Oduvek sam želeo da osvajam zidove i prostor

Nežne pastelne boje na velikim formatima koji prekrivaju zidove galerije u Kursulinoj ulici – nemoguće je ne primetiti. Ukoliko zakoračite i pogledate izbliza, videćete i nešto sasvim suprotno, odranu životinjsku kožu, koja je jedan od motiva izložbe „Zona Obilovanja” umetnika Jovana Matića.

Mladi umetnik završio je Fakultet primenjenih umetnosti i diplomirao na Odseku za keramiku, ali nam govori da voli da se poigrava i sa materijalima i formama, te je ova izložba upravo takva. Pored radova na platnu, u galeriji su izložene i skulpture i mixed media instalacije. Jovan kaže da ova izložba predstavlja njegov svet, razmišljanja i osećanja. A upravo kroz motiv životinjske kože komunicira probleme u društvu koji su za njega upečatljivi ili uznemirujući, dok bojama razbija monotoniju teme kojom se bavi.

Sa Jovanom Matićem razgovarali smo o ideji i procesu pripreme „Zone obilovanja“, različitim tehnikama i kombinaciji boja na platnu, kao i o komuniciranju društvenih problema kroz umetnost.

Iz čega je proistekla ideja za izložbu „Zona obilovanja“?

Ova izložba proističe iz moje potrebe da predstavim kulmninaciju radova i ideja o kojima razmišljam dosta dugo, to su moja razmišljanja, moj svet, moja osećanja, ono što želim da podelim sa drugima.

Zašto baš taj naziv?

Najbolje opisuje ono čime se bavim i način na koji vidim stvari.

Šta bi za tebe bila zona obilovanja, a da je već nisi prikazao kroz radove?

Zona obilovanja je za mene jako zanimljv sklop reči. Počevši od reči zona, koja se može tumačiti na razne načine, za mene je bitna kao mesto, nešto što je zabranjeno, kontaminirano i privatno, dok je obliovanje igra reči koja aludira na mnoštvo nečega.

Kako je tekao proces pripreme?

Od kada smo ugovorili izložbu, imao sam ideju kako želim da se predstavim. Veoma sam sistematičan u tom procesu i mogu da kažem da uživam u njemu, za mene je priprema protekla bez nekih poteškoća. Naravno, taj proces je dosta bio olakšan zahvaljujući profesionalnosti ekipe iz galerije Novembar.

Koji materijali su korišćeni pri izradi radova?

Dosta materijala, neki od njih su papir, porcelan, drvo, stirodur, tekstil, zlato, platina, daske za ikone, akrili, markeri…

Na izložbi se, pored platna, mogu videti i skulpture i instalacije, koliko je to za tebe izazovno?

Oduvek mi je eksperimetisanje bilo zanimljvo, od eksperimenata sa keramikom, pa sada do eksperimenata sa različitim materijalima i medijima. Ne mogu da kažem da mi je izazovno, oduvek sam želeo da zaintrigiram posmatrača, da se zapita šta je tačno ispred, šta posmatra. To mi je zabavno i želim još više da eksperimentišem u budućnosti.

Da li postoji razlog zbog čega su neki radovi skulpture, a neki platno?

Ne postoji neki poseban razlog, oduvek sam želeo da osvajam zidove i prostor. Mislim da sam uspeo da prikažem više načina na koje razmišljam i teme kojima se bavim. Mogu da kažem da sam platna krenuo spontano da radim, da malo ,,odmorim“ od keramike i taj eksperiment je stvorio novu seriju radova.

Tvoji radovi su nežnih boja, ali se sa druge strane nalazi priča i, na neki način, koncept tvog rada – odrana životinjska koža. Zbog čega si se odlučio za takvu dualnost?

Ta dualnost je oduvek bila tu, želeo sam da prikažem te životinjske kože na način na koji bi svakoga isprva privukla kombinacija boja, pa tek posle ta životinjska koža, koja kao motiv nije toliko prijemčiva.

Šta za tebe personifikuje, ta odrana životinjska koža?

Kože za mene personifikuju samog čoveka, način na koji se čovek ophodi prema drugim živim bićima i prirodnim resursima. Način kako se današnji čovek ophodi i prema drugome čoveku, svesno ili nesvesno.

Čini se da radovi imaju i društvenu konotaciju. Koliko je važno da umetnički rad komunicira probleme i dešavanja u društvu?

Moji radovi imaju društvenu poruku. Naravno, tako ih ja doživljavam, svako drugi ima pravo na svoje mišljenje i svoje tumačenje. Za mene je bitno da moji radovi komuniciraju sa publikom. Kroz svoje radove komuniciram o problemima u društvu koji su meni upečatljivi, uznemirujući, zanimljivi; naravno, ne isključujem sebe iz istih tih problema jer bi to bilo licemerno.

Radovi su velikih dimenzija, zbog čega si izabrao baš taj format, da li i koliko je on zahtevniji u odnosu male formate?

Neki radovi jesu većih formata, to je najbolji način da predstavim ideju koju sam imao. Pored njih imam i radove manjih dimenzija. Bitno mi je da, kada ljudi ulaze u galeriju, radovi obaviju posmatrače i uvuku ih u moj svet. Veliki radovi mi nisu bili zahtevni jer sam ih radio sistematično i imao sam plan kako ću ih izvesti. Da bih olakšao sebi, napravio sam maketu galerije, gde sam na licu mesta mogao da vidim kako radovi deluju u prostoru. Jedina razlika je što se oni duže rade i teži su za transport.

Pomenuli smo da su radovi šarenoliki, da li postoji razlog zašto si upotrebio baš te boje?

Volim boje i dobro se snalazim u igri sa njima. Čini mi se da one uvek unose neku radost u objekte, ma šta oni predstavljali, zbog toga su mi jako bitne. Njima želim da razbijem monotoniju teme kojom se bavim.

Diplomirao si na Odseku za keramiku, ali si se, ovoga puta, odlučio za druge forme. Zbog čega?

Dok sam studirao keramiku, kombinacija materijala mi je bila zanimljiva. Kasnije, kada sam završio fakultet, shvatio sam da ne moram da se bavim isključivo keramikom. Oduvek mi je bilo bitno da prikažem radove onako kako ih ja zamišljam i zbog toga nisam hteo da me jedan materijal ili medij ograničava. Za mene je bitna celina koja se postiže kombinacijom kontrastnih materijala.

Da li postoji neki rad koji bi posebno izdvojio, neka zanimljivost u procesu rada ili specifična tehnika, sentimentalna vrednost?

Postoje tri rada, to su prvi radovi iz serije – trofeji koje sam napravio na četvrtoj godini fakulteta. To su radovi sa kojima sam kasnije konkurisao za izložbu „Privatna vrednost 2“ na kojoj sam i odabran da izlažem. Smatram da je od tih radova za mene sve počelo, zbog toga njih gledam kao početak karijere. Stoga, ti trofeji su mi jako bitni i dragi i za mene imaju sentimentalnu vrednost.

Kao mladi umetnik, šta bi poručio sebi sa početka fakulteta, a šta nekome ko tek sad upisuje Fakultet primenjenih umetnosti i ulazi u svet umetničke scene ovih prostora?

Sebi bih rekao da se prijavljujem na više konkursa, da više izlažem. Nekome ko upisuje fakultet ne samo primenjenih, nego i bilo koji drugi umetnički fakultet, rekao bih nekoliko bitnih stvari. Ono što vam neće reći na fakultetu jeste da je umetnička scena surova, da bi se bavio umetnošću treba dosta vremena, a vreme posle faksa košta. Dosta upornosti (prijavljivanje na konkurse za galerije, izložbe, nagrade…), dosta rada i eksperimentisanja sa idejama kakve god da su; i pored svega toga, to vam ne garantuje uspeh, jer za uspeh vam treba i sreće, da budete na pravom mestu u pravo vreme, primećeni / primljeni.

Šta bi trebalo da zna neko ko dolazi da pogleda tvoju Zonu Obilovanja?

Svako ima slobodu razmišljanja i tumačenja, reaguje na svoj način. Svoja tumačenja predstavljam kroz svoje radove. Ono što bi svako trebalo da zna je da se svakim svojim izlaganjem, ja stavljam na milost i nemilost tumačenju publike. 

Šta od tebe možemo očekivati u budućnosti? Da li planiraš i pripremaš naredne izložbe?

Teško je planirati u ovo vreme. Za sada je plan da idem u Japan na postdiplomske studije, tamo treba da budem godinu dana. Voleo bih da se tamo organizuju neke izložbe. Kada se vratim, 2023. imam u planu nekoliko izložbi u Beogradu sa radovima koje ću raditi u Japanu i trenutno postoji mogućnost da se održi i jedna izložba u Zagrebu, što bih jako voleo.

Autorka fotografija: Marijana Janković

Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. februara.