Singl „Dry out”, koji su snimili u studiju Lotos u Šentjerneju objavljen je početkom decembra. Instrumental je snimljen u jednom potezu, dok su vokale kasnije snimili zajedno s producentom Tomažem Zupančičem u njihovoj kuhinji.

Sastav čine Astrid Ana Kljun, vokali i autor teksta; Tomaž Zupančič, baritonska gitara; Luka Flegar, električna gitara; i David Nik Lipovac, bubnjevi. Spot je režirao Jaka Teršek.

Astrid Kljun je mlada umetnica koja je široj slovenačkoj publici najverovatnije poznata kao pevačica i harfistkinja. Posebnu pažnju privukla je pesmom Kostarika, dok je pesmu Dry Out, za razliku od hita Kostarika, otpevala na engleskom jeziku. Ona je akademski obrazovana muzičarka, tekstopisac, vizuelna umetnica i izvođačica, magistrirala je pevanje na Akademiji za muziku u Ljubljani.

Članak Astrid predstavlja novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovih 13 izvođača su nam se najviše vrteli u plejerima u prethodnih 180 dana, a vi slobodno dodajte još nekoga koga smo zaboravili. Pesme su, naravno, poređane abecednim redom, a za drugačiji poredak sačekaćete kraj godine.

Astrid – Kostarika

Ranije je bilo nekako normalno da, kad nazovete pesmu po nekoj ostrvskoj državi u karipskom delu sveta, ta ista pesma bude lagana, letnja, sa ritmovima koji odgovaraju njenom imenu. Da li je globalno zagrevanje učinilo svoje i za muzičku industriju, ne znam, ali pesma Kostarika ne zvuči kao da dolazi odatle, već je napucana masnim gruvom i određenim misticizmom koji više odgovara kakvom Bristolu. Astrid radi već nekoliko godina, ali sa ovom pesmom smo rešili da je dobro upamtimo, kao i da pevušimo ono iz refrena – i ti, i ja i Kostarika…

Funk Shui – Magla

Momke iz Makedonije smo skoro intervjuisali, a i tad smo rekli kako je njihovo dugosvirajuće izdanje Nikogaš Pak verovatno nešto najbolje što smo slušali na jezicima naroda i narodnosti u proteklim nedeljama. Ipak, najveći hitovi sa albuma su singlovi iz prethodnih godina, ali ni Magla nije za bacanje. Pesma potpuno očišćena od funk uticaja, sa kojom se svrstavaju u prvi red indie rok muzičke scene, upotpunjena i sjajnim apstraktnim nadrealnim spotom, momci u nekoliko minuta objašnjavaju zašto jednostavno morate da ih slušate.

Idem – Par puta godišnje

Porto Morto možda nema odgovarajuću pesmu iz ove godine koju bismo mogli da pomenemo, ali je zato uvaženi član ove ekipe, Antun Aleksa, koji se predstavlja kao Idem, rešio da izbaci nešto svoje i drugačije, mimo otkačene ekipe sa kućama na glavi. Sama pesma je dosta drugačija od onoga što Idem radi sa matičnim bendom, mnogo više je pop i na tragu gitara devedesetih, tako da će je prihvatiti i starija ekipa kojoj se sve novo gadi, ali opet – i mladi koji će prepoznati sve one probleme u tekstovima koji ih se tiču. 

Joker Out – Carpe Diem

Voleli je ili ne, Evrovizija ovde i dalje diktira tempo popularnosti mainstream pop muzike Srbije i regiona, u kojoj određeni izvođač može da pokupi i deo kolača slave, koji mu se ne pruža u ostatku godine. Pravi pobednici ove godine sa ovih prostora (ne računajući Let 3, koji su odavno afirmisani) jesu Joker Out, mladi Slovenci, kojima je Srbija dala douze points. Daleka braća od tetke naših Buč Kesidija su, zvukom, stasom i energijom začas osvojili ove prostore, i tek će rasti njihova popularnost.

Klinika Denisa Kataneca – Srećko iz zemlje Trećeg svijeta

Najtoplija priča iz 2023. godine dolazi iz Klinike Denisa Kataneca i sa albuma Kao Zla kor, o čoveku koji čeka svog psa, kog je usvojio iz Srbije, ali kako je nastupila korona, tako su stigli i administrativni problemi, koji su se gomilali i gomilali, što je uzrokovalo to da pas čeka mesecima na svog čoveka. A čovek je čekao samo ono što u njemu vidi pas, kako kaže tekst. Vrhunac storytelling-a za 2023. i to ne samo za ovaj region, i ne samo za one koji imaju svoje dlakave prijatelje na povocu pored sebe.

Litl Itali – Halo

Iz Zagreba 2023. godine, stiže trip hop pesma na tragu 1993. godine, u kojoj se spajaju Portishead, Twin Peaks, ali i kultni film iz osamdesetih, Ritam Zločina. Ivan Šćapec, vođa benda Seine, u svom novom izdanju pravi sumornu klackalicu emocija, koja je toliko retro da se u konačnom proizvodu postavlja kao nešto najmodernije sa ovih prostora. Pravi sleeper hit koji zaslužuje više pregleda i slušanja.

Lelee – Nestaješ

Bend Lelee, što zbog državljanstva svojih članova (od Slovenije do Makedonije), što zbog samog zvuka, izgleda kao da se Jugoslavija nikad nije raspala, već da je jaka scena osamdesetih sa ovog podneblja nastavila da se širi i razvija sa svim mogućim uticajima moderne muzike sveta. Pesma Nestaješ sa svojim neparnim ritmovima, ali i čudnovatim melodijama koje lelujaju između psihodelije i etna, upravo možda i najbolje pokazuje kako ovaj bend treba, i kako želimo da zvuči.

Lakiko – Ovce

Tamo gde se ozbiljna muzika etno usmerenja sreće sa pop sentimentom i alternativom, tamo živi i radi Lakiko. Kako slušamo muziku ove Sarajke, tako je sve više volimo i sve više nam se otkriva, pa tamo gde je na početku bio samo ranjivi glas i violončelo, nakon petnaest slušanja nastaje orkestar i setna harmonija. Pesme su duboko političke, i svakim novim slušanjem ćete zacementirati novu sliku sebi pred očima. Nije za svakodnevno konzumiranje, ali ne mora sve da bude spotify flavour of the month.

Macha Ravel – Tango

Muha nam se pre neku godinu prvi put ukazala na hip-hop/rnb sceni regiona, iako je imala ovo savršeno „kršteno“ ime koje joj stoji u ličnoj karti, a koje je u startu trebalo da koristi kao umetničko. Danas, kao Macha Ravel, predstavlja svoju viziju modernog rnb-a, koji čeka da ga otkrije mnogo veća količina ljudi od ovog našeg padavičarskog dela sveta, a kuća kao što je Bassivity će u tome svakako pomoći. Tango, kao večna inspiracija mnogih muzičara, i ovde se pokazao kao pravi pogodak.

nemanja – Korzika

Verovatno najrasplesaniji orkestar sa ovih prostora, koji svih 365 dana u godini uspeva svojim zvukom da isporuči leto. I trećim albumom su pokazali da nisu u stanju da štucnu, sapletu se i naprave grešku, već da samo voze kroz predele tropske muzike raznih meridijana. Sa prvim singlom su nas odveli u diskoteku Korzike, u kojoj ljudi sa vrlo malo odeće i džin-tonikom u ruci plešu do jutra.

Noviot Pochetok – Crno-Belo/Black-White

U trenutku kada je underground punk u svetu prihvatila hipsterska publika, imamo situaciju da do skoro podrumski bendovi, poput Turnstile ili Soul Glo slušaju sva kul bruklinska deca sveta, lepo je da se i na Balkanu pojavljuju odgovori. Noviot Pochetok je dovoljno old school da mu niko ništa ne zameri, a dovoljno moderan i iz ove godine da ga too cool 4 school deca prihvate i slušaju na svojim mobilnim telefonima u skejt parkovima širom regije. A Crno-Belo je prava himna od koje treba da krenete, ako niste čuli za njih.

Svemirko & Peki Pele – Nosi me na duši

Gotovo smo ceo tekst uspeli da napišemo bez pominjanja izdavačke kuće Više manje zauvjek, i onda, evo skoro pred kraj, dueta koji je obradovao sve fanove indie disco popa sa one strane Drine. Svemirko se približio zvuku koji je lansirao Peki Peleta u orbitu pre koju godinu i napravio letnji hit usred zime. Očigledno su dva momka iza ove pesme probudili najbolje jedan u drugome, tako da nemamo ništa protiv da odrade i celo zajedničko dugosvirajuće izdanje. Jako dugo smo nosili ovu pesmu na duši, pomalo zaboravili na nju, pa evo sad ide odličan period kada bi joj se valjalo vratiti još jedanput.

Vojko V – Tour Life

Za neke je genije, neki ne mogu da ga smisle. Neki uživaju u njegovoj stend ap hip-hop komediji, a neki umiru od krindža kad ga čuju. Vojko je izbacio svoj drugi album, Dvojko, imao hitove, imao i par promašaja, međutim, ono što je retko ko uspeo da ospori  je poslednja stvar sa albuma, od celih 20 minuta, koji predstavljaju audio zapis njegove prethodne turneje i (lažnog) freestyle-a koji je izvodio u svakom mestu koji je posetio. Kada slušate ovu pesmu, prvo pomislite „gde je krenuo, bre, ovaj“ i „je l’ on normalan“, ali negde oko šestog ili sedmog minuta, počinjete da shvatate da prisustvujete nečemu apsolutno nesvakidašnjem, što će zauvek ostati upisano u istoriju muzike ovdašnjih naroda.

Članak Najbolje regionalne pesme prve polovine 2023. godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako bi opisala svoj muzički stil?

Astrid: Veoma je raznolik, intuitivan, organski. Trenutno se najviše identifikujem sa alternativnom muzičkom scenom. Kostariki smo pripisali „alternativni pop“, a pesma koja sledi biće mnogo življa, sirova, trash. Sa njom ćemo putovati u vodama alternativnog pank-roka, pomešanog sa elektronikom. Najviše me umiruje činjenica da Tomaž i ja uvek polazimo od sebe, ne stvaramo umetnost sa bilo kakvim planom ili da bismo bilo koga impresionirali. Stvari se jednostavno dešavaju i mi pravimo mesta za njih.

foto: Tara Caruso Bizjak

Pevaš na različitim jezicima, zašto?

Do sada su nacrti tekstova uvek nastajali tokom improvizacije. Verujem da zaista nemam svestan uticaj na ono o čemu ću pisati, a kamoli na kom jeziku će se kompozicija odvijati. Ali, priznajem da me je srpsko-hrvatska jezička mešavina iznenadila. Došla je iznenada i baš sam se obradovala zbog toga. Možda zato što imam srpske korene, ili je možda pisanje na ovom jeziku za mene bio samo izazov, a možda sam tek na prvim akordima koje mi je Tomaž svirao na Rodosu osetila da bi srpsko-hrvatski tekst išao uz to.

Od čega zavisi na kom jeziku ćeš pisati pesme?

Uvek sam pisala na engleskom jeziku, tu sam se osećala kao kod kuće, uglavnom zbog muzike koju sam slušala od detinjstva. Prvi pokušaji pisanja na slovenačkom bili su rep tekstovi, sve ostalo je bilo prilično tužno. Inspiracija za prvu kompoziciju na slovenačkom, Črno pero, došla je dok sam čitala knjigu na plaži na ostrvu Brač. Mogla bih da kažem da su uglavnom knjige ono što me inspiriše za tekstove. Dok sam pisala drugu numeru sa EP Triptih, čitala sam rečnik, jer sam odlučila da većina teksta bude napisana na slovo „b“ i „d“, jer sam želela da ilustrujem tehno ritam u klubu. Mislim da sam kao ličnost inspirisana samim životom i svom umetnošću koju sam već uspela da vidim, čujem i osetim za ovo kratko vreme mog postojanja na planeti. Pre svega, želim još jednom da istaknem da verujem rečima koje se iznenada pojavljuju u mojoj glavi. Stekla sam naviku da ih što pre zapisujem ili snimam. Tomaž me već poznaje – kada počnem da mašem rukama i da vičem „Tomi, snimi“, njegov prst je već na dugmetu za snimanje.

Ko su ti muzički uzori?

Na ovo pitanje ću odgovoriti malo drugačije – moji uzori zapravo potiču iz sveta umetnosti uopšte. Volim ovo pitanje i uvek mu se radujem, jer mogu bar malo da odam počast ljudima koji su me nesvesno mnogo naučili o umetnosti. Zbog toga bih među uzore ubrojila muzičku grupu Radiohead, zbog njihove bogate zvučne i vokalne interpretacije. Kada je o pisanju tekstova reč, uvek su me inspirisali ljudi koji nisu pisali na prvu loptu, pesnik Džim Morison, Tom Jork, eterični Robert Plant, Ejmi Vajnhaus. Uvek sam volela Bili Holidej. Ako bih morala da izaberem jednog muzičara koji je radikalno uticao na moj umetnički put, to bi svakako bio Dejvid Bouvi. Nisam mislila da ću ikada slikati i praviti kolaže, dok nisam pročitala njegovu autobiografiju, koju sam dobila za rođendan. Od svih poklona koje sam dobila u životu, najviše pamtim knjige. Među filmskim stvaraocima, do sada me najviše ganula umetnost Stenlija Kjubrika, Vesa Andersona, Larsa fon Trira. Zbog La Grande Bellezza Paola Sorentina, ja zapravo režiram. Volim istoriju umetnosti, među svoje omiljene umetnike ubrajam Maksa Ernsta, Oskara Kokošku, Ernsta Ludviga Kirhnera, Anrija Matisa, Ežena Delakroa… ovaj drugi je inspirisao treći deo Triptiha svojim delom Sardanapalska smrt.

Marina Abramović – Nikada ne smem da je zaboravim.

I Tomaž Zupančič, koji je moja večna inspiracija.

Astrid i Tomaž, foto: Jan Pirnat

Sama si režirala spotove za Devojke i Kostariku, zašto baš za te dve numere?

Pošto su Devojke bile zamišljene kao uvod u album koji ćemo objaviti krajem 2023. godine, nisam planirala spot. Ne sećam se tačno zašto sam odlučila da ovo bude pesma koju ću prvi put producirati i režirati, samo znam da je ideja došla iz vedra neba, dok sam se tuširala. Definitivno su slučajni susreti sa prijateljem koji je neverovatan reditelj sa kojim sam zaista želela da radim, ali on nikada nije imao vremena, doveli do ovog trenutka. Kada smo se sreli po treći put, pitao me je: „Astrid, zašto ne režiraš?“.

Kostariku si objavila na Dan zaljubljenih, da li je to namerna simbolika ili se prosto tako desilo?

Kostarika je prvi projekat za koji namerno nisam odredila rok. Nije me briga da li će izaći u januaru ili februaru. U prethodnim projektima uvek sam određivala datum i svaki put je nešto pošlo po zlu i svi smo bili nervozni. Kada sam shvatila da smo radio premijeru zakazali na Dan zaljubljenih, počela sam da se smejem. Poslednji deo slagalice je sam došao na svoje mesto. Univerzum je zaista magičan, ako znate kako da surfujete njegovim talasima.

Astrid dok režira Kostariku, foto: Tara Caruso Bizjak

Kostarika je prvi deo triptiha, reci nam nešto više o tome?  

Triptih EP je projekat od tri pesme na tri jezika, za koji ću režirati tri spota. Zamišljam je kao sveto trojstvo žena – majke, kćeri i svojevrsnog višeg oličenja božanskog ženskog. Kostarika je prva od tri i predstavlja majku. Berlin će nas odvesti u zli podzemni svet, u svet u kome „zabava oslobađa“. To je izuzetno sirova, živa kompozicija na engleskom jeziku, gde sam do sada društveno najkritičnija. Mislim da je Berlin moja omiljena staza. Seme je kompozicija na slovenačkom jeziku, gde sam pokušala da prevaziđem svoja dosadašnja razmišljanja o fraziranju na maternjem jeziku. Lepila sam rečenice jednu na drugu i igrala se rečima koje naglašavaju. To je priča o konkubinama kralja Ašurbanipala, koje je razvratni vladar spalio zajedno sa svim svojim bogatstvom. To je prikaz moje omiljene slike Ežena Delakroa, Smrt Sardanapala. Mislim da će konačna slika kompozicije biti trodelna i predstavljati krunu projekta, a slušalac treba da oseti katarzu posle divljeg Berlina. Sartrova Zatvorena vrata i Maska crvene smrti Edgara Alana Poa inspirisali su koncepte. U međuvremenu je neko insistirao da previše filozofiram, ali tako je.

