fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Sa kojim kućnim aparatima je vreme da se pozdravimo?

Mladi u Velikoj Britaniji su, čini se, prestali da peglaju – da li je tako i u našoj zemlji?
Piše: Sanja Dojkić

5. April 2024

„Da li smo proglasili smrt peglanju?“ pitaju se tekstovi koji su izašli nakon što je Gardijan objavio istraživanje o ovom malom kućnom aparatu. Kako se navodi u istraživanju, 3 od 10 mladih, iliti 30% ispitanika uzrasta od 18 godina do 34 godine u Velikoj Britaniji ne koristi ili čak ne uopšte ne poseduje peglu. To je značajna razlika u odnosu na ispitanike koji imaju preko 45 godina u ovom istraživanju britanskog lista – naime, 90% njih poseduje ovaj kućni aparat. Na pitanje zašto nemaju aparat koji su prethodne generacije smatrale važnim, mladi su rekli da je glavni razlog „što
njihova odeća ne mora da se pegla”, kao i da im peglanje „nije bilo važno” ili „ne vole da peglaju“.

Kako se dalje objašnjava, razlog u ovom trendu mladi u Velikoj Britaniji pronašli su i u pandemiji. Lokdaun je uveo rad od kuće i ljudi su odrađivali svoje smene u neformalnoj odeći, pidžami, trenerkama… Nakon što smo se vratili u kancelarije, kodeks oblačenja je postao opušteniji, tako da savršeno ispeglana košulja više nije imperativ na radnom mestu. Osim toga, proizvodnja odeće od negužvajućih tkanina je u porastu, tako da se čini da je peglanje zaista postala aktivnost koja je u 2024. godini nepotrebna.

Zanimalo nas je na koji način se mladi u našoj zemlji postavljaju kada je reč o ovoj temi i da li delimo ovu sličnost u promeni ponašanja sa Britancima. Priznaćemo, naš uzorak je daleko manji, ali rezultati su blago drugačiji. Sproveli smo i uličnu i onlajn anketu, koje su nam pružile uvid u to kako se mladi u Srbiji odnose prema malim kućnim aparatima.

Koje uređaje mladi u Srbiji (ne) koriste?

U našoj onlajn anketi, najveći broj ispitanika i ispitanica – njih 53, 2% ima 25-35 godina, 27,4% su uzrasta 18-25 godina, a, 15,6% ima između 35 i 45 godina, dok je 7% anketiranih odgovorilo da ima preko 45 godina. Čak 94,1% od ukupnog broja učesnika i učesnica u anketi poseduje peglu, a 55,9% njih je koristi samo kad je nešto mnogo izgužvano. Jednom nedeljno, i to veliku turu veša pegla 15,1% ispitanika i ispitanica, dok 8,6% njih pegla svaki dan autfit za naredni dan. Pa, ipak, iako gotovo svi anketirani imaju peglu, 20,4% dalo je odgovor da istu ne koriste.

„Imam ogromnu odbojnost prema peglanju, jer je to bila moja obaveza dok sam živela sa roditeljima. Velika smo porodica i uvek je bilo mnogo čistog veša, posteljine, peškira, i sve to sam morala da peglam, imala sam osećaj da je to veliko bure bez dna i da poslu nema kraja. Sada samo okačim odeću drugačije kada se suši i iako se nađe poneka izgužvana linija, ne izgledam neuredno kad se obučem”, rekla nam je u uličnoj anketi studentkinja Ana.

Sa druge strane, Milana, zaposlena u korporaciji, kaže da se očekuje da na poslu mora da se prezentuje na određeni način:

„Moram da peglam, očekuje se na mom poslu da budem ispeglana. Moram da dođem u ispeglanoj odeći, da su mi nokti sređeni, da sam isfenirana. Kada ste mladi i radite sa starijim generacijama, morate malo da se prilagodite njima kako ne biste ostavili pogrešan utisak.”

