Prijatelj članka: Nova iskra
Marina Aranitović bavi se plesom od malena, oprobala se u raznim stilovima, posetila je brojne plesne radionice u Srbiji i inostranstvu, a prošle godine otvorila je i svoj plesni studio. Individualni razvoj plesača, buđenje interesovanja za ples među mladima, osnivanje studija i plesna scena u Srbiji samo su neke od tema iz ovog razgovora sa Marinom.
Kada nekog plesača pitamo kako je izgledao njegov plesni razvoj, retko ko će reći da se ceo život bavi jednim stilom. Kako je ovaj proces tekao kod tebe, od prvih plesnih koraka pa do otvaranja sopstvenog plesnog studija?
Hm, prve plesne korake sam napravila verovatno čim sam prohodala. Imam fotografije sa raznih dečijih rođendana na kojima imam tri-četiri godine i nosim tuđu odeću – morali su često da me presvlače, bila sam stalno mokra od neprestanog plesanja.
Prve ,,prave” plesne korake sam napravila u nekadašnjoj Lujo Davičo baletskoj školi u Zrenjaninu. Nakon toga sam plesala u skoro svim zrenjaninskim plesnim klubovima od hip hop-a i disco densa, do džeza i modernog baleta.
Često sam putovala i nisam propuštala čuvene radionice i otvorene časove, kad god bi mi se ukazala prilika, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Upravo su me različiti predavači i njihovi stilovi oblikovali kao koreografa i trenera.
Savremeni ples je oduvek bio nešto što me najviše pokreće i inspiriše, tako da sam uvek sanjala kako imam svoju savremenu plesnu trupu, a otvaranje studija je samo korak ka tome.
U septembru prošle godine otvorila si svoj studio u Novom Sadu. Koliko dugo si razmišljala o njegovom osnivanju i zašto si izabrala naziv Inspire?
Da, 2020. godina neće baš svima ostati u lepom sećanju, ali ja ću je uvek pamtiti kao godinu osnivanja Inspire-a, ne samo kao plesnog studija, već kao jedne velike plesne porodice. Nisam dugo razmišljala o otvaranju, pošto sam se bavila drugim stvarima koje su me dosta okupirale, ali je ta želja uvek bila negde u podsvesti.
Samu reč Inspire sam slučajno pročitala na nekoj simpatičnoj majici u butiku i nekako mi je divno i pozitivno zvučala sama ta poruka. U svakom plesaču pronalazim inspiraciju i oni su nepresušan izvor ideja. Isto tako, svako od nas, plesnih umetnika, ostavlja neki trag, smernice i temelje za naredne generacije plesača.
Inspire je za mene, a i za moje plesače i trenere pre svega sloboda. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja, sloboda okupljanja.
Dosta si aktivna na Instagram profilu studija (@inspire.concept) vidi se da je u njegov izgled uneto vreme i trud. Misliš li da se promocijom na društvenim mrežama mladi mogu zainteresovati za ples?
Trudim se da svaki dan objavim bar neki delić atmosfere iz studija. U današnje vreme ukoliko ,,nisi na Instagramu” ne postojiš, pogotovo mlađoj populaciji, tako da su društvene mreže koristan alat kojim možemo predstaviti naš rad široj publici.
Vizuelni aspekt društvenih mreža je najbrže sredstvo prenosa informacija danas. Prvih 10 sekundi vizualne komunikacije su ključne za povezivanje sadržaja sa potencijalnim članovima. Zato se trudimo da ne postavljamo samo najatraktivnije i tehnički zahtevne stvari, kako bi i početnici znali da su dobrodošli i da nam je najbitnije da zajedno uživamo u ljubavi prema plesu.
Gde pronalaziš inspiraciju za svoje koreografije? Postoje li neki plesači ili koreografi kojima se posebno diviš, koji su možda uticali i na tvoj stil?
Bukvalno svuda, od situacija u kojima se nalazim, skrivenim delovima mog uma, ljudima i iskustvima, kao i u radu sa svojim plesačima, ali i u radu drugih koreografa. Muzika, zvukovi, glasovi, priroda, tražim inspiraciju apsolutno svuda oko sebe.
Postoji mnogo plesača i koreografa kojima se divim i trudim se da ih ispratim što više. U poslednje vreme najviše mi prija da gledam procese nastajanja nekog dela. Posebno bih izdvojila izraelskog koreografa Šahar Binjaminija i Rafaela Bonačelija iz Španije.
Mislim da je bukvalno svako plesno iskustvo uticalo na moj stil, pogotovo činjenica da imam slobodu da se igram sa formama i da ne razmišljam o tome šta će biti prihvatljivo, a šta ne… Smatram da svako delo može pronaći svoju publiku.
Šta misliš o plesnoj sceni u Srbiji u poslednjih nekoliko godina? Da li bi nešto promenila?
Ne mogu da pričam iz iskustva profesionalnih plesača, pošto nisam bila u tom smislu angažovana, mada svakako mislim da imamo mnogo talentovane plesače i koreografe, koji svoju sreću nažalost pronalaze u inostranstvu.
Ono što definitivno nedostaje našoj plesnoj sceni i plesnim umetnicima je veća podrška. Nedostaju nam visokoobrazovne institucije za dalje školovanje plesača i plesnih umetnika.
Imaš li neke planove i želje za budućnost studija, ali i tvog individualnog plesnog/koreografskog razvoja?
Pre svega, želim da naši plesači u budućnosti putuju, da dopunjuju svoje plesno znanje kroz razna nova iskustva, ali i da budu inspirisani da počnu sami da stvaraju i istražuju.
Što se tiče planova za budućnost studija, želim da svakako proširimo kapacitete kako bismo mogli da damo šansu i drugim stilovima, kao i da uskoro dovršimo našu kolekciju plesne odeće i aksesoara, da ugostimo plesače i predavače iz celog sveta i da razmenjujemo ideje i znanje.
Ove godine želim da uspemo da postavimo savremenu plesnu predstavu, za koju ću raditi koreografiju uz pomoć našeg tima, čime bih, nadam se, konačno ostvarila svoj san – da gledam svoj rad u pozorištu.
Intervju je prvobitno objavljen na platformi youthmediahub.net. Platforma predstavlja online medijski prostor namenjen mladima koji žele da kritički posmatraju društvo oko sebe. Nastala je kao deo istoimenog projekta u okviru Zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost: Unapređenje dijaloga i društvene kohezije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Republici Srbiji i između njih” koji sprovode UNDP, UNICEF i UNESCO, a finansira ga Fond UN-a za izgradnju mira (UN PBF).
Autorka teksta: Milica Ćirić
0 Comments