Pesmu Hey Julie posvetila si svojoj drugarici, a i pesma Devojke je vrlo usemrena i tekstom i spotom ka ženama, koliko ti je važno da svoje stvaralaštvo posevećuješ upravo devojkama i ženama? 

Hej Julie je posvećena mojoj prijateljici Juliani, čiji je rođendan danas, kada radimo ovaj intevrju – ko bi rekao. Spot je zapravo snimila moja majka Erika, koja je godinama i godinama dokumentovala odrastanje male Astrid i njene sestre Renate. Posvetila sam je i jednoj i drugoj – Renati i mojoj majci. Moja mama je snimila 350 GB materijala, u arhivi se nalaze najvredniji snimci, koje ću svakako koristiti iznova i iznova. Snimala je razne scene, mnogo cveća i bezbroj divnih trenutaka. Sa nostalgijom se osvrćem na ovaj period i bolno sam svesna koliko stvari odrastanje bukvalno obezvređuje. Posebno ljubav između sestara. Ne kažem da se sada ne volimo, ali niko ne voli tako iskreno i duboko kao što dete može da voli.

Primećujem da zaista mnogo mog rada potiče od ljubavi prema ženama i ženstvenosti. Mislim da to uglavnom dolazi od majčinstva. Kada sam postala majka, promenila sam se. Zaista me je usavršilo. Istovremeno, zaista se divim ženskom telu i duši, kao i osećaju za estetiku koji svaka od njih neguje na svoj, autentičan način.

Nastupićeš na ovogodišnjem MENT-u, koliko ti to kao muzičarki znači?

MENT je jedan od mojih omiljenih festivala. Pre mnogo godina kupila sam kartu i odlučila da odem na festival sama. U to vreme nisam bila majka i dobro se sećam koliko sam se osećala slobodno. Nekoliko meseci ranije dogodila se strašna tragedija, koja je ostavila ogromnu ranu na mom srcu. Kada sam otišla sama na MENT, stavila sam sebe na prvo mesto. Otišla sam da slušam upravo one koncerte koje sam želela. Nisam pričala ni sa kim, samo sam uživala. Ovo je bio jedan od ključnih trenutaka koji je doveo do oporavka. Zato je MENT festival posebno mesto za mene. Prvi put ću se predstaviti sa bendom. Prvi put samo sa originalnim repertoarom. Prvi put kao Astrid. Ne možete zamisliti koliko cenim ovaj trenutak.

Šta su ti dalji planovi?

Video za Berlin i Triptih EP u maju. Moram da nađem mesto za vežbanje sa bendom i da bude zaista lepo. Na leto bih volela da odvedem ekipu u studio na 10 dana da vidim gde nas to vodi, a onda u novembru da objavim svoj debi album. Takođe, moram da izdržim sve koncerte, da jedem zdravo, da spavam dovoljno i da budem najbolja mama mojoj Avi. Mnogo je ciljeva, a za sada imam energije. Akcija!

Naslovna fotografija: Jan Pirat

Članak Univerzum je zaista magičan ako znate kako da surfujete njegovim talasima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Astrid je aktivna na slovenačkoj sceni od 2019. godine i od tada je izbacila sedam numera – od kojih tri sa bendom Astrid in Avantgarden, Coconut, Sing to me i Črno pero. Nakon toga je promenila scensko ime u Astrid i snimila singlove Stanovanje, Tel Aviv, Devojke i Hey, Julie. 

„Kostariku” je objavila na Dan zaljubljenih i to je druga numera čiji spot je Astrid ujedno i režirala. Tekst je takođe ona pisala, a muziku i aranžman producent i multiinstrumentalista Tomažom Župančičem iz benda MRFY sa kojim sarađuje od 2020. godine. Njih dvoje će zajedno po prvi put nastupiti na predstojećem Ment festivalu u Ljubljani. Tada možete očekivati bogat, atmosferičan zvučni pejzaž i zanimljive interpretacije njihovih originalnih pesama.

Naslovna fotografija: Jan Pirnat

Članak Slovenačka muzičarka Astrid donosi novi singl – Kostarika se pojavljuje prvo na Oblakoder.