Ispitali smo i da li korišćenje pegle zavisi od odlaska na posao ili fakultet. Što se tiče zaposlenih u našoj anketi, njih 48,1% redovno ide na posao, 22,1% radi od kuće, a 29,9% ima hibridno radno mesto u kom ne ide u kancelariju svaki dan. Studenti u našoj anketi ili idu na sva predavanja svaki dan (35,9%), ili ne posećuju fakultet uopšte (34,4 %) ili idu samo na predavanja i vežbe sa kojih ne smeju da izostaju (21,9%), dok manji procenti studiraju hibridno (4,7%) ili u potpunosti onlajn (3,1%). Na pitanje da li će odlazak na posao i fakultet uticati na korišćenje pegle tog dana, 52,6% je reklo „ne”, 38,7% „da”, a 8,7% je odgovorilo da nije sigurno.

„Ko će da se bavi time ako moram da trčim na predavanja i budem na fakultetu ceo dan, ili čitaonici? Nekada je dobro što su mi pantalone sveže oprane”, priznao nam je kroz smeh Marko u uličnoj anketi.

Stefana, sa druge strane, nalazi vremena za redovno peglanje:

„Mnogo obraćam pažnju kako izgledam, šta jedem, ne pijem, ne pušim, redovno idem u teretanu, i onda mi ne ide da idem izgužvana. Peglam dan ranije za ono što ću da nosim sledećeg dana, to mi je kao pranje zuba uveče.”

U anonimnoj anketi na sajtu Oblakodera, 17,7% ispitanika i ispitanica je reklo da im je izuzetno bitno da imaju ispeglanu odeću na sebi, 10,2% je navelo da im to nije bitno, 7,5% da ne obraćaju pažnju na to i veliki procenat – čak 64,5%, naveo je da smatra da je samo važno da nije mnogo izgužvano. Zanimljivo je što je na pitanje: „Da li primećuješ ako drugi ljudi nose izgužvanu odeću?“ procenat koji je odgovorio sa „da” iznosio 36%, dok je 24,4% reklo „ne“. Gotovo 40%, tačnije 39,8% anketiranih reklo je da ne obraća pažnju na to.

„Peglu koristim veoma retko, što je mojoj mami nezamislivo. Ne osećam potrebu da sve mora da bude savršeno ispeglano, sušim odeću u takvom položaju da joj posle nije potrebno peglanje – glasio je jedan od odgovora u našoj anonimnoj onlajn anketi.

Bojan je, pak, primetio da je u peglanju pronašao način za opuštenje kad se odselio od roditelja:

„Nisam počeo da peglam dok nisam izašao iz roditeljske kuće. Shvatio sam da me dosta opušta. I odeća izgleda mnogo bolje! Upalim seriju i mogu da peglam tri epizode ako treba (smeh).”

Drugi prioriteti u odnosu na starije generacije

Kako se navodi u Gardijanovom tekstu, mladi potrošači imaju drugačije potrebe od starijih generacija. Kupci više ne troše novac na opremu za peglanje, već investiraju u druge aparate koji im štede vreme i novac. Primećeno je, takođe, da je opala prodaja pekača hleba, sa značajnim padom od 37%, a da je skočila prodaja friteze na paru (airfryer-a).

Navike mladih u korišćenju malih kućnih aparata u Srbiji nisu se promenile nakon pandemije. To, makar, tvrdi 76,4% vas. Onih 20,4% koji su naveli da su im se navike promenile, između ostalog, navode sledeće:

„Od kako sam bila kod kuće manje peglam odeću koju nosim, ali možda više koristim kuhinjske aparate“,

„Više kuvam“,

„Više vremena sam imala za samostalno spremanje hrane i istraživanje istog, što je išlo ruku pod ruku sa kupovinom novih kuhinjskih aparata“,

„Mislim da ono što mi se u toku pandemije promenilo je ostalo tako, a to je okretanje sebi i svojim potrebama malo više u odnosu na burnout-ovanje i nebrigu pre pandemije“.

Oko petine ispitanika i ispitanica, tačnije njih 27,4% nije kupilo ništa od malih kućnih aparata u poslednje dve godine, a oni koji jesu investirali u ovu vrstu kupovine, kupili su najčešće: kuvalo za vodu (32,3%), blender (24,7%), uvijač za kosu (21,5%), toster (17,2%), panini za sendviče (13,4%).

