Izlazak na tržište rada, pogotovo mladim ljudima, predstavlja veliki izazov. Osim što najčešće nisu pripremljeni na ovaj korak, neretko nisu upoznati ni sa svojim radnim pravima, ali ni ekonomskim ni drugim stručnim terminima koji su važni za njih. Možda pojedini pripadaju kategoriji NEET mladih, ali toga nisu ni svesni jer nisu upoznati sa značenjem ovog pojma. Takođe, retko prepoznaju kada su njihova radna prava ugrožena, kao i da bi, ukoliko obavljaju radnu praksu, trebalo da budu plaćeni za to.
Šta je plata za život? Koliko vredi minimalna potrošačka korpa? Da li je program Moja prva plata pravi izbor za njih?
U ovom videu bavili smo se značajnim pitanjima iz oblasti radnih i socijalnih prava, u kome su Jovana Božičković iz KOMS-a i Milica Marinković iz Inicijative A11 dale odgovore na pitanja koja bi mladima mogla da pomognu.
Zbog čega je važno čitati ugovor prilikom radnog angažovanja?
Na svakom poslu jako je važno da, pre svega, čitamo ugovor. Koliko god se to činilo apstraktno i dosadno, jako je važno da pročitamo ono na šta smo se obavezali i u tom aspektu je važno da znamo da li potpisujemo ugovor o privremeno-povremenim poslovima, ili ugovor koji je deo, na primer, radnog odnosa, jer ugovor o privremeno-povremenim poslovima nije deo radnog odnosa i samim tim mlada osoba nema neka zagarantovana prava, poput, na primer, sindikalnog organizovanja. Ako prođemo kroz ugovor, tu možemo da vidimo i kolika nam je pauza, koliki je broj garantovanih slobodnih dana… Prosto, pod kakvim uslovima radimo. Ali važno je znati i interne procedure organizacije, firme, preduzeća…
Koja radna prava se najčešće krše?
Najčešće nailazimo na „rad na crno”. Ta osoba uglavnom čisti zgrade ili obavlja te neke manje kvalifikovane poslove i onda joj plate dva meseca, dva ne plate, vi to ne možete da dokažete i ulazite prosto u taj začarani krug dokazivanja rada na crno. Takođe imamo i dosta zloupotreba prekovremenog rada koji se ne isplaćuje i imamo dosta zloupotreba uslova rada koji govore upravo o tome da ste vi zaposleni na jednoj poziciji, a onda uz to faktički obavljate još dve ili jednu dodatnu celu poziciju po opisu poslova.
Zbog čega je važno da radna praksa bude plaćena?
Kada govorimo o radnoj praksi, nije samo važno da ona bude plaćena, već je važno da sadrži i dodatne elemente kvalitetne radne prakse. Da postoji ugovor, da se zna da je ona ograničena, da postoji mentor ili mentorka, da se dobije neka vrsta sertifikata nakon završene radne prakse kako bi mlada osoba dobila dodatnu podršku i, u suštini, kroz tu radnu praksu stekla znanje i veštine koje će joj pomoći da sutra, u stvari, bude konkurentna i da pronađe posao koji želi.
Ko su NEET mladi i zbog čega je ova kategorija važna?
NEET mladi su mladi koji se nalaze potpuno van sistema. Ta čudna skraćenica, u stvari, znači, odnosno predstavlja mlade koji nisu ni u sistemu edukacije, obrazovanja, niti treninga, odnosno zapošljavanja. Dakle, to je mlada osoba koja se ne nalazi u sistemu obrazovanja, u smislu ide u srednju školu ili na fakultet, ne ide čak ni na neke dodatne treninge, niti seminare, a pritom nije ni zaposlena, tako da je ovaj deo mladih potpuno van sistema i zbog toga je ovo jedna jako specifična kategorija mladih i, pre svega, brojčano. Mladi u Srbiji su svi od 15 do 30 godina i po poslednjem popisu, to je negde oko milion građana, a u ovu NEET grupu mladih spada svaka peta mlada osoba, tako da je to jako veliki jedan procenat mladih ljudi koji se nalaze van sistema i bez ikakvog vida podrške.
Koje su prednosti i mane programa „Moja prva plata”?
Ono što je problem sa ovim programom jeste ograničeno trajanje, odnosno činjenica da mlada osoba koja je u procesu obrazovanja, nema pristup ovom programu. On je dobar zato što daje mladoj osobi mogućnost da stekne prvo radno iskustvo, jer svi znamo, i kada smo počinjali da tražimo poslove, da nam traže xy godina iskustva, a da nam je nedostajala ta prva prilika da steknemo neka znanja i veštine i, iz tog aspekta, ovaj program je dobar. Ali on ima mane, naročito one koje se odnose na nadoknadu jer, ukoliko je neko završio srednju školu, dobiće nadoknadu u iznosu od 20.000 dinara, a ukoliko je završio fakultet – 24.000 dinara.
Zbog čega je minimalna propisana zarada neodrživa?
Svakako smo svesni da, sve ovo što sada računamo u minimalnu zaradu, je neodrživo, pre svega zato što se računa u minimalnu potrošačku korpu. Ta minimalna potrošačka korpa je jedna kategorija koja je, može se reći, pogotovo danas, u vreme krize, prilično prevaziđena i neodrživa. Znači, ona već sama po sebi govori da je minimalna, ona računa tročlanu porodicu i potrebe tročlane porodicei vi kada uzmete da vidite šta sve spada u tu minimalnu potrošačku korpu, to su zaista neki proračuni koji nisu realni. Da će jedna porodica popiti dve litre soka za mesec dana, pojesti manje od pola kilograma viršli, i slične stvari koje zaista utiču na dostojanstvo jedne porodice i jedne osobe koja treba da zarađuje za život.
Šta je „Plata za život” i koji je cilj ove inicijative?
Ono što je nekako najznačajnije kada govorimo o „Plati za život” jeste da je to neki nov koncept računanja kakva zarada treba da bude i u svojoj bazi ima pravo na dostojanstven rad. Znači, onaj rad koji podrazumeva da ste vi ostvarili svoje dostojanstvo, svoje potrebe i kada govorimo i o zaštiti i o namirenosti potreba i ono što je nekako jako dobar segment „Plate za život” jeste što se tu obračunava i onaj deo za kulturu. Znači, sve ono što je potrebno jednoj ličnosti i njenoj porodici da bi ne samo preživela, nego i živela.
Naslovna fotografija: The National Archives
0 Comments