U okviru ovogodišnjeg izdanja appointMENT-a, umetnici su imali zadatak da ilustruju muzički poster za nekog od izvođača sa ovogodišnjeg izdanja MENT festivala. Izbor je bio nasumičan, pa ni sami umetnici nisu znali na početku koji izvođač će im zapasti. Samo neki od umetnika čije ćemo radove videti su Pavle Trifunović, Sofija Pašalić, Petar Micić, Ana Stanojević i Andrija Čugurović, a mi vam ovom prilikom predstavljamo njihove radove, ali vas i bliže upoznajemo sa njihovim stvaralaštvom i inspiracijom za ovu izložbu.

Pavle Trifunović

Pavle Trifunović je jedan od glavnih dizajnera beogradskih barova Zaokret i Sprat, kao i umetničkog prostora Kula. Trifunović kreira i vizuelni identitet raznovrsnih muzičkih festivala, a jedna od njegovih zapaženijih saradnji je sa hrvatskim Velvet festivalom. Svira bas u bendu Sitzpinker i nastupa kao DJ u sastavu GhettoUni.

Navedi tri osobine koje svaki muzički poster mora da ima?

Svaki poster mora da bude 1. pismen 2. pismen i 3. da ima dozu humora u nekom smislu – bilo da je ozbiljan ili potpuno zezanje. 

Za kog izvođača si ilustrovao poster na predstojećoj izložbi?

Za strava belgijski bend koji se zove Pruillip, u pitanju je sludge duo koji je prilicno heavy, što mi se jako dopalo!

Šta je bila inspiracija za tvoj rad na predstojećoj izložbi?

Pruillip ima bas zanimljiv identitet i očigledno su posvećeni i upućeni u vizuelno. Kada sam istražio sve što su imali okačeno na internetu sam skapirao da i nismo toliko daleko po pitanju muzike i inspiracije, pa sam napravio nešto što ja lično smatram da je zanimljivo za njih kao bend. Dopalo mi se što uprkos prilično heavy muzici imaju neke pomalo smešne i bizarne vizuale, pa sam na to i išao. 

Pavle Trifunović, Pruillip

Da li si prilagodio svoj umetnički izraz ovog puta i žanru/izvođaču za koji si radio poster ?

Pošto sam trenutno u fazi istraživanja i širenja toga šta je uopšte moj izraz, ovo je bila super prilika da se igram na jedan drugačiji i (za mene) prilično nov način.

Koliko dobar muzički poster, po tvom mišljenju, doprinosi samom event-u?

Ovo je strava pitanje i mislim da bi trebalo napraviti neki ozbiljan research na tu temu konkretno u BG-u. Ko zna. Možda je sve, a možda i ništa. Suštinski se svodi na publiku i ekipu za koju se to pravi. Beograd je baš zahvalan grad za to, jer postoji zajednica koja jako ceni plakatski rad (verovatno zahvaljujući svim strava dizajnerima koje imamo), a opet je sve u nekom bubble-u, tako da nešto što pogodi jednu ekipu u isto vreme preti da odbije neku drugu. 

Imaš li nekog autora/autorku, kada govorimo o muzičkim posterima, čiji rad ti se baš dopada?

Ima ih previše, ali najbitnija mi je lokalna ekipa i ljudi sa kojima radim i čujem se oko kreativnih stvari skoro svaki dan – Petar Micić i Ana Stanojević, hvala što postojite!

Koliko ti je važno što si deo ovogodišnjeg MENT-a, da li ovaj festival ima neko veće značenje za tebe?

Ment je važno dešavanje i fantastično je što možemo da učestvujemo. U pitanju je otvorena, profesionalna ekipa koja se pre svega divno zabavlja i uživa u umetnosti koju promoviše, i to se stvarno oseća u saradnji sa njima.

Sofija Pašalić

Sofija Pašalić, rođena u Beogradu 1996. godine, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer grafika i knjiga, 2019. godine. Pretežno se bavi ilustracijom, koja je nadahnuta selekcijom pojava sa njihovom simbolikom, udruženim u kreiranju izraza koji za cilj ima prikaz brzog i neuhvatljivog toka misli i opažanja. Digitalnom grafikom, u formi kratkog stripa ili pojedinačne ilustracije, na duhovit način istražuje supkulturne pojave u svom okruženju, njihovo preklapanje ili jednostavno simultano postojanje. Svoje stvaralaštvo i zapažanja teži da proširi u druge umetničke medije, istražujući i prenoseći utiske unutar drugih formi i metoda rada.

Navedi tri osobine koje svaki muzički poster mora da ima?

Možda jedina osobina koju „mora” da ima jeste da bude upadljiv i tu osobinu deli sa drugim vidovima oglašavanja i reklamiranja. 

Za kog izvođača si ilustrovala poster na predstojećoj izložbi?

Za Slovenačku autorku Masayah-u.

Šta je bila inspiracija za tvoj rad na predstojećoj izložbi?

Inspiraciju za poster sam tražila u njenoj muzici. Razmišljala sam o simbolima koje bih mogla da prenesem na plakat, a koji bi indirektno referisali na motive iz njenih pesama. 

Sofija Pašalić, Masayah

Da li si prilagodila svoj umetnički izraz ovog puta i žanru/izvođaču za koji si radila poster?

Više sam se trudila da interpretiram i prenesem svoj utisak prilikom slušanja njene muzike.

Koliko dobar muzički poster, po tvom mišljenju, doprinosi samom event-u?

Mislim da svakakav/bilo kakav poster mnogo doprinosi utisku događaja. On stvara vizuelni utisak koji boji predstavu o čitavom događaju.

Imaš li nekog autora/autorku, kada govorimo o muzičkim posterima, čiji rad ti se baš dopada?

Puno autora mi se baš dopada, ali nisu dominantno fokusirani na muzičke plakate. Jedan baš zanimljiv autor koga sam skoro našla na Instagramu je @shiwensvenwang.

Koliko ti je važno što si deo ovogodišnjeg MENT-a, da li ovaj festival ima neko veće značenje za tebe?

Zahvalna sam Ment timu na pozivu za učešće, drago mi je da sam nekim delom doprinela njihovom ovogodišnjem programu.  

Petar Micić

Petar Micić je najpre radio kao fotograf, a potom je postao grafički dizajner. Radio je u različitim studijima, agencijama, startapima, na filmovima i kao frilenser. Kako kaže, sada je u potrazi samo za nečim novim.

Navedi tri osobine koje svaki muzički poster mora da ima?

Petar Micić: Datum / mesto / izvođač su obično neke norme.

Za kog izvođača si ilustrovao poster na predstojećoj izložbi?

Fotbal se zovu (ne znam da li je fudbal u pitanju).

Šta je bila inspiracija za tvoj rad na predstojećoj izložbi?

Fudbal.

Da li si prilagodio svoj umetnički izraz ovog puta i žanru/izvođaču za koji si radio poster ?

Stil mi je donekle isti ostao, a motiv mozda malo liči na njihov zvuk.

Petar Micić, Fotbal

Koliko dobar muzički poster, po tvom mišljenju, doprinosi samom event-u?

Ovo je večna debata sa muzičarima, ali ja mislim da plakat dosta doprinese event-u, pogotovo za ljude koji nisu čuli za izvođača.

Imaš li nekog autora/autorku, kada govorimo o muzičkim posterima, čiji rad ti se baš dopada?

Skoro sam otkrio ovog lika, Callum Rooney, opasna faca sa Novog Zelanda.

Koliko ti je važno što si deo ovogodišnjeg MENT-a, da li ovaj festival ima neko veće značenje za tebe?

Iskreno, jako mi je drago sto su prepoznali ekipu iz Beograda i što nas spajaju sa njihovom.

Ana Stanojević

Ana Stanojević rođena je 1999. godine u Vranju. Diplomirala je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, na smeru za digitalne umetnosti. Stručna je saradnica u istraživačkoj stanici Petnica, gde je i nastala njena ljubav prema dizajnu. Njene oblasti delovanja su koceptualno i strateško promišljanje dizajna i njegovog uticaja u postmodernom društvu. Deo je Čubre, kolektiva multimedijalnih kreativaca koji, kroz kolaborativni pristup, zajedno stvaraju.

Trenutno živi u Barseloni, gde završava master studije na fakultetu Elisava, u oblasti spekulativnog brendinga (Beyond Branding) i u slobodnim trenucima neumorno vozi bajs i upija vitamin D.

Navedi tri osobine koje svaki muzički poster mora da ima?

Ana Stanojević: Verujem da ne postoji korektan odgovor u kategoriji mora da ima, ali ja volim da težim ka ideji da bi, kad gledaš nešto inspirisano zvukom, taj zvuk mogao i da čuješ, da poželiš da ga čuješ još koji put i da, kad ti poster više nije u vidokrugu, o njemu možeš da razmišljaš.

Za kog izvođača si ilustrovala poster na predstojećoj izložbi?

Za berlinski art pop noice projekat Lucy Kruger & The Lost Boys, kojima je frontmenka poreklom iz Južnoafričke Republike. Fuzija vredna pažnje.

Šta je bila inspiracija za tvoj rad na predstojećoj izložbi?

„Click’’ momenat za mene u ovom procesu bio je iznenadni preokret u energiji vokala koja se dogodi u 00:57-om trenutku na HOWL Live-u Lucy Kruger & The Lost Boys-a, dok su instrumental, pokret i svetlo nepromenjeni. Iz liminalnosti tog momenta nastaje trojstvo koncepta, kompozicije i boja koje su do kraja nekako ostale verne sebi.

Da li si prilagodila svoj umetnički izraz ovog puta i žanru/izvođaču za koji si radila poster?

Fantastičan segment ovog Ment projekta je kolaborativnost između muzike i vizuelnog stvaralaštva. Ne postoji jednostranost, važno je da muzika i vizual koreliraju i mogu da dišu zajedno. Samim tim je prilagođavanje u neku ruku neizbežno.

Ana Stanojević, Lucy Kruger & The Lost Boys

Koliko dobar muzički poster, po tvom mišljenju, doprinosi samom event-u?

U teoriji, izuzetno, jer se prvo susrećete sa posterom, u kom ili prepoznajete ono što volite ili otkrivate nešto novo, te kroz vizuelnu komunikaciju stavljate poster u ulogu prenosioca informacije i potencijalno mu dajete svrhu prelomne tačke u donošenju odluke da li će neko biti zainteresovan za događaj ili ne. U praksi to intenzivno varira.

Imaš li nekog autora/autorku, kada govorimo o muzičkim posterima, čiji rad ti se baš dopada?

Strava mi je ovo pitanje i želim da na njega odgovorim iz neke kontra perspektive jer, na kraju dana, mislim da zaboravljamo da cenimo onu drugu stranu, festivale i muzičare koji prepoznaju važnost vizuelnog aspekta i trude se da ga kuriraju na promišljen i savremen način. Shout-out za Hali Gali i Ment!

Koliko ti je važno što si deo ovogodišnjeg MENT-a, da li ovaj festival ima neko veće značenje za tebe?

Veoma. Ekipa koja organizuje Ment kreira relevantnu platformu za kreativnu scenu koja je retka u našem regionu. Prostori za razmenu stvaralaštva, pogotovo van domena mejnstrima, su prostori slobode izražavanja, ako njih nema, onda je baš deep mrakača. Zato mi je, u najmanju ruku, čast što sam dobila priliku da budem mali deo ovogodišnjeg svetla.

Andria

Andrija Čugurović je grafički dizajner, DJ i producent. Izdavao je muziku za Yes, Osare Editions i Phase Group iz Glazgova, za koji ujedno vodi i art direkciju. Dizajnirao je plakate za razne klupske događaje u Beogradu, Berlinu i Glazgovu. Radi u dizajn studiju Metaklinika. Vodi ASYNC COMM radio emisiju na D59B radiju.

Navedi tri osobine koje svaki muzički poster mora da ima?

Svaki event plakat mora da poseduje:

Intenzitet – mora da poseduje određenu vizuelnu i komunikacijsku jačinu da bi se istakao u prostoru u kojem se nalazi, bilo fizičkom ili digitalnom.

Karakter – mora da poseduje karakter muzičkog događaja kojem je namenjen.

Funkcionalnost – mora na adekvatan način da prenese sve informacije događaja, da uspostavi gradaciju tih informacija po njihovoj važnosti.

Za kog izvođača si ilustrovao poster na predstojećoj izložbi?

Za Nejc Pipp-a

Šta ti je bila inspiracija za tvoj rad na predstojećoj izložbi?

Jako mi se dopao cover za album tog izvođača. Dopalo mi se to što je fotografija u negativu i hteo sam da moj plakat takođe bude u negativu, ali da poseduje sličnu atmosferu kao i muzika tog autora.

Da li si prilagodio svoj umetnički izraz ovog puta i žanru/izvođaču za koji si radio poster?

Donekle da, a donekle i ne. Generalno, uvek imam tendenciju kad dizajniram plakate da se adaptiram muzičkom stilu klijenta, jer mi je tako dosta izazovnije, ali i zabavnije da se bavim tim poslom. Nisam nikad imao želju da posedujem neki određeni stil u kojem bih rešavao sve plakate.
U ovom slučaju je način interpretacije bio slobodan i stoga sam pristupio više umetnički, a manje dizajnerski.

Andria, Nejc Pipp

Koliko dobar muzički poster, po tvom mišljenju, doprinosi samom event-u?

Mislim da dobar plakat doprinosi dosta identitetu događaja i da ljudi imaju jasniju predstavu o tome kakva ih atmosfera čeka na tom događaju.

Imaš li nekog autora/autorku, kada govorimo o muzičkim posterima, čiji rad ti se baš dopada?

Ima ih dosta. To su: David Rudnick, Eric Timothy Carlson, Hassan Rahim, Alex McCullough, Anna Kulachek i Braulio Amado.

Koliko ti je važno što si deo ovogodišnjeg MENT-a, da li ovaj festival ima neko veće značenje za tebe?

Pa, da. Gotivno mi je to što ću na festivalu nastupati i kao grafički dizajner i kao DJ.

Izložba je otvorena do 3. marta u galeriji Kula u Beogradu i do 6. aprila u DobrojVagi u Ljubljani.

Članak appointMENT – predstavljamo 5 mladih umetnika i umetnica se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U susret novoj kompilaciji, Hali Gali ekipa svoju koncertnu promociju novog izdanja započinje događajem u Ljubljani u okviru ovogodšnjeg showcase festivala – MENT. U petak, 23. februara, na Hali Gali stejdžu publici će se predstaviti Andria, Cactus Fields, KoiKoi, Nadya, Stevie Whisper, Ubili su batlera i Vizelj. Neka od od ovih imena možda već znate, za neka možda niste još uvek čuli, te vam predstavljamo celokupni lajnap koji nas očekuje u februaru u Sloveniji.

Andria

Muzički izbor Andrije dolazi iz levičarske i eksperimentalne muzike, koju kombinuje sa estetikom britanskih klubova, njihovim savremenim hibridnim formama i hipnotičkim tehnom. Kao DJ, producent, grafički dizajner i vizuelni umetnik sa sedištem u Beogradu, nudi eklektičan izbor koji pokriva mnoštvo žanrova klupske muzike. Andrija je izdavao muziku za razne izdavačke kuće, uključujući YES, Phase Group i Osàre Editions!, i radio je na grafikama za razne izdavačke kuće i klupske večeri. Vodi mesečnu radio emisiju na radiju D59B pod nazivom Asinc Comm.

Cactus Fields

Kao mlade nade sa beogradske gitarističke scene, koja je još više porasla u protekloj deceniji, Cactus Fields su 2022. objavili svoj istoimeni debitantski album, prijatno haotičnu mešavinu heavi noise gitara i bezobraznih tračaka popa. Sa novom uzbudljivom stazom koja se proteže pred njima, četvorka je već obišla celu Srbiju, a njihovekoncerti se smatraju nezaobilaznim.

KOIKOI

KOIKOI je spoj stilskog eklekticizma i nezaustavljive energije. Neopterećeni žanrovima, oni su zaigrano odabrali najživopisnije elemente iz roka i popa. Ovaj četovročlani sastav, iako peva na srpskom jeziku, prevazilazi jezičke barijere i odjekuje širom sveta. U protekle dve godine, očarali su publiku svojim energičnim nastupima uživo, privlačeći publiku širom Evrope. Bend je nominovan na ESNS for Music Moves Europe Awards 2023 kao jedan od 15 najboljih bendova u nastajanju u Evropi i uvršten je u IMPALA ‘100 Artists to Watch’ u 2022. godini.

NADYA

Reper, supruga i majka, Nadya se bavi muzikom kao saradnica od 2016. godine, a u poslednje dve godine odlučila je da se fokusira na razvoj solo nastupa. Njeni tekstovi su beskompromisni i komuniciraju direktno sa slušaocem, dok se taktovi njenih numera sadrže različite žanrove – od hip-hopa do više naglašenih varijacija elektronske muzike. Njen debitantski EP Ethiccal Play izašao je u leto 2023. za novu beogradsku izdavačku kuću Gudri.

Stevie Whisper

Pošto je odrastao na živoj hardkor sceni 2000-ih u srpskoj prestonici, Stefan Unković, poznat i kao Stevie Whisper, ističe se kao jedan od najistaknutijih stubova andergraund kulture u gradu. Osim što je DJ, producent, promoter i vizuelni umetnik, on takođe poseduje izdavačku kuću i organizuje seriju žurki pod nazivom YES. Štaviše, on je dugogodišnji stanovnik legendarnog beogradskog noćnog kluba Drugstore. Stil: nedogmatičan. Pristup: pank.

Ubili su batlera

Novopečeni član ekipe Hali Gali, Ubili su Batlera je mladi petočlani bend sa Novog Beograda koji, po sopstvenim rečima, ima za cilj da svira post-hardkor, emo i slične gluposti. Bend je započeo novi početak 2022. izdavanjem svog debitantskog singla Bullet Ballet, strastvenog ljubavnog pisma u emo tradiciji, i nastavili su da objavljuju još singlova dok su brzo preuzimali mesta u Srbiji.

Vizelj

Pioniri prepoznatljivog Hali Gali zvuka i jedan od trendsetera novog beogradskog andergraund zvuka, Vizelj su indi rok bend koji ima dosta hitova u rukavu. Trio je formiran 2013. godine i objavio je dva EP-a u protekloj deceniji, a njihov debi album Ne vidim te od dima redefiniše njihov zvuk i upoznaje ih sa elektronskim žanrovima. Žestoka, besna i električna, njihova muzika je poziv na psihodelični ples pri slabom svetlu.

Kolektiv Hali Gali svoju koncertnu turneju nastavlja u Zagrebu, 24. februara u AKC Attack-u, a nakon toga 23. marta u Beogradu, u klubu Dragstor, u okviru Kontakt festivala.

Članak Hali Gali na ovogodišnjem MENT-u u Ljubljani se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U goste stiže BSS iz Amsterdama zajedno sa predstavnicima iz YES kolektiva (Stevie Whisper i ANDRIA), pored omiljenih Kišobran DJ-eva na glavnoj bini nastupaju Tam i Ghetto University, ekipa iz B.R.O. osvaja secret chambers, a Disko Buvljak pojačan Šćepinim Vragolijama i Lutonom kontrolišu hodnik i IceCreamBooth.

Karte su u pretprodaji u kafeu Zaokret po ceni od 500 dinara, na ulazu u Drugstore biće 700 dinara, a žurka startuje od 22h.

Za 13 godina postojanja, neke od najvažnijih aktivnosti udruženja uključuju događaje poput Kišobran žurke, Piknika – manifestacije izvođenja ljudi u prirodu i gradske parkove u saradnji sa beogradskim muzejima i Hali gali festivala koji se trudi da predstavi nove i aktuelne muzičare, bendove i umetnike, brojnih koncerata, barova Zaokret i Sprat, nedavno otvoreni art hub centar Kula u prostoru sat kule bivše pivare u Cetinjskoj ulici u Beogradu, jednonedeljni radijski programa na Radio Aparatu i izdavačke delatnosti.

„U 2022. Kišobran se nada poseti nekih inostranih bendova, kojih, možda bolje da ne pričam jer je i dalje sve previše nesigurno. Očekujte 6-7 Kišobran žurki, 3 Piknika i promenjen termin za Hali Gali. Kula kao art hub će početi da radi punim kapacitetom i nadam se da će programski nastaviti da zadovoljava očekivanja većine ljudi koji je posećuju. U 2022. planiramo da radimo više, budemo generalno još bolji i prisutniji u vašim zivotima, te da nastavimo da vam nudimo kvalitetan sadržaj”, o planovima Kišobrana za 2022. godinu govori nam Marko Radojković.

Kišobran 8  godina aktivno sarađuje sa muzičkom agencijom Pop Depresija na čelu sa Ivanom Lončarevićem sa kojim je, pored organizovanja koncerata, pokrenuta izdavačka etiketa koja je ove godine proglašena za jednu od najaktivnijih u regionu.

Izdanja Pop Depresije i Kišobrana samo u ovoj godini predstavljaju Sitzpinker, proto tip, Bohemija, Nežni Dalibor, Klavirsko nebo, Lenhart tapes, Rebel Star, Zenit Zed, Vikowski, Samalas, Emma & Jimmy, Boris Milić, Ana and the Changes, Igor Božanić, Roza… 

Članak Kišobran proslavlja trinaest godina rada se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako vas više ne bi držali u iskušenju, u nastavku vam predstavljamo vam 10 najboljih izdanja koja su izašla u prethodnom mesecu!

10. Hodge – Remixes In Blue (Houndstooth)

Ako se sećate albuma Shadows In Blue bristolskog maga Hodge-a koji je izašao u aprilu prošle godine, onda će vas sigurno obradovati remiksi traka sa tog albuma koji su objedinjeni pod imenom – Remixes In Blue. A ako zavirite malo u ovo izdanje videćete da su lični pečat na Jacobovim trakama ostavile žive legende kao što su Anz, Surgeon, Shanti Celeste, Kush Jones, Facta, K-Lone i AYA. Remixes In Blue je sve osim skupa nemaštovitih obrada koje nisu vredne vašeg vremena.

Ceo EP

9. Sébastien Forrester – Stamina (Belleville Records)

Iz srca Pariza nam dolazi veliko iznenađenje britansko-francuskog porekla pod pseudonimom Sebastien Forrester. EP Stamina je definitivno najozbiljniji poduhvat ovog mladog autora. Četiri potpuno divlje trake obogaćene su raznim vrstama perkusija, kao i zvukovima gajdi – tradicionalnog britanskog instrumenta čiji je zvuk  Sebastien zavoleo preko svog oca. Jedno je sigurno, ove ritmičke egzibicije jasne strukture nam donose nešto potuno novo na svetskoj sceni. Kako je neko već napisao – Njegove četiri trake u potpunosti su prožete divljom potragom za olakšanjem.

8. Miss Jay – Distorted Reality (Ashida Park)

Puno mekano-sladunjavih vokala i kako ga neki nazivaju – abrazivnog basa možete čuti na novom EP-u Miss Jay. Na izdanju su gostovali Odete, WRACK, Merca Bae i TAYHANA, koji su od ovih traka napravili prejake klupske verzije. Produkcija ove devojke je pravo osveženje u moru  muzike koja pokušava da bude nežna i lepa.

Ceo EP

7. Pouch Envy – North American Amusement EP (Abundance)

Kada poslušate novi EP Pouch Envya, prisetićete se koliko vam zapravo nedostaje stari dobri rejv. Ubitačni intenzitet uz elemente bazičnih žanrova elektronske muzike iz devedestih je ono glavno što na nudi ovaj Njujorčanin. Čeka vas mnoštvo prezanimljivih hibrida koji nadilaze žanrove koje autor uzima kao osnovu i utiskuje u njih novu perspektivu koja je otvorena za plesne interpretacije svakog od nas. Kao omladina koja je gladna ovakvih stvari, želimo još ovakve muzike.

Ceo EP

6. V/A – L’Esprit de Nyege 2020 (Nyege Nyege Tapes)

Nema potrebe praviti poseban uvod kada je reč o elektronskoj sceni Afrike. Nyege Nyege Tapes je smešten u glavnom gradu Ugande – Kampali i često smo svedoci kako ovo mesto s vremena na vreme postane svetski centar andergraund elektronike. Pored istoimenog festival kome mogu da pozavide sve evropske prestonice, ovaj lejbl definitivno spada među naše omiljenje. Pred vama je 48 traka koje su uglavnom pravila braća i sestre iz trećeg sveta. Kolevka civilizacije je definitivno bila kolevka najbolje elektronske muzike u 2020. U nastavku vas čeka traka koja se ne nalazi na kompilaciji, ali koja treba da vam bude prva asocijacija kada čujete – nyege nyege.

Cela kompilacija

5. V/A – PlanetMµ25 (Planet Mu)

Kad smo kod omiljenij lejblova, na prvom mestu je svakako britanski Planet Mu. Početkom prošlog meseca ovaj lejbl je proslavio jubilej od 25 godina postojanja. Tim povodom, objavili su kompilaciju sa 15 dobro poznatih bisera elektronike od autora koji su stalni gosti na njihovom lejblu. Sa zakašnjenjem čestitamo rođendan ovoj ekipi i u tome ime red je da se podsetimo gde se nalazi najbolja muzika na interetu.

Cela kompilacija

4. Cassius Select – Heavyweight (Banoffee Pies)

Nakon dužeg vremena Cassius Select, čovek uz čije ime mora da stoji producentska avangarda, objavio je svoj novi EP i to za Banoffee Pies. Autor se kao i inače fokusira na ritmičku strukturu uz izraženo odsečne basove i sve to upotpunjuje uvrnutim vokalima. Ako vas zanima kako zvuči elekronska poezija sa ritmovima koji su usklađeni poput stihova, na pravom ste mestu.

Ceo EP

3. V/A – Cache 02 (SVBKVLT)

Ako još niko nije uveo izraz „kriza druge kompilacije“ onda ćemo ga mi upotrebiti kao najbolji opis Cache 02 koji je izašao prošlog meseca na šangajskom SVBKVLT-u. Pred vama je 14 traka dobro poznatih imena, koja su 2019. tokom koje je izašla prva kompilacije pod ovim imenom bili autori sa najsavremenijim producentskim pristupom. Možda se ta šangajska oštrica pomalo istupila, ali sigurno je da smo imali prevelika očekivanja od ovih utemeljivača kineske andergraund elektronike. Nesporno je da se radi o timu koji uvek donosi pobedu, ali ovoga puta mu fali ludačka energija koja je karakterisala kompilaciju od pre dve godine. Šta vi mislite?

Cela kompilacija

2. Various Compilation Vol. 2 (kepasaparadoks)

Kažu kad god mislili da nešto radite najbolje na svetu, postoji neki mali Kinez koji to radi bolje od vas. U ovom slučaju to nije tačno. Nimalo navijački kažemo da je naša ekipa uradili znatno bolji posao od kineske muzičke vrhuške. Druga kompilacija kepasaparadoksa na čijem je čelu naš Cuban Chamber of Commerce je nešto najbolje što se desilo na domaćoj sceni u ovoj godini. Kepasaparadoks ovom kompilacijom proslavlja prvu godinu postojanja ugostivši neka od najznačajnijih imena u svetu. Rame uz rame sa našim Andriom i Feloneezijem na kompilaciji se nalazi već pomenuti Cassius Select kao i Ani Klang, ABADIR, J Sliwa, Djoser, Hanah, Hence Therefore, Joe Craven, SHALT i Dave N.A. Veliki broj krajnje impozantnih imena na jednom mestu možda su najbolja najava za ono što tek možemo da očekujemo od našeg kolektiva u narednom periodu. Sa ponosom vam predsavljamo 12 razarača klupskih podijuma s kojima je možda najbolje da započnete 2021. godinu!

Cela kompilacija

1.ESTHER – Pantome (POLAAR)

„Da su obale reke Stiks imale himnu, nesumnjivo bi je bilo u ovom EP-u“, piše u opisu izdanja Pantome mlade francuskinje ESTHER. I zaista je tako, jedinstvena estetika ovog EP-a sigurno će vas zavesti svojim zamršenim ritmovima. ESHTER je pre par meseci počela da sarađuje sa POLAAR-om sa izdanjem Hedon Hack, a sada je samo nastavila da nam pruža ultra moderan, žanrovski neodrediv zvuk. Pomalo mračan i nasilan zvuk asocira na neku postapokaliptičnu muziku, koja ne naslućuje nikakav banalni optimizam. Da vas ne bi dalje zadržavali, uživajte u ovoj posebno biranoj muzici koja je samo uvertira za nove muzičke vragolije koje nas čekaju u novoj godini.

Ceo EP

Članak Najbolja eksperimentalna klupska muzika: decembar se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O njihovim noćnim morama, omiljenoj vožnji u luna parku i nastupu na Hali Galiju popričali smo sa Nike Eyes, Genomelectronics (GEL) i Evom Ras.

Koja je vaša omiljena vožnja u luna parku?

NIKE EYES: Pored piva najbliža zavisi     

Eva Ras: Volim da se vozim u kolima i da udaram u tuđa kola, jer sam bolestan, haha. 

GEL: Ne idemo u luna parkove otkako smo prestali da se drogiramo (svakodnevno). 

Koja je vaša najveća noćna mora?

NIKE EYES: Moja je kad pogledam u ruke da su nekako daleko i kao Kinezi koji sede na nekim kablovima dalekovodima i neki manastir u baš lošem stanju. Maja nema to.   

Eva Ras: Biti zarobljen u svetu punih čudovista. Pomislite na Silent Hill.

GEL: Među najgorim noćnim morama su keva koja zapravo nije keva, nego gadni nepredvidljivi parazit u telu keve, zubi koji jedan za drugim ispadaju u lavabo i sve one more u kojima ste dubinski nezadovoljni sobom i svetom i svesni ste da se to ne razlikuje mnogo od jave.

Opišite svoj zvuk i koje noćne more on provocira?

NIKE EYES: To su one sa običnim leptirima koji sleću sa slavine na slavinu i nečijim trudnim sestrama, koje izmiču jedna drugoj stolicu, dok se pored u toj sobi list fikusa peče na roštilju između dva druga lista fikusa na kojima je napisan predgovor za knjigu Sinji galeb   

Eva Ras: Emotivni haos, sadrži misli koje normalan covek obično ne može da podnese.

GEL:Kao da su dvojica majstora došli da vam poprave klimu, a umesto toga su napravili transdimenzionalni sintetički odašiljač koji se koristi u ritualne svrhe i pogađa u srž vašeg bića dobro ili loše, ali svakako organski. Do sad niko nije umro na našem nastupu. 

Po čemu se Hali Gali razlikuje (ističe) od drugih koncerata/događaja?

NIKE EYES: Pre svega po tradiciji, a i po imenu se razlikuje takođe.   

Eva Ras: U poređenju sa drugim svirkama na koje sam isao, Hali Gali je potpuno kao Zemlja čuda. Čisto nadrealno… i to je nešto veoma zabavno. Dođite da biste i vi tome svedočili.

GEL:Nema mnogo drugih organizatora koji bi nam prosledili ova vaša pitanja i podržali nas u nameri da odgovorimo na najgori mogući način. Ekipa koja se krije iza ovog certa i gomila ludaka koje su bukirali pravi su primer čuvenog BG psiho-šmeka. S jedne strane nam je drago što ćemo nastupati, a s druge se ne osećamo bezbedno.

Kako će izgledati vaš nastup?

NIKE EYES: Kao da smo strejt normalni i okej da smo navežbali.

Eva Ras: Dajem svoju projekciju mentalnih slika besa, tuge, kajanja i slomljenih snova. To je projekcija razocaranosti u svetu i u njemu se cuju disonantni zvukovi, izbalansirane misli i krici.

GEL: Mi inače skidamo jeftine korporativne „uplifting“ teme sa neta i onda im samo stavimo distorziju iz pakla, pa kad su nas pozvali da nastupamo nismo znali šta ćemo. Koja je to ciljna grupa? Kakav nam je appeal? Bruto-neto gross average? Teško ćemo tako. Zato smo rešili da se prepustimo trenutku pa kud nas **** odnese.

Članak HALI GALI#1: Noćne more se pojavljuje prvo na Oblakoder.