Od 1970. godine svakog 22. aprila u više od 150 zemalja sveta obeležava se Dan planete Zemlje. Ovaj dan, iz godine u godinu, povod je za skretanje pažnje na mnogobrojne ekološke probleme. Ove godine u fokus je stavljena borba protiv plastike, pa je tako slogan pod kojim se obeležava Dan planete 2024. – „Planeta protiv plastike”.
Prema pisanjima mnogobrojnih medija, podaci pokazuju da se svake godine proizvede preko 380 miliona tona plastike, od koje je polovina namenjena jednokratnoj upotrebi. Samo u poslednjih 10 godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku. Neprofitna organizacija posvećena Danu planete Zemlje Earthday.org postavila je jasne ciljeve kako bi se proizvodnja plastike smanjila za 60% do 2040. godine, čime bi se znatno umanjilo njeno negativno delovanje na planetu. Earthday.org se takođe zalaže da se najkasnije 2030. potpuno ukine proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu.
Neograničena upotreba i neodgovarajuće skladištenje plastike imaju ozbiljne posledice po životnu sredinu. Prema pisanju sajta Krug zdravlja, ocenjuje se da će, ukoliko se trenutni trendovi nastave, do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego riba po težini. Osim što se procenjuje da se svake godine u more baci ogromna količina plastike koja utiče na život ptica, riba, kornjača i ostalih morskih životinja, tema o kojoj se sve više govori je mikroplastika.
Pojam mikroplastike vezuje se za sitne čestice plastike koje su manje od pet milimetara i koje nastaju razgradnjom većih plastičnih predmeta ili iz kozmetičkih proizvoda koji sadrže mikroplastiku. Mikroplastika koja se nalazi u vodi i zemljištu može se nakupiti u biljkama, ribama i drugim životinjama koje konzumiramo. To znači da ljudi mogu nehotice konzumirati mikroplastiku putem hrane, što predstavlja rizik po zdravlje.
Dodatni problem predstavlja i nanoplastika (veličine do jednog mikrometra), koja može dospeti u krvotok, a naučna istraživanja dokazala su njeno prisustvo u srcu, plućima i mozgu životinja i ljudi. Istraživanje koje su vodili naučnici sa Univerziteta Kolumbija pokazalo je da litar flaširane vode u proseku sadrži oko 240.000 nanoplastičnih fragmenata.
Plastika često završava i na divljim deponijama, a osim što stvara neugledne i ružne prizore, ometajući prirodnu lepotu pejzaža i uništavajući turističku atraktivnost određenih područja, njena razgradnja može trajati stolećima. Tokom razlaganja, plastika otpušta toksične hemikalije koje zagađuju tlo i podzemne vode, čime direktno ugrožava životnu sredinu.
Pri nekontrolisanom spaljivanju otpada, plastika takođe otpušta toksične materije, a osim toga, proizvodnja plastike zahteva fosilna goriva, čije sagorevanje dodatno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i klimatskim promenama.
„Modna industrija godišnje proizvede preko 100 milijardi odevnih predmeta. Ljudi sada kupuju 60% više odeće nego pre 15 godina, a svaki odevni predmet se u proseku koristi upola kraće. Prema podacima organizacije Earthday.org, 85% odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo jedan odsto se reciklira“, navodi se u tekstu na sajtu Balkan Green Energy News.
Zagađenje plastikom stvara i velike ekonomske troškove, što je, uz nedovoljnu ekološku svest, jedan od glavnih razloga zbog kog je ovaj problem toliko rasprostranjen. Borba protiv zagađenja plastikom zahteva sveobuhvatne mere koje uključuju smanjenje upotrebe plastike, poboljšanje recikliranja, promene u proizvodnim procesima i edukaciju javnosti o važnosti očuvanja životne sredine. Razmislite o tome kada sledeći put krenete da pokupite gotovu hranu ili se odlučite za flaširanu vodu.
0 Comments