fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Petsto kilometara za pet dana biciklom kroz Srbiju

Razgovarali smo sa Pavlom Krivokućom iz Serbia Upside Down povodom njihovog dokumentarnog serijala - Odlazak u nepoznato
Piše: Marija Milić

28. April 2023

Osam entuzijasta iz Srbije i Nemačke, počeli su svoju avanturu iz Valjeva, odakle su biciklom prevalili 500km u svega pet dana. Krajnja destinacija bila je Kopaonik, a momci su tokom vožnje preko najlepših planinskih venaca Zapadne Srbije savladali 10.000 metara visinskog uspona. Pustolovinu na dva točka krenuli su kako bi otkrili i snimili prirodna bogatstva i lepote Srbije i kroz dokumentarni serijal Odlazak u nepoznato poslali drugačiju sliku Srbije u svet. Priprema za samu turu trajala je oko šest meseci, pored fizičke i mentalne pripreme, ovo putovanje zahtevalo je i logističku pripremu, jer se petodnevno putovanje snimalo. Preko trideset sati materijala na tri kamere bilo je potrebno upakovati u pet epizoda koliko ima ovaj serijal. Poteškoće pri velikim usponima bile su poseban poduhvat, kao i staze kojima su vozili, te je tokom petodnevnog putovanja „stradalo” oko petanestak guma.

Sa Pavlom Krivokućem jednim od članova Serbia Upside Down-a, razgovarali smo o biciklizmu, razlozima zbog kojih su odlučili da krenu u ovu avanturu, izazovima i najlepšim momentima sa putovanja, ali i o tome koliko je Srbija prilagođena biciklizmu.

Odlazak u nepoznato naziv je vašeg novog dokumentarnog serijala u okviru kog nas vodite kroz petodnevno putovanje po Srbiji. Zbog čega ste odlučili da ovaj serijal bude snimljen baš u Srbiji?

Pavle Krivokuća: Većina kolega i prijatelja iz inostranstva nikada nisu bili u Srbiji niti su to planirali. Osim što nemaju sliku naše zemlje, ne poznaju kulturu i nisu imali priliku da osete atmosferu Balkana, takođe, nisu znali ni za sva prirodna bogatstva koja imamo. Tim povodom želeli smo da predstavimo našu domovinu u što boljem svetlu. S obzirom na to da je bicikl za nas i rekreacija i sredstvo transporta, pitali smo se: Zašto ne bismo napravili biciklističku turu u Srbiji i poslali neku jedinstvenu sliku naše zemlje u svet?

Koliko su trajale pripreme i da li postoji neka posebna logistika kad se vozi bajs, a uporedo i snima?

Pripreme za samu turu su trajale oko 6 meseci i pored očiglednih pripremnih aktivnosti (smeštaj, hrana, transport i sl) naš naročit fokus je bio da smislimo kako ćemo snimati samu seriju i koji koncept želimo da postignemo. Nismo želeli da remetimo samu vožnju i ritam koji definišu bisciklisti već prateći ih sa dva vozila „hvatamo” kadrove i momente prirodno bez presije i bez predefinisanog scenarija. Ono što bih još naveo je da smo ovladali umetnošću pakovanja – 10 biciklista, 6 ljudi iz produkcije smo upakovali u jedan automobil i kombi sa svom opremom, stvarima, vodom i hranom, šatorima i alatom neophodim za 6 dana puta. Uzmite u obzir da smo svakog dana menjali lokaciju i prošli put od Valjeva do Kopaonika.

Ako pričamo o fizičkoj pripremi ona je zahtevala da se krene sa redovnim vožnjama bajsa 4-5 meseci pre same ture i neki interni cilj koji smo postavili je da svako izveze makar 1000km na bajsu pre ture kako bi bio kondiciono spreman.

Kako je izgledalo snimanje jednog ovakvog serijala s obzirom da deluje jako spontano, a ipak veoma profesionalno?

Snimanje same serije bazirali smo na učenjima dobijenim kroz snimanje našeg prvog Dokumentarnog filma – Dve Zemlje Jedna Priča. U samom procesu pripreme i realizacije snimanja veoma nam je pomogla domaća ekipa iz Bureau TwentyTwo koja je preuzela ulogu produkcije, režije, kamere, fotografije i montaže i još mnogo toga. Sa veoma limitiranim budžetom koji smo imali uspeli smo da napravimo mini dokumentarnu seriju na koju smo stvarno ponosni. Naravno, uvek je tu bilo i dosta učenja u hodu i improvizacije – na primer trebalo nam je par dana da se uhodamo kojom brzinom je najbolje da vozimo auto kako bi kamerman iz gepeka uhvatio dobar kadar a da istovremeno ne smetamo biciklistima iza nas. Do četvrtog dana snimanja već smo uhvatili dobar ritam pa smo uspešno i obavljali intervjue iz gepeka.

Koliko je izazovno sav snimljeni materijal spakovati u 5 epizoda od po 25 minuta?

Bureau TwentyTwo nam je pomogao i u ovome. Naročitu zahvalnost imamo za Miloša i Mlađena iz B22 ekipe koji su izneli lavovski posao i prošli kroz desetine sati materijala i upakovali sve u 5 dinamičnih epizoda. Ovo je bio ogroman zadatak kako smo imali preko 30 sati materijala po kameri i ukupno 3 kamere, plus propratan materijal i animacije.

Šta vam je bilo najvažnije da prenesete kroz seriju?

Naša misija je dvostruka: da prenesemo kroz priču i video kako Srbija kao biciklistička destinacija ima da ponudi mnogo toga i može lako da se nosi sa svetskim biciklističkim destinacijama i da popularizujemo rekreativni gravel biciklizam i dokažemo ljudima da sa malo kondicije mogu da imaju sjajna iskustva.

Krenuli ste iz Valjeva put Tare što je nekih 115 kilometara vožnje, a nakon toga je prosek pređenih kilometara svakoga dana bio između 50 i 100km, šta vam je bilo najizazovnije na tom putu?

Svaki dan vožnje je imao svoje izazove i svoje lepote – prva dva dana se postavljao ritam i razbijale one najgore upale, u srednjem delu ture imali smo dosta otvorenih Pešterskih pejzaža samim tim i malo zaštite od sunca, a poslednjeg dana popeli smo dve planine od podnožja pa skoro do vrha – Goliju i Kopaonik.

Pored fizičkih izazova i mentalni su bili veliki. Svakog dana smo imali dosta vertikalnog uspona i to je samo po sebi izazov za sebe koji se mora savladati ako mislite da uspešno završite turu ovog formata. Konstantni usponi umeju da zadaju mentalne glavobolje, ali sa druge strane, kada se to prođe onda se osećate nepobedivo i sve buduće prepreke su daleko manje.

Kako ste odabrali rutu puta, zašto baš taj deo Srbije?

Kada smo krenuli da planiramo turu gledali smo pre svega krajeve koji su nam poznati i gde imamo prijatelje i porodicu kao podršku. Samim tim, za toliko je logistika i istraživanje bilo lakše. Dodatno zbog terena imali smo priliku da u par dana prikažemo neke od naših najlepših planina i pejzaža.

Koliko je Srbija prilagođena za bicikliste?

Srbiji nedostaju desetine hiljada kilometara uređenih biciklističih staza i biciklistička infrastruktura (hosteli, kampovi, servisi). Uprkos tome Srbija ima sjajan potencijal za bicikliste, dosta različith prirodnih lepota, dinamičnog terena i mogućnost da se kampuje šatorima i kamperima na velikom broju lokacija. Ovo su potvrdlie i reakacije naših gostiju iz Nemačke koji planiraju opet da dođu i voze sa nama.

Koliko guma je otprilike puklo tokom ovog putovanja?

Sve ukupno oko petnaestak.

Koje su vam najdraže uspomene sa putovanja?

Meni lično najdraža uspomena je reakcija jednog gosta iz Nemačke koji je doživeo pejzaže slične Majorci, zatim Bavarskoj crnoj šumi i na kraju valovitoj Toskani i to sve u tridesetak kilometara raspona na putu od Kokinog broda do Uvca. Tu sam imao „aha” momenat toga koliko zaista Srbija ima da ponudi.

S obzirom na to da je ekipa muška, da li možda imate ideju da se i devojke priključe na nekoj narednoj ekspediciji?

Ono što se ne vidi kroz našu mini seriju je da mi imamo aktivnu gravel bicikilističku zajednicu koja je do ovog trenutka narasla na preko 100 članova. Ono na šta smo naročito ponosni je da preko 30% članova su biciklistkinje i da se kroz naše aktivnosti trudimo da promovišemo i podržimo ženski biciklizam. Nadamo se da će ova brojka još više narasti.

Šta biste preporučili nekome ko želi da proba nešto slično?

Poručili bi da vam za vožnju bicikla nije neophodno ništa više osim bicikla i dobre volje. Često se ljudi uplaše kada nas vide u opremi i kada pogledaju kilometraže koje prelazimo. Lepota biciklizma je u tome – što više vozite biciklu, možete više da vozite i to je jedini trening koji vam je potreban. Imamo dosta primera u zajednici gde su ljudi od veoma male fizičke aktivnosti za svega par meseci veoma laganih vožnji došli do toga da mogu da izvezu 80km u jednom danu. Ako vam se svidi užitak vožnji lako ćete kupiti i bolju biciklu i opremu spram apetita, ali da bi krenuli potreban vam je podmazan bajs i par slobodnih sati.

Šta pripremate u narednom periodu?

Ove godine u planu su nam mikro događaji za po 5-15 ljudi. Planiramo vikend eksepedicije gde će nam fokus biti na istraživanju Istočne Srbije, baš sada za Prvi maj vozimo po Negotinskom kraju. Takođe, u saradnji sa Dionysus Experience ekipom, pokrenuli smo i novi vid događaja koji kombinuje vino, hiking i biciklizam, pa ćemo imati i nekoliko događaja tog tipa.

Za kraj plan nam je da svakog meseca orgnaizujemo meetup-e u Beogradu i okolini i pozivamo sve zainteresovane da nam se priključe. Samo nam pustite poruku na UpsideDown.cc i dodajemo vas u Viber grupu naše zajednice.

Preporučeni tekstovi

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *