A mi smo tim povodom razgovarali o tome kako je tekao proces rada na albumu, šta je sve uticalo na to da zvuči baš ovako, kakvi su utisci nakon objavljivanja albuma i šta nas sve očekuje u narednim mesecima.

Šta vas je inspirisalo da započnete rad na trećem albumu koji ste nedavno i objavili, a čiji naziv glasi „Važan i Veliki”?

Boško: Idejno, muzika koja je nastala za ovaj album se pojavila tokom pandemije u periodu kada smo moj mlađi brat Nikola (Džimi) i ja počeli da živimo zajedno. Jedna od osnovnih tema koja nas je povukla da stvaramo je smrt naše babe, koja je bila centralna figura u našim životima, najviše tokom odrastanja. 

Ima li je u nekim pesmama, stihovima?

Džimi: Ima, naravno. Pesma Samo slatka ljubav govori o njoj. Iz te pesme i te emocije se, da tako kažemo, sve ostalo razvijalo, tako da nju možemo da uzmemo kao početak rada na albumu. 

Kako je izgledao proces rada tada, kad se prisetitete iz ove perspektive? Ipak je prošlo pet godina.

Džimi: U potpunosti smo zamenili dan za noć. Pored nezdrave ishrane i ostalih okolnosti, kao i tema kojima smo se bavili, rađali su se i konflikti koje smo na kraju pretočili u muziku i tekstove. Sve je bilo u okviru akcija i reakcija.

Boško: Jedan od trenutaka koji najviše pamtim je da smo radili na nekoj pesmi do pet-šest ujutru, ugasimo projekat i legnemo da spavamo, a onda već oko osam-devet Džimi uleće u sobu skačući jer mu je sinula nova melodija.

Znači, na neki način pesma Samo slatka ljubav bila je svojevrsni pokretač za početak rada na albumu?

Boško: Jeste, to je bila polazna tačka. Pesme svakako nisu nastajale hronološki kao što su poređane na albumu – o tome smo nešto kasnije razvijali koncept, kako bi mogla da se gradi priča.

Džimi: Ova muzika je dugo živela u nama, zato je bilo puno varijacija, međutim ključni momenat se desio sa snimanjem bubnja. 

Tada Andrej ponovo ulazi u priču?

Džimi: Tako je, Aki se javio sa idejom da snimimo bubnjeve kod njega u garaži. Već prvog snimajućeg dana postalo je jasno da pesme dobijaju drugačiji oblik i izraz u odnosu na ranije snimke iz našeg kućnog studija. Postale su neposrednije, a življe. Krenuli smo da radimo svakog dana – nas trojica, jedno dva-tri meseca. Proces se nastavio kod Andreja u kućnom studiju. Onda je on iznajmio novi prostor i preuredio ga u ozbiljan studio za miksanje, i tu je počela finalna realizacija.

Aki, kako je za tebe izgledao ceo proces?

Andrej: Meni je cela ideja snimanja bubnjeva bila veoma zanimljiva, ali i izazovna. U tom trenutku, imao sam svu potrebnu opremu, ali ne i odgovarajući prostor. Posle mnogo razmišljanja palo mi je na pamet da probamo da snimamo u očevoj garaži u Pančevu. Iskreno, bio sam skeptičan kako će to zvučati i da li će se uklopiti u ideje koje bend ima, jer je u pitanju jako odjekujući prostor velike zapremine. Braća su imala jasne reference i smernice kako sve treba da zvuči. Na kraju smo otišli u Pančevo i snimili bubnjeve za dva i po dana. Vitomir Milićević je svirao i sve je ispalo fenomenalno – brzo smo postigli zvuk koji smo želeli, često eksperimentišući na licu mesta.

Koliko su vas baš bubnjevi koje tada uvodite u pesme usmerili ka novim aranžmanima i idejama?

Boško: Snimci bubnja su praktično odredili dalji tok albuma. Podstaknut time, bend je ponovo rešio da preispita većinu kreativnih odluka. Tako je sa daljom artikulacijom ideja uspostavljen novi pristup aranžmanima, gde smo se najviše vodili redukcijom.

Šta vam je bilo najvažnije u određivanju poruke albuma? Da li ste želeli da nosi neku snažnu ideju (posebno ako govorimo o samom nazivu albuma Važan i Veliki)?

Boško: To je teško pitanje. Kada smo napravili pesmu Moj duh, osetila se snaga koja dolazi iz teksta, i takva želja da prosto svakome kažeš: „Moraš ovo da čuješ.“ Međutim, i dalje mislim da se iz muzike mogu izvući različiti konteksti, shodno realnom vremenu, što može da bude zamka, ne samo za autora, već i za onog ko to sluša i prati.

Na primer, pesmu Važan i Veliki u jednom trenutku sam krenuo da doživljavam kao zvučnu sliku jednog društvenog problema koji se posebno istakao u pandemiji – samoubistava. U glavi mi je često bio pokojni Igor Vuk Torbica, iako ga nisam poznavao, osim njegovih dela koja su ostala… Na neki način, počeo sam pesmu da vezujem za njega, iako ona zapravo nije baš o tome. Sada kada je sve tu, pretpostavljam da pesme dobijaju nove živote i neko drugačije značenje, što je potpuno u redu, ako se uzme u ozbir da je lepota u oku posmatrača. 

Znači, album je i ličan i otvoren za različite interpretacije?

Džimi: Album jeste ličan, ali sa jakom željom da komunicira. Mislim da se iskrenost najviše promaja kroz neposrednost i puštanje da stvari traju.

Kako se iz ugla produkcije i snimanja osvrćeš na sve što ste uradili?

Aki: U najprostijem smislu, uradili smo najbolje što smo mogli. Uložili smo ljubav, vreme, energiju. I kao bend i kao ljudi.

Kako se osećate sada nakon što je album izašao?

Aki: Kad danas slušam album, ponekad mi prođe kroz glavu „možda smo mogli…“, ali odmah me preplavi nešto jače – kombinacija sete i sreće. To je prvi put da, umesto nervoze, kada pomislim na nešto što sam radio, osećam potpuni mir. Kao da znam da je sve baš kako treba.

Boško: Paradoksalno, što više slušam album, sve manje razmišljam da li je nešto moglo drugačije. Na ivici sam između tuge i radosti, i sve prihvatam sa mirom. Znam da smo tada i tokom celokupnog rada na albumu pružili maksimum.

Da li je ljubav glavni motiv albuma?

Boško: Iako je sve nekako počelo od smrti, naše najveće saznanje bilo je da je ljubav ostala da živi kroz nas. Ljubav je u miru, kada pustiš nekog bliskog da ode. A muzika je tu bila prirodan ventil.

Šta sve prati izlazak albuma – planovi, saradnje, nastupi?

Džimi: Ulazimo u lepu fazu, predstoji nam Eurosonic u januaru, zatim promocija albuma u Karmakomi 12. marta, plus live session sa četiri pesme koje izlaze već u narednim nedeljama. Posle intenzivnog rada u studiju, nastavili smo kontinuitet kroz muziku za film Jugo odlazi u Ameriku. Bend se i formalno širio – Andrej se vratio iz „bubnjarske penzije“, tako da je puno novih i lepih stvari oko nas, ali za sam kraj, važno nam je i da spomenemo saradnike koji su dali ogroman pečat albumu: Damjan Nedelkov, Anjuta Janković, Emilija Đorđević, Tamara Milanović, Mariza Pavlović i Danilo Bogojević (Noir). Master je radio James Plotkin, a izdavački nas podržavaju Kontra i LAA, zajedno. To bi bilo to, uživajte u novom albumu i vidimo se na predstojećim koncertima!

Autor fotografija: Teodor Kopicl

Članak Ličan i iskren: Važan i Veliki se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sniman na autentičnim lokacijama u Istočnoj Srbiji, projekat donosi i susret sa jednom kulturom koja polako nestaje – vlaškom tradicijom.

Nakon više od dve godine planiranja, odlaganja i brojnih izazova, ovaj jedinstveni session sada je konačno dostupan na Agelast YouTube kanalu.

Članovi benda Vizelj su povodom ovog jedinstvenog muzičko-vizuelnog putovanja rekli: „Bend mora uvek da isprobava nešto što nije radio, eksperimentisati ne bi li napravio iskorak u svojoj karijeri. Samim tim smatramo da je sešn koji smo radili u saradnji sa Agelastom pravi potez, da se prikažemo u svetlu u kakvom do sada nismo imali prilike. Godinama smo tragali za dobrim sešnom, sešnom sa strukturom i nekim smislom i mislim da smo ga konačno našli. Otkazivali smo ga toliko puta, da bi se na kraju ispostavilo da je baš sada najbolji momenat da se on izbaci. Hvala mnogo celom Agelast timu na ukazanoj prilici“.

Svaka generacija ima svoj izraz u kulturi i nosi sa sobom svoj pogled na svet kroz duh vremena. I uvek sa radoznalošću, kako kažu iz Agelast produkcije, posmatraju mesta iznedravanja novih glasova generacije.

Osluškujući beogradsku alternativnu scenu, uvek se postavlja pitanje ko nosi tu štafetu u bilo kom datom trenutku. Naravno, nikada to nije jedan umetnik ili umetnica. Ali se ipak neke stvari izdvajaju, nekako prirodno, kao kulturna dominanta, kako stilom i izrazom tako i porukom ili, pak, izostavljanjem takve poruke. Već neko vreme pažnju privlači beogradski bend Vizelj.  Prevashodno njihov eklektični pristup muzici i supkulturnim uticajima koji, ne samo što ništa ne smatraju za strano i neprihvatljivo, već što se u svojoj interpretaciji uticaja oseća i vidi da jasno razumeju šta ti uticaji nose sa sobom, kako kroz društvene vrednosti, stvarne ili ne, tako i kroz stilsko-tipološke odrednice samog žanra. I to usvajaju, transformišu i igraju se njihovom formom i sadržinom, što iz zabave, što zbilje, a nekada iz pukog inata. Upravo ovakav spoj vrlina koje ne deluju nasilno ukalemljene i koje sa sobom nose jednu dozu prirodnosti i lakoće u izrazu, čini da svaki novi singl deluje iskreno, bez obzira na njegovo stilsko udaljavanje od prethodnog.

„Neko je dobro rekao: „Vizelj kao da svakom novom pesmom pokušavaju da oteraju publiku koju su stekli prethodnim singlom.“ Razmišljajući šta bi mogao da bude Agelast Session kada je takav jedan bend u pitanju shvatili smo da, upravo svojim pristupom otvaraju i nama poligon za eksperiment i igru, kako sa formom, tako i sadržinom”, kaže Galeb Nikačević, autor.

„Naše interesovanje za vlašku kulturu postoji odavno. Ideja samog snimanja je bila da spojimo suprotnosti i pokažemo da savršeno mogu da idu zajedno. Ni ovoga puta realizacija našeg sešna, kao nekomercijalnog projekta, ne bi bila moguća bez podrške kompanije A1 Srbija,” ističu iz Agelast produkcije.

U sešnu se nalazi i jedini zabeleženi audio snimak padanja u trans Rusalja u Dubočkoj pećini, iz 1939. godine. Vlaška kultura je, pre svega, kultura usmenog predanja koja se ženskom linijom prenosi sa generacije na generaciju. Modernizacijom društva, ova kultura je u nestajanju. Brojne vlajne ili vlahinje koje aktivno praktikuju vlašku kulturu su vremešne žene i, nažalost, sve ih je manje. Zahvaljujući brojnim entuzijastima iz sveta antropologije i etnologije, radi se na snimanju i beleženju brojnih običaja i rituala ne bi li ostali sačuvani za vreme kada ih više niko neće znati, niti pamtiti. Sa druge strane, nažalost, brojne običaje smo davno izgubili i možemo samo da se oslanjamo na stare audio i video snimke, fotografije, ako ih uopšte ima i na tekstove koje su pisali veliki naučnici iz prve polovine dvadesetog veka.

Ovo je četvrti Agelast sešn koji je podržala kompanija A1 Srbija, a u sklopu projekta digitalne restauracije domaćih filmova A1 Kinoteka, koji realizuju sa Jugoslovenskom kinotekom od 2017. godine. U okviru ovog projekta, A1 omogućava nastupe bendova široj publici na filmskim premijerama restaurisanih filmova, čime podržava domaću i regionalnu muzičku scenu, a putem podrške Agelast sešnu doprinose i stvaranju novog digitalnog muzičkog sadržaja.

Fotografije: Sandra Planojević

Članak Vizelj nosi štafetu beogradske alternativne scene se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koncert su podržali: Picerija Majstor i Margarita, Cinegrand MCF, Baristocratia, kafe Arte Suave i pivara Gvint.

Na koncertu će svirati poznati beogradski i lokalni bendovi: Veliki prezir, Sharks, Snakes and Planes, ПETRA i ЛИПОВ LOUD.

Veliki prezir

Veliki prezir oformio je Vladimir Kolarić 1995. godine u Vrbasu. U sam vrh alt-pop-rock scene uplivali su odmah nakon objavljivanja prvog izdanja jednostavno nazvanog ,,Veliki prezir”, nakon čega je usledila serija koncerata. Na velikom broju nastupa širom zemlje, Veliki prezir se pokazao kao prava koncertna atrakcija. Nije čest slučaj da odmah nakon debi izdanja bend objavi live album, ali u njihovom slučaju je to bilo neminovno. Koncertno izdanje ,,1 2 3 4” samo je dokazalo kvalitet benda koji je najmanje studijski, benda koji prepoznaje emociju publike koja je prepoznala njihov senzibilitet i počela redovno da posećuje njihove nastupe.

Veliki prezir nije jurio za kvantitetom, a kvalitet je uvek bio prepoznat. Posle pomenutih, objavili su još tri izdanja ,,Brazde”, ,,Ruka bez povratka” i ,,Nikadjekraj”. Poslednja dva albuma najčešće su nazivana zrelim plodovima gotovo neprimetnog i tihog procesa unutrašnjeg razvoja benda u svim aspektima – od poetske i autorske prizme lidera Vladimira Kolarića, preko sviračke perfekcije bubnjara Roberta Radića(ex La Strada,ex Obojeni Program) i gitariste Roberta Telčera(ex Boye,Partibrejkers), do Borisa Mladenovića (Jarboli, Neočekivana Sila) koji je osim doprinosa na bas gitari svojim ko-producentskim potpisom, uz Sašu Jankovića, doneo i novu, kompleksniju zvučnu sliku. Takodje, vrlo je primetno sve veće inkliniranje ka eksperimentu, žanrovskoj raznolikosti, oslobođenosti, lakom prepuštanju instiktima bez kompromisa bilo kakve vrste. I publika i kritika Veliki prezir smatraju ,,punokrvnim” rock bendom koji je uspeo da dosegne autentičnost izraza, tako retku u današnje vreme.

Sharks, Snakes and Planes

Sharks, Snakes & Planes je bend koji je nastao kada su se ajkula, zmija i avion sudarili u sred industrijske zone Beograda i rekli: „Ajmo da sviramo!“ Od tada, ovi momci kombinuju zvuke grunge-a, alternativnog roka i zvuk ručne kočnice kombija iz 1987. Njihov EP Nebeska mehanika je pokušaj da se objasni kako funkcioniše svemir, samo sa više distorzije i manje fizike.  Nastupali su svuda – od velikih festivala do podruma gde je plafon niži od ambicija prosečnog TikTok influensera. Ako ih ne vidite na bini – verovatno su u kombiju, izgubljeni negde između zvučnog zida i GPS-a koji uporno kaže „preračunavam“. Ako ih čujete – niste poludeli. Ako ih ne čujete – proverite kabl.

ПETRA

ПETRA je bluz-rok bend iz Beograda, osnovan 2023. godine. Iza sebe imaju nastupe na festivalima poput Wind Rock u Vršcu, Aranđelovac Zove, BARF i BUNT na RTS-u, kao i na takmičenju Running for the Best u Minhenu. Bend čine Petra Kojić (vokal, gitara i solo gitara), Kristina Žurkić (bubanj), Filip Piposki (bas) i Stevan Masnec (ritam gitara). Trenutno su u procesu zavrsavanja materijal za svoj prvi autorski album.

ЛИПОВ LOUD

Beogradski bend Lipov Loud osnovan je 2018. godine spontano, kao rezultat druženja i nekoliko sviračkih sesija održanih u muzičkom studiju Lion. Kreativni rad nastavljen je u studiju P3 u BIGZ-u gde su snimljeni i prvi demo snimci za pesme Moj grad, Boje, Bla bla i Milionima godina. U maju 2022. godine za izdavačku kuću Long Play objavljen je i prvi EP pod nazivom Ne pristajem sa četiri energične, emotivne pesme i zvukom koji se može opisati kao beogradski garažni rok. Sa autorskim materijalom Lipov Loud nastupao je samostalno u Beogradu kao i širom Srbije na brojnim festivalima, zajedničkim i samostalnim koncertima, između ostalog i u klubu Elektropionir, Jugošpedu, klubu FEST, KC Gradu, GKC Užice, na Arsenal festu u Kragujevcu, na Moonwalk festivalu u Pančevu, Titan demo festu u Kosjeriću i Gitarijadi Vojvodine. Lipov loud čine: Goran Kostić Kole (bubnjevi), Đorđe Đolović (ritam gitara), Aleksandar Sarajlić (bas gitara) Branislav Glumac (solo gitara i vokal) i Rade Šević (vokal).

Članak Humanitarna rok svirka za Viktora se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Čast da zatvori SHIP pripala je austrijskoj indie-folk umetnici Filiah, nakon koje su nastupili ukrajinski muzičar make like a tree i Pony Pracht – solo projekat nemačke pevačice i umetnice Lise Zwinzscher.

Sažeti 49 nastupa koji su počeli u četvrtak i trajali do danas nije nimalo lak zadatak, s obzirom na impresivan line-up – od globalno priznatih imena do mladih talenata. Četiri dana indie rocka, elektronske muzike, world music-a, funka, diska i synth-popa, groove rocka i punka na šest bina, gde je publika šetala i upijala zvuke bendova i umetnika pristiglih iz svih krajeva sveta. Nakon „nultog dana“ sa izložbom Kazinoti/Komenda i zvaničnog otvaranja SHIP festivala prvog dana koncertom benda Nemeček, koji je oduševio prepunu Kuću umetnosti Arsen, petak i subota protekli su u znaku panela, koncerata, networkinga i boat partyja.

Fotografija: Valerio Baranović

Kalush Orchestra, ukrajinski bend i pobednici Evrovizije 2022, u petak su oduševili publiku energičnim nastupom, spajajući tradicionalne etno elemente sa modernom produkcijom. Jednako impresivni bili su i domaći izvođači Balkan Zoo & Nina Ćorić, čija se world music muzika savršeno uklopila u internacionalni duh SHIP-a, dok je londonski bend Ugly pokazao zašto spoj alternative i rocka funkcioniše toliko dobro.

Subotnje koncerte na Tvrđavi sv. Mihovila (Deck) otvorio je Valentino Vivace, švajcarski producent i muzičar, koji je rasplesao publiku i postavio ton za ostatak pretposlednjeg dana SHIP-a. Hrvatski rock bend Mašinko, kao i uvek, ostvario je posebnu povezanost sa publikom, dok je britanski bend Adult DVD definitivno osvojio SHIP-ovu publiku svojim zaraznim groove zvukom.

Fotografija: Valerio Baranović

Svaki izvođač koji se popeo na binu – u Azimutu, Kući umetnosti Arsen, na Tvrđavi sv. Mihovila ili u Tunelu – potvrdio je raznolikost, šarenilo i značaj ovog festivala. Konferencijski segment SHIP festivala takođe je istakao važnost networkinga, koji se sada održava treću godinu zaredom.

Imena producenata, menadžera, agenata, novinara i drugih profesionalaca koji su izašli na scenu i podelili svoja iskustva govore sama za sebe: legendarni Kevin Cole (KEXP); medijski partneri Rolling Stone UK, CLASH i The Line of Best Fit; Lisa Branigan (Glastonbury Green Futures Festivals / Re-play Music C.I.C., UK); Mark Bona (Sziget Festival, HU); Caitilin-Finn Ballard (ATC Live, UK); Christine Semba (WOMEX, Piranha Arts, FR/DE); Christof Ellinghaus (City Slang, DE); Ellie Rumbold (Partisan Records, UK/DE); Filip Košťálek (Colours of Ostrava, CZ); Sofia Ilyas (Beatport, UK); Wiecher Troost (Amsterdam Dance Event, NL) – i mnogi drugi, ukupno 114 učesnika.

Fotografije: Milan Šabić / Filip Kovačević

Teme o kojima se razgovaralo bile su od ključne važnosti za muzički izvoz mladih izvođača – šta izdavačke kuće traže u muzičarima, ključni elementi muzičkog izvoza, uloga radija u oblikovanju muzičke scene, moć društvenih mreža, uvidi u globalne prostore i još mnogo toga.

Poslednja četiri dana, Šibenik je nesumnjivo bio centar globalnih muzičkih razgovora i imena. U okviru SHIP festivala predstavljeni su i rezultati konkursa „AJMO!“. Drugu godinu zaredom, u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija i Muzičkim izvoznim uredom Hrvatske, pruža se podrška muzičarima i organizatorima kroz finansiranje koncertnih aktivnosti u manjim gradovima. Produkcijski standardi i ove godine bili su na visokom nivou – od vrhunskog osvetljenja i zvuka, do vizuelnih instalacija, izložbi i video sadržaja. Snimci dronom i kadrovi za aftermovie ostaće trajna uspomena na atmosferu SHIP-a 2025.

Iza uspešnog trećeg izdanja SHIP festivala stoji tim iz Muzičkog izvoznog ureda Hrvatske (HUZIP, HGU, HUIG, HUOKU), u saradnji s Javnom ustanovom Tvrđava kulture Šibenik. Festival su podržali Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske, Grad Šibenik, Hrvatska turistička zajednica, HDS ZAMP, Turistička zajednica grada Šibenika i Turistička zajednica Šibensko-kninske županije.

Naslovna fotografija: Valerio Baranović

Članak Završeno treće izdanje SHIP festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U kategoriji izvođač godine trijumfovao je IDEM, čiji je album CIAO (JeboTon/Mudri brk) takođe nagrađen kao najbolji album 2024. godine. Za novog izvođača godine proglašen je bend KI KLOP, dok je za najbolji singl proglašena pesma grupe NEMEČEK – MIRILA (Lack of Records).

„Ove godine uveli smo promenu da se za nagrade mogu nominovati izdanja i izvođači svih nezavisnih izdavača, ne samo naših članova, što je donelo širinu i bolji pregled diskografske godine na regionalnoj sceni. Dominacija upravo ova tri izvođača na listama najboljih izdanja prošle godine pokazala je da smo povukli pravi potez i ovogodišnje nagrade ponovo su otišle u prave ruke. Posebno nas raduje što su u pitanju izvođači koji su ili novi ili kratko deluju na sceni, što pokazuje da i dalje imamo nepresušan izvor novih izvođača u regionu koji tek čekaju da ih šira publika i industrija otkriju. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih stalno ističemo važnost podsticanja raznolikosti u promovisanju nezavisne muzičke scene u medijima, na muzičkim festivalima i, što je najvažnije, na digitalnim streaming platformama, gde smo i dalje u drugom planu u odnosu na izvođače koje plasiraju svetski major izdavači. To je takođe jedan od motiva zbog kojih je RUNDA prošle godine pokrenula inicijativu kojom bi se definisao nacionalni plan za muzičku industriju u Hrvatskoj i time unapredila pozicija svih aktera muzičke industrije, a posebno onih koji svojim radom i investicijama najviše doprinose njenom rastu. Cilj nam je da na isti način pokrenemo slične inicijative i na drugim teritorijama u regionu“, izjavio je Dario Draštata, predsednik Runde i predsedavajući izvršnog odbora IMPALA-e.

Uz dodelu nagrada na RUNDA POP UP događaju, predstavljen je rad udruženja RUNDA u proteklih pola godine, kao i prioriteti kojima se udruženje bavi u koordinaciji sa IMPALA-om i svetskim udruženjem nezavisnih izdavača WIN. Prisutnima su predstavljene novosti vezane za projekat BELEM, finansiran od strane EU, u kojem Runda učestvuje kao jedan od partnera, a koji ima za cilj podsticanje razvoja prevođenja muzičkih tekstova kako bi se time unapredili prihodi autora, izdavača, ali i izvođača.

Kroz javne pozive, BELEM projekat dodelio je podsticaje za 40 projekata prevoda i snimanja već postojećih dela na neki od evropskih jezika, a čak 8 autora i izvođača iz regiona uspešno je apliciralo za taj projekat i ostvarilo pravo na bespovratne subvencije za prevode i produkciju.

Predstavljen je i projekat CEE INDEPENDENT MUSIC ACADEMY, koji podržava IMPALA, a koji će krenuti na jesen i za koji vlada veliko interesovanje, sa ciljem edukacije budućih generacija muzičkih profesionalaca, ali i onih koji već rade i žele da unaprede svoja znanja.

Prezentirane su i nove inicijative i projekti IMPALA-e, poput nove šeme za podršku projektima koji podstiču ekološku održivost, jednakost, raznolikost i inkluziju (EDI), pokretanje kampova za izvođače i izdavače, 12 ključnih preporuka za povećanje prihoda i raznolikosti u muzici sa naglaskom na streaming, kao i IMPALA 100 ARTISTS TO WATCH lista, na kojoj se i ove godine našlo 11 izvođača iz regiona po izboru članova Runde.

Upravo su dve sjajne mlade kantautorke sa te liste, NATALEE i NIKA TURKOVIĆ, nastupile na prvom RUNDA POP UP događaju i oduševile sve prisutne u Guliver Baru.

Najavljen je i ovogodišnji RUNDA DIGITAL DAY koji će se održati u Beogradu (23/24. 9.) i u Zagrebu (28/29. 10.), pri čemu će zagrebački događaj ugostiti ceo izvršni odbor IMPALA-e kao i prvi IMPALA summit, a na njemu će biti održan i novi skup partnera projekta BELEM.

U okviru događaja razgovaralo se i o veštačkoj inteligenciji u muzičkoj industriji, a uvid u najaktuelnije stanje na tu temu dali su Dr. sc. Dino Gliha, stručnjak u oblasti prava intelektualne svojine i veštačke inteligencije, te Mladen Milić, direktor Hrvatske diskografske udruge.

„S jedne strane, suočavamo se sa izazovima korišćenja zaštićenih sadržaja za treniranje AI modela bez pristanka nosilaca prava i bez isplate odgovarajuće naknade. Iako autorskopravni režim pruža mehanizme zaštite nosilaca prava, u praksi se problem javlja u sprovođenju – naročito kada su u pitanju manji i nezavisni autori i drugi nosioci prava. S druge strane, postavlja se pitanje etičnog korišćenja AI alata u procesu muzičkog stvaranja. Danas svedočimo brojnim copy-paste primerima korišćenja AI generisanih sadržaja. Takva upotreba AI alata nije nužno protivzakonita, ali ako ljudski doprinos u stvaranju muzičkog dela izostane ili je zanemarljiv, ne može se govoriti o autorskopravnoj zaštiti“, kaže Dino Gliha, i pritom ističe: „Alati su oduvek pratili muzičko stvaralaštvo, pa tako i AI može biti instrument koji podstiče – a ne zamenjuje – kreativnost čoveka-umetnika. Nema razloga da se takva upotreba veštačke inteligencije, uključujući i u muzici, ne prepozna i ne podrži. AI može osnažiti umetnički izraz i povećati stvaralačke mogućnosti. Kako će se veštačka inteligencija koristiti u praksi – zavisi isključivo od čoveka.“

Mladen Milić dodaje: „Hrvatska diskografska udruga i ZAPRAF aktivno učestvuju u raspravama i lobiranju vezanim za donošenje regulative na evropskom nivou koja se odnosi na veštačku inteligenciju, poput AI act-a, ali i donošenje sprovedbenih propisa poput Code of Practice, čija četvrta verzija je trenutno u postupku raspravljanja konačnog teksta. Ovo svakako ne bi bilo moguće bez saradnje sa međunarodnim partnerima poput IMPALA-e i IFPI-ja, ali i sa nacionalnim telima poput Ministarstva privrede i Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije. Regulativa uvek dolazi nakon tehnologije i nastoji da drži korak i uredi nove odnose koji nastaju kao posledica tehničkih napredaka, izuma i promena koje donose. Razlika koja je očigledna u pogledu veštačke inteligencije jeste da su te promene obimnije i dolaze brže nego kod bilo koje druge tehnologije pre toga. Dela koja su u potpunosti stvorena korišćenjem veštačke inteligencije ne bi trebalo da uživaju autorskopravnu zaštitu i da mogu ostvarivati naknade za korišćenje autorskih i srodnih prava. Mnoge kolektivne organizacije, pa tako odnedavno i ZAPRAF, ne priznaju zaštitu delima nastalim pretežno ili isključivo pomoću veštačke inteligencije. Najveći problem predstavlja sprovođenje regulative, tj. mogućnost pouzdanog razlikovanja dela nastalih korišćenjem veštačke inteligencije od onih kod kojih to nije slučaj. Veliki deo toga kako će muzička industrija nastaviti svoj put i dalje je u rukama ljudi i načinu na koji će podržati svoju lokalnu i širu zajednicu i muzičare – kroz koncerte, streaming ili druge oblike konzumiranja muzike.“

Uz podršku članova Runde, izvođača, novinara i kolega iz muzičke industrije, prvi RUNDA POP UP pokazao je da postoji veliko interesovanje za ovakve susrete kolega, na kojima su uz program i ozbiljnije teme svakako jednako važni druženje, razgovori i neformalni networking – gde se u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi svaki kontakt mnogo lakše i brže ostvaruje. Sledeći RUNDA POP UP događaji planirani su za period nakon leta.

Fotografije: Ana Kižlin

Članak Runda dodelila regionalne muzičke nagrade se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bend čine Jovan Ilić (vokal, gitara), Andrijana Manojlović (vokal, klavijatura), Boris Milanović (bas) i Nemanja Đorđević (bubanj), a proizašao je iz samostalnog projekta Jovana Ilića, koji je i vodeći autor u bendu. Mitsko Biće za sobom ima zapažen EP „Tužne pesme u slatko-kiselom sosu” nastao u saradnji sa bendom Kineski restoran. Jovan o sadržaju novog izdanja poručuje: „Naš prvi album se sastoji od pozitivnih ideja, sakupljanih kroz mistično-kreativna iskustva i kao takav predstavlja odgovor na osećaj otuđenosti i nemoći.”

U muzici ovog jedinstvenog benda na našoj sceni mogu se čuti razni uticaji iz domaće i strane pop i rok tradicije, uvezani na karakterističan način koji smelo prepliće psihodelične tendencije sa neposrednim spojem melodije i teksta. Materijal za album je ovaj indi kvartet snimao i producirao samostalno, po stanovima, vikendicama i profesionalnim studijima, koristeći sve raspoložive resurse. U fazi post-produkcije su angažovani Andrej Mladenović (najbolji miks inženjer mlađe generacije kod nas) i James Plotkin (pouzdan mastering inženjer iz Pensilvanije, često potpisan na nedavnim domaćim indie izdanjima).

Naslovna fotografija: Miloš Radovanović

Članak Grupa Mitsko Biće objavila prvi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pod njegovim vođstvom, KEXP je od lokalne radio stanice iz Sijetla izrastao u globalno cenjenu neprofitnu umetničku organizaciju posvećenu obogaćivanju života kroz promociju muzike i otkrivanje novih zvukova. Pre angažmana na KEXP-u, Kevin je šest godina radio u Amazonu, kao deo tima zaduženog za strategiju razvoja Amazonove muzičke prodavnice. Pre toga je pomogao u osnivanju izuzetno inovativne radio stanice Revolution Radio (REV105) u Mineapolisu, koja se i dalje smatra poslednjom velikom komercijalnom alternativnom radio stanicom u Americi.

Ovogodišnji SHIP festival održaće se od 11. do 14. septembra na šest lokacija u prelepom Šibeniku, a neki od izvođača koji će nastupiti su: Andrea Ljekaj (HR), Balkan Zoo & Nina Ćorić (HR), Chachy (UK), DJECA! (HR), Inspector Spacetime (IS), Ivan Grobenski (HR), Jasmine not Jafar (FR), Koikoi (RS), makrohang (HU), Nemeček (HR), ŠČAK (HR), Smag På Dig Selv (DK), TANNU TUWA (HR), Ugly (UK) i Zevin (SI). Organizatori su najavili da će u narednim mesecima objaviti još imena, odabranih među čak 1342 prijave iz 57 zemalja sa šest kontinenata – što je 30% više nego prošle godine.

„Prva objava onima koji prate scenu već otkriva brojna muzička imena koja će uskoro postati velika, ali i širi muzički spektar izvođača koji stvaraju odličnu muziku – od elektronike, world musica, repa, roka, popa, etna pa sve do džeza. Veoma se radujemo što će i hrvatska publika imati priliku da vidi i čuje inovativnu, inteligentnu, ponekad plesnu i zanimljivu muziku iz celog sveta. O legendarnom Kevinu Kolu ne treba trošiti mnogo reči – ne poznajemo nijednog muzičkog zaljubljenika koji nije pogledao KEXP sessione“, poručili su organizatori.

Fantastične četiri lokacije sa šest bina – Tvrđava Sv. Mihovila, Kuća umetnosti Arsen, Azimut i Tunel – i ove godine biće kulisa jedinstvene muzike u okviru trećeg izdanja SHIP festivala. Odabranim izvođačima pružiće se jedinstvena prilika da nastupe na međunarodnom festivalu i uspostave vredne kontakte koji im mogu pomoći u daljoj karijeri. Fokus SHIP festivala i ove godine biće na umrežavanju, edukaciji i razmeni iskustava. Osim bogatog koncertnog programa, posetioce očekuje i raznolik konferencijski deo, kao i prethodnih godina.

Nakon „super early bird“ faze, karte za ovogodišnji festival dostupne su po sledećim cenama:

Early Bird Festival Ticket – 44 €

Early Bird Pro-Pass Ticket – 69 €

Karte možete kupiti OVDE.

SHIP festival organizuje Hrvatski ured za izvoz muzike (HUZIP, HGU, HUIG, HUOKU) u saradnji sa Javnom ustanovom u kulturi Tvrđava kulture Šibenik, a festival su podržali Ministarstvo kulture i medija RH, Grad Šibenik, Hrvatska turistička zajednica, HDS ZAMP, Turistička zajednica grada Šibenika i Turistička zajednica Šibensko-kninske županije.

Članak SHIP Festival objavio prvih petnaest izvođača i glavnog govornika se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj album, u izdanju Pop Depresije i Moonlee Records-a, live akustično krštenje pred publikom doživeo je u martu. Sada je vreme da ove pesme zažive u svom punom sjaju – električno, sa energijom karakterističnom za bend.

Pred grupom je niz nastupa u zemlji i regionu. Kreću od Novog Sada, putuju u Mađarsku, Hrvatsku i Sloveniju, a 10. maj rezervisali su za koncert kod kuće, u klubu Karmakoma.

Kako su nove pesme postale poznate kao „intimne stadionske himne“, snažne i lične, Beograđanima je obećan moćan rolerkoster emocija i horsko pevanje sa bendom.

Gazorpazorp je u poslednjih nekoliko godina postao jedno od vodećih mladih imena srpske alternativne scene, uz druga imena Hali Gali kolektiva, a albumom „Niz reku“ pokazali su da su spremni za korak dalje. Njihov zvuk je jedinstveni spoj noise rock energije, math rock kompleksnosti, post-punk razigranosti i psihodelične eksperimentalnosti, inspirisan i jugoslovenskom i anglo-saksonskom tradicijom.

Gazorpazorp – turneja Niz reku:

11.4. Novi Sad – SKCNS Fabrika
12.4. Budimpešta – Szimpla Kert
19.4. Zagreb – Tvornica kulture
10.5. Beograd – Karmakoma
16.5. Šibenik – Azimut
22.5. Kragujevac – SKC Kragujevac
24.5. Jagodina – Svitac
14.6. Ljubljana – Kino Šiška

Više informacija o ulaznicama pronađite na društvenim mrežama benda.

Fotografija: Lazar Rajković

Članak Gazorpazorp kreće na svoju prvu regionalnu turneju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na tradicionalnoj godišnjoj Oblakoderovoj listi najboljih regionalnih pesama, pesma La vida loca je zauzela prvo mesto. Međutim, tu je mogla da se nađe komotno i neka druga njihova ovogodišnja stvar. Ova oda gradskoj bleji na plus 30 stepeni zvuči tako da je mogla da se snimi, zapeva i voli, kako 1994, tako i 2024. godine. Uz par produkcijskih zahvata, naravno. 

Taman za kraj godine, iscimali smo ekipu sa vrha naše liste i popričali sa Nedićem i Veljkom, kako o pesmi La Vida Loca, tako i o fudbalu, grupi Twins i studentskim demonstracijama. Dakle, sve neke regularne teme. 

Za početak, kakva vam je bila 2024? Šta je ono najbolje što se dešavalo za vas?

Veljko: Top! Između 8,5 i 10. Puno smo svirali. Singlovi su super prihvaćeni. Od svirki, izdvojio bih dve. I to u obe u jednoj turneji. Jedna na Fusionu, festivalu u Nemačkoj, a par dana pre toga smo svirali na Krku, na Velvet festivalu. Na Krku sviraš na bini, na brdu, iznad mora, iza tebe talasi i vetar sa pučine. I onda sedneš u kombi, voziš se 1.800 km i sviraš u Nemačkoj, 100 km severno od Berlina u hangaru, u mestu gde je zabranjeno fotkanje. Preko čitavog hangara je urađena dekoracija. Na ostalim binama je samo tehno, i policiji je zabranjen ulaz. Postoji samo neka patrola 5 kilometara ispred festivala i to je to.

Nedić: Zato smo imali taksi od backstage-a do bine, na kom je na srpskom pisalo jebač policije. (smeh)

Videli ste listu. Prvi ste. Kako generalno komentarišete sve što se dešavalo na muzičkom planu prethodne godine?

Nedić: Meni je gitarska muzika iskreno bila slaba ove godine. Dobar je bio Consecration. Fujčinela Bojs su album godine. Ja njih podržavam uvek i sve. I kod tebe su bili na prvom mestu.

Veljko: Ali, sledeća će biti bolja, to znamo jer smo čuli šta spremaju i Gazorpazorp, i Proto Tip, KoiKoi. Sigurno će nešto izbaciti i Bučevi i Artan Lili, tako da se već ističe masa tih albuma.

Nedić: Razlog za slabiju godinu je kombinacija nekoliko uticaja. Ljudi su malo stariji, neke životne stvari su im postale prioritetnije. Takođe, mislim da je i to što svi zvuče pomalo isto krenulo da meša svoje prste. Bilo bi mnogo kvalitetnije, u ljudskoj i bendovskoj potrebi, da se menja zvuk i da se radi na sebi, a to vidim da se radi trenutno samo u alternativnom popu, ali ne u drugim žanrovima.

Hajde da se vratimo na ono zbog čega smo tu – pesma La vida loca. Iako deluje da je samo pesma o bleji, našao sam nekoliko stvari u stihovima koje me interesuju i o kojima možemo da pričamo. Za početak, ovo je ful beogradska pesma.

Veljko: Pa da. Mi smo tu rasli i tu smo provodili na taj način vreme. I dalje ga provodimo. Gledali smo da bude inspirisana stvarnim iskustvima koja smo prošli. Sve što smo pomenuli, radili smo sto puta.

A šta ćemo sa nekim klincem u Jagodini, Šapcu ili Čačku? Kako oni mogu da se pronađu u ovoj pesmi?

Nedić: Verovatno mogu da se solidarišu sa nekim stvarima koje smo rekli u pesmi.

Veljko: Razmišljali smo da li da pominjemo konkretno Beograd u tekstu. Mozgali smo da li ima smisla i da li će onda moći da se prenese na druge ljude, u drugim sredinama. Ipak, ovo je nešto iskreno što je izašlo iz nas. Ako si u Čačku, samo zameni u glavi da nije vreo Beograd, nego Čačak. Neće se baš rimovati. (smeh) Ali verujem da svi mogu da se povežu s ovom vrstom bleje.

I ranije sam viđao na mrežama to poređenje, a na ovoj pesmi i nešto malo više, a to je da vi kao radite pod uticajem benda Darkwood Dub. E sad, ja to nikad nisam čuo ranije, ali ovde eto, kao, mogu da se složim, jer ima taj deo u tekstu…

Nedić: Kad vidiš da nas porede sa Darkwood Dub-om, to znači da se taj što je to napisao nije makao sa slušanjem muzike dalje od Darkwood Dub-a. Darkvudi su fenomenalan bend i oni crpe inspiraciju iz daba, kao i mi, i svi smo slušali istu muziku, i postoje i neke fraze u tom žanru koje moraju da se ispoštuju i sa kojima se muzičari poigravaju. Ali ljudi moraju da se pomere od tih fraza povezivanja u kojima se poštuju i hvale bendovi devedesetih, a koja nemaju veze s vezom.

Veljko: Mi se ne referišemo muzički na njih, ali ovde smo imali to gori guma pada mrak u tekstu, to jeste referenca na njih, ali u našim tekstovima ima toga i previše. Imamo i Twins, i Elitne Odrede, Stoju…

Nedić: Miloš Crnjanski, Prti Bee Gee. To nam je sve gotivno. Radimo omaže domaćoj muzici.

Veljko: Dosta pojedinačnih stihova smo digli, od Darkvuda do Elitnih Odreda. Pokušamo da stvorimo neku interkontekstualnost koja se tiče čitave prethodne muzike koja je pravljena na ovim prostorima. To nam je nekako kul, ne vidimo to kao krađu, i trudimo se da ne krijemo o čemu se radi.

Kad smo pomenuli referencu na Twins, imate Plavog slona u pesmi. Nediću, ti si upoznao skoro Nešu Twins-a ove godine u Viz FM-u, tvojoj radio emisiji. Kako je to bilo?

Nedić: Bio je gost Viz.fm-a. Upoznali smo se na Radio Aparatu koliko smo mogli. Jako je fin, veliki je tremaroš. Rekao je kako nema bogzna šta da priča, ali može da nam peva. Okrenuo se religiji, okrenuo se Bogu, sklonio se od brzog života, što je uvek super. Ja uvek podržavam ljude koji dođu u neke određene godine kad se prebace na pravi put. Dopada mu se Vizelj, i drago mi je da smo mu dali šansu. To je isto kao što alternativni bendovi idu na komercijalne televizije, tako i neke komercijalne grupe treba da dođu na alternativne medije, jer su i oni isto na neki način ostavili kulturološki trag i treba pričati sa njima i treba se upoznavati, a ne osuđivati.

Veljko: Twins su jedna od najeksperimentalnijih, najkreativnijih muzičkih grupa iz tog perioda, i generalno. Niko drugi nema pesmu Plavi slon, ta pesma šuri. Niko drugi nema pesmu Šipu šipu, ti odvratni tipu, ili Nisam majstor da napravim bure. Oni su od te ekipe najzanimljiviji, stvarno. Nešto što ne bih očekivao da bude mainstream muzika, jer je potpuno nebulozno i zato je i super.

Pomenuli ste već taj rege i dab. Pa odakle to kod vas? U zvuku, ali i kao interesovanje?

Veljko: Pa mi smo na to krenuli da se ložimo, sad već ima 3-4-5 godina. U međuvremenu je i Nedić ušao u bend F.C. Apartride, gde je još dodatno nabudžio svoj skill u sviranju basa. Uvek se vodimo idejom da, kada neko nešto novo provali, probamo to da inkorporiramo u svoju muziku. Tako dobijaš prostora da nekako produbiš i proširiš način na koji se baviš muzikom. Dab muzika je žanr gde se najviše radi eksperimentisanje sa opremom i elektronikom u nekom muzičkom smislu… Lee Scratch Perry, King Tubby, svi ti velikani, način na koji oni uzmu pesmu koja je već snimljena i proguraju je kroz neki svoj, potpuno ludi misaoni proces, to je pristup kojim se i mi vodimo.

Nedić: Veljko je doprineo isto, pored toga što sam je ušao u F.C. Apatride, i malo se dublje upoznao sa tim, tako je Veljkova DJ-ing i muzička produkcija napredovala u tom kontekstu. Našli smo način da iz dve različite perspektive implementiramo zvuk koji je oduvek bio prisutan, samo nismo imali dovoljno skila da ga pokažemo tako javno.

A vutra? Šta ona donosi sve sa sobom? Imate je dosta u prethodnim pesmama, a i u La vida loca se pominje?

Nedić: Ja sam se okrenuo na pravi put. Više ne konzumiram alkohol i psihoaktivne supstance. Sve što se desilo se desilo. Možda je uticalo na muziku, možda nije. Ja sam sad na pravom putu.

Veljko: To je sastavni deo blejanja u kraju. Čest deo našeg provođenja vremena i onda je logično da se to nađe i u pesmi.

A mesec? Imate ga opet i ovde, imate i pesmu Debeli mesec na prethodnom albumu. Jeste li jedni od onih koji veruju da mesec utiče na ponašanje ljudi?

Nedić: Pa, ja malo. Ali mislim da je to više kao estetska odluka. Kao i malopre pomenuta marihuana, provodimo vreme gledajući u to. I šta vidiš kad gledaš u to.

Veljko: Sve je to jednostavno. Iz svih tih stanja, iz te emocije, iz tog doba dana, iz posvećenja, odatle vučemo inspiraciju. O tome treba da se pravi muzika. Ne praviš muziku o tome kako ideš u prodavnicu da kupiš hleb. Iako nekada tako zvuči, ne bavimo se svakodnevicom, bavim se tim, aj da ih tako nazovem, magijskim momentima koji se nalaze u svakodnevici.

U pesmi, kao i u spotu, fudbal je u centru dešavanja.

Nedić: Fudbal je isto estetska odluka. Ja sam kolekcionar dresova, kao i moj drugar Krle koji je pomogao kostimima za taj spot. Fudbal ima tu neku estetiku gde ti, ako neki dres nosiš, moraš to ponosno i da ističeš. Ta filozofija u fudbalu je upravo nešto što i mi sa našom muzikom i načinom na koji pričamo o našoj muzici, i hvalimo našu muziku i način kako je sviramo, isto tako ponosno to i ističemo. Tako da, sviđa mi se što sam upotrebio svoju kolekciju koja se skuplja godinama i tako povezao ljubav prema fudbalu i sportu sa ljubavlju prema muzici. Sve ima neku određenu ciljnu grupu. Određeni ljudi to prate, oni koji bi da poginu za to ako treba, pa da nekako približimo ta dva sveta još više.

Uporedi neki fudbalski klub sa Vizeljem? Možeš i iz ove godine, možeš i nešto istorijski.

Nedić: Možda engleska liga? Pa, Vizelj bi bio taj neki tradicionalni engleski klub koji je uvek nekako tu, sredina – vrh, svi znaju za njega, ali nije još uvek dostigao svoj pik. Tako da bih ja birao između Totenhema i Arsenala, a pošto navijam za Arsenal, rekao bih Arsenal. I to ovaj trenutni, koji je krenuo na pravi put posle Glory Days-a. Nismo imali Glory Days ranije, ali ako Arsenal nastavi ovako dobrim tempom, nastaviće i Vizelj.

I šta je na kraju poruka pesme La vida loca?

Veljko: Ne trudimo se generalno da ti nešto poručimo. Ideja nam je da ti prenesemo neko osećanje ili da te podsetimo na neko osećanje. Da ti pokažemo kako smo se mi osećali kada smo to nešto radili.

Nedić: Ja mislim da su ove tri pesme, iz ove godine, deo trilogije o životu koji se trenutno dešava. La vida loca je svakodnevna zabava, Ljubičast i plav ljubavni aspekt, i Olovo koje pokazuje onako kako jeste, i kad se te tri stvari ukombinuju, onda se stvara poruka kako se ovde živi i šta se radi na lokalnom nivou.

Da se vratimo sad iz „bleje u kraju” na ovaj trenutak danas. Hali Gali je podržao studentske blokade. Koliko je bitno da se bendovi i muzičari pojave u celoj toj priči i da kažu svoje mišljenje?

Nedić: Mi smo stali uz studente jer, pod jedan, cela publika nam je u blokadama, a mi njih volimo, naravno. Drugo, mislim da je moralna obaveza da se to uradi, jer nema više tog komfora da se izabere, i da se ne mešamo u to. I treće, i možda najvažnije, muzičari su uvek bili sastavni deo bilo kakve promene i mi obavljamo našu dužnost na jedini način na koji možemo, a to je da se bavimo muzikom, i da podržimo. I pre svega, ja mislim da je najvažnije bilo da mi pokrenemo bar neku lavinicu kod drugih muzičara i izdavača i festivala da javno podrže, jer to moramo svi zajedno da uradimo. Vremenom će, realno, svi da stanu uz studente, ali za sad je 50 – 50, jer ovo je ipak nova situacija.

Ali mimo ove nove podrške, zar vi niste već angažovan bend? Zar nije angažovanost kad u spotu polomite policijski automobil, ili zar nije angažovanost malopre pomenuta vutra u tekstovima?

Veljko: Mi se nikad nismo vodili idejom da muzika i naš bend treba da se konkretno bavi nekom politikom. I naše pesme nisu takve nikad bile. Ali kroz to kakvu, i za koga, mi muziku pravimo, i naše delovanje kao organizatora i promotera događaja – tu postoji naš aktivizam. Muzičar treba da svojom muzikom i podrži to u šta veruje, advokat advokaturom, a slikar slikarstvom. I onda se to na drugačije načine ispoljava.

Nedić: Okolina je čini angažovanom. Ovim smo stali na jednu stranu i to nije bio politčki akt.

A zar se to nije sve podrazumevalo do sad?

Nedić: Jeste, ali moralo je da se kaže, jer ako se ne kaže, to onda šalje drugu poruku.

Veljko:  Postoji način kako da se ti, kao muzičar, uključiš u celu priču, a da ne napišeš pesmu „sistem te laže”. Ti možeš ljubavnu pesmu da napraviš, a da nekome daš energiju i želju da se bori za konkretnu ideju. Ti nemaš razlog da veruješ nekome da je u pravu samo zbog toga što ima gitaru i peva, ili zato što je reper. Ove proteste vidimo kao neku kolektivnu akciju našeg sveta i našeg okruženja.

Pored benda, vi imate i solo radove, odnosno razna druga akcijanja, Nedić i Pavle imaju svoju radijsku emisiju Viz.Fm, Veljko elektronski projekat MILF Magnet, obojica ste u Hali Gali organizaciji…

Nedić: Viz.fm smo pokrenuli da bismo konstantno bili aktivni na našem bendovskom profilu. U međuvrmenu se to podiglo do toga da da nas cimaju lejblovi i klubovi da najavljujemo žurke i artiste. Postala je jedna zabavna emisija gde, kako god neko dođe, spusti se ili podigne na neki naš nivo konverzacije (smeh). Hvala Radio Aparatu, a mi nastavljamo da radimo dalje na mnogim poboljšanjima.

Kako se bend Vizelj oseća kad Nedić reklamira mast za šuljeve na TikToku šaljivim pesmicama? Da li to odmaže bendu?

Veljko: Ivan Lončarević i ja smo izmerili da se jedan Nedić sastoji od šest Nedića. I taj Nedić koji peva pesme o šuljevima, to je Nedić broj pet, dok je prvih četiri Nedića u Vizelju, tako da ovaj peti ne smeta bendu.

Nedić: To je agencija u kojoj radim i pravim shitpost reklame. Jedina konekcija tog mog posla i Vizelja su najave benda koje su počele da budu šašave i zabavne.

Veljko: Što se tiče Milf Magneta, ja kad se bavim muzikom imam one track mind i kad mi se radi elektronika, svaki dan to radim dok ne izguram neko izdanje. Trenutno mi je mnogo zanimljvije da radim sa ljudima. Kad radiš sa drugim ljudima, uključene su 4 glave i nije tvoja ideja jedino što je bitno, već da se svi sinhronizujemo u nešto što je iznad svih nas i onda je to proizvod četiri osobe, bez egoizma. U isto vreme je i sport i saradnja i komunikacija.

Za kraj, tizujte nam šta se prema za 2025, ali mimo svirke 7. marta u Zappa bazi koju ste već najavili u prethodnim nedeljama.

Veljko: Imamo pesme koje su slične ovome što smo radili u 2024, ali pored toga spremamo sludge-stoner izdanje. Znaš ono kad na Jutjubu izađe jedan album od 40 minuta masnih rifova? E, pa, baš to. I time se bavim uporedo. Nekoliko normalnih izdanja i jedno nenormalno. Izbacujemo projekat po projekat iza kog možemo 100 odsto da stojimo. Bez filera. Gledamo da nam pesme koje izbacujemo budu omiljene, barem mesec dana. Ako nama nisu omiljene, kako možemo da očekujemo da budu drugima?

Nedić: I za kraj, izazivamo Fujčinelu na Fifu. Kad već oni imaju naj album, a mi pesmu, daj da rešimo to što imamo na terenu.

Fotografije: Bojana Filipović

Članak Pevamo o magijskim momentima koji se nalaze u svakodnevici se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na prva dva izdanja, na festivalu Changeover predstavljeno je preko 100 izvođača, uključujući inovativne nastupe muzičara poput KVB (UK), Horse Lords (US), Bendik Giske (NO), Marina Herlop (ES), Vanity Productions (DK), Jazzbois (HU), Soyuz (BY), Omni Selassi (CH), i mnogih drugih. Changeover 2023 je posetilo preko 2500 ljudi.

Ove godine, festival će biti održan u Beogradu i Novom Sadu, na preko 10 lokacija. Široki dijapazon lokacija uključuje najznačajnija mesta u oba grada, od mesta susreta andergraund scene do crkava i kulturnih centara. 

U novom izdanju, festival Changeover ponovo će okupiti veliki broj ambicioznih muzičara vizionara i proširiće festivalsku ponudu gde će biti uvršteno preko 70 živih nastupa. Na edukativnom, konferencijskom delu festivala okupiće se preko 30 profesionalaca iz muzičke industrije, uključujući menadžere izdavačkih kuća, buking agente, distributere, promotere događaja, novinare i predstavnike klubova.

Među prvim izvođačima koji će nastupiti na festivalu tu su skandinavski trio The Empire Line, koji meša savremenu dens muziku sa katarzom pank roka; britanski eksperimentalni duo GNOD; danska kantautorka i violistkinja Astrid Sone; seulski duo dal:um koji testira zvučne mogućnosti tradicionalnih korejskih gudačkih instrumenata i mnogi drugi izvanredni muzičari iz raznih zemalja koji pripadaju različitim žanrovima.  

Više informacija o umetnicima, lokacijama i muzičkoj konferenciji stiže uskoro.  

Ograničen broj četvorodnevnih festivalskih ulaznica su od sada u prodaji po sniženoj ceni od 42 EUR. 

Tickets.rs (RSD): https://cutt.ly/kezbbOFa
Gigstix (RSD): https://cutt.ly/wezbnnGS 

Ticketscloud (EUR): https://cutt.ly/yezbvOBn 

Članak Changeover festival ove godine na preko 10 lokacija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Očaravajuća, suncem okupana i dirljiva, muzika benda Island Mint je retka pojava na praškoj muzičkoj sceni. Inspirisan sunčanim popom iz 60-ih i garažnim rokom, kao i shoegazeom iz 90-ih, njihov topli analogni zvuk učiniće da se osećate kao da plivate u okeanu nostalgije. Počevši od ćudljivog EP-a Hazy Days (2020) i razvijajući se sa nadrealnim indi albumom Irreality (2022), muzika je poprimila oštrije karakteristike na poslednjem izdanju benda – EP-u All Studium No Punctum (2023) koji je obogaćen i krautrockom. U protekle četiri godine, petočlani sastav sa pevačem i producentom Matiašem Adamekom uspešno ubedjuje češku i slovačku publiku da sunce zaista sija. Međunarodni žiri Radio Vave’s Czeching Contest 2023 potvrdio je ovu činjenicu poslavši bend na Eurosonic Noorderslag 2024 kao najrelevantniji bend na aktuelnoj mladoj češkoj sceni. Na turneji po Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji, svratiće su u Kvaku na svoj prvi koncert u Beogradu. Dođite da ih čujete uživo u Kvaki ovog utorka!

Aaska je jedna od najnegovanijih i najeklektičnijih DJ/producentkinja na sceni beogradskog undergrounda noćnih klubova. Njena prilagodljivost ju je navela da sarađuje na projektima koji istražuju i probijaju granice žanrova sa kolektivom SUTRA. Obično je možete videti na scenama Žive, Kule, Dima ili Drugstora, kreirajući beskonačne zvučne pejzaže. Ona će biti vaš domaćin ovog utorka, vodeći vas kroz svoj sjajni set. Vrata će biti otvorena u 20.00, vidimo se u Kvaki!

Naslovna fotografija: Tereza Odehnalova

Članak Češki bend Island Mint dolazi u Kvaku 22 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prvobitno solo projekt pevača Luke Jovanoskog, Vagina Corporation je evoluirala u punopravni bend, obeležen eksplozivnim koncertima koji brišu granice između izvođača i publike. Sa već dva albuma, bend se sprema da snimi live album i istražuje nove zvučne teritorije sa svežim materijalom. Ne propustite priliku da ih uhvatite na njihovoj balkanskoj turneji pre nego što postanu senzacija koju morate videti u celoj Evropi.

Svečanost će otvoriti VVrano, bend poreklom iz Niša, rokenrol/orkestarski bend koji je prošle godine privukao pažnju na Demofestu. Izranjajući sa juga, njihovo muzičko umeće sprema se da bude sledeća velika stvar u Srbiji i regionu, čvrsto vraćajući Niš na muzičku mapu. Njihov muzički kaleidoskop već ih je odveo u Niš i Banja Luku, spremni su da osvoje Beograd!

Zatvarajući noć uz prasak, enigmatični DJ kolektiv Afere sa sedištem u Beogradu vodiće vas kroz putovanje ispunjeno plesom uz svoje ljute zvuke i udarne ritmove. Dođite da upoznate svog domaćina na podijumu za igru.

Cena karte je 700 dinara.

Fotografija: Promo

Članak Krava 22 predstavlja novu sezonu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povuklo me je da razmišljam o nekim pređašnjim vremenima, kad bi raspad benda doveo do toga da to zaista bude vest, da se fanovi zaista osećaju pogođenim i da još uvek čekaju dan kad će se članovi benda pomiriti.

Naravno, nisu svi raskidi isti, pa tako ni raspadi benda. Kako reče Nik Kejv onomad: Death is not the end, pa se tako gomila bendova nikad zaista ne raspadne, iako u srcima mnogih fanova to više neće biti to nakon odlaska pevača, nekih članova, ili menjanja stila muzike (videti pod: Deca Loših Muzičara, Sunshine, ili Kanda Kodža i Nebojša).

Kad pogledamo kroz istoriju, realno je da svi ovi bendovi koji slave svoje 30, 40, ili 50. rođendane pod istom firmom nisu oni isti koji su bili tu i sticali slavu među prvih 100, 200 ili 300 fanova u malim salama. Dešavalo se u više slučajeva da pevač i još jedan član, uglavnom gitarista, nastave dalje sa novima, a one što su ostavili iza, njih pamte samo entuzijasti poput mene.

Raspad benda je normalna stvar. Realno, zamisli da sa troje, četvoro, ili više ljudi živiš, putuješ, spavaš i jedeš po nekoliko meseci, slušaš njihove iste priče, tolerišeš ispade, plus kad pričamo o rokenrolu, uvek je i nekoliko poroka uključeno u jednačinu. Pa, normalno je da poželiš da više nikad ne vidiš facu bilo koga od njih kad se turneja završi. E, sad, pitanje je da li ćeš nakon odmora, kad se ohladiš, nastaviti sa probama, ili ćeš ostati pri tome da menjaš posao ili prijatelje.

Ipak, nisu svi bendovi nastavili menjažom članova kao da su sličice ispred hotela Moskva. Neki su okončali svoje postojanje, i evo, nekoliko godina ili decenija kasnije, njihovo pomirenje nije na vidiku.

Idoli

Za početak, bend koji se svakako neće više nikad okupiti jer Vlada Divljan nije više među živima. Međutim, dok je Divljan bio živ, i i dalje talentovani muzičar koji probija granice žanrova, deluje da nije bilo prostora za ujedinjavanje. Zdenko Kolar je svirao uz Vladu dugo, ali Srđan Šaper je iz weird konceptuale osamdesetih uleteo u svet marketinga i politke koji deluje kilometrima daleko od prve dvojice. U svet politike je ušao i četvrti član kome ime i ne moramo da pominjemo, jer je verovatno u top 3 najomraženijih ljudi u Srbiji ovog trenutka zbog svog delovanja, kako na društvenim mrežama, tako i na televiziji Pink. Idoli su se raspali 1984. i svojim kratkim trajanjem ostavili ogroman trag u istoriji domaćeg rokenrola, i tako će ostati bez obzira na to što su neki članovi anđeli, a neki samo blato.

Block Out

Retko koji bend sa ovih prostora je imao takve vatrene fanove, koji se mogu svrstati u navijače, kao što je to imao Block Out. Ekipa je imala tvrde, mračne, i melanholične pesme uz koje su ljudi patili, vrištali, i preživljavali devedesete i rane dvehiljadite. Onda se bend iznenada raspao. Prvo je Nikola Vranjković izbačen iz benda 2013. godine, što mi je u ono vreme (a i danas) zvučalo kao da je neko Bajagu izbacio iz Bajage i Instruktora. Nedugo zatim, ostatak Block Outa je morao da promeni ime, usled svađe oko prava na ime, u Čovek Vuk, i ubrzo nestao iz vidokruga rokenrol javnosti. Nikola Vranjković je uzeo svoje pesme, okupio ekipu prvoklasnih muzičara, i napravio neke nove himne. Kao posle razvoda kad deca završe kod majke, tako su i fanovi Block Out-a, kao i tradicionalne novogodišnje svirke, zavšili kod Vranjkovića, koji je nakon raspada benda dobio i deo medija i javnosti koji su ranije ignorisali njegov bend.

Darkwood Dub

Od svih beogradskih urbanih bendova devedesetih koji su nastali i održavali se pod patronatom rahmetli radija B92, Darkvudi su imali najviše fanova. Otud je najviše i zabolelo kada su 2017. objavili da više ne rade zajedno. O samom raspadu i tome kako je došlo do njega nema zvaničnih informacija, osim onih klasičnih razvodnih, usled nepomirljivih razlika, ali kako kaže onaj narodnjak, „mali je ovo KC Grad, u njemu sve se zna”, pa zavisno od toga na čijoj ste strani svađe, imali ste svoju viziju priče. A strane očigledno postoje, jer su se iz Darkwood-a pojavili Bella Technika (Miki, Bambi, i, na početku benda, Lav) i Minilinija (Vuča). Ipak, za više od 20 godina postojanja, bend je svojim miksom plesne i besne muzike postao saundtrek godina u kojima su podjednako bile izmešane žurke i protesti.

K2

Nedovoljno prihvaćene i shvaćene u periodu u kom su se pojavile, Aleksandra i Kristina Kovač i njihova grupa K2 su bile pravo osveženje u pop muzici, kao i odgovor na sve crne žanrove koje ovde gotovo niko nije svirao. Previše upeglane za alternativu, ali i previše soul i r’n’b bez upliva u turbo folk za komercijalu, bile su gotovo žanr za sebe i, kao takve, naravno da nisu mogle dugo da opstanu. Pritom, kao i sve sestre (ili braća) ma koliko bliske bile, bilo im je mnogo lakše da oči povade jedna drugoj u svađama. Pa tako, nakon saradnji i podrške za vreme solo voda, njihova svađa kroz poslednjih desetak godina, koju je pratila sva žuta štampa ovih prostora, govori da nećemo skoro videti neki K2 nastup.

Šarlo akrobata

Verovatno jedan od najvećih bendovskih raspada u istoriji domaće muzike. Ako ništa, zbog toga što su iz njegovog kraja nastala dva nova puta. Ta dva puta su u samom bendu Šarlo akrobata već postojala, i išla su paralelno kroz ceo album Bistriji ili tuplji čovek biva kad. Ipak, melodija i okretanje njuvejvu na jednoj strani, kao i bes, eksperiment i stihovi koji zvuče kao parole ili grafiti na drugoj, morali su da dovedu do završetka Šarla, ali i rađanja EKV-a i Discipline kičme, tako da, pored veličine samog čina raskida, ovaj se uzdiže iznad ostalih zbog svoja dva konačna proizvoda.

Utisak koji nije na listi:

Neko će posmatrati istoriju ex-Yu roka, pa će reći kako se i Azra raspala, pa samim tim zaslužuje mesto ovde. Ali, to realno i nije mnogo tačno, jer Azra je Džoni, a Džoni je lud i sedi u Holandiji i svira narodnjake na gitari, i to ponekad objavi na net. Tako da se Azra nije raspala.

Nisu naši, ali ih vole ovde ko da jesu. Hladno pivo se raspalo, i to na Kekinov solo bend, a ostala ekipa se zove Savršeni marginalci. Ali taj raspad je previše svež i ko zna šta može da se desi u naredne dve-tri godine kad momci shvate da Hladno Pivo može da proda više karata nego ova druga dva imena. Bjesovi su okačili kopačke o klin prošle godine, ali niko se neće iznenaditi ako iste te kopačke skinu do kraja ove ili sledeće godine.

Članak Raspadi domaćih bendova koji su zavili fanove u crno se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O novom izdanju, zvuku i inspiraciji razgovarali smo sa braćom Mijušković.

Koliko dugo ste radili na ovom albumu, kako je tekao proces?

Džimi: Sam kreativan proces i nastajanje pesama i njihovih finalnih oblika nisu dugo trajali, nego više miks i master. 

Boško: Imali smo veoma dobar zalet kada smo bili (samo) Turisti. Pronašli smo ritam u radu, broj koncerata za godinu dana je obećavao, kao i reakcije kod publike. Već tada smo krenuli da razmišljamo o drugom albumu, s obzirom da smo Šimpanzu izvodili uživo od prvog koncerta. Sledeće godine postojanja benda posvetili smo radu na novom materijalu, i doneli odluku da ne sviramo koncerte. U međuvremenu su nam se desile razne životne stvari, koje su znatno uticale na sam rad, a kasnije i realizaciju albuma. Ali kada pričamo o samom kreativnom procesu, nekoliko meseci pre početka pandemije smo iznajmili studio i počeli da radimo na pesmama, i to je sve ukupno trajalo par meseci. Sa pesmama nismo imali problem, neke su nastajale dosta spontano kao, na primer, Problem – ja sam bio u toaletu, vratio se, a Džimi je pevao: A to mi nije trebalo i tako je nastao refren.

Dakle, to nije namerni omaž Doni Ares? 

Džimi: Nije, mislim jeste u neku ruku – otpevaš i onda shvatiš da to već negde postoji. Đus je isto imao stih u kom kaže A to mi nije trebalo Dona Ares. 

Boško: Što se tiče citata i omaža, trebalo bi uzeti u obzir da, kada nešto citiraš, prosto i ukažeš na to, ali ovde to nije bio slučaj. Džimi je nešto pevušio: Imao sam jedan problem, imao sam jedan problem i onda sam ja tražio objašnjenje: Pa, dobro, koji si imao problem? i on je rekao: A to mi nije trebalo (smeh).

Da li ste onda imali neke namerne reference i omaže, recimo Bajagi ili nekome drugom?

Boško: Za Bajagu je zanimljivo i simbolično, jer smo kao Tursiti, uživo svirali obradu pesme Tvoja je gajba sigurna, ali čak i tada misao o Bajagi kao uticaju nije postojala. Ali, postoje sigurno neke veze. Kada razmišljam, najveća veza mi je, u stvari, to što mi je Bajaga najveća asocijacija na detinjstvo. Mama mi je rekla pre neki dan da je imala san za svog prvenca, što sam ja, da bude mešavina Bajage i Žarka Lauševića (smeh). I onda su stvarno dosta puštali Bajagu u našoj kući, to je činjenica. 

Koliko se sadašnji Turbo Trans Turisti razlikuju od Turista?

Boško: Ono što uviđam sa ove distance je da smo mi, kao Turisti, ostali nedorečeni u izrazu, i možda je to glavni razlog zašto smo želeli da odemo dalje. Tako da, to jeste isti put, ali verujem da smo više fokusirani na stvari koje su nama važnije. 

Džimi: Glavna potreba da se napravi iskorak od Turista do Turbo Trans Turista jeste kako bismo napravili promene u lajvu, da bismo prikazali zvuk i stav, adekvatan načinu kakav  je u našim glavama dok to pravimo. Kako referišemo na tu muziku, kako razmišljamo o njoj, da je tako i izvodimo.

Tekstove potpisujete vas dvojica, ali ste na albumu imali i special mention vašem ocu. Koliko je on bio bitna figura u svemu ovome? 

Boško: Veoma. Koliko je bitna figura u našem procesu rada, najbolje govori činjenica da je upravo ćale taj koji je definisao ideju o Anderklas-u, našoj izdavačkoj kući.

 Kako znate kada je finalna verzija i kada je to to? 

Boško: Pa, nismo znali (smeh). 

Džimi: Za neke stvari možda naslutimo, ali za miks…

Imate li vi neke favorite pesama sa albuma? 

Džimi: Meni je Sreća je. 

Boško:  Meni je defintiivno Ništa nije strašno. To je pesma zbog koje osećam u isto vreme ponos, i ljubav prema muzici kao slušalac.

Da li se zato i album tako zove ili je više zbog samog stiha? 

Boško: Mislim da je više zbog samog stiha.

Džimi: I stiha i poruke. 

Boško: Ali, možemo i da kažemo da je Ništa nije strašno najbolji prikaz onoga što smo hteli da uradimo sa muzikom generalno. 

Koliko vam je važan redosled pesama? Zanimljivo je da otvarate pesmom Ostani još malo, a zatvarate sa Celi moj svet, u nekom mirnijem emotivnijem tonu.

Džimi: Jako nam je bitno, a za nastupe je možda jos bitnije. Mi isfilozofiramo ceo nastup kako treba da se izgradi, šta treba da se desi i slično. Za album je slično tako.

Boško: Ja bih samo dodao da, na osnovu materijala koji imaš, moraš da uspostaviš realan odnos prema tome i da na osnovu toga probaš da izvučeš ideju i redosled stvari, kao scenario. Ideja i suština abuma defintivino ima veze i sa redosledom pesama i mi smo to uspostavili na razne načine: kako se jedna pesma završava, kako bi bilo zanimljivo da krene druga, ova ima uvod, ova nema i onda je redosled imao smisao – krenuli smo napadački da bismo završili u nekoj magli. Na celom albumu mi nismo stremili ka odgovoru, već smo postavljali pitanja i bavili se stvarima koje su nas zanimale i uznemiravale.  

Kako će izgledati uživo ove numere, da li ste razmišljali o aranžmanima? Da li ćete nastupati kao bend ili samo vas dvojica? 

Džimi: Postoji još jedan čovek sa nama koji zvuči kao njih deset (smeh), a to je Igor Kuzmanović Gile, bubnjar. Sa njim smo imali već dva nastupa: jedan u Bugarskoj u Sofiji, a jedan je bio Marizin cirkus, u okviru Cirksufere. Izodimo i stare numere sa prvog albuma, i ove sa novog, ali i neke koje će tek biti objavljene. 

Boško: Defintiivno smo skontali šta je jezgro, na koji način da oblikujemo zvuk za lajv, ali isto, to je konstantno previranje – ovo ipak ne radi, ovo radi i tako dalje. Dosta smo kupili nove opreme i shvatili da želimo da i sam lajv dosta teži improvizaciji, a ne zacrtanoj formi. 

Zanimljiv je kaver albuma, čula sam da je na njemu vaš sestrić. Jeste li sve prepustili dizajneru Pavlu Trifunoviću ili ste imali neke inpute? 

Džimi: Poslali smo Pavlu fotografiju, nama je zapravo ta fotografija bila asocijacija na to da ništa nije strašno – mala beba u bazenu koja je uplašena, ali savladava to. 

Boško: Naš sestrić mali Milutin se rodio i krenuo je vrlo brzo sa svojim avanturama, a jedna od prvih je bio bazen. Njegovi roditelji su ga stavili, snimili i ta fotografija je nama odmah bila asocijacija na album. Odmah smo rekli da je to to. Poslali smo Pavlu i dali mu slobodu da reši kaver kako želi.

Da li su u planu još neki spotovi? 

Džimi: Objavili smo već za Šimpanzu, Sive dane, Valhalu, Sreća je, a sad je plan da snimimo live session. To nam je ideja i odlučili smo da pravimo neku vrstu video materijala koja bi mogla biti zanimljiva za društvene mreže. To bi bile češće, a kraće forme, a najveći cilj bi bio usmeravanje publike na samu muziku i album. 

Šta nas očekuje u narednom periodu? 

Džimi: Očekuje nas promocija albuma 15. februara u KC Gradu, tom prilikom će nastupiti i Laplander. Nakon toga je u planu live album koji smo snimili. I, naravno, u Novoj godini želimo što više svirki, putovanja, i dobre energije.

Fotografije: Konstantin Kostja Kondrukhov

Članak Želimo da naši nastupi teže improvizaciji, a ne zacrtanoj formi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nešto malo manje od 5 godina kasnije evo ih na vrhu. Ne pamtim da sam skoro video toliko veliki napredak u muzici, stavu, sviranju, načinu izražavanja i emociji nego kod njih. Njihov album S ivice sanjanja je u vrhu vrhova ovogodišnje regionalne muzičke produkcije i to je jasno svakome ko ima dva uveta na glavi i čuje na njih, a magija kojom te uvlači u svoj svet pesma Sve što boli proći će  i način na koji opije nije moglo da prođe „nekažnjeno”. Morali smo da je stavimo na prvo mesto liste najbojih pesama 2023. Pa nek priča i misli ko šta hoće.

A ja sam popričao sa Čučkom i Damjanom iz benda. Možda sam samo hteo uživo da im se zahvalim za pesmu koju su napravili i koja je vremenom srasla sa mnom i počela baš puno da mi znači. Možda sam hteo da razgovorom sa njima barem malo približim pesmu onima koji su ovih dana kliknuli na link na Oblakoderu sa najboljim pesmama i rekli wtf je Proto tip. Možda sam hteo nešto treće.

Odmah sam poželeo momcima da ispričam o skoku koji su u mojim očima doživeli u prethodnoj godini. Damjan se odmah složio sa mnom i rekao da i po njegovom mišljenju su na prvoj kompliaciji bili među gorima. Ipak, ova, 2023. godina će ostati ipak krucijalna godina za bend, o čemu je prvo pričao Nikola Čučković Čučko, vokal benda.

„Prelomni trenutak za naš bend je je bio koncert sa Black Lips. Neke pesme su već bile snimljene, a mi smo se pitali da li da radimo više uopšte, zbog nekih raznih privatnih problema. Došli smo do tačke da ili da završimo album i da se razilazimo, ili da završimo album, ali i da promenimo pristup. Ipak je ovp drugo preovladalo, ja sam se malo „sredio u glavu” i krenuli smo baš baš da radimo” ispričao nam je Čučko.

Negativnih komentara i recenzija na album gotovo da nema, samo hvalospevi, glasniji ili tiši. Pa opet, Proto tip je i dalje nepoznat bend sa margine beogradskog rokenrola. Upravo se tog koncepta i čudne percpecije stvari dohvatio Damjan.

„Percepcija je potpuno iskrivljena. Ja sam krenuo da sviram pre 12 godina, pre 10 sam napravio prvi autorski bend i uvek mi je muzika bila broj jedan u životu. Danas na sve to gledam isto kao i pre 10 godina, daleko od toga da je to sve ovo neki preozbiljni uspeh,  ali bitno je da se stvari pomeraju, i da se trud isplatio”, ističe Nedelkov.

Pričali smo malo o samom snimanju albuma, spremanju pesama, koliko se toga sećaju, koliko je toga izbledelo, koliko toga i nije za sećanje. Kako nam Damjan priča postoje te tri slike ili tri etape benda. Jedna dok je još postojao Bigz, druga kad su prešli da sviraju u Jugošpedu i treća, poslednja sa probama u Dragstoru u kojoj je i nastala Sve što boli proći će. Čučko ipak pamti te neke velike trenutke za njihov bend malo bliže.

„Još su Vuk i Vukašin svirali sa nama u bendu, ali su već bili zapalili sa probe. Ostali smo bili samo Damjan i ja, i rešio sam da mu pokažem rif, na koji se on nadovezao. Tako je nastala Krećem se. Dok smo je završili, obojica smo bili u suzama. Tu se desila kulminacija svih tih stvari koje su nam se desile u životu, i ti neki prelepi trenutci zajedništva” ispirčao je Čučko i naglasio da jedno od boljih sećanja je i period dok je i Boško Mijušković iz Turista svirao sa njima, ali i da nikad baš nisu bili načisto da li on samo proba tu, ili je i deo benda.

„On je stvarno dečko genije, i svi ti njegovi eksperimenti sa pedalama su priča za sebe. Ima sjajan pristup, i neviđeno koliko je posvećen. Sve što je predložio možda nije ušlo u pesmu, ali je nama bilo škola i zanimlijivo iskustvo. Pamtim i te probe u Dragostoru, ali su mi one baš teške za sećanje. Sve je na kraju išlo napred zahvaljući Damjanu i njegovoj volji, on je gurao i mene i album” završio je svoja sećanja Čučko.

Pominjanjem tih proba u Dragstoru došli smo do priče o nastanku pesme zbog koje smo se, uslovno rečeno, skupili. Sve što boli proći će nije jednostavna pesma za slušanje, a verovatno je za stvaranje bila još tri puta teža.

„Sa rifom smo se dugo mučili. Napravili smo neki aranžman koji je nekako šljakao, ali nam je tu veliku pomoć dao Nikola Bugarčić, sa kojim sam radio ove godine muziku za Indigo kristal. On je pomogao pogotovo oko bas linije. On je školovani muzičar i studira u Gracu. Ta bas linija je osnova pesme, i nijedan basista sa scene ni bi znao tako da je odsvira” rekao nam je Damjan, a onda se dotakao priče otkud trombon i otkud Miloš iz Nevena tu.

„Ma naduvana priča (smeh). Ja sam imao taj neki trip i rekao kao – ma na kraju ide trombon! Čoda je svirao bubanj, sa dosta dub gruva i onda je trombon bio pravo rešenje. Kad je došao Miloš da odsvira, onda je krenulo sa aranžmanskim igranjima”.

Čučko je tad mislio da je priča sa trombonom samo jedna od njihovih „velikih” ideja koja se nikad zaosta neće realizovati, jer kako kaže, imali su ih dosta za sve ovo vreme.

„Sa nama je Mateja Rusmir svirao sint jedno vreme. Pa je Damjan, kad je došao, i on hteo da svira sint, što se na kraju nije desilo, Bole Turista, 4 probe svirao, i na kraju ništa se nije desilo. Tražili smo jedno vreme i devojku da svira klavijature. Tako je to sa trombonom krenulo, kao sprdali smo, zvaćemo Kojota da gostuje. I na kraju kad je ostao taj outro i sve više imalo smisla da se to desi, mnogo je bolje ispalo da zovemo nekog ko je naša generacija. Nekog ko je mlađi, a ne nekog seniora za kintu” rekao nam je Čučković i dodao da su Miloša tad jedva poznavali, a da se iz te saradnje izrodilo jedno blisko prijateljstvo.

Na kraju, kako nam je Damjan rekao ništa to ipak nije slučajno:

„Taj kraj pesme i taj trombon, neke stvari se namerno dogode. Nismo ni mi možda imali takvu zamisao, da se završi tako i sa tim delom teksta, i da on odveze sve sa tako epskim krajem. Sve se to desilo slučajno i tek na kraju shvatiš da sve ima smisla. Anton iz Partibrejkersa je u nekom intervju rekao da pesme lete iznad, a na tebi je da ih ti uhvatiš”. 

Tekst pesme je dosta mračan, za njega je bio zadužen Čučković. Međutim, i taj „mrak” sa svojom osnovnom porukom o bolu ipak prolazi. Protkan sa već pomenutim outrom, i generalno muzikom i melodijom, kraj nudi spas i svetlo na kraju tunela.

„Kad sam pisao stihove, kolko god da se danas možda čita u kontekstu nade, ja sam to postavio fatalistički, ali i da, sve će jednom kao proći. Mnogo mi se dopada takvo značenje koje se nametnulo, uz ceo aranžman i svirku i takvo čitanje same pesme, kao i to da ceo album ima taj neki tračak nade, i da nije samo do kraja mrak, ali moj prvi implus nije imao tu konotaciju” ispirčao je Čučko.

Zbog spajanja trombona i gitara, ljudima je prva konekcija i poređenje sa Eyesburnom, iako sa Proto tipom generalno, ovi prvaci rege hard corea nemaju apsolutno nikakve veze. Mada se momci nisu naljutili na poređenje, vole kako kažu i Eyesburn, ali i rege, i generalno dub, kao i velika većina njihove Hali Gali generacije. Što se tiče poređenja sa drugim bendovima, ljudi su ih dovodili zbog mračne atmosfere u vezu sa Vranjkovićem, ali i sa EKV-om i Artan Lilijem.  Kad već pominjemo Hali Gali, u februaru izlazi nova kompilacija, a pesmu su premijerno izveli na koncertu u Domu Omladine u decembru. Opet je gost bio Miloš na trombonu, ali i Marko Grabež na gitari.

„Svi bendovi su porasli, i sve se još uvek držimo zajedno, sviramo i pomažemo. Možda neko tu i tamo odskoči, ali i dalje smo kolektiv. Tako nešto ne može trenutno da se vidi u regionu,  ali i šire. Plan nam je da nastavimo da rastemo zajedno i da svi prate progres. Kroz pet ili više godina, kroz treću ili četvrtu kompilaciju, rekao nam je Damjan Nedelkov koji pored Proto tipa svira i u bendu Gazorpazorp.

Kad pitam šta dalje, momci kažu kako zasigurno neće biti toliko mračnih tema na drugom albumima, već kako će se okrenuti drugom pravcu, poput sporta i pravoslavlja. Naravno, prasnuli su u smeh odmah posle ove rečenice.

„Imamo referentne tačke kako želimo da izgleda drugi album. I biće bolji, a to znamo iz milion razloga. Posle svirke u Domu Omladine smo za dva ili tri stepenika ozbiljniji. Imamo ceo tim uz nas, možda je mali brojačno ali je veliki u srcu. Zreliji smo, vremenski i finansijski ulažemo više, skontali smo kako se neke stvari rade. CIlj je da do kraja sledeće godine bude spreman novi album” precizan je Damjan, dok je Čučko spreman da prizna koliko ranije nisu znali šta rade. 

„Jedva čekam da snimamo nove pesme, jer velika škola je bilo snimanje prvog albuma. Ta prva Hali Gali kompilacija kad je došla, i ta pesma, nije ni bila pesma, to je bila skica, skarabudžano snimljena. Ali mi smo tad bili zadovoljni. Iz ove perspektive nam je to strašno. Tek na snimanju albuma sam počeo stvarno da pevam, da pravim pevačke linije u studiju, da znam koji ton pevam. Pa mi se i tu dešavalo da snimim sebe previsoko, što uživo ne mogu da izvučem. Sad idem na časove pevanja, znam svoj registar glasa i sve će biti mnogo drugačije”, iskren je Čučko, a obojica su se složili da mora puno da se radi kod kuće, dok si sam, dok se na probama doteruje zvuk benda.

„Sa dosta samopuzdanja ulazimo u nov materijal i imam veliku potrebu i da se zahvalimo Ivanu Lončareviću i Kišobranu jer mi na neki način radimo ovaj drugi album za njih, jer oni su u nas ulagali a mi ne želimo da ih izneverimo. Mnogo je lakše kad znam za koga radim a i kad su uz mene braća najrođenija” rekao nam je Damjan. 

Za kraj sam ih propitao šta su oni najviše slušali u 2023. godini. Miloš Lavan je mnogo štucao za vreme ovog razgovora jer smo ga baš puno puta pominjali, a i Čučko je istakao Neven kao jedno od najvećih otkrića ove godine. Damjan je pomenuo Kliniku Denisa Kataneca, Luku Rajića, Crni Cerak kao možda i najslušanije domaće artiste za 2023, a dotako se i mladog elektronskog producenta Practicala. Damjan je svoju novotkrivenu ljubav prema elektronskoj muzici rešio da usmeri ka osnivanju lejbla koji će se pojaviti sledeće godine. Kako kaže ima već pet izdanja spremnih, a jedno je i njegovo pod uticajem izvođača kao što su Bonobo, Mount Kimbie i Burial. Pitam ga, pored Proto tipa, Gazorpazorpa i regularnog posla u KC Gradu, odakle mu vreme:

„Oduzimam od spavanja (smeh). Ali na kraju najbitnija je ljubav prema muzici. Na svim frontovima me gasira. Ovo su te godine, kad treba da gaziš i kad ćeš da daješ 150 posto. Ja ću tako, narednih 5, 10 ili 15 godina pa ćemo da vidimo. Nemoguće da neće ništa da se isplati”.

Sa jedne strane imate gotovo crni artwork albuma Sa ivice sanjanja, i mračne slike, za koje Čučko reče u razgovoru, ne ponovile se. Sa druge strane imate muzičku katarzu, i ove poslednje optimistične Damjanove reči koje pokreću. Proto tip, jin i jang, belo i crno od eurokrema u jednom bendu. Drago mi je da postoje i drago mi je da sam im rekao koliko mi znači ova njihova stvar. Nadam se da znači makar malo i vama. 

Fotografije: Aleksa Bartol

Članak Snimanje prvog albuma je bilo velika škola se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zatim postoje izvođaci koje misliš da zna ceo grad jer stalno sviraju i stalno su tu, i imaju čak pesme, možda i neka dugosvirajuća izdanja, a onda vidiš da na tim izdanjima imaju po 200 pregleda, i kad pitaš nekog van univezuma Kvake 22 da li je čuo za njih, oni te gledaju zbunjeno.

Sa treće strane, reći za nekoga da je mlad bend ili mladi izvođač je veoma širok pojam, jer šta znači biti mlad ovde, kad imate malo godina ili malo pređene bendovske kilometraže? Pa sam tako dobijao savete da ovde uvrstim klince koji su treći razred gimnazije, ali i četrdesetogodišnjake iz malog grada u Srbiji koji se još uvek nadaju da će pobeda na nekom Bunt rok festivalu da im donese nešto.

Sve ovo gore sam uvrstio, ali i odbacio i rešio da ovo bude neka vrsta preporuke za nove izvođače koje si ti, koji ovo čitaš, eventualno čuo, ali tvoji drugari nisu. Neki od njih već imaju svoje EP-jeve, neki dobro odrađene spotove, a neki još nisu ni videli studio. Neki su ultra komercijalni, a neki duboko andergraundirani.

I kao što BBC ume tamo da napravi tekst, emisiju ili podkast koji će nazvati Sound of 2024, tako ovo može da bude Oblakoderova paralela toga.

U stvari, najviše bih voleo da ovo bude lista onih izvođača čije pesme želim da se pojave sledećeg decembra kad budemo birali najbolje pesme 2024. godine, kao što ćemo ovog decembra, za koju nedelju izbaciti to za najbolje pesme ove, tekuće godine.  

Naravno, neke sam sigurno zaboravio, za neke nisam čuo, neke sam možda namerno preskočio, ali u svakom slučaju – računamo i na sve njih da u budućnosti postanu baš oni za koje ćemo plaćati kartu za koncerte i slušati njihove pesme na ripit.

Chai

Mlada Kikinđanka Teodora Vlahović već neko vreme unazad izbacuje traku po traku pod imenom Chai. Od 2015. na svom Instagramu izbacuje covere svojih idola, a od 2022. su tu i njene stvari u domenu moderne pop i r’n’b muzike sa raznim uticajima, kako novih tendencija, tako i naslušanosti raznih drugih muzičkih decenija. Iza bita i muzike stoji Rap Gorilla koji je od Džipsija već napravio veliku regionalnu atrakciju.

Čuvari stvari

Devojčica sa gitarom nikad dosta, pogotovo kad znaju da rade to što rade, pa vam tako predstavljamo bend Čuvari stvari. Četiri devojke koje sviraju indi-rok i lože se na pank, gotik i grandž – šta može da krene po zlu? Grupa je osnovana 2019. u Beogradu, pevaju na srpskom i u pesmama se bave raznim dilemama i društvenim problemima. Bend čine Ivana Milošević (vokal, bas), Sanja Rajić (gitara), Lena Mikuška (klavijatura, bekvokal) i Galica Pivač (bubanj). Njihov debi singl pojaviće se početkom sledeće godine, a odmah potom i prvo izdanje sa šest pesama.

Erest

Trap je evoluirao, hvala bogu, pa tako danas čujemo sve ono novo, sveže i moderno, ali sa uticajima od pre 20 ili više godina. Tako je Erest koliko i trap, toliko i 2 step i garage, ali i sveden ispod 2 minuta kao većina današnje produkcije, i koliko besan, toliko i melodičan i zaplesan.

Headhop

Bend Headhop već neko vreme stvara na domaćoj sceni. Imaju EP, delili su binu sa drugim nešto poznatijim mladim bendovima, ali kao da fali taj konačni push ka većoj slavi i poštovanju. Ovaj dvojac stvara, kako kažu, psihodelični roots dab, i taj našto sporiji tempo koji gaje predstavlja osveženje na poslovično brzoj i tvrđoj sceni.

Kruz Roudi

Psihodelija koju je Tame Impala gurnula u glavna strujanja indie muzike sveta je rešila da dođe i do nas. Otud vam predstavljamo novosadski bend Kruz Roudi. Oni na domaću alternativnu scenu donose mešavinu muzičkih pravaca i osveženi gitarski zvuk sa indie i fank elementima. Bend je osnovan krajem 2021, koncertno je aktivan od jeseni prošle godine, a čine ga tri veoma različita karaktera, koja su u studiju i na bini u savršenoj harmoniji. U „šteku” imaju pripremljen album prvenac, koji će u narednom periodu izlaziti singl po singl, a koji se za sada može čuti samo uživo.

LU

Iz Šapca nam stiže bend Lu. Nakon što su bili gosti na velikom Bg koncertu grupe proto tip, još više iščekujemo njihov album koji uskoro stiže. Postoji od 2021. godine, a bend čine Mario Đurić (bas), Živorad Popović (bubnjevi) i Ivan Bilan (gitara i vokal). Singl „Ne mogu ništa sam“ snimljen je u Down There studiju tokom proleća ove godine u produkciji Uroša Milkića, koji je u svom stilu kao producent, mentor, snimatelj, član benda i stariji brat usmeravao energiju, bes, strast, očaj i ljubav ove ekipe dvadesetogodišnjaka. Bilan je autor teksta, a kompletan bend zajedno sa Milkićem je zategao muziku i aranžman.

Monica

Iza jednog nežnog ženskog imena, stoji nekoliko mladih kosijanera koji praktikuju sviranje nekolicine tvrđih gitarskih žanrova koje, kako možemo da vidimo, na  osnovu ovih nekoliko demo live snimaka, vešto kombinuju. Monica predstavlja energičnu i prljavu muzičku prekretnicu između stoner roka, emo panka i post hardkor zvuka, zalivenu kaktusovim suzama.

Milica McClure

View this post on Instagram

A post shared by ℳ.ℳ. (@milicamcclure)

Jedna od najmlađih na listi, koja još uvek nema snimak na netu, ali smo poslušali njene demoe i morate da nam verujete na reč. Milica je nastupala par puta na prepad, član je hora u srednjoj i sklopila je bend sa kojim nastavlja da svira. Uzori su joj Grejs Abram, Fleetwood Mac, Last Shadow Puppets I SZA. Šareni uzori, tako da i od muzike ne očekuejmo ništa manje.

Mila

S obzirom na to da su godinama unazad na prste jedne ruke mogle da se izbroje ženske indvidue koje se bave rep muzikom, raduje što će ih, kako vreme odmiče, biti sve više. Kao i Chai, Mila je deo Red Pill produkcijske kuće, a Rap Gorilla stoji autorski iza njenog velikog buljotres hita u nastajanju – Lom. Nešto nam govori da ćemo u sledećoj godini, a i onoj tamo, a i onoj tamo, nastaviti da je viđamo.

NADYA

Spoj tehna i hip hopa, sa jakim ženskim vokalom i stavom od kog se smrzneš na ove prostore su izgurale Bombe Devedesetih pre nekoliko godina. Glavna muška perjanica ove ekipe Gudroslav ima novu muzu i novu reperku koja rimama i stavom udara pesnicom u zube. Ona se zove NADYA i ove godine smo imali priliku da je gledano na Kišobran žurci gde je iskidala kad je podigla atmosferu.

Narator

Bend sa interesantnim spojem hard rock i stonera izlazi na teren i namerava „da doslika publici određenu priču, priču koju svako može da razume i kojoj svako može da doprinese“. Dolaze iz Beograda, a potražite na soundcloud -u njihova tri, malo musavije napravljena snimka, ali iza kojih se krije potencijal.

Ubili su batlera

Nova generacija Hali Gali ekipe stiže, a ovi klinci su najzvučnije ime. Midwest emo, math rock, punk, post-punk i pop punk se sklapaju u jedno u četvorci zvanoj Ubili su batlera. Novobeogradsko-kosjerski kvartet čine Matija Ilić (bubanj), Relja Blagojević (bas gitara, vokal), Damjan Vitorović (gitara, vokal) i Luka Lazarević (gitara, vokal). Njihov demo se već zavrteo, ali ono što mnogo više raduje je to što će naći svoje mesto na novoj  kompilaciji Hali Gali koja izlazi u februaru.

I ovo je samo početak liste raznih izvođača od kojih očekujemo mnogo. Nismo pomenuli Andrejin Krst iz Šapca, bend koji kad želi liči na sve ono što nam dolazi sa ruske doomer-ske scene. Od Hali Gali ekipe nam stiže i dodatak u vidu sastava Daze, a kao beogradska indie rok priča se pojavljuje i Pliš.

Bendovi koji do kraja godine izbacuju albume i o kojima će biti mnogo priče u narednim danima su Ibar i Radio Kašmir. Nismo završili ni sa pominjanjem ženskog hip hopa, ali sa raznoraznim drugim elementima, pa obratite pažnju na Uranovu Sirenu, jedan deo dua Guje iz Oluje.

Pomenućemo bendove čije pesme, EP-jevi stoje već neko vreme tu i čekaju da budu otkriveni od strane publike koja želi malo tvrđe gitare, Zyrion, Direct drive, Reflection,

Savetovano mi je da ovoj listi fali VHS stereo, ali njihov rad je više puta i praćen i sankcionisan je na listi polugodišnjih hitova, mada još uvek su bez albuma. Tu je i sjajni hard core bend Neven, ali ovo je bila njihova breaktrough godina, o čemu smo već pisali u intervjuu sa njima. 

Special thnx to Aleksa Nedić, Zeleni kačket i Ivan Lončarević koji su mi preporučili sve ove nove nade od kojih imamo velika očekivanja za 2024. godinu.  

Članak Nove muzičke nade za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Velvet je, kao i prethodnih godina, pokazao da je, kako ga i najavljuju – „ultimativni place to be”. Za vreme trajanja festivala, Punat je vrveo od posetilaca, muzičara, fotografa i različitih umetnika, a velikoj popularnosti festivala definitivno, osim raznovrsnog programa, doprinosi njegova lokacija. Tvorci festivala prilično su svesni toga, pa zato i ovu lokaciju najbolje moguće koriste, te osim glavnog muzičkog programa, festival nudi i žurke na brodu, a za one koji su stacionirani u kampu i jutarnju jogu. Lokacija festivala sa sobom nosi i specifičnu vrstu energije, raspoloženja i ležernosti – jer su festivali na moru, a pogotovo u mestu kakvo je Punat – stvarno drugačiji. Za razliku od brojnih festivala koji se na primorju takmiče, skoro akrobatski, u nabijanju različitih aktivnosti i atrakcija, Velvet ubada pravu meru – između raznovrsnog sadržaja i pametne organizacije timeline-a festivala, te implicitnog nuđenja svim svojim gostima da uživaju i u plažama i predelu u kome se nalaze, bez straha da će nešto propustiti – jer na sve može da se stigne.

Ono što je bilo primetno u odnosu na prethodnu godinu, jeste da je festival porastao, ojačao, što se ogledalo ne samo u njegovoj veličini, već i u komercijalnim partnerstvima. Ove godine gosti kampa dobijali su poklone dobrodošlice, festival je bio cashless, a okupljeni su mladi iz čak 22 zemlje sveta. Ipak, važno je napomenuti da, uprkos ovom rastu, festival nije ni u jednom elementu izgubio delove svog lokalnog šarma, već suprotno – sve više je delovalo kao da je „u ritmu” sa lokalnim stanovništvom i dinamikom mesta.

Prvi dan festivala bio je otvoren za sve posetioce koji su se zadesili na rivi u Punatu, u samom centru mesta. Prve večeri muzički program je bio usmeren na ležerne tonove, lagano đuskanje i upoznavanje. Program je trajao od 18 časova do jednog sata posle ponoći, a nastupali su Radio Roža Dj-s, berlinski bend the Zenmenn i, za kraj, su muziku puštali Hibotu b2b Ogun. Prvi nastupi uspešno su najavili raspoloženje festivala – mnogi su đuskali, razgovarali, sedeli na dokovima i upijali prve trenutke. Berlinski bend The Zenmenn savršeno se uklopio u atmosferu ovog morskog mesta i pokrenuo je publiku koja je slušala bend uz pratnju talasa.

Drugog i trećeg dana program festivala održan je na plaži Medane. Bogati muzički program oba dana prostirao se na tri bine – Main stage, Love forever stage i Tunel stage. Main stage bio je rezervisan za koncerte, dok su Love forever stage i Tunel bili rezervisani za različite setove. Prve večeri na Main-u nastupili su Idem, Aze, Freekind, Lelee i nemanja. Pravo osveženje prve večeri bio je hrvatsko-slovenski ženski jazz duo Freekind, koji je nedavno objavio i svoj prvi album. Ono što je posebno izdvojilo njihov nastup, osim izrazito pozitivne energije, jeste uvođenje drugačijeg zvuka od onoga što smo imali priliku da čujemo u regionu u prethodne dve decenije – a to je dobar ženski, jazz hiphop. Nakon njih nastupio je bend Lelee, koji je razigrao publiku svojim nastupom, a za kraj je uz kišu nastupio već regionalno poznati i popularni bend nemanja. Uprkos, u određenim trenucima, prilično ozbiljnom pljusku, ni bend, a ni publika nisu se predavali, pa je po završetku nastupa usledio i bis. Najpopularniji stejdž prve večeri, koji je tokom cele večeri bio „krcat” bio je Love Forever stage gde su puštali Stankoff, Aleksandra Hrib, Little Lu b2b Mihajlo i Shy one. Na najmlađem stejdžu, Tunel, puštali su Heisse Scheisse, Volta kolektiv, Kasja i Stellarcompanion. Uprkos već pomenutoj kiši koja je oko ponoći naglo počela da pada, festival se pokazao u svom punom sjaju – ljudi su se kretali od stejdža do stejdža i u skladu sa svojim raspoloženjem i ukusima birali jednu od tri žurke koje su im bile ponuđene. U toku dana održan je i boat party, na kome su puštali Lipolis, Minolta i Quasim.

Trećeg dana festivala, program na Medane beach-u ponovo je doneo izvanredne nastupe. Na Main-u je veče otvorio Alex Fernet, nakon koga su nastupili Hector Gachan, PVA, Buč Kesidi i italijanski duo Napoli Segreta. Treće večeri delovalo je kao da je program na Main-u preuzeo primat. Šarmantni Hector Gachan, potpuno inovativni PVA, već dobro poznati Buč Kesidi i fenomenalni duo Napoli Segreta držali su publiku na nogama puna četiri sata. Ljudi su se smenjivali, dolazili i ostajali, jer program treće večeri na Main-u kao da je bio stvoren sa mantrom – za svakoga po nešto. I zaista, za skoro svaki muzički ukus bio je priređen jedan odličan nastup. A ukoliko ste ljubitelji alternativne scene i koncertnog zvuka, uživanje u različitim nastupima na Main – tu je bilo savršeno mesto za vas. Na Love Forever Stage-u, nastupali su Adriatic Social Club Youth, Deeport Djs, Eternal love i Raphael i Top Secret. Na Tunel stage-u veče je otvorio Peđa Radović, nakon koga su nastupili Dino i Daniel i Mire Marenda, a veče je zatvorio duo Rotormotor. Na Boat žurkama istog dana muziku su vrteli Kišobran Dj-s, Felonezy i Little Lu, na narednom Music After Dinner, a na večernjoj žurki Cosmic G, One N i Cate D’Or.

Poslednjeg dana održan je farewell party, u Medane baru koji je trajao od 12 do 18 sati. Nakon toga, posetioci su se pozdravili, do sledećeg susreta – ponovo u Punatu.

Posle skoro četiri dana festivala, Velvet je zatvorio svoje sedmo izdanje. Po završetku festivala, usledila je i objava – gotov je sedmi, od deset festivala koliko će ih biti. Iako za svakog posetioca ovog festivala ovakvo obećanje deluje razočaravajuće – takva odluka festivala deluje razumljivo i racionalno. Jer, znamo vrlo dobro priče o brojnim festivalima regiona koji su ili propali ili se u potpunosti izobličili, da više ne liče na ono što su nekada bili – pa su time još više povredili sve one koji su im bili odani. Pa, da zaključimo – za sve ljubitelje alterantivnog zvuka i dobre žurke, Velvet je zaista the place to be, ili da iskoristimo još jedan engleski izraz – must see. Pogotovo sada kada znamo da neće dugo trajati i da imamo samo još tri izdanaja festivala pred sobom. A možda upravo zbog toga bude sve bolje i bolje. Kao što se i organizatori trude da svaka godina, koliko god delovalo nemoguće, nadmaši sledeću.

Fotografije: Iva Suhadolnik Gregorin, Marko Lopac, Jana Keckarević, Sergej Krstić

Članak Autentična muzika, more i letnji pljusak se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Braća Mijušković, Nikola i Boško, čine Turbo Trans Turiste, koji su svoju muzičku karijeru započeli kao alternativni rok sastav, ali tokom pandemije su prešli na turbo-trans. Ovaj neobičan muzički koncept nema potrebe puno objašnjavati, ali dovoljno je da zamislite punk, izbacite gitaru i to začinite uvrnutim tekstovima. Kao što i sami kažu: „Kad si eksperimentalni pank bend, kada se ne krećeš u skladu standardnih forma, nema šta da objašnjavaš”.

Turbo Trans Turisti su se predstavili publici Balkanrock Sessions-a kroz neke od svojih najpoznatijih pesama, kao što su „Šimpanza” i „Abu Dabi”. Samo umesto turbo-transa taj zvuk dobio je svoju tvrđu i mnogo prljaviju verziju u novoj epizodi Balkanrock Sessions-a. Da vidite kako to izgleda i zvuči, dovoljno je da odete na Balkanrock Youtube kanal i potpuno besplatno odgledate ceo nastup braće Mijušovića.

Sa svojim nekonvencionalnim pristupom muzici i originalnim zvukom, Turbo Trans Turisti definitivno zaslužuju pažnju. Za šta se možete dodatno uveriti kroz njihov poslednji singl „Problem”, objavljenom krajem prošle godine i koji će se naći na novom EP „Strašno”.

Svi ljubitelji dobrog rock zvuka mogu da uživaju u nastupima svojih omiljenih bendova ili da otkrivaju nove kad god to požele, potpuno besplatno.

Članak Turbo trans u novoj epizodi Balkanrock Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Album „Na istom putu“ je muzička kreacija nastala iz jako inspirativnog perioda za bend koji je započeo formiranjem aktuelne postave benda, a razvijao se razmenom energije, eksperimentisanjem s elektronikom i vokalnim izražavanjem kroz pesme.

„Mislim da smo na ovom albumu otišli još jedan korak dalje sa kreativnošću i maštom, tako da smo spojili sve naše ideje u kompaktnu celinu koja hipnotiše i kroz muziku prenosi naše poruke, nadrealne doživljaje stvarnosti i stavove. Tokom celog perioda bend je disao kao jedan i uvek pronalazio snagu da živi svoju stvaralačku misiju. Na istom putu nam se našla sada već ustaljena ekipa neverovatnih saradnika sa kojima smo nastavili rad koji je započet još na albumu „Negde daleko“ 2019. godine i bez kojih album ne bi bio ovo što je sada. Za nas je „Na istom putu“ više od običnog albuma i zbirke pesama, ovaj album je nepokolebljivi životni stav i strast prema stvaralaštvu”, kaže pevač i gitarista benda Dragan Gale Vlajić.

Prvi singl s albuma „Na istom putu“ je pesma „Osećaj“, a video spot za ovu pesmu snimio je Aljoša Dakić.

Bas i Stegu čine Gale Vlajić (gitara, vokal, elektronika i efekti), Stevan Đorđević (bas), Miloš Spasić (sint, prateći vokali) i Uroš Kiš (bubnjevi). U ulozi producenta, čoveka koji radi miks, mastering i dizajnira ovaj jedinstveni zvuk našao se ponovo Srđan Popov, uz tradicionalo snimanje gitara u Pančevu sa Stefanom Gaćešom i gostovanje Sanje Ugrčić Pavlović na vokalima. Vizuelno je celu priču zaokružila umetnica Larisa Ackov nadrealnim artworkom koji je animiran u kolaboraciji sa dizajnerom Milanom Perišićem.

Naslovna fotografija: Angelina Kačunković

Članak Bas i Stega predstavlja treći studijski album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Velvet se profilisao kao hrvatski vacation festival koji kvalitetom i moćnom muzičkom ponudom ne zaostaje za stranim konkurentima. Od 29. jun do 2. juna mistična plaža Medane u Puntu na ostrvu Krku zaživeće po sedmi put zahvaljujući marljivoj ekipi koja „pokušava ne ponavljati ono što provjereno funkcionira”.

Obilje dobre glazbe, idilična atmosfera u pitoresknom ambijentu i raznovrstan propratni sadržaj samo su deo novog nastavka priče na kojem organizatori već mesecima neumorno rade. Nagrađen Ambasadorom u kategoriji „najboljeg festivala domaćeg promotora”, Velvet ponovno donosi savršen spoj live i elektroničke muzike, a tu su i jedinstveni boat partiji kakvi se na Krku ranije nisu nudili.

Prva trećina lineup-a je pred nama, sa savršenim primerom live i elektronske muzike, a najavu poznatih boat partija (prošle godine rasprodati u 40 minuta) uslediće uskoro. Na pozornicu će se tako popeti Buč Kesidi, srpska pop rock senzacija, hrvatsko-slovenski ženski jazz duo freekind, dugoočekivani australski bosanac Hector Gachan, čiji će ovo biti prvi i ekskluzivni nastup u Hrvatskoj, te interesantna grupa The Zenmenn kojeg čine aktivni članovi proširenog benda Jaakko Eino Kalevija. Na listi DJica/eva tu je zagrebačkiplesač i DJ Stankoff, italijanski duo Napoli Segreta, zaslužan za popularizaciju napolitanskog diska i funk-a, pionir ex-yu glazbe Peđa Radović, Londonska zvezda Shy One i srpske mlade nade Aleksandra Hrib i Little Lu.

Organizatori najavljuju da je ovo tek trećina ukupnog festivalskog lineupa i najavljuju puno dodatnog programa. Ulaznice po ceni od samo 29€ su trenutno u prodaju u CoreEvent. Važno je naglasiti da karte idu brzo, te se očekuje rasprodat festival.

Fotografije: Velvet Festival

Članak Najavljeni prvi izvođači Velvet Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.