Onih koji su dugo želeli neki od navedenih aparata, pa su ga iz toga razloga kupili, u anketi je bilo 30,1%, 10,8% je dobilo želju za tim proizvodom pod uticajem društenih mreža, 9,7% je dobilo preporuku prijatelja, a nekima je to bila impulsivna kupovina (3,9%).

Mladi u našoj anketi su naveli da kupovinom malih kućnih aparata štede i vreme („Pegla za kosu mi je uštedela vreme za spremanje“), ali i novac („Trošim manje na frizera i kafu/klopu napolju“) dugoročno. Pojedini su naveli da im se kvalitet života promenio, i da su aparati omogućili da
vode zdraviji životni stil („Često mogu samostalno da napravim svoj obrok, umesto trošenja novca i lošeg izbora hrane“, „Zdravija hrana + lakša priprema“). Neki, ipak, vole da troše svoje vreme na druge aktivnosti, pa makar to bili i drugi poslovi po kući.

„Imam peglu, ali radim od kuće, tako da ne trošim svoje vreme na to. Nemam čak ni stvari koje bi baš morale da se peglaju, tako da sam bezbedna”, rekla nam je Brankica, social media manager.

„Priznajem da odeća izgleda bolje kad je ispeglana, ali ne mogu da se nateram. Dve godine ne živim sa roditeljima, i imam druge obaveze oko domaćinstva koje mi oduzimaju vreme i peglanja sam se odrekla jer najmanje imam potrebu za tim. Ne radim u kancelariji pa da moram da izgledam na određeni način”, podelila je sa nama Lena, frilenserka, u uličnoj anketi.

Aparati koji odlaze u prošlost

Madi u Srbiji, prema Oblakoderovoj anketi, odustaju od korišćenja nekoliko uređaja koji su bili su u njihovom domu iz detinjstva. Dobili smo nekoliko zanimljivih odgovora – na više mesta pominju se mikrotalasna, friteza, ali i mlin za kafu, a često smo videli i blender, ili toster, kao i fen za kosu.

„Različiti aparati za spremanje hrane kao, na primer, aparat za vafle, ali i ručni usisivač, pegla itd. uglavnom jer ne mogu da ih priustim ili smatram da su mi nisu potrebni“,

„Pegla. Ne vidim potrebu peglati stvari (tipa posteljina), dok odeću kupujem takvu da se slabije gužva i tako je širim za sušenje i slažem da nema potrebe za peglanjem. Peglanjem se pre i dezinfikovalo, a sada sa praškovima itd. mislim da nema tu funkciju… I samo služi kao obaveza koja (prvenstveno) ženama predstavlja teret, a neće da je zanemare jer, ukoliko su porodici stvari izgužvane, to je „ženina krivica.“

Aparat za kokice, mašina za mlevenje mesa, mlin za šećer, kuvalo za jaja, šiveća mašina, mašina za pakovanje hrane u zamrzivač, električni nož, aparat za pravljenje kiselog mleka… ispitanici su takođe navodili kao aparate koji će ostati deo njihove prošlosti.

Kako je Gardijan napisao, prioriteti mladih u odnosu na starije generacije su se promenili. To se oslikava i u njihovom korišćenju aparata, ali i načinu kako se nose na poslu. Kako britanski list tvrdi, korportivna kultura se promenila na „ostrvu“, tako da nije neobično što drugi životni aspekti imaju primat nad opeglanom košuljom. Mladi u Srbiji su takođe počeli da imaju drugačije prioritete, i takođe ulažu više u zdrave životne izbore nego u ono što bi se tradicionalno smatralo društveno prihvatljivim izgledom na poslu ili fakultetu. Ušteda vremena i novca je izuzetno bitna mladima u Srbiji, pa se to oslikava i u korišćenju malih kućnih aparata. Nismo baš proglasili smrt peglanju, ali naši prioriteti leže negde
drugde, izgužvani ili ne.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

1236 dana bez presude

1236 dana bez presude

Na društvenim mrežama pokrenuta kampanja podrške za Milenu Radulović i 14 devojaka koje i dalje čekaju presudu

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *