Svi znate za onu staru dobru frazetinu, jezik je živa stvar, za koju ne znam ni odakle je krenula (mrzi me sad da guglam), ali koju i sam često umem da iskoristim kad me neko prekori jer koristim anglicizme ili izraze koji ništa ne znače na našem jeziku, i samo su bukvalni prevod nečega što smo čuli u američkim serijama. Na to mislim kad kažem na kraju dana, ili nije moja šolja čaja, ali i kad rekonstruišemo neki događaj.
Tako da, slažem se – jezik jeste živa stvar, jer standardno izmišljam reči pod uticajem nekih stranih, zbog čega se mnogima od vas diže kosa na glavi. Međutim, pored sve te živosti, postoje mračni sokaci lingvistike u kojima se pojavljuju slova, reči, slogovi i rečenice koje niko ne izgovara u stvarnom životu, ali ljudi ih stalno koriste u… pa, nestvarnom. Dobro, novinari ih stalno koriste, a i novinari su ljudi, iako se većina vas ne bi složila sa tim, izjednačavajući nas tu negde sa amebama, bičarima i paramecijumima.
Elem, u jednom novinskom teksu, prilogu, intervjuu… vrlo često (da ne kažemo stalno) pojavljuju se izrazi koje niko živi na ovom svetu ne koristi. Osim nekih izuzetaka koji potvrđuju pravilo. Svi ih znamo, viđamo i čujemo, a u normalnom toku svesti, govora i života nismo ih naglas rekli. Možda je ovo situacija u kojoj ćemo to po prvi put reći svi zajedno. Tako da, eto, ako želite, možete ovaj tekst da čitate naglas. Po mogućstvu u javnosti, gradskom prevozu ili biblioteci. Izgledaćete duplo više kao ludak, jer em čitate naglas, em čitate ovo.
Narativ
Kad bi se birala omiljena reč srpskog intelektualca za godine 2021, 2022, 2023. a bogami i 2024, narativ bi odneo tu laskavu titulu 4 godine zaredom. E, sad, zamislite se, pa se setite da li ste čuli nekad da neko koristi ovu reč na ulici, kafani ili pijaci, i setićete se samo tekstova (ako ih pamtite) poznatih kolumnista, analitičara i ostalih dr mr-ova koji sma(t)raju o nekoj priči koja se menja ili ostaje ista ili radi nešto potpuno treće. Čim kažete naglas narativ i ubacite ga negde nasumično u tekst, osećate se tri puta pametnije, a onaj preko puta vas misli da ste bogom dani za sve oratorske sposobnosti.
Dapače
Znate ono kad se „zalunfate” u priči, pa umesto da kažete šta više, uopšte, ili inače, vi kažete dapače? Naravno da ne znate, jer to nikad niste uradili i rekli. Ali kao i sa narativom, čest je slučaj da ste pročitali kod nekog Teofila Pančića ili Miljenka Jergovića koji su samo za vas čuvali reč koja samo zvuči kao da je izašla iz škole za pačiće male, a u stvari je više oružje koje se koristi u vidu intelektualne patkometrije.
Žal
Ne mislim o morskom plavom. Ovu reč koristi mali milion ljudi, ali ne u svakodnevnom govoru. Nju, pre svega, najviše koriste fudbaleri. I Šaban Šaulić, kad se srce deli na pre i posle nje. U svim onim idiotskim intervjuima kad fudbaleri dolaze do vazduha posle meča, a novinari pored aut-linije im guraju mikrofon umesto boce za kiseonik, igrači, koristeći milion i jednu napamet naučenu frazu, uvek će izgovoriti tu epsku primedbu – da ostaje žal za propuštenom prilikom. I u tom momentu svaki zadnji vezni koji je do tog trenutka jednim kramponom gazio natkolenicu suparničkog igrača, dok je desnom rukom pokušavao da mu spljošti mošnice, bez atoma vazduha u plućima, izgovara rečenicu i postaje reinkarnacija Jovana Dučića lično. Probajte da iskoristite u regularnom razgovoru tipa – ostaje žal što nije bilo spanaća na pijaci. Ne ide. A kad smo već kod fudbala…
Najvažnija sporedna stvar na svetu
Ko je proglasio da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu? Odnosno, ko danas i dalje koristi ovaj termin osim matorih sportskih novinara koji ne žele da sedam puta u tekstu pomenu reč fudbal, pa im zafali sinonim? Kad bi probao da izgovoriš uživo najvažnija sporedna stvar na svetu umesto fudbal, automatski bi se pretvorio u tipa koji je u perjanoj jakni do maja, i koji ulazi u kladžu i pravi najduže tikete na svetu sa uplaćenim najmanjim parama koje možeš, dok ceo dan cucla onu jednu kafu i gleda u teletekst jer ne veruje u internet i aplikacije koje brže javljaju golove. I, naravno, pati što je ugašen SOS kanal, ne gleda ni Sport klub ni Arenu, jer to više nije to.
Jedan od najpoželjnijih neženja
Nekad kad ste želeli da kažete za nekog da je dobar frajer, vi biste rekli da je on dobar frajer. U kojekakvim Siti Klubovima ili Magazin In-ovima bi rekli da je on jedan od najpoželjnijih neženja. To naglašavanje da je neko neženja je vremenom loše ostarilo, pa danas kad biste nekog častili ovom titulom, postoji velika verovatnoća da ste tim epitetom hteli ili uspeli da autujete čoveka koji je svoju homoseksualnost skrivao nekoliko decenija.
Diskurs
Van predmeta sociologija u srednjoj školi ili na fakultetu, ako ste bili te sreće da zalutate u predele koji su se bavili društvenim naukama, reč diskurs se slabo, gotovo nikad ne koristi u situacijama dok ste na trač partiji sa prijateljima. Diskurs je rođeni brat narativa i njih dvojica kao takvi, zagrljeni na zidu smrti, deluju rezervisano samo za one tekstove, podkaste i naučne radove koje vas je neko naterao da čitate, gledate ili slušate, i za koje ćete lagati da ste stisnuli plej, jer stvarno imate pametnija posla od toga.
I to nije kraj, siguran sam da postoji mali milion fraza i rečenica koje ste samo danas čuli, i pomislili – bože ko ovako priča. A onda ste sebi u bradu tiho rekli da je takav narativ potpuno nemoguć, i odjahali u zalazak sunca.
0 Comments