Ukoliko ste na istoj strani interneta na kojoj sam i ja, verovatno je da ste na TikToku ili Instagramu primetili isečke iz podkasta „Vredno priče”, a ako volite književnost, još verovatnije je da ste neku od epizoda (ako ne i sve) pogledali. Ukoliko niste, ne treba da odustanete od čitanja ovog teksta jer postoji dobra šansa da će vas isti zainteresovati. Podkast Vredno priče nastao je iz želje da razgovor o književnosti i kulturi postane deo svakodnevice, i to na način koji je zanimljiv, ali i sadržajan.
Svaka epizoda donosi analizu jednog književnog dela kroz razgovor sa stručnjacima – profesorima, prevodiocima, književnim kritičarima – uz voditeljku Saru Arsenović, koja svojim pitanjima vodi slušaoce kroz bogat svet literature. U vremenu kada se čini da kultura gubi prostor u medijima, ovaj podkast dokaz je da interesovanje za knjige i dalje postoji, samo ga treba usmeriti na pravi način. Kako je sve počelo i zašto su ovakve priče danas potrebnije nego ikada, ali i koja je budućnost ovog podkasta – saznaćemo upravo od Sare.
Sara Arsenović
Kako birate književna dela i autore o kojima ćete razgovarati u podkastu?
Sara: Najpre hvala mom Oblakoderu na prilici da nešto kažem o ovom projektu, uvek mi je beskrajno drago kada sam u nekom vidu na ovom sajtu. Zanimljivo je da pišem ove odgovore u susret snimanju malog jubileja – 20. epizode podkasta. Prošlo je oko godinu dana otkako me je Vlada Manigoda, direktor Kontrast izdavaštva, pozvao da radimo podkast. Njegova ideja da ne predstavljamo samo Kontrastova izdanja mi je bila od starta ohrabrujuća. Od tog prvog sastanka do danas zajednički biramo goste i teme, a naše interesovanje je prevashodno usmereno na književne klasike kao što su Sto godina samoće, Gorski vijenac, Grobnica za Borisa Davidoviča ili U potrazi za izgubljenim vremenom.
Ideja je da pravimo razgovore koji će svoju aktuelnost zadržati i za pet ili deset godina. Sa druge strane, kada je reč o gostima – pozivamo stručnjake za određene pisce ili romane, odnosno, one najpozvanije da o određenoj temi govore – profesore, književne kritičare, teoretičare, istoričare i prevodioce. Pokušavamo da napravimo sat vremena gustog sadržaja sa jasnim fokusom na knjigu zbog koje smo se našli da razgovaramo.
Koliko su gostovanja stručnjaka oblikovala tvoje razumevanje književnosti i na koji način su te možda inspirisala za dalje epizode?
Nekad imam utisak da me svaka emisija koju radim – bilo na radiju ili za podkast – makar za trunčicu promeni. Takav utisak se, naravno, intenzivira kada slušate kompetentnog sagovornika koji sa strašću govori o onome što proučava decenijama unazad. Ne znam koliko suvislo zvuči, ali to me inspiriše – dugotrajan rad, doslednost, kompetencija i, naposletku, strast.
Kako prilagođavaš teme i ton epizoda za publiku koja možda nije upoznata sa književnim delom o kojem govorite? S tim u vezi, koliko je važno podkastima poput ovog da ostanu edukativni, a pritom dovoljno interesantni da zadrže pažnju, i kako uspevaš da održiš tu ravnotežu?
Hvala ako misliš da je tako! Prilagođavanje tona smatram jednim od najvažnih zadataka, uz težnju da izbegnem banalizaciju. Mislim da mi u tom delu pripreme mnogo pomaže moje radijsko iskustvo – zamišljanje nekoga ko te sluša i svest o tome da se tokom snimanja sve vreme obraćaš nekome kome moraš da učiniš razmljivim i zanimljivim ono o čemu se govori. Trudim se da mi pitanja budu konkretna i kratka, kako bih ostavila što više prostora gostima za odgovor. Ipak, i to je izazovno, pa zato pamtim da mi je jednom gost rekao to su odlična pitanja, ali isto tako nepregledna, na šta sam se od srca nasmejala.
Samo postavljanje pitanja u meni stvara asocijativne nizove koje se silno trudim da obuzdam, ali nekada ne uspem. Izbegavam small talk, koji i van javnog prostora umara. Čini mi se da sam izbor tema objasnila u prvom odgovoru, ali da dodam i ovo, suštinsko – trudimo se da biramo teme koje će biti zanimljive svima onima koji istinski vole i uživaju u književnosti.
Koje je najizazovnije književno delo o kojem si do sada imala prilike da razgovaraš i šta te je najviše fasciniralo u pripremi za tu epizodu?
Čini mi se da sam zaista provela mnogo vremena sa Prustom, kako zbog obima njegovog romana U potrazi za izgubljenim vremenom, tako i zbog kompleksnosti Prustovog viđenja sveta i čoveka u tom svetu. Čini mi se da ću uvek pamtiti susret sa Kombreom, mitskom zemljom detinjstva. A tu je i toliko drugih trenutaka. Primat intuincije nad inteligencijom. Pitanje završetka romana. Sećanje. Voajerizam. Prustova ljubav. Sad mi se čini kao da sam o svemu ovome makar jednom dnevno pomislila otkako sam čitala Prusta.
Ali nepravedno bi bilo ne pomenuti i Estravena, junaka Ursule le Gvin iz romana Leva ruka tame, rečenicu ne dajte se pasjim sinovima, Borise Davidoviču kod Kiša, san Vuka Mandušića, princezu Ateh kod Pavića, Vorena Smita u Gospođi Dalovej, priznanje Sanča Panse da voli Don Kihota kao svoja dva oka, zvuk kostiju u vreći koju Markesova junakinja Rebeka donosi u Makondo… Verovatno ne vredi nabrajati. Svaka epizoda je bila užitak za sebe, a svaka od ovih knjiga je u meni, kao i u svakom čitaocu, ostavila traga.
Kolika je uloga društvenih mreža, poput Instagrama i TikToka, u promociji podkasta, čini se i da ljudi na mrežama dobro reaguju?
Ogromna – kako zbog promocije, tako i zbog komunikacije sa publikom. Zaista obraćamo pažnju na komentare i pratimo koji bi sagovornici i koja dela bila zanimljiva za gledanje i slušanje. Uloga društvene mreže jeste jedan digest razgovora, privući pažnju i dobiti poverenje za vreme koje će provesti sa nama. Naravno, mreže otvaraju prostor i za neizbežne polemike
Postoje li planovi za 2025. za naredne epizode?
Najlepša stvar kod ovog podkasta, a čega sam postala svesna u nekom tenutku jeste da on može da traje koliko god da smatramo da treba, jer su teme nepresušne. Planiramo da se bavimo delima Dostojevskog, Basare, Ruždija, Kafke, Rastka Petrovića, Bulgakova, Gorana Petrovića…
Iskoristiću ovo pitanje da najavim i jedan mali projekat unutar podkasta koji će nositi naziv svete knjige, a kroz koje ćemo se baviti predstavljanjem Biblije, Kurana, Tore i Talmuda, Mahabharate, Ramajane… Nadamo se da će i za to postojati interesovanje, kao što je i za knjige koje smo do sada predstavljali. Neki dalji planovi bi predstavljali širenje podkasta ka sferama filma i muzike. Do tada ostajemo posvećeni književnosti.
Fotografije: promo Vredno priče
0 Comments