fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Srećan Sveti Patrik svim našim Ircima u kući

Skupili smo na jedno mesto ovog 17. marta sve naše omiljene likove koji nam stižu iz Irske da bismo im rekli „Živeli"!

17. March 2024

Prvo jedan disclaimer, velik ko kuća. Ja u globalu nemam pojma o Irskoj, kao ni o njihovoj istoriji, verovanjima i religiji, niti mnogo o Svetom Patriku. Sve što znam o njemu, znam iz onog početka pesme Kelta: Saint Patrick was a gentleman, he came from decent people. Ali opet, bunar pop kulture je prepun kofa zelene boje, i uticaji irskih umetnika na ceo svet su nemerljivi.

Kad smo se već dotakli njih, i ti Kelti, iliti Orthodox Celts, ma koliko ih vi ne voleli ili da, zaslužuju da se pomenu kao bend koji održava godinama svoju priču, simpatičnu mnogima, i ne tako voljenu drugima. Lično ne mogu mnogo toga lošeg da kažem, ipak sam se previše puta našao/dobro proveo/smorio na njihovim koncertima u detinjstvu. Možda zato jer je jednom od mojih najboljih prijatelja rođendan baš na taj dan, pa nemajući šta pametnije da radimo, često smo završavali tamo. Mada, nakon trećeg albuma, mislim da nisam poslušao nijednu njihovu stvar, kako uživo, tako ni kod kuće.

Ipak, 17. mart ostaje upisan kao jedan, pre svega, svetski praznik, i izgovor da se ljudi obuku u zeleno i napiju. Dobro, ovo drugo ne moraju, ali često koriste situaciju kao free pass. Sveti Patrik je i dan kad možemo da se prisetimo i slavimo sve one iz sveta filma ili muzike koji nas inače raduju i drugim danima. Otud i ovaj tekst.

Ovo je nekoliko tih ljudi, pojava i životinja koji su nas obradovali u poslednjih godinu, dve, ili tri. Nećemo se vraćati duboko u istoriju i pričati o Piteru O’Tulu, Roju Kinu ili bendu U2. Ali svakako – srećan Sveti Patrik i njima!

Kilijan Marfi

Za početak, da pomenemo ovog kralja, koji je trenutno na vrhu sveta jer je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu u Openhajmeru i time konačno uskočio svima u prvi plan, s obzirom na to da godinama vreba iz drugog ili trećeg. Glavna uloga u seriji Peaky Blinders je svakako udarila dobru podlogu za pomenuto uskakanje, ali mi ostali ga pamtimo kao onog tipa iz nekih filmova Denija Bojla (Shallow Grave, 28 days later) ili nekih drugih filmova Kristofera Nolana (Dunkirk, Betmen itd). Pritom, Kilijan je ponosni Irac, ne ljuti se baš direktno ako mu kažete da je Britanac, ili pu, pu, daleko bilo, Englez, ali će vas rado ispraviti. A na mrežama se povampirio onaj njegov klip u kom drži ruke u džepu nakon rukovanja sa princem Vilijamom, jer navodno za vreme građanskog rata u njegovom rodnom Korku, britanska vojska je imala pravo da strelja ljude koji drže ruke u džepovima. I da, lik poprilično ne voli gužvu i frku, uživao je za vreme korone i onog štrajka jer nije morao da se druži s novinarima, a ostaće i upamćeno da su ga tim prilikama isti učili šta je to mim, pa je, naravno, zbog nepoznavanja ove internet discipline i sam postao jedan.

Magarica Dženi

Ovako, prvo sam mislio da pomenem jednog od mojih omiljenih glumaca, Kolina Farela, ali ajd, pričali smo već o glumcima. Pa sam onda došao do Martina Mekdone, jednog od mojih omiljenih autora, čiji je britak i mračni humor uvek pomešan sa savršenim dramskim i akcionim scenama, pa tako svaki naredni film koji je pravio bude bolji od prethodnog (In Bruges, Seven Psychopaths, Three Billboards, The Banshees of Inisherin). Pa sam razmišljao da možda lepo onda pomenem film „Banshees”, jedan od mojih omiljenijih u ovom veku. Ova priča o iskrenom verovanju u dobro u čoveku, ali i nestanku istog usled sivih oblaka drugih ljudskih ponašanja i raspoloženja, ljudi su tumačili i kao alegoriju o građanskom ratu u Irskoj. I siguran sam da su oni u pravu, ali šta ja koj’ moj znam o tome (kao i ti drugi ljudi) da bi me navuklo da toliko volim i gledam ovaj film već tri puta, a sigurno će uskoro i četvrto gledanje da padne. Više mi se sviđa ono moje pređašnje objašnjenje. Ipak, na kraju, rešio sam da ovde najviše istaknem magaricu Dženi, kao vernu saputnicu lika Kolina Farela, kao idealnog kućnog ljubimca. Ona je vrsta patuljastih magaraca, i srce i duša ovog filma, nakon koga ne gledate ove životinje istim očima.

Fontaines D.C.

Nakon prvog albuma Dogrel ove dablinske grupe pročitao sam opis ovog benda – The Strokes pijan od dobrog irskog viskija. I to im je odgovaralo tad, tri albuma ranije. Onda su se desili prvo album A Hero’s Death, a onda i Skinti Fia, i ovaj bend je s pravom postao jedan od najvećih post pank bendova u svetu. Ili makar najkvalitetniji, ako ste već u gasu da ne slušate novu muziku i da ste zapitali ko su ovi, pa da vam smeta ovo što sam ih nazvao najvećim. Momci predvođeni Grijanom Četenom su postajali sve veći godinu za godinom, isporučujući brze distorzirane energične rokenrol himne, ali i sporije, mračnije ode o ljubavi, usamljenosti, ali i patriotizmu, čak i kad se čini da mu mesta nema. Poslušajte samo pesmu I love you koja počinje kao svaka druga ljubavna pesma, da biste shvatili da je pesma o tome šta ih sve ljuti, rastužuje i nervira u rodnom gradu i zemlji. Veliki bend, baš onakav kakav nam treba za ovo čudno, mrljavo vreme.

Sahrana Šejna Mekgovana

Rekao sam – neću o onim starim, ostvarenim, klišeiziranim likovima. I neću, iako je Šejn bio jedna od najsjajnijih zvezda Irske. Najsjajnijih ružnih zvezda Irske. Njegovo insistiranje na užasnom izgledu i zubima je postalo lik i stejtment za sebe, a njegove pesme, kako sa bendom The Pogues, tako i u saradnji sa drugim velikanima, ostale su priča za sebe. Zato je svet bio ožalošćen krajem novembra i prvih dana decembra prošle godine, kada je stigla vest o njegovoj smrti. Ipak, njegova sahrana, koja je izvela na ulice njegove fanove i prijatelje, kao i sama ceremonija u kojoj je Nik Kejv prvo izveo Rainy night in Soho, da bi onda grupa drugih muzičara predvođenih Glenom Hansardom odsvirala čuvenu Fairytale of New York, pored tuge dala je malo drugačiju sliku. Džoni Dep je bio tu, Bono, Bob Geldof, kao i ostatak The Pogues, koji su zasvirali za kraj. Suze kroz smeh, ples, igra i slavlje života, a ne oplakivanje njegovog kraja. Irska sahrana očigledno ima ipak drugačiji plan kad je u pitanju izbor u paleti emocija, a sa ovakvim velikanom podignut je stepenik na još veći nivo.

Ajo Edebiri

Ovako, Ajo Edibri je glumica i komičarka koju znate (ako je znate) iz serije The Bear, ili filmova Bottoms i Theater camp. Rođena je u Masačusetsu, od roditelja koji su došli u Ameriku iz Nigerije. Kakve veze onda ima sa Irskom? Tehnički nikakve. Ali…

Kao što rekoh, Ajo je komičarka. Gradila je svoju karijeru i pre uloga u podkastima, stend apu, komičnim trupama koje rade impovizaciju (pronađite je i na Letterboxd-u, sjajna je). E, pa, u svim tim svojim istupima, Ajo voli da se zeza i da lupeta, u svrhu komedije, naravno, pa je tako rekla da je ona, u stvari, glumila magaricu Dženi u filmu The Banshees of Insherin, kao i da su je u sklopu angažovanja uzeli i kao učiteljicu irskog dijalekta, jer je ona, jelte, odatle. Fora se razvila na internetu, ljudi su šerovali, prihvatili je kao Irkinju. Više puta pomenuta laž iliti fora postala je istina, i ceo irski narod (upoznat sa šalom) ju je prihvatio kao svoju. Pre koju nedelju, dok je serija The Bear dobijala sve moguće nagrade, pa samim tim i ona za najbolju žensku ulogu, zahvaljivala je svojim ljudima u Bostonu, Barbadosu, Nigeriji i Irskoj. Ne samo što su ljudi iz Irske prihvatili foru, već i neke institucije, novine koje su prigrlile sve, Irish Times je rekao da su ponosi na njihovu Irkinju, a mnogi portali su se hvalili kako je Irish own dobitnica velikih nagrada. Očigledno je da Ircima (i pravim i lažnim) ne manjka dobrog smisla za humor.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *