Benefit žurka biće prilika za upoznavanje, povezivanje i druženje, a donacije prikupljene tokom događaja omogućiće Solidarnoj kuhinji da nastavi da kroz nezavisan rad odgovara na potrebe zajednice.

Od 16 časova do ponoći očekuju vas muzički program, hrana dostupna uz dobrovoljne donacije, kao i novi merch Solidarne kuhinje, među kojim su cegeri, majice, kao i Solidarni kuvar. 

Solidarna kuhinja je nezavisni kolektiv koji od svog osnivanja 2020. godine odgovara na probleme siromaštva i gladi kroz solidarnost i uzajamnu pomoć. Aktivisti i aktivistkinje kolektiva učestvuju u svim aspektima rada – od prikupljanja sredstava i nabavke namirnica, preko pripreme, do distribucije hrane. 

Hrana se distribuira sredom, subotom i nedeljom u 16 časova na punktu kod Vukovog spomenika. Obroci se obezbeđuju svima koji se pojave na punktu, a među onima koji ga najčešće posećuju su ljudi u situaciji beskućništva, ljudi koji su ostali bez posla i izdržavaju višečlane porodice, penzioneri, samohrani roditelji i sakupljači sekundarnih sirovina. Do sada je Solidarna kuhinja pripremila više od 180.000 obroka za najugroženije sugrađane. 

Donacije prikupljene tokom benefit žurke pomoći će Solidarnoj kuhinji da pokrije troškove rada tokom zime – od nabavke namirnica i goriva za distribuciju do pripreme toplih obroka. Budući da se rad Solidarne kuhinje u potpunosti oslanja na donacije pojedinaca, podrška zajednice važna je za nastavak njenog rada. 

Muzički program na događaju čine DimJay, Ad hoc, Suba 88, T-Yo, Freezly, Rootkey, Kene Beri, Skreč majstor Ljuban i FTP Cojkana.

Za one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju benefit žurci, rad Solidarne kuhinje moguće je podržati donacijom u novcu ili namirnicama.

Za doniranje namirnica i dogovor oko njihovog preuzimanja moguće je pozvati 063/1455-930.

Novčane donacije za nabavku namirnica moguće je uplatiti na račun 160-6000001211075-56, primalac Solidarna kuhinja, kao i putem PayPal naloga na adresi www.paypal.me/solidarnakuhinja. 

Za one koji žele da se uključe u rad Solidarne kuhinje i podrže njen rad, informacije su dostupne putem telefona 063/145-5930, kao i na Facebook stranici Solidarne kuhinje i Instagram stranici Solidarne kuhinje.

Članak Benefit žurka Solidarne kuhinje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uz filmske projekcije, održane su panel diskusije, razgovori sa autorima, izložba i muzički program, čime je još jednom potvrđen festivalski duh PAFF-a kao mesta susreta filma, umetnosti i zajednice. U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici, u kojoj je prikazano devet filmova u statusu srpske premijere, o nagradama je odlučivao tročlani žiri: Varja Močnik (predsednica žirija), rediteljka i selektorka festivala Kino Otok iz Izole, i reditelji Ivan Salatić i Luka Papić. Nagradu Svetionik za najbolji film osvojio je film „Chronovisor“ reditelja Jacka Auena i Kevina Walkera, dok je specijalno priznanje žirija pripalo filmu „Minimum Love“ rediteljke Maje Penčič.

Maja Penčić, foto Karolina Jovanović

„Prateći apsurdnu potragu za mitskim izumom, ovaj film prolazi kroz slojeve teorija zavere, akademizma i senzacionalističkog novinarstva, neprestano dovodeći u pitanje granicu između pouzdanih dokaza i pažljivo konstruisanih fabrikacija. Smešten u svega nekoliko prostora, Chronovisor kombinuje svedena i atipična sredstva, poput obimnog teksta, sa raskošnom orkestarskom muzikom, stvarajući hipnotičku snagu trilera koja nas uvlači u istovremeno ličnu, globalnu i filozofsku intrigu. Upravo kroz taj postupak film pronalazi nove mogućnosti za ritam, napetost i pripovedanje unutar sopstvenog filmskog jezika. Film naposletku otvara i pitanje našeg odnosa prema slici i istini: čak i kada bismo, posredstvom bizarnog i ezoterijskog izuma kakav je Chronovisor, mogli doslovno da vidimo slike prošlosti, njihovo poreklo, autentičnost i značenje i dalje bi zahtevali naše tumačenje i odluku,” stoji u obrazloženju dodele glavne nagrade festivala.

Glavni ziri festivala Luka Papić i Varja Močnik, foto Karolina Jovanović

U okviru kratke takmičarske selekcije Rani radovi prikazano je 12 filmova, a odluku o najboljem kratkometražnom filmu odlučivao je sedmočlani Mladi žiri srednjoškolaca (Marija Miletić, Dunja Nikolić, Uroš Lukovski, Petar Milojkoć, Vanja Gajan, Andreja Stevanović, Pablo Mirosavić) pod mentorstvom reditelja Bojana Vulteića. Glavna nagrada – Dimnjak – pripala je filmu „Žene Narodnog fronta” Ivane Todorović, dok su specijalna priznanja dodeljena filmovima „Tarik” Adema Tutića, i „Vultures” Diana Waysa.

„Jedan snažni i iskreni prikaz teme ženskog iskustva koji govori o neznanju o sopstvenom telu i tišini koja često prati žensko zdravlje. Zbog hrabre poruke koja ličnu priču pretvara u univerzalnu, glavnu nagradu mladog žirija dobija film Žene Narodnog fronta, rediteljke Ivane Todorović,” navedeno je u obrazloženju nagrade Žirija mladih. Dobitnica nagrada, Ivana Todorović i Jack Auen, pozdravili su pančevačku publiku i žiri video- porukama.

Ivana Todorović, video -obraćanje, foto Karolina Jovanović

Mladi žiri festivala, foto Karolina Jovanović

Pored takmičarskog programa, publika je imala priliku da pogleda retrospektivu kratkih filmova mlade rediteljke Tare Gajović u okviru selekcije Svetla budućnost, dok je u programu PAFFORAMA prikazan izbor ostvarenja regionalnih i međunarodnih autora, u kome je za najbolji film glasala sama publika. Pored filmskog programa, na festivalu je bila predstavljena izložba kolektiva Matrijaršija „Tušta i tma”, kao i četiri PAFF kafea: filmski razgovori o festivalskoj selekciji, predstavljanju srpskih filmova na svetskim filsmkim festivalima, razgovor o stripu i filmu sa Aleksandrom Zografom, kao i predstavljanje Mreže kinoprikazivača Srbije.

10. Pančevo Film Festival realizovan je u partnerstvu sa Kulturnom centrom Pančeva. Podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Fondacija Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada. Festival su podržali i EU u Srbiji, Grad Pančevo, Austrijski kulturni forum, Ambasade Švajcarske, Slovenije i Portugala u Beogradu.

Članak PAFF uspešno zatvorio deseto izdanje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U konkurenciji od čak 189 prijavljenih numera, titulu najboljeg odneo je sastav Portmanto sa upečatljivom pesmom „Zrikavci“. Stroge selekcione kriterijume konkursa ispunilo je ukupno 80 prijava – 76 iz Srbije i 4 iz Crne Gore. Odluku o pobedniku doneo je stručni tročlani žiri u sastavu: Marko Stojanović Luis (Marko Louis), Ivan Lončarević ispred Pop Depresije i Marija Todorović.

Program je vodila čuvena novinarka Ceca Đolović, koja je pred prepunim klubom proglasila pobednike.

Apsolutna senzacija večeri bila je činjenica da je sastavu Portmanto ovo bio prvi nastup u karijeri. Uprkos tome, bend je pokazao neverovatnu zrelost, potpuno su oduševili prisutnu publiku i dokazali da opravdano nose nagradu koja slavi autentičan gitarski zvuk „bez straha“.

Pobedničku numeru publika već sada može poslušati na muzičkim platformama Spotify i Deezer.

Zahvaljujući partnerstvu sa brendom Jameson, pobednički sastav je osvojio vrednu nagradu koja uključuje gitaru, gitarsko pojačalo i novčani iznos, što će im biti ogroman vetar u leđa za nastavak rada.

Kruna ove fantastične večeri u Cetinjskoj ulici bio je nastup niške grupe Bohemija, koja je svojim sjajnim koncertom na najlepši način zatvorila ovaj važan događaj za regionalnu autorsku scenu.

Naslovna fotografija: Nemanja Đorđević

Članak Sastav Portmanto pobednik regionalnog konkursa Bez straha se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zhiva je sa pesmom ,,Atom” postala osma laureatkinja Nagrade Milan Mladenović koju dodeljuje Zadužbina Milana Mladenovića za najbolju pesmu u regionu. Odluku da mlada umetnica Zhiva ponese ovo priznanje doneo je regionalni stručni žiri koji su ove godine činili Pavica Čabrijan (Hrvatska), Nemanja Đorđević (Srbija), Lada Furlan Zaborac (Hrvatska), Jovan Matić (Srbija) i Ana Radonjić / Zoe Kida (Srbija). Laureatkinju Nagrade Milan Mladenović 2026 sleduje novčana nagrada u iznosu od 3.000 evra, statueta, kao i nastupi na Arsenal Festu u Kragujevcu, Ship showcase festivalu u Šibeniku, na festivalu ,,Modro i zeleno”, kao i direktan plasman u Musicology Showcase by Lenovo.

Kako Nagrada Milan Mladenović ima za cilj da afirmiše mlade stvaraoce i da ukaže na što više talenata, svake godine objavljuje CD kompilaciju finalista, ali i širi listu partnera i pratećih priznanja. Sada već tradicionalno je dodeljena i nagrada za najinspirativniji vokal – ovoga puta u saradnji sa Balkanrock portalom. Uredništvo Balkanrocka odlučilo je da i ova nagrada u vidu mikrofona ode u ruke Ive Pažin – Zhive. Nagradu za najbolji tekst, koju daruje Bulevar Books – novosadska knjižara koja svira, dobio je Stefan Savić – Bezz za pesmu ,,Jaz(z)”. Pored uramljenog rukopisa Milanove pesme ,,Krug” Stefanu je uručen i Bulevar Books vaučer u vrednosti od 200 evra .

Ivan Fece Firči, nekada bubnjar Ekatarine Velike, danas član Upravnog odbora Zadužbine Milana Mladenovića i izumitelj Firchie Drums doboša, dodelio je nagradu za najinovativnijeg bubnjara. Ove godine doboš je u rukama Milana Jejine – The Yeqyja zahvaljujući duetu koji je snimio sa PetromZ, pesmi ,,Bukvarom po glavi”.

Svečanost povodom dodele Nagrade Milan Mladenović 2026 u BitefArtCafeu završena je revijalnim nastupom Elene Vasove, prošlogodišnje laureatkinje.

Nagrada Milan Mladenović simboliše slobodu umetničkog izraza i slavi one koji se bez zadrške usuđuju da puste glas kroz muziku. Kroz Nagradu i duh Milana Mladenovića nastavlja da živi, dajući vetar u leđa novim
generacijama stvaralaca na teritoriji nekadašnje Jugoslavije – osnažujući autentičnost i odvažnost i veličajući magiju koju muzika nosi.

Nagrada Milan Mladenović se tradicionalno dodeljuje 21. septembra, na Milanov rođendan, i poslednje tri godine je bila proglašavana u Makarskoj, letnjem domu Milana Mladenovića i rodnom mestu njegove majke Danice. Iako se svečanost povodom dodele Nagrade vratila u Beograd i Makarska je bila u ritmu Milanovih melodija zahvaljujući četvrtom izdanju festivala ,,Modro i zeleno”, nazvanom po Milanovoj pesmi.

Priču o njegovoj povezanosti sa Makarskom ove godine dodatno upotpunjuje novi vidikovac Krug na poluostrvu Osejava. Oblikovan kao kružna klupa prema zamisli arhitektica Branke Juras i Morane Ostojić, ime je dobio po još jednoj Milanovoj pesmi. U boji mora, smešten među borovima, s pogledom na Jadran i ostrva, KRUG je bio idealno mesto za zalazak sunca, da se zastane i da se Makarska doživi u njenim najprirodnijim bojama – modroj i zelenoj. Tako je i proslavljen Milanov rođendan u graduiću pod Biokovom 21. septembra.

Foto: Zadužbina Milana Mladenovića / Iva Tanacković

Članak Zhiva sa pesmom Atom dobitnica nagrade Milan Mladenović 2026 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Publiku očekuje oko četrdeset filmskih ostvarenja raspoređenih u četiri programske selekcije – Svetionici, Rani radovi, PAFFORAMA i Svetla budućnost – uz prateće događaje. Svi programi realizuju se u prostorima Kulturnog centra Pančeva, a ulaz je slobodan.

Festival će u sredu, 23. septembra od 20 časova u Kulturnom centru Pančeva otvoriti film „Male stvari“ reditelja Zvonimira Jurića, koprodukcija Hrvatske, Srbije i Slovenije, koja će ovom prilikom imati svoju srpsku premijeru. Nakon projekcije biće održan razgovor sa rediteljem. Na zatvaranju festivala, nakon dodele nagrada, u nedelju, 27. septembra, publika će imati prilike da pogleda film „Yugo ide u Ameriku“ Filipa Grujića i Alekse Borkovića, koji će takođe prisustvovati projekciji. Oba filma biće prikazana u okviru selekcije PAFFORAMA, namenjene najširoj bioskopskoj publici, u kojoj se bira najbolji film po glasanju publike.

U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici biće prikazano devet filmova autora i autorki iz različitih delova sveta, a svi naslovi imaju status srpske premijere. Kroz dokumentarne, igrane, hibridne i eksperimentalne forme, ovi filmovi istražuju teme rata, migracija, porodičnih odnosa, društvenih promena i savremenih kriza. 

O najboljem filmu odlučivaće žiri sastavljen od profesionalaca iz sveta filma, a to su slovenačka sektorka i rediteljka Varja Močnik (predsednica žirija), crnogorski reditelj Ivan Salatić i srpski reditelj Luka Papić. Selektorski program Rani radovi posvećen je kratkometražnom filmu mladih autora. Publika će imati priliku da vidi 12 kratkih filmova, a o najboljima odlučuje Mladi žiri pod mentorstvom reditelja Bojana Vuletića, koji će dodeliti nagradu Dimnjak za najbolji film, kao i nagrade za režiju, scenario, fotografiju, montažu, mušku i žensku ulogu.

U okviru programa Svetla budućnost, posvećenog mladom perspektivnom reditelju, biće predstavljeni kratki filmovi rediteljke Tare Gajović, kroz retrospektivu njenih kratkih filmova i razgovor sa autorkom.

Pored filmskog programa, na festivalu će biti predstavljena izložba kolektiva Matrijaršija „Tušta i tma”, kao i četiri PAFF kafea: filmski razgovori o festivalskoj selekciji, predstavljanju srpskih filmova na svetskim filsmkim festivalima, razgovor o stripu i filmu sa Aleksandrom Zografom, kao i predstavljanje Mreže kinoprikazivača Srbije. U okviru festivala održaće se i DJ veče Sare Veličkovski, koncert benda Ko to tamo Vera i PAFF Karaoke u klubu Štab Pogon.

Pančevo Film festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnice u kulturi iz Pančeva i okoline okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival. Jedan od ciljeva PAFF-a je i stvaranje i animiranje nove filmske publike, one koja će na našem festivalu imati priliku da vidi drugačiju vrstu kinematografije: filmove koji se na umetnički relevantan način tematizuju aktuelne društvene i političke probleme na lokalu i šire. Fokusirani smo i na stvaranje i animiranje nove filmske publike, onih koji će na festivalu u Pančevu prvi put imati priliku da vide drugačiju vrstu kinematografije na drugačiji način: u bioskopu i uz prisustvo autora.

10. Pančevo Film Festival realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Ambasada Portugala u Beogradu, i drugi prijatelji manifestacije. Ovaj projekat je podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Fondacija Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.

Članak 10. PAFF: Srpske premijere i nagrađeni filmovi u Pančevu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Piknik će biti održan od 12 do 19 časova, nadomak spomenika Sloboda na Iriškom vencu. Posetioce očekuje dan ispunjen aktivnostima za različite generacije. Radionice orijentiringa ekipe „Pronađi se“, turnir „Gumenjaža“, koji organizuje Mačje oko, kao i Via normale tombola. Radionice orijentiringa biće dostupne tokom celog događaja, turnir će biti održan od 16 do 17 časova, dok je tombola zakazana od 17 do 18 časova.

Za one koji na Piknik žele da stignu biciklom, organizovane su i zajedničke vožnje do lokacije. Ekipa Mačje oko kreće u 9 časova iz Zaokreta u Beogradu, odnosno u 11 časova ispred Place to SOC u Novom Sadu. Ulaz na događaj je slobodan, pa je dovoljno da povedete porodicu ili prijatelje i ponesete dobro raspoloženje.

Druženje se održava na mestu na kojem je prošle godine, zahvaljujući zajednici korisnika aplikacije Via normale, uređena prva A1 piknik zona. Pored dečjeg igrališta napravljenog od recikliranog materijala, u kojem su prošle godine uživali najmlađi posetioci, zona je sada proširena i delom namenjenim starijim posetiocima, sa spravama za vežbanje u prirodi.

Priroda nadohvat ruke uz aplikaciju Via normale A1 Srbija pokrenula je aplikaciju Via normale u aprilu 2025. godine kako bi građanima približila samostalno i jednostavno istraživanje prirode. Od pokretanja, aplikacija je okupila više od 11.000 korisnika i mapirala 40 ruta, odnosno više od 286 kilometara staza.

Nova sezona donosi dodatnih 30 ruta širom Srbije, kao i nove mogućnosti za sve koji žele da slobodno vreme provedu aktivno, upoznaju prirodne lepote zemlje i pronađu izlet prilagođen svojim interesovanjima i mogućnostima. Zato, ukoliko želite da predstojeću nedelju provedete daleko od gradske gužve, Iriški venac može da bude idealna vikend destinacija. V

Više informacija o aplikaciji Via normale i dostupnim rutama pronađite na sajtu www.vianormale.com.

Fotografije: Darko Radulović

Članak Još nemate plan za vikend? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Raw Youth/Sirova mladost” je vizuelna studija savremene omladinske i alternativne kulture u Srbiji, posmatrana iz unutrašnje perspektive, kroz objektiv fotografa i aktivnog učesnika te scene, Teodora Kopicla. Projekat ima za cilj da prikaže autentičan i neposredan portret generacije koja kontinuirano traži prostore slobode, kreativnog izraza i kolektivne pripadnosti.

Mladost se najčešće posmatra kao prelazno stanje, vreme između onoga što smo prestali da budemo i onoga što se od nas očekuje da postanemo. Retko joj se dopušta da postoji sama za sebe, izvan budućnosti kojom je odrasli svet neprestano uslovljava.

Projekat polazi upravo od njene sadašnjosti: od generacije koja sopstvene prostore slobode pronalazi u klubovima, na festivalima, u privatnim stanovima, nezavisnim kulturnim prostorima i svim onim privremenim zajednicama koje nastaju oko muzike, mode, umetnosti i potrebe za pripadanjem.

Kopicl ovu scenu ne posmatra spolja. Kao njen aktivni učesnik, fotografiše iz neposredne blizine, bez distance koja supkulturu pretvara u estetski ili sociološki fenomen. Njegova kamera kreće se među telima, susreće poglede, gubi fokus i zaustavlja trenutke koji verovatno ne bi ni postojali bez prethodno uspostavljenog poverenja.

Rad predstavlja diplomski projekat autora i obuhvata fotografije različitih formata, kao i kolažne instalacije. Kroz izložene radove dokumentovani su trenuci iz klubova, festivala, kulturnih događaja, privatnih prostora i spontanih okupljanja. Fotografije nastaju u neposrednom kontaktu sa okruženjem koje prikazuju, beležeći atmosferu i energiju scene bez intervencije ili stilizovane distance.

Projekat nastoji da pruži vidljivost ne samo mladima i njihovim supkulturama, već i prostorima koji omogućavaju njihovo postojanje i razvoj. U savremenom društvenom kontekstu, mladima je sve značajnije postojanje prostora u kojima mogu da se distanciraju od svakodnevnih pritisaka i pronađu zajednicu kroz muziku, modu, umetnost i različite forme izražavanja. „Raw Youth” kroz fotografiju i video materijal beleži neposredan, nefiltriran doživljaj jedne generacije i njenog kulturnog identiteta.

Predložena postavka zamišljena je kao višespratna instalacija. Na prva dva sprata fotografije bi bile predstavljene u kolažnoj formi, gde se radovi delimično preklapaju ili izdvajaju pojedinačne detalje, stvarajući vizuelno dinamičnu celinu. Na poslednjem spratu bio bi prikazan video rad sastavljen od snimaka sa žurki, festivala i različitih okupljanja, većinom zabeleženih VHS kamerom i digitalizovanih za potrebe projekcije. Video bi bio montiran u kontinuiranu projekciju.

U okviru izložbe bili bi predstavljeni i fanzinovi „Raw Youth”, objavljeni u junu 2025. godine u saradnji sa nezavisnom izdavačkom kućom Varikina.

Prva izložba projekta održana je u KC Gradu 2025. godine i bila je fokusirana isključivo na fotografske radove. Planirana izložba u Kuli 2026. godine zamišljena je kao proširena multimedijalna postavka sa fokusom na analogne medije (filmsku fotografiju, VHS video i fanzin izdavaštvo).

Izložba fotografija „Raw Youth” biće otvorena do 27. septembra.

Članak Raw Youth – izložba fotografija Teodora Kopicla se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Program festivala podeljen u četiri programske celine, a najveći deo programa čine ostvarenja koja će svoju srpsku premijeru imati upravo na PAFF-u. Ulaz na sve festivalske programe je besplatan.

U glavnoj dugometražnoj takmičarskoj selekciji Svetionici, biće prikazano devet filmova, devet jedinstvenih autorskih vizija, koje se kreću između stvarnosti i fikcije, proživljenog i izmaštanog, svaodnevnice i onostranog. Od Praga, Njujorka i kongoanske Gome, preko austrijskih autoputeva i gruzijskih planina, sve do Kanade, Kolumbije i Argentine, filmovi ovogodišnje selekcije publici otkrivaju nove prostore i pružaju dosad neviđene perspektive na fenomene, događaje i priče iz različitih delova planete, spojene specifičnom poetikom i spremnošću njihovih autorki i autora da istražuju nove forme filmskog jezika, izvan svih ograničenja i žanrovskih obrazaca.

Kadar iz filma Minimum love

U okviru ove selekcije biće prikazan „Minimum Love“ Maje Penčič, koji je svetsku premijeru imao na festivalu u Jihlavi, gde je osvojio nagradu za najbolju fotografiju, a potom je prikazan i na festivalima Visions du Réel u Nionu i Golden Apricot u Jerevanu. U ovoj selekciji se izdvaja i „Blue Heron“, debitantski film kanadske rediteljke Sofi Romvari, premijerno je prikazan u Lokarnu, gde je osvojio Swatch First Feature Award, a potom je na festivalu TIFF u Torontu proglašen kanadskim otkrićem. Film je kasnije uvršten i u čuveni Criterion Collection.  

I među ostalim naslovima nalaze se filmovi sa značajnim međunarodnim priznanjima. „The Night Is Fading Away“ Ramira Sonzinija i Ezekiela Salinasa osvojio je Veliku nagradu grada Lisabona za najbolji film na festivalu Doclisboa, a potom i Veliku nagradu na Jeonju International Film Festivalu. Na istom festivalu „Chronovisor“ Džeka Auena i Kevina Vokera osvojio je nagradu za najbolji film, nakon što je prethodno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu. Na IFFR-u je svoju premijeru imao i „First Days“ Kima Alamanda i Mihaela Karera. 

Na ovogodišnjem Berlinalu, u selekcijama Panorama i Forum, svetske premijere imala su tri filma iz programa Svetionici: „London“ Sebastijana Brameshubera, koji je potom osvojio glavnu nagradu na uglednom festivalu dokumentarnog filma Cinéma du Réel u Parizu, „Trop c’est trop (Enough is Enough)“ Elizea Savasave i „Piedras preciosas (Gemstones)“ Simona Veleza. 

Žanrovski raznovrsna selekcija Svetionici značajan prostor daje i dokumentarnom filmu. „Minimum Love“, „Trop c’est trop (Enough is Enough)“ i „The Wind Blows Wherever It Wants“ različitim autorskim pristupima govore o savremenim društvenim izazovima, od ratnih sukoba i društvenih promena do odnosa prošlosti i sadašnjosti. Posebno se izdvaja „The Wind Blows Wherever It Wants“ Ivana Bojka, jednostavna i vizuelno prelepa naracija o tradicionalnoj migraciji gruzijskih stočara i njihovih stada, snimana tokom 16 meseci i bez dijaloga. Film je svetsku premijeru imao u selekciji Luminous na IDFA festivalu u Amsterdamu. 

Kadar iz filma The wind blows

Na drugom kraju spektra nalaze se filmovi koji su utemeljeni u fikcionalnim formama i prepoznatljivim žanrovskim postupcima, koje se međutim koriste kao polazište za pronalaženje ličnog kreativnog izraza i novih mogućnosti za narativne spojeve, što na kraju dovodi do zabavne dekonstrukcije tih žanrovskih postulata. Takav je „Piedras preciosas (Gemstones)“ Simona Veleza, svojevrsni anti-triler koji kroz nelinearnu strukturu, minimalističku glumu i izraženu vizuelnu estetiku iznova tumači žanr gangsterskog filma. 

Između dokumentarnog i igranog filma nalaze se hibridne, dokufikcionalne forme, koje u selekciji predstavljaju „London“ i „Chronovisor“. „London“ kroz susrete stranaca tokom zajedničkih vožnji austrijskim autoputem donosi minimalistički portret savremene Evrope, dok „Chronovisor“ spaja dokumentarni kolaž, akademski noir i horor-misteriju kroz priču o filozofkinji Beatris Kurte i misterioznom uređaju koji navodno može da fotografiše prošlost. 

Eksperimentalni deo selekcije predstavlja „First Days“ Kima Alamanda i Mihaela Karera, audiovizuelna poema koja bez dijaloga prati dve duše između ovog sveta i onostranog, oslanjajući se na pejzaž, pokret, svetlost i atmosferu.

Među temama filmova koji čine takmičarski program Svetionici publika tako može pronaći skoro sve one osećaje, sudbine i odnose koji prate ljudski život a samim tim i uslovljavaju tokove civilizacije – rat i njegove posledice, migracije i raseljavanje, porodične veze, Primer za to su „Trop c’est trop (Enough is Enough)“ koji svedoči o životu stanovništva Gome usred rata, „Minimum Love“ kroz razgovore mladih u Pragu otvara pitanja ljubavi, seksa, feminizma, rata i klimatske krize, dok „Blue Heron“ prati porodicu čiji se novi početak na ostrvu Vankuver suočava sa sve problematičnijim ponašanjem najstarijeg deteta.

Nazvana po pančevačkim svetionicima na ušću Tamiša u Dunav, selekcija je i svojevrsna metafora: ovi filmovi ne nude gotove odgovore, već osvetljavaju različite delove sveta i podstiču nas da ga pogledamo iz nove perspektive.

Pančevo Film Festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnici u kulturi iz Pančeva i okoline, okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival, a realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Ambasada Portugala u Beogradu, i drugi prijatelji manifestacije. Ovaj projekat je podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Fondacija Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.

Više o programu uskoro na sajtu pancevofilmfestival.rs i društvenim mrežama festivala.

Foto: PAFF promo
Autorka plakata: Johanna Marcadé-Mot

Članak Devet autorskih filmova u takmičarskoj selekciji Svetionici 10. PAFF-a se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ipak, prošle godine pokazalo se da ono što Bitef čini kako lokalno, tako i međunarodno relevantnim nisu administrativne strukture, već kulturna zajednica koja ga je gradila i koju je sam Bitef gradio tokom šest decenija. Podstaknuti aktuelnom krizom Bitefa, kao i otvorenom cenzurom prošlogodišnje selekcije od strane Odbora, brojni kulturni radnici odlučili su da se oglase i kažu „ne” tim praksama, što je rezultiralo samoorganizovanim,  gerilskim izdanjem festivala, nazvanog ne:Bitef. Ovaj razvoj događaja odjeknuo je i regionalno i internacionalno. Solidarnost međunarodne kulturne scene ove godine pokazala se i kroz povlačenje 6 od 7 predstava iz prvobitno predstavljene selekcije zvaničnog Bitefa, dok je sedma ostala u programu uprkos protivljenju reditelja. Solidarne akcije prošle i ove godine dokazuju da vlast može da zarobi instituciju, ali ne i ljude kojima ona treba i nešto im znači.

Foto: Nata Korenovskaia

Zato se ne:Bitef nastavlja i ove godine kao zajednički, pobunjenički i slobodarski čin građanske neposlušni i kreativnosti, kao Užička republika dok je kultura pod okupacijom. Ovogodišnje izdanje donosi kolektivni, horizontalno organizovan festival mikro-scena, koje će širom grada dočekivati posetioce 20. septembra od 12 do 18 časova. Ulaz na svih šezdeset lokacija biće besplatan.

Svaku od ovih mikro-scena kuriraće po jedan lokalni kulturni radnik/ca, nominovan/a od strane zajednice, koji će na svojoj sceni predstaviti jednog umetnika/cu, kolektiv ili delo koje je obeležilo 60 godina dugu istoriju Bitefa. Za ovu priliku posebno osmišljeni performansi, izložbe, radionice, razgovori o predstavama i druženja sa umetnicima i kulturnim radnicima održavaće se na brojnim adresama izvan institucionalnog sistema pozorišta – u nezavisnim društvenim i kulturnim centrima, knjižarama, kafićima, poslastičarnicama, stanovima i drugim prostorima slobode.

Prateći mapu i satnicu dešavanja, koja će biti objavljena na sajtu festivala, publika će moći da samostalno kreira sopstvenu „bitefovsku” šetnju kroz Beograd, da bira koje će mikro-scene posetiti, koliko će se na njima zadržati i kojim će se tempom kretati između njih.

Od 19 časova, svi učesnici i publika okupiće se u Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde će se završni deo programa pretvoriti u zajednički prostor susreta, razgovora i umetničkog delovanja. Kroz performans i razgovor, uz učešće domaćih i međunarodnih umetnika i drugih aktera koji su tokom decenija bili povezani sa Bitefom, biće otvoren prostor za promišljanje njegovog nasleđa, ali i njegovog mogućeg budućeg puta. Veče će biti posvećeno otporu i solidarnosti – vrednostima koje ostaju temelj živog, otvorenog i slobodnog pozorišta.

Podsetićemo, nastao kao reakcija na prošlogodišnje cenzurisanje i istorijski izostanak institucionalnog festivala, prvi ne:Bitef održan je u decembru 2025. godine kao čin samoorganizovanja velikog dela kulturnog sektora i šire javnosti, uz neizmernu podršku studenata i studentkinja. Tako je ovaj gerilski poduhvat uspešno izveden u gotovo nemogućim uslovima, nastavljajući avangardnu tradiciju po kojoj je Bitef poznat širom sveta.

I uz ovogodišnje izdanje ne:Bitefa solidarno stoje Centar za kulturnu dekontaminaciju i Gete institut. Detaljan program festivala biće uskoro dostupan na zvaničnom sajtu i instagram profilu ne:Bitefa.

Naslovna fotografija: Nata Korenovskaia

Članak Drugi ne:Bitef na 60 lokacija širom Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival autorskog filma osnovan je 1994. godine i tokom više od tri decenije postao je jedno od najvažnijih mesta susreta publike sa savremenim autorskim filmom. FAF je nastao u vremenu kada je predstavljao „prozor u svet“, sa snažnim fokusom na najvažnija ostvarenja svetske kinematografije, dok je poslednjih godina sve značajnije mesto u programu dobio i domaći i regionalni film, kao i nova generacija autora. Festival tako nastavlja da čuva prostor za slobodan autorski izraz i filmove koji imaju potrebu da postavljaju pitanja, otvaraju debate i pomeraju granice. 

I ovogodišnji FAF biće održan u vremenu brojnih društvenih i kulturnih izazova. Upravo zato festival nastavlja da insistira na onome što je od njegovog osnivanja bilo u njegovom središtu – filmu kao prostoru slobode, promišljanja stvarnosti i dijaloga.

Tokom prethodnih godina FAF je beležio sve veće interesovanje publike, potvrđujući da u Beogradu i Srbiji postoji snažna potreba za kvalitetnim autorskim filmom i prostorom u kojem se o filmu može razgovarati.

Kadar iz filma Fjord, foto: Tudor Panduru

„Fjord“ – novi film Kristijana Munđijua na otvaranju 32. FAF-a

Film „Fjord“ rumunskog reditelja Kristijana Munđijua donosi priču o porodici Georgiju, koju predvode glumci Sebastijan Sten i Renate Reinsve, pobožnom rumunsko-norveškom paru koji se doseljava u selo smešteno u udaljenom fjordu. Tamo se zbližavaju sa svojim komšijama, dok njihova deca razvijaju blisko prijateljstvo uprkos različitom vaspitanju i obrazovanju. Kada se pojavi sumnja da se porodica neadekvatno ponaša prema svojoj deci, njihov život se pretvara u haos, a oni dospevaju pod budno oko i oštru osudu čitave javnosti.

Film Kristijana Munđijua otvara pitanja o granicama roditeljske brige i slobode, odnosu zajednice prema različitim modelima vaspitanja, kao i o tome gde se završavaju porodične vrednosti, a počinje odgovornost društva prema detetu.

„Fjord“ je na ovogodišnjem Kanskom festivalu osvojio prestižnu Zlatnu palmu, čime je Kristijan Munđiju potvrdio status jednog od najznačajnijih autora savremenog evropskog i svetskog filma. Ovo je njegova druga Zlatna palma, nakon što je 2007. godine nagrađen za film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“.

Ulaznice za otvaranje 32. FAF-a mogu se kupiti od petka, 4. septembra na blagajni mts Dvorane, kao i preko linka https://www.mtsdvorana.rs/film/fjord.

Naslovna foto: Tudor Panduru

Članak 32. Festival autorskog filma od 20. do 27. novembra  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

10. Pančevo film festival biće otvoren u sredu, 23. septembra u 20 časova u Dvorani KC Pančeva novim filmom hrvatskog reditelja Zvonimira Jurića, Male stvari, koji će ovom prilikom imati i svoju srpsku premijeru. Ovaj igrani film prati sudbinu sestara Anice i Irene, koje jednog zimskog vikenda, zajedno s Irenino dvoje dece, dolaze na ostrvo kako bi posetile oca i brata Ivana, ćutljivog samotnjaka. Povod okupljanju je očeva odluka o prodaji porodične zemlje. Zatvoreni u trošnoj porodičnoj kući, članovi porodice prisiljeni su da se suoče s potisnutim odnosima i teškim odlukama, dok će jedno od njih morati da podnese najveću žrtvu.

10. jubilarni PAFF zatvara Yugo ide u Ameriku Filipa Grujića i Alekse Borkovića. U ovom dokumentarcu četvoro milenijalaca rođenih devedesetih godina u SR Jugoslaviji odlaze na putovanje duž SAD-a u jugu – starom jugoslovenskom automobilu proglašenom za najgori automobil u istoriji SAD-a. Putuju kroz 24 savezne države od Njujorka do Los Anđelesa da pronađu odgovor na pitanje: šta to znači biti najgori? Tokom putovanja upoznaju ljude koji su radili na uvozu juga 80-ih, današnje jugofanatike, Amerikance i emigrante iz postjugoslovenskih zemalja, ali upoznaju i svoju ličnu istoriju i na koji način je neodvojiva od juga.

Aron Sekelj, reditelj i glavni selektor festivala, je povodom jubilarnog izdanja izjavio: „PAFF je festival koji iznova i iznova uspeva da se digne iz pepela i pronađe i privuče k sebi ljude koji razumeju i veruju u vrednost koju on ima u kulturnom životu, kako Pančeva, tako i cele zemlje i regiona, pa samim tim ideja i misija festivala uspeva da opstane i da se razvija uprkos svim, nažalost neminovnim, problemima i preprekama. Nastavljajući u skladu sa vizijom koja krasi festival još od prvog izdanja, program ovogodišnjeg jubilarnog PAFF-a donosi filmove iz svih krajeva sveta i publici predstavlja autorke i autore unikatnog, inovativnog i beskompromisnog izraza, čija dela čine neka od najzanimljivijih i najupečatljivih ostvarenja u prethodne dve godine i koja vraćaju veru u filmsku umetnost i njenu moć da zadivi, ispuni i pokrene gledaoca.”

Filmski program obuhvata igrane i dokumentarne filmove, eksperimentalne radove i filmske eseje, kao i ostvarenja različite dužine – od kratkog i srednjeg do dugog metra. Filmovi su raspoređeni u četiri programske celine, najvećim delom biće prvi put prikazani u Srbiji, a ulaz na sve festivalske programe je besplatan.

Dve takmičarske selekcije čine okosnicu festivala. U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici o najboljem filmu odlučuje žiri profesionalaca iz sveta filma, koji dodeljuje istoimenu festivalsku nagradu – Svetionik. Filmovi prikazani u ovoj selekciji imaće svoje srpske premijere na 10. Pančevo Film Festivalu.

Takmičarska selekcija kratkog filma Rani radovi posvećena je mladim autorima. O dobitniku nagrade Dimnjak odlučuje Mladi žiri srednjoškolaca i filmskih entuzijasta. Uz mentorsku podršku profesionalaca iz sveta filma, članovi žirija razgovaraće o različitim aspektima filmskog stvaralaštva i odlučivati ne samo o najboljem filmu, već i o nagradama za režiju, scenario, fotografiju, montažu, mušku i žensku ulogu.

Selekcija Pafforama namenjena je najširoj bioskopskoj publici i donosi presek festivalskih i autorskih filmova koji su obeležili tekuću i prethodnu sezonu. O najboljem filmu ove selekcije odlučivaće publika svojim glasovima. Revijalna i autorska selekcija Svetla budućnost posvećena je reditelju koji još nije snimio dugometražni film, a kroz izbor filmova i prateći program predstavlja njegov dosadašnji rad i autorski razvoj.

Pančevo Film Festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnici u kulturi iz Pančeva i okoline, okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival. Jedan od važnih ciljeva festivala jeste stvaranje i razvoj nove filmske publike – publike koja će imati priliku da upozna drugačije oblike i poetike savremenog filma, ali i da ih doživi u neposrednom kontaktu sa autorima. Ideja festivala nije samo da predstavi filmove već i da stvori prostor za razgovor o njima – u bioskopu, sa autorima i publikom.

10. Pančevo Film Festival realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Fondacija Hartefakt, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu i drugi prijatelji manifestacije.

Više o programu uskoro na sajtu pancevofilmfestival.rs i društvenim mrežama festivala.

Foto: PAFF promo

Članak Pančevo Film Festival (PAFF) slavi deseto izdanje: pet dana savremenog autorskog filma u Pančevu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bend će nastupiti 28. oktobra u Hangaru 1 Luke Beograd, u organizaciji agencije Charm Music, a Beograd će biti jedina stanica u ovom delu Evrope.

Turneja će bend odvesti u Madrid, Barselonu, Bolonju, Beograd, Prag, Lođ, Berlin, Stokholm, Oslo, Kopenhagen, Amsterdam, Antverpen i Pariz, a zatim sledi šest datuma u Velikoj Britaniji: Liverpul, Mančester, Glazgov, Lids, Birmingem i London. Fanovi u Irskoj neka uskoro očekuju vesti o nastupima uživo.

Ulaznice se puštaju u opštu prodaju u 10 časova po lokalnom vremenu u četvrtak, 3. septembra, na https:// fontainesdc.com/pages/live. Pretprodaja počinje u 10 časova po lokalnom vremenu u utorak, 1. septembra. Fanovi koji su unapred poručili Dopamine Chamber iz zvanične prodavnice do 18 časova BST u ponedeljak, 31. avgusta, dobijaju pristup pretprodaji za Veliku Britaniju. Za pristup pretprodaji za datume u EU, prijavite se do 18 časova BST u ponedeljak, 31. avgusta.

Fontaines D.C. peti album Dopamine Chamber biće objavljen 16. oktobra za XL Recordings. Producent je James Ford, a album predstavlja nastavak izdanja Romance iz 2024. godine, sertifikovanog platinastim statusom u Velikoj Britaniji – i zvuk benda koji se odlučno udaljava od gitarskog izraza svojih ranih ploča ka nečemu hladnijem, čudnijem i više sintetičkom. Predvođen singlom „Marianne“, album stiže poput sazvežđa iza talasastih uzdaha smoga: snažne balade i himničke melodije koje svetlucaju kroz izmaglicu.

U svetu koji klizi ka kolapsu, album postavlja pitanje kako se zadovoljstvo menja usred opasnosti – i šta naša potraga za njim govori o nama. Kroz album, Fontaines D.C. – Grian Chatten, Carlos O’Connell, Conor Curley, Conor Deegan i Tom Coll – kreću se između uživanja i strepnje, sve dok se to dvoje ne stopi, odražavajući preplavljenost veštačkom inteligencijom, ekološkim kolapsom i političkim nasiljem, koji se odvijaju po istim algoritmima kao mimovi, šale i kultura slavnih. „Sam album je dopaminska komora“, kaže Chatten. „Uđete unutra, a mi na vama isprobavamo ove različite komade muzike koji menjaju um ili raspoloženje.“

Fontaines D.C. su kroz pet albuma odbijali da se ponavljaju – od Dogrel (2019), preko A Hero’s Death (2020), albuma broj 1 u Velikoj Britaniji i Irskoj Skinty Fia (2022) i anarhičnog, kaleidoskopskog Romance (2024). Dopamine Chamber predstavlja njihov dosad najradikalniji zaokret: nastao je sa Fordom između Londona, engleskog sela i Palerma, gde je Chatten snimao vokale u improvizovanoj kabini napravljenoj od dušeka i jastuka. „Postoji dirljiv osećaj da se nalazimo na ivici nekog drugog oblika čovečanstva, ili ne-čovečanstva“, kaže Chatten. Za svoj peti album, Fontaines D.C. su izgradili komoru. Šta će se dogoditi slušaocu unutar nje – to je eksperiment.

Naslovna fotografija: Elizaveta Porodina

Članak Fontaines D.C. 28. oktobra u Luci Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U središtu petominutnog filma nalazi se Miki Maus, koji doživljava religijsku viziju u kojoj mu se ukazuje Jovanka Orleanka i poverava mu misiju – da spase naše duše.

Neobičan susret dva lika iz potpuno različitih svetova polazi od jedne vrlo konkretne činjenice: Miki Maus iz crtanog filma „Parobrod Vili“ i Jovanka Orleanka iz kultnog filma „Stradanje Jovanke Orleanke“ Karla Teodora Drejera, oba nastala 1928. godine, danas se nalaze u javnom domenu (istekla su im prava tj. kopirajt). Dakle, Miki i Jovanka su ušli u javni domen i sad su slobodni tj. pripadaju svima nama. Naravno, Mikiju cela ideja spašavanja sveta deluje daleko zamršenija od pobeda u gledanosti i nije siguran kako će podneti novostečeni teret slobode.

Upravo je ta okolnost bila polazna tačka za Simića da spoji, kako kaže, „nespojivo“ – jednog od najpoznatijih animiranih junaka i jednu od najvažnijih religijskih figura i filmskih likova 20. veka.

Igor Simić, Foto Ksenija Jaredic

„Ideja za film mi je pala na pamet kada sam video vest da su Parobrod Vili, uslovno rečeno profani crtani film, i Stradanje Jovanke Orleanke, jedan od najvažnijih religijskih filmova, oba ušli u javno vlasništvo. To mi je bila prilika da spojim nespojivo“, kaže Simić.

Prema njegovim rečima, film se bavi i pitanjem savremenog odnosa prema sadržaju, u vremenu u kojem internet i društvene mreže gotovo sve pretvaraju u „content“. „Imamo utisak, gledajući internet i društvene mreže, da je sve isprofanisano. Moj cilj je bio, makar u pet minuta, da ukažem da postoji mikronska šansa da se sve popne na nivo čudesnog“, objašnjava autor.

U Simićevoj viziji, Miki tako postaje neobičan savremeni prorok čija je religijska vizija sastavljena od naizgled nespojivih elemenata – recepta za kimči, apokalipse, kobalta izvađenog u Kongu i košarkaša Viktora Vembanjame. Kobaltno plava boja koja dominira filmom istovremeno je referenca na klasično slikarstvo El Greka, ali i na kobalt koji se koristi u savremenim digitalnim uređajima.

Film je deo šireg umetničkog istraživanja koje je Simić razvio i kroz izložbe u Frankfurtu i Njujorku. Na njima je predstavio ulja na platnu u kobaltno plavoj boji (ram za  platna je gumiran kao maska za telefon), kao i skulpturu Mikija u pozi na kolenima tokom duhovne vizije. Skulptura je napravljena od pčelinjeg voska i sa fitiljem, tako da može da se zapali i topi poput sveće, povezujući ideju duhovnog plamena sa Jovankinim spaljivanjem na lomači. Naziv skulpture „Mučeni Miš (Svetlo, a ne fitilj)“ je referenca na spisateljicu Ani Dilard koja je  ukazivala na ulogu umetnika da kreira svetlo, a ne da ukazuje na sebe.

Simić je nakon studija filmske režije i filozofije na Columbia University u Njujorku nastavio da radi na različitim poljima umetnosti. U svetu kratkog filma poznat je po ostvarenju „Melanholični Dron“, dok je u industriji video-igara kreativni direktor Demagog Studija, koji trenutno razvija četvrtu igru smeštenu u isti postapokaliptični univerzum. U septembru će izlagati i na Bijeneleu u Lionu.

Film „Famous Mouse & Joan of Arc“ potpisuje Simić kao scenarista, reditelj i producent. Animator je Miloslav Ilić, art direktor i supervizor animacije je Nikola Stepković, dok je za zvuk zadužen Shane Berry. Kasting i snimanje glasova realizovani su u beogradskom studiju Sound Guru Studios, koji je radio na projektima za Disney, Netflix, BBC, Apple TV+ i Google. Iskustvo tima u odabiru glumaca i snimanju glasova doprinelo je oživljavanju likova – Grayson Matthews pozajmljuje glas Slavnom Mišu, dok Jovanku Orleanku tumači Clémence Legrand.

Teaser filma: https://vimeo.com/1169846235

24. Fantoche International Animation Film Festival održava se od 1. do 6. septembra 2026. godine u Badenu, u Švajcarskoj.

Članak Kratki animirani film Igora Simića premijerno na Fantoche festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Cirkobalkana, međunarodni putujući festival savremenog cirkusa okuplja lokalne, regionalnei evropske cirkuske prakse, podstiče saradnju i razmenu iskustava. Na taj način, ovaj jedinstveni festival predstavlja savremeni cirkus kroz njegov autentični i inovativni izvođački vokabular. 

Cirkuski šator postavljen je na adresi Slanački put 26 a publika će tokom CirkoBalkana festivala imati priliku da pogleda predstave trupa i umetnika iz Srbije, Francuske, Italije, Španije, Slovenije, i Hrvatske.  

Kao i prethodnih godina, festivalski program obogaćen je edukativnim radionicama u koje se ubrajaju različite radionice koje pruža profesionalcima i amaterima jedinstvenu priliku da se oprobaju u pojedinim dispciplinama ali i da se upuste u promatranja i ispitivanja umetnosti na jeziku savremenog cirkusa. 

Kako je to izgledalo prethodnih godina možete videti kod nas na društvenim mrežama, a ovogodišnji program možete pogledati na  https://cirkobalkana.org/sr/ 

Cirkobalkanu 14 podržali su Francuski institut u Beogradu, Ambasada Francuske, Regionalni program Teatroskop, projekat Fuzija, Cirkuska škola Turbul iz Francuske, Ambasada Španije i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, uz logističku podršku CIGLANE – Kluba ljubitelja teške industrije.

Članak Cirkobalkana od 11. septembra u Ciglani se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za četiri godine rada, u Bazi je realizovano više od 300 muzičkih događaja i više od 100 izložbi, uz brojne radionice, filmske projekcije, razgovore, koncerte i druge programe. Kroz međunarodne projekte, među kojima je i InterConnected, Baza je povezivala mlade umetnike iz regiona i stvarala prostor za saradnju, razmenu znanja i zajedničko stvaranje. Bila je i mesto prvih izložbi i nastupa brojnih umetnika i muzičara, a vremenom je izrasla u prostor koji okuplja različite generacije, ideje i ljude oko nezavisne kulture.

Danas je dalji rad Baze ozbiljno ugrožen zbog finansijskih izazova, zbog čega je pokrenuta kampanja prikupljanja donacija za opstanak ovog nezavisnog kulturnog prostora. Baza zato poziva umetnike, saradnike, izlagače, muzičare, posetioce, prijatelje i sve građane koji veruju u značaj nezavisne kulture da se uključe u kampanju i pomognu da ovaj prostor nastavi da postoji.

Baza u Silosima u subotu, 5. septembra

Kao veliko finale fundraising kampanje, u subotu, 5. septembra, u Silosima će biti održan celodnevni događaj „Baza u Silosima” posvećen svemu što Baza predstavlja – muzici, umetnosti, razgovorima, kreativnosti, deci, plesu, dobroj hrani, lokalnim brendovima i, pre svega, ljudima koji čine ovaj grad.

„Mesec dana nakon našeg poziva da nam pomognete da Baza nastavi da postoji, rešili smo da uradimo ono što najbolje znamo – da se okupimo, napravimo dobar program i proslavimo sve ono što smo zajedno postigli“, poručuju iz Baze.

Tokom dana publiku očekuju bazar, tribine, radionice, dečija zona, aukcija, DJ program, koncerti i brojni drugi sadržaji – odnosno, kako kažu iz Baze, „Baza na steroidima“.

Na live bini nastupiće Nataleé, Lena Stamenković, Bam Bam Kolektiv, Dunja i Žare, Anja Saković, Bora Eskić, Leks, Blank, Gigi i Horacio, dok će za DJ program biti zaduženi Iva Arifaj, Stefan Račić, Đorđe Baštovanović, Jelly For The Babies, Janko, Dakman i Gostoja.

Poseban deo programa biće posvećen radionicama za decu i odrasle. Posetioce očekuju umetnička radionica za decu u organizaciji ateljea Zona umetnosti, Plesni Šou & Veliki Bejblejd Turnir, animatori za decu, radionica izrade biljnih terarijuma, kao i radionice veza, grafita i tarota. Informacije o prijavama za radionice biće uskoro objavljene na Instagram profilu Baze.

Program će uključiti i dve tribine: „Nezavisna kulturna scena: Kako opstati i ostati?“ i „Umetnički rad: Između autentičnosti i komercijalne prodaje“, koje će otvoriti pitanja sa kojima se nezavisna kulturna scena i umetnici svakodnevno suočavaju.

Ulaz na događaj je 500 dinara, dok će svi posetioci imati mogućnost da, u skladu sa svojim mogućnostima, doniraju i dodatna sredstva za rad i opstanak Baze.

Baza poziva sve koji prepoznaju njen značaj da postanu deo zajednice i članstvom podrže njen dalji rad. Članstvo predstavlja više od finansijske podrške, ono je znak poverenja i pripadnosti prostoru koji okuplja nezavisnu kulturu, umetnost, muziku i ljude. Svaka članarina doprinosi stvaranju novih programa, podršci umetnicima i očuvanju Baze kao otvorenog prostora koji pripada zajednici. Više informacija o članarinama i benefitima članstva može se pronaći na sajtu:  https://bazakulturnihzbivanja.com/

Donacije za opstanak ovog važnog beogradskog prostora za kulturu moguće je uplatitii  na sledeći račun:

Udruženje Baza Kulturnih Zbivanja
Račun: 265-1610310006086-96
Svrha uplate: Donacija za rad Udruženja

Članak Baza Kulturnih Zbivanja poziva na podršku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo o tome govorilo se na panelu „Kultura koja povezuje – evropske mogućnosti za kreativne industrije“, održanom u Sarajevu, koji je okupio novinare, Mlade evropske ambasadore i kreativce iz regiona Zapadnog Balkana.

Razgovor je pokazao da podrška kreativnom sektoru nije samo pitanje finansiranja pojedinačnih projekata. Ona podrazumeva povezivanje ljudi, razmenu iskustava, međunarodnu saradnju, razvoj talenata i stvaranje uslova u kojima umetnici i drugi kreativci mogu da rade dugoročno.

Da takva podrška već ima konkretne rezultate u Bosni i Hercegovini pokazuju i podaci. Kreativna Evropa je tokom poslednje četiri godine u BiH podržala više od sto projekata sa više od sedam miliona evra. Među njima su, pored Sarajevo Film Festivala, i Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju i brojne druge institucije i organizacije.

Na početku panela, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luiđi Soreka govorio je upravo o ulozi kulture u povezivanju društava i približavanju evropskim vrednostima.

„Kultura ne poznaje predrasude ni granice. Zato su naši programi, poput Kreativne Evrope, Erasmus+ i drugih inicijativa podrške odlični alati koji doprinose procesu integracija. Film i kultura imaju jedinstvenu moć da preispituju ustaljene pretpostavke, daju drugačije perspektive i grade stvarne mostove. U regionu deluju izuzetni filmski autori, muzičari, umetnici i pisci i rekao bih da je kreativnost njegov najbolji ambasador“, rekao je Luiđi Soreka, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini, na otvaranju panela. Naglasio je da je i sam kulturu uvek stavljao u središte svog rada, jer je upravo kultura polazna tačka za prenošenje vrednosti Evropske unije.

Za Soreku, međutim, podrška kulturi nije važna samo zbog njenog umetničkog značaja. Kreativni sektor ima i širi društveni i ekonomski uticaj, od stvaranja novih radnih mesta do razvoja lokalnih zajednica.

„Kreativni sektor izuzetno je važan za ceo region. Pokretač je ekonomskog razvoja, kreira kvalifikovana radna mesta i podstiče lokalnu ekonomiju. Stoga, podržavajući kulturu, podržavamo umreženiju Evropu“, poručio je Soreka.

Jedan od primera takvog pristupa je upravo Sarajevo Film Festival. SFF pokazuje na koji način evropska podrška može da doprinese ne samo realizaciji jednog festivala, već i razvoju filmske industrije, talenata i kreativnosti, kao i povezivanju autora iz različitih zemalja.

Sredstva Kreativne Evrope kulturnom i kreativnom sektoru u BiH dostupna su od 2014. godine, dok Evropska unija Sarajevo Film Festival podržava kroz inicijative poput Talent Sarajevo, CineLink Industry Days i Mladi i izgradnja mira.

Uz velike filmske festivale, poput Sarajeva ili Pule, programi Kreativne Evrope namenjeni su i onima koji se nalaze na samom početku profesionalnog puta. Podrška obuhvata različite oblasti kreativnog sektora – od pisaca, dizajnera i glumaca do filmskih koprodukcija, festivala i mladih autora koji tek grade svoje karijere.

O tome koliko takva podrška znači iz perspektive samih filmskih autora govorili su i učesnici panela. Uz moderaciju Milana Inića, poznatijeg kao Yasserstain, jednog od najuticajnijih digitalnih kreatora na Zapadnom Balkanu, panelisti su bili reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore Ivan Marinović, producentkinja i osnivačica produkcijske kuće This and That Productions iz Srbije Snežana van Houwelingen, producent, osnivač Realstage Productions i direktor programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala Ishak Jalimam, kao i producent, osnivač Vizart Filma i bivši rukovodilac Creative Europe MEDIA Desk-a za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić.

Marinović je iskustvo rada u filmskoj industriji imao i pre nego što je Crna Gora postala članica Kreativne Evrope, zbog čega je, kako kaže, razliku između rada sa podrškom i bez nje moguće vrlo jasno videti.

„Ciklus razvoja filmskog projekta traje dugo, godinama. Od tog vremena zavisi i kvalitet, jer se vidi kada je nešto na brzinu urađeno, a ovaj program vam daje kiseonik da preživite taj period. Bez podrške je rizik veći, sve je mnogo teže. Svoje prve filmove sam radio kada sam bio mlad i nisam imao porodicu, odgovornost, ali svi debitanti rade tako, na mladost i na snagu. Uostalom, pogledajte koliko vremena prođe između dva filma. Nekima i 14 godina, što znači da ljudi u godinama kada su najpotentniji ne rade jer prikupljaju novac“, kaže Marinović i naglašava da se filmovi u regionu rade iz ogromne ljubavi, da od toga niko ne živi, ali da je s Kreativnom Evropom mnogo lakše.

Upravo vreme, povezivanje i mogućnost da se projekat razvija bez stalnog pritiska na autore izdvajaju se kao neke od ključnih vrednosti evropskih programa. Za kreativce, podrška zato nije samo pitanje novca, već i mogućnosti da upoznaju druge autore, uče, razmenjuju iskustva i svoje projekte razvijaju u međunarodnom kontekstu.

Snežana van Houwelingen posebno je ukazala na značaj tih aspekata Kreativne Evrope – od povezivanja i razmene znanja do stipendija i učešća na radionicama.

„EU radi sve što može, ali problem su nacionalni fondovi. Niko u regionu nema zdrav nacionalni sistem za podršku mladim kreativcima“, rekla je ona.

Pored pitanja finansiranja i razvoja karijera, razgovor je otvorio i jednu od tema koja sve više menja način na koji kreativne industrije funkcionišu – veštačku inteligenciju.

Mlade evropske ambasadore zanimalo je na koji način se AI već koristi u filmskoj industriji i da li će u budućnosti menjati posao filmskih autora. Odgovor koji se mogao čuti na panelu jeste da veštačku inteligenciju treba posmatrati kao alat, ali da ona ne može da zameni znanje i iskustvo autora.

„AI jeste alat, ali je potrebno mnogo toga regulisat sa aspekta autorskih prava i za kreativce je to sada najvažnije pitanje“, rekla je van Houwelingen.

Pitanje autorskih prava tako ostaje jedno od ključnih izazova za kreativni sektor u periodu ubrzanog razvoja novih tehnologija. Istovremeno, kako je istaknuto tokom razgovora, postoje delovi procesa stvaranja filma u kojima je AI već postala neophodna.

I dok se način na koji nastaje umetnički sadržaj menja, potreba za podrškom kreativcima ostaje ista. Kreativna Evropa od 2014. godine podržava projekte koji za cilj imaju podsticanje kulturne raznolikosti, promociju umetničkog izražavanja i jačanje ekonomskog potencijala kreativnih industrija.

Za period od 2021. do 2027. godine program je strukturiran kroz tri potprograma – Kultura, MEDIA i Međusektorski potprogram – i raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra. Cilj je podrška i promocija evropske kulturne i jezičke raznolikosti, jačanje kulturne saradnje i odgovaranje na potrebe i izazove kulturnog i kreativnog sektora, ali i podrška saradnji između kulturnih i kreativnih sektora, inovativnim digitalnim rešenjima, medijskoj pismenosti i inicijativama koje doprinose pluralističkom i otpornom medijskom okruženju.

Panel u Sarajevu tako je otvorio širu temu o tome šta je kreativcima potrebno da bi mogli da ostanu u svom poslu, razvijaju ideje i sarađuju preko granica. Jer, kada se govori o evropskim mogućnostima za kreativne industrije, ne govori se samo o projektima koji dobijaju finansijsku podršku, već i o mreži ljudi, znanja i prilika koja može da odredi kako će izgledati budućnost kreativnog sektora u regionu.

Fotografije: Sulejman Omerbašić

Članak Kako film povezuje ljude, ideje i region se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tokom pet festivalskih dana, na repertoaru će biti 9 predstava iz 6 zemalja – Bugarske, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, koje je odabrala selektorka festivala, glumica i rediteljka Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.

Festival u svojoj petoj godini stiže u Požarevac, nakon Novog Sada, Sombora, Kikinde i Kruševca, čime neumorno podržava napore lokalnih zajednica da mališani i njihovi roditelji saznaju što više o zaštiti životne sredine i reciklaži.

Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa, povodom predstojećeg izdanja festivala je istakla:

„Ove godine deca Požarevca i njihove porodice imaće jedinstvenu priliku da udruženim snagama urade nešto lepo i korisno za sebe, svoj grad, zemlju i planetu. Sasvim mali trud, nešto dobro i korisno što će uraditi, poput grudve snega koja se kotrlja i raste, prerašće u nešto veliko i lepo. U doživljaj koji će dugo pamtiti i prepričavati, a koji će za posledicu imati i humani gest. Sve prazne, iskorišćene limenke koje će porodice doneti na festival biće poslate na reciklažu, a sredstva od otkupa usmerena na otvaranje biblioteke na Dečjem odeljenju bolnice u Požarevcu. Radujemo se tolikom broju osmeha na licima sve dece, radujemo se svim novim prijateljima festivala, kao i onima koji su dugo sa nama. Takođe i umetnicima koji će doputovati i na pozorišnoj sceni stvoriti magiju koja će sve nas povezati i nakon što se zavesa festivala spusti i mi produžimo u neki novi grad.“

Pozorišni program festivala počinje 9. septembra u 18 časova, nakon karnevalske povorke koju čine 500 mališana Požarevca, predstavom „Trio Rio“ Gradskog kazališta Požega iz Hrvatske, koja donosi duhovitu akrobatsko-žonglersku priču o putujućoj cirkuskoj porodici i kroz svoje avanture govori o podršci, poverenju i zajedništvu. Narodno pozorište Priština–Gračanica izvešće predstavu „Čarobnjak iz Oza“, koja nas vodi u čudesni svet mašte i avanturu o zajedništvu, nadi i potrazi za tajnom koju ni veliki Čarobnjak iz Oza ne zna. Okret teatar iz Beograda donosi novu adaptaciju Nušićevog „Sumnjivog lica“, savremeno i duhovito čitanje klasika uz filmske sekvence, muziku i raskošnu scenografiju.

Predstava „Plešimo bajke“ trupe Una Saga Serbica kroz adaptacije bajki „Lepotica i zver“ i „Povratak u Nedođiju“ spaja ples, akrobacije i maštu, donoseći novi pogled na poznate priče, a crnogorska predstava „Trema: predstava za vježbanje teških situacija“ na razigran i edukativan način pomaže deci da razumeju i savladaju strah od nepoznatih situacija.

Bugarska predstava „Dug put do škole“ kroz lutkarstvo, impresivne 3D scenske efekte i originalnu muziku pretvara jedno obično kašnjenje u školu u veliku avanturu između stvarnosti i mašte, dok slovačka predstava „Filipko i Baba Jaga“ donosi autentičnu belorusku bajku o hrabrom dečaku koji nadmudruje zlu vešticu, uz spoj tradicionalnih i savremenih lutkarskih tehnika.

Predstava „Zašto ih nije briga“ Pozorišta mladih Sarajevo bavi se klimatskim promenama i ekološkom krizom kroz priču o životinjama koje ostaju bez svog doma, dok beogradsko Pozorište lutaka „Pinokio“ u predstavi „Vini Pu“ vodi publiku u čarobni svet detinjstva, prijateljstva i mašte u kojem granica između scene i gledališta polako nestaje.

Sve predstave će biti izvedene u Centru za kulturu Požarevac.

Ulaznice za festivalske predstave ne kupuju se novcem – za ulazak je potrebno doneti najmanje pet iskorišćenih limenki za piće, koje će nakon festivala biti poslate na reciklažu. Za predatu aluminijumsku ambalažu posetioci dobijaju ALU COIN, prvu ekološku valutu na svetu izrađenu od aluminijuma, kojom se preuzimaju ulaznice za predstave. Oni koji donesu veći broj limenki biće nagrađeni dodatnim ALU COIN-ima, koje mogu iskoristiti na LIMENKA BAZARU, gde ih očekuje bogat izbor školskog pribora i drugih korisnih potrepština.

Ovogodišnji program donosi i nastavak uspešne saradnje kroz projekat „Svaka limenka se računa“, koji će posetiocima omogućiti da aktivno učestvuju u prikupljanju limenki i upoznaju se sa značajem reciklaže. Kroz svet reciklaže najmlađe će voditi omiljena maskota Li Men, dok će centralni deo Art zone zauzeti Pixelata – atraktivna umetnička instalacija sastavljena od limenki, koju će tokom festivala oslikavati talentovani street art umetnici.

Posebnu novinu ove godine predstavlja Limenka šahovski turnir, u okviru kojeg će najmlađi posetioci imati priliku da odmere svoje šahovsko umeće sa mladim šahistima iz Požarevca, igrajući jedinstvenim figurama izrađenim od limenki. Na taj način festival još jednom spaja umetnost, igru, edukaciju i održivost u jedinstveno iskustvo namenjeno celoj porodici.

I ove godine, kao i svih prethodnih, kompanija Ball Corporation i projekat „Svaka limenka se računa“ podržavaju Limenka teatar fest. Uz podršku Grada Požarevca, partnera festivala, Limenka Teatar Fest nastavlja da raste kao jedinstvena manifestacija koja kroz pozorište, umetnost, kreativne radionice i igru podstiče razvoj ekološke svesti kod najmlađih. Festival okuplja brojne prijatelje manifestacije koji svojim programima i podrškom doprinose bogatijem sadržaju za najmlađe. Kompanija „Bambi”, zaštitni je znak grada Požarevca. OTP Banka deci približava osnove finansijske pismenosti, dok će kompanija „Knjaz Miloš“ u okviru Limenka kafića obezbediti osveženje za posetioce tokom festivalskih dana. Izdavačka kuća „Klett“ priprema Limenkicu knjižaricu i mali sajam knjiga, kutak posvećen knjigama i čitanju, dok kompanija „Transfera“ pruža logističku podršku festivalu, prevozom opreme i prikupljenih limenki. Organizacionu podršku realizaciji ovogodišnjeg festivala pruža i Centar za kulturu Požarevac, a ove godine podršku festivalu dalo je i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Foto: Vladimir Veličković

Članak Limenka teatar fest – Jedinstveni spoj pozorišta i ekologije ove godine u Požarevcu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon uspešnog ispraćaja proleća koncertom benda Životni, Zeleni kačket vas poziva na letnje izdanje makedonskog zvuka u Beogradu, ovog puta uz bend Golemata voda.

Kako bend sam kaže za svoj album prvenac, koji ćete premijerno čuti u Beogradu – nostalgija, detinjstvo i potera za tom nostalgijom detinjstva.

Ove pejzaže nostalgije, momci iz Golemata voda oslikaće svojim atmosferičnim ali dinamičnim rifovima, uz koje ćete moći i da se njišete i da se šutkate.

Njihovim rečima, „sećanja, dobra ili loša, ona ili pevaju ili viču”. Zavisi od toga šta nam znače i šta od nas traže. 

U petak, 21. avgusta tražimo od vas da u bašti kluba 20/44 zajedno sa Golemata Voda prođemo kroz dobra i loša sećanja i zajedno pevamo i vičemo iz sveg glasa.

U tome će ih podržati dobro poznati šabački trio Lu, koji će otvoriti ovo veče, a pre svirke moći ćete da čujete muziku po izboru bendova.

Golemata voda dolazi iz Skoplja, a bend čine Jovan Ristovski (gitara i vokal), Luka Petković (gitara), Simon Stojčevski (bas) i Nikola Ristovski (bubanj). Za sada su objavili samo jedan album istog naziva kao i bend.  Fokusirani na prenošenje osećaja nostalgije i doživljaja svog grada, lako se možete izgubiti u haosu njihovog zvuka. Od vrištanja i fidbeka, do melanholičnih ili trans rifova, mogu vas ili uvesti u sanjivo stanje ili vas oduvati.

Lu čine Ivan Bilan (vokal i gitara), Mario Đurić (bas) i Živorad Popović (bubanj). Svoj zvuk definišu kao derivat rokenrola, do sada su objavili jedan album (Ne mogu ništa sam) i dva singla sa predstojećeg albuma, na kojem trenutno rade.

Vrata će biti otvorena od 20h, dok će svirka početi u 21h. Karte ćete moći da nabavite u pretprodaji od 12. avgusta u Zaokretu (Cetinjska 15) po ceni od 800 dinara, a iste će biti dostupne i na ulazu na dan događaja po ceni od 1000 dinara.

Foto: Mateja Vasojevik

Članak Sećanja ili pevaju ili viču: Golemata voda premijerno u Beogradu 21. avgusta u klubu 20/44 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

KAMEO uspeva da istraje zbog pomoći prijatelja festivala koji su prepoznali značaj podrške mladim filmskim stvaraocima i njihove vere da kultura može i mora da se gradi zajedno. Zahvaljujući njihovoj podršci, festival nastavlja svoju misiju da bude mesto gde studenti filma iz regiona mogu da pokažu svoje radove i razmene iskustva.

Ovogodišnji program donosi raznovrsan filmski i umetnički sadržaj kroz tri dana:

6. avgusta festival otvara prostorna instalacija „Corpus Feminae“, nastala u saradnji Kino kluba Kameo i Corpus kolektiva, sa početkom u 21h u dvorištu Narodnog muzeja Čačak.

7. avgust rezervisan je za selekciju filmova mladih autora. Publika će imati priliku da pogleda studentske i eksperimentalne kratkometražne filmove u velikoj sali Kulturnog centra.

8. avgusta festival se zatvara retrospektivom kratkometražnih filmova Hlinura Palmasona i Radu Žudea, dva autora koja inspirišu stvaraoce širom sveta.

Organizatori festivala pozivaju sve ljubitelje filma i umetnosti, kao i lokalnu zajednicu, da se pridruže proslavi pete godišnjice KAMEO festivala i da zajedno budu podrška mladim autorima čiji radovi tek dolaze.

Detaljan program i sve dodatne informacije možete naći na Instagram stranici festivala @festival_kameo.

Članak Peto izdanje filmskog festivala KAMEO od 6. do 8. avgusta u Čačku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U pitanju je treća međunarodna izložba ovog tipa, koju sada već tradicionalno organizuje umetničko udruženje Vice Versa Triangle.

„Prvi program Photo Collective održan je 2024. godine kao pilot-projekat. Fotografija je odabrana zato što omogućava stvaranje kvalitetnih radova uz relativno pristupačne produkcione troškove, a istovremeno donosi jasne i vidljive rezultate koji se mogu neposredno predstaviti i podeliti sa lokalnom zajednicom. Svake godine u Gardinovce dolazi šestoro fotografa, zajedno sa mentorom i kustosom. Tokom osmodnevnog boravka smešteni su kod lokalnih porodica, gde se upoznaju sa životom sela i rade na razvoju novih autorskih projekata. Na završetku programa, nastali radovi predstavljaju se javnosti i lokalnoj zajednici”, objašnjava osnivač i umetnički direktor udruženja Jefim Graboj.

Na rezidenciji, umetnici ne dobijaju zadatu temu na koju moraju da odgovore, već je jedini uslov a svaki učesnik razvije autorski projekat povezan sa Gardinovcima ili njihovom okolinom.

„Radovi mogu biti posvećeni prirodi, ljudima, deci, ekologiji, svakodnevnom životu ili antropološkim pitanjima. Pojedini umetnici dolaze sa već oblikovanom idejom, dok drugi temu i pristup pronalaze tokom boravka, kroz istraživanje, razgovore i susrete sa meštanima”, objašnjava Jefim.

Završna izložba otvorena je za sve posetioce, a prateći program dodatno povezuje savremeno umetničko stvaralaštvo sa lokalnom tradicijom i zajednicom. Nastupiće lokalno kulturno-umetničko društvo, nakon čega će biti održan improvizovani muzički jam ruskih muzičara koji žive u Srbiji. Oni sviraju etničke instrumente, a neke od instrumenata koje koriste i sami izrađuju.

Za sve posetioce biće obezbeđena besplatna hrana, zahvaljujući velikodušnoj donaciji beogradskog restorana Birds.

Projekat obnove bioskopa u srpskom selu Gardinovci

Udruženje Avangardinovci i Umetnička rezidencija Vice Versa Triangle pokrenuli su misiju obnove bioskopa u srpskom selu Gardinovci (kod Titela), i sada pozivaju ljude da se priključe kampanji prikupljanja sredstava neophodnih za nastavak radova na ovom višenamenskom projektu okrenutom ka prisnoj saradnji sa lokalnom zajednicom.

Bioskopska sala u Gardinovcima otvorena je 1961. godine, ali je tokom osamdesetih prestala da radi i od tada je ostala bez svoje prvobitne namene. Njena rekonstrukcija predstavlja priliku da se ovom prostoru vrati život i da on ponovo postane važno mesto okupljanja lokalne zajednice. Planirano je da nekadašnji bioskop bude pretvoren u višenamenski kulturni centar koji će objediniti lokalni bioskop, prostor za obrazovne programe i platformu za međunarodnu umetničku saradnju i razmenu.

Prikupljena sredstva ne bi bila namenjena samo obnovi prostora, već i njegovom stvarnom povratku zajednici. Ona bi omogućila organizovanje prvih filmskih projekcija, radionica i programa povodom otvaranja, kako bi bioskopska sala u Gardinovcima ponovo postala mesto susreta, stvaranja i razmene. Deo sredstava bio bi usmeren i na osnovne operativne troškove, kako bi se prostoru omogućilo stabilno i kontinuirano funkcionisanje tokom narednih pet godina.

Program centra obuhvatao bi redovne filmske projekcije i sedmične filmske klubove, gostovanja filmskih stvaralaca i umetnika, multidisciplinarne kulturne događaje, kao i godišnji međunarodni filmski festival. Dugoročna vizija uključuje i osnivanje škole filma, sa obrazovnim ciklusom koji bi polaznicima omogućio sticanje akademske diplome i stručnog zvanja. Na taj način, obnovljeni bioskop ne bi bio samo prostor u kojem se kulturni sadržaji prikazuju, već mesto u kojem oni nastaju, kroz obrazovanje, saradnju i aktivno učešće zajednice.

Kampanja je trenutno u toku, a ukupna vrednost vrednost projekta procenjena je na 60.000 evra, od čega je do sada obezbeđena polovina iznosa, zahvaljujući privatnim ulaganjima i investicijama u tehničku opremu. Za završetak obnove i potpuno oživljavanje prostora potrebno je prikupiti još 30.000 evra, a ta sredstva omogućila bi nabavku opreme za projekciju, zvuk i osvetljenje, obnovu bioskopske sale, kao i angažovanje arhitekata, dizajnera i stručnjaka za postavljanje tehnike.

Važno je istaći da je veliki deo dosadašnjih profesionalnih radova ostvaren zahvaljujući volonterskom angažmanu ljudi koji su prepoznali vrednost ove ideje. Njihov doprinos značajno je smanjio troškove i učinio da svako novo ulaganje ima još veći domet.

Osnivač i umetnički direktor udruženja je Jefim Graboj, nagrađivani filmski stvaralac, video-terapeut i mentor, kao i osnivač Vice Versa Triangle-a, nezavisne umetničke rezidencije i kulturne inicijative sa sedištem u Gardinovcima. Njegovo delovanje povezuje film, rad sa zajednicom i razvoj novih, nezavisnih prostora za umetničko stvaralaštvo i kulturnu razmenu.

Njegova veza sa Srbijom započela je 2017. godine, tokom učešća u filmskom kampu „Interakcija“. To iskustvo značajno je uticalo na njegov umetnički put i oblikovalo viziju koju je kasnije počeo da razvija u Gardinovcima. U ovo selo preselio se 2021. godine i, zajedno sa lokalnim stanovnicima, izbeglicama i saradnicima iz različitih zemalja, započeo stvaranje rezidencijalnog prostora zasnovanog na zajedničkom radu, međusobnoj podršci i neposrednoj povezanosti sa lokalnim okruženjem. Vremenom je ova inicijativa prerasla u mesto susreta ljudi, ideja i različitih umetničkih praksi.

Članak Otvaranje izložbe fotografija međunarodnog fotokolektiva u Gardinovcima se pojavljuje prvo na Oblakoder.