
Belgrade Creative Network je platforma koja promoviše Beograd kao kreativan grad, kroz kreativne preduzetnike koji u njemu stvaraju i deluju.
Projekat je podržan od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
0 Comments