Pre projekcija publici su se obratili umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh i selektor festivala Igor Stanojević.

„Dok traje festival sve mi ovo deluje kao neki jako dugačak dan koji se nikako ne završava, nekada je dosta stresno, i poželimo da se odmorimo malo, a onda kad prođe i poslednji dan, onda počne takozvana post-festivalska depresija, koja traje dok ne počnemo da pravimo planove za novi festival.“ – izjavio je Marko Grba Singh

„Zaista je teško sada na kraju festivala sve što se ovih dana dešavalo sročiti u nekoliko reči ili rečenica. Kada spremate godinu dana festival i imate datume godinu dana unapred niko vam ne kaže da će se tokom vašeg festivala desiti neke velike stvari događaji koji obeleže čitav grad i društvo. Uprkos svemu, posebno nam znači što smo imali priliku da našim gostima predstavimo ono najbolje što Srbija danas ima“, rekao je Stanojević, najavljujući dva filma koja na različite načine govore o slobodi.

U ime Delegacije Evropske unije u Srbiji, nagradu publike, za Najbolji evropski film uručio je Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, Andreas fon Bekerat, Filipu Grujiću i Aleksi Borkoviću za film „Yugo ide u Ameriku“

Filip Grujic i Aleksa Borkovic Foto Luka Milanovic

„Veliko mi je zadovoljstvo što predstavljam Nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film. Ova nagrada ima posebnu težinu upravo zato što o njoj odlučuje publika“. – rekao je Ambasador.

„Pre svega čestitam ekipi Beldocsa koja je u izuzetno teškim okolnostima uspela da organizuje ovakav festival“ – rekao je Aleksa Borković i zahvalio se timu Beldocsa na pažnji koji posvećuju autorima.

„Nagrada publike je za mene najlepša nagrada koju može da dobije jedan film“- rekao je Filip Grujić,koji se zahvalio Beldocsu publici ali i timu koji je stajao iza ovog filma.

Film „Još uvek trčimo“ reditelja Matije Štifanića prati dvojicu studenata kamere koji dokumentuju najdužu štafetnu trku u istoriji, dugu sedamnaest dana. Kroz glas protagonista i sećanja na trenutak kada je sve počelo, film postaje priča o zajedništvu, solidarnosti i kolektivnom iskustvu.

Nakon projekcije publiku je pozdravila ekipa filma, a reditelj Matija Štifanić izjavio je:

„Ovo je pre svega priča o kolektivnoj empatiji. Osetiti energiju koja sedamnaest dana nije jenjavala nijednog trenutka bilo je neprocenjivo iskustvo. Prošli smo kroz predele kroz koje verovatno nikada ne bismo prošli i imali priliku da zabeležimo nešto zaista važno. Prvobitna ideja bila je da zabeležimo samu trku. Međutim, tokom snimanja saznali smo da je Aleksa, jedan od protagonista filma, 1. novembra 2024. bio na železničkoj stanici u Novom Sadu, na peronu u trenutku pada nadstrešnice. Tada sam shvatio da njegovo sećanje mora postati okosnica filma i da upravo kroz njegovu priču govorimo o kolektivnoj borbi koja još traje.“

Film Aleksandera Batista Kajzera „Beograd bez kompromisa“ zatvorio je 19. Beldocs, a nastao je iz želje autora da zabeleže energiju beogradske andergraund scene i ljudi koji je stvaraju.

Samuel Oswald i Alexander Baptiste Kaiser Foto Luka Milanović

„Želeo sam da napravim film o elektronskoj muzici, koja zauzima važno mesto u našim životima. Imao sam ideju, ali ne i saradnika sa kojim bih je realizovao. Sasvim slučajno, preko prijatelja sam upoznao Semjuela i svega dve nedelje kasnije došli smo u Beograd“, rekao je reditelj Aleksander Batista Kajzer.

On je dodao da ih je tokom rada posebno iznenadila otvorenost ljudi koje su upoznali:

„Nije nam bilo teško da snimamo jer su nas svi dočekali izuzetno srdačno. Pozivali su nas na probe, koncerte i druženja.“

Producent i ko-reditelj Semjuel Osvald istakao je da je najveći izazov usledio u montaži:

„Možda je najteže bilo napraviti rezove tokom montaže, jer trenutno imamo zaista ogromnu količinu materijala.”

Gotovo svi protagonisti, predstavnici beogradske andregraund scene, su izašli na binu dočekani ovacijama i dugim aplauzom publike.

U prethodnih sedam dana na Beldocsu je prikazano više od 100 ostvarenja savremene svetske dokumentaristike iz 53 zemlje, imali smo priliku da razgovaramo s autorima, da promišljamo važna pitanja i inspirišemo jedni druge.

Podsetimo, prethodong dana u Domu omladine Beograda prikazan je film Ivana Mandića „Srce kuca dva dva“,koji govori o  diskografskoj kuči „Diskos“

 „Mogu da kažem da je Diskos dao jednu platformu slobode, gde su izvođači, kompozitori i muzičari mogli dosta nesputano da stvaraju u tom kontekstu Socijalističke Jugoslavije, što je bio zanimljiv koncept i na neki način i na tržišnoj osnovi – ako je nešto bilo popularno, ulagalo se u to, a ako nije, prosto se nije dalje ulagalo, tako da se stvorila jedna vrlo zanimljiva kultura i scena.“

Srce kuca dva dva, Fotografija: Sofija Milinković

Na zadovoljstvo fanova Sofije Kopole, ali i ljubitelja mode, prikazan je film „Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli“, koji nam  je doneo lični pogled na stvaralaštvo, estetiku i unutrašnji svet jednog od najuticajnijih dizajnera savremene mode.

Gošća Beldocs je poslednjeg dana bila i Suzana Kovač, autorka filma „Tekplomatija“, film koji otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i odgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Beldocs i ove godine omogućava da deo festivalskog programa pogledate online – Beldocs Online počinje danas i traje do 2. juna do ponoći.

Naslovna fotografija: Preventer

Članak Završen 19. Beldocs festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrade 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs dodeljene su sinoć u Muzeju devedesetih. Žiriji svih takmičarskih programa nagradili su ostvarenja koja su se izdvojila autorskom originalnošću, filmskom inovativnošću i snažnim društvenim i emotivnim odjekom.

SRPSKI TAKMIČARSKI PROGRAM

Nagradu za Najbolji film osvojio je „Zalazak“ reditelja Miloša Jaćimovića.

Žiri u sastavu, Migel Eek producent i filmski stvaralac iz Španiji, Marlin Edojan (Kanada) je umetnička ko-direktorka i selektorka festivala RIDM i Nikola Stojanović,  filmski reditelj i montažer u obrazloženju kaže:

„Sa izuzetnom vizuelnom senzibilnošću i formalnom preciznošću, ovaj film pretvara gestove brige i ponavljajuće rituale u duboku filmsku meditaciju o vremenu, sećanju i krhkosti zajedničkih prostora. Kroz imerzivnu kameru i majstorsku pažnju posvećenu svetlu, ritmu i fizičkom prisustvu, film stvara iskustvo koje deluje istovremeno intimno lokalno i univerzalno ljudski. Ono što izranja nije samo portret jednog mesta, već i društva u tranziciji i načina života koji opstaju čak i dok polako nestaju. Za izuzetan vizuelni jezik i snažnu emocionalnu snagu, žiri dodeljuje nagradu filmu ‘Zalazak’ Miloša Jaćimovića.“

Nagradu za Najbolju kameru osvojila je Maša Drndić za film „Žene narodnog fronta“.

„U prostoru definisanom ljudskom nesigurnošću i ranjivošću, ova kamera postiže retku intimnost bez zadiranja. Kroz uzdržanu i duboko empatičnu fotografiju, film pretvara ovo okruženje u živi emocionalni pejzaž u kojem tela, gestovi, tišina i pogledi nose jednaku težinu. Vizuelni jezik, bez senzacionalizma, stvara slike izuzetne nežnosti i dostojanstva. Sa senzibilitetom i usklađenošću, kamera ovde učestvuje u činu solidarnosti, dajući filmski oblik iskustvima koja su tako često skrivena od pogleda. Žiri dodeljuje nagradu za Najbolju kameru Maši Drndić za film ‘Žene narodnog fronta’.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Nagrada za Najbolju montažu pripala je Mini Simendić za film „Ovaj poželjni stroj“, za koji žiri navodi:

„Kroz samorefleksivnu strukturu, ovaj film uspostavlja veze između jezika, analognog filma i sistema vrednosti, otkrivajući kako se značenje oblikuje kroz procese selekcije, prevođenja i razmene. Krećući se fluidno između lične refleksije i političkog promišljanja, montaža stvara ritam u kojem slika, zvuk i materijalna tekstura neprestano preoblikuju jedno drugo. Umesto da samo organizuje film, montaža aktivno preispituje same uslove komunikacije, migracije i umetničke produkcije. Za rigoroznu upotrebu montaže kao sredstva mišljenja, žiri dodeljuje nagradu za Najbolju montažu Mini Simendić za film ‘Ovaj poželjni stroj’.“

Specijalno priznanje dodeljeno je Ivani Todorović za film „Žene narodnog fronta“.

„Za dubok i saosećajan prikaz zajedničkih iskustava žena, film stvara prostor u kojem ranjivost postaje kolektivna snaga. Smešten u intimni svet bolnice, on pretvara lična svedočenja u univerzalno promišljanje ženskog tela, sećanja, traume i otpornosti. Sa iskrenošću, toplinom i emocionalnom preciznošću, autorka oblikuje duboko humano delo koje poziva na empatiju među generacijama i potvrđuje tihu, transformativnu isceliteljsku moć međusobnog slušanja. Specijalno priznanje dodeljuje se Ivani Todorović za film ‘Žene narodnog fronta’.“

MEĐUNARODNI TAKMIČARSKI PROGRAM

Nagradu za Najbolji film čiji je pokrovitelj DOX TV, žiri u sastavu (Ana Martinoli, producentkinja i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Radiša Cvetković, pomoćnik direktora (izdavaštvo i prikazivačka delatnost) i upravnik biblioteke u Jugoslovenskoj kinoteci, Sobolč Sironji (Mađarska) dodelio je filmu „Ono što treba činiti“, Srđana Kovačevića.  Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 2000 EUR. 

„Film ‘Ono što treba činiti’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da složene društvene i političke procese pretoči u duboko ljudsku i emotivno preciznu filmsku priču. Bez pojednostavljivanja i bez ideološke patetike, autor gradi prostor u kojem pitanja rada, dostojanstva, solidarnosti i kolektivne borbe postaju univerzalna i urgentna.

U vremenu rastuće nesigurnosti, erozije radnih prava i sve izraženijeg osećaja društvene fragmentacije, ovaj film podseća da političnost dokumentarnog filma ne proizlazi iz parole, već iz pažljivog i odgovornog pogleda usmerenog ka ljudima čiji se glasovi najčešće potiskuju na margine društva.

Posebna vrednost filma leži u njegovoj sposobnosti da svakodnevne situacije pretvori u snažan prikaz mehanizama moći, ali i mogućnosti zajedništva i otpora.“ – stoji u obrazloženju članova žirija 

Specijalno priznanje pripalo je filmu „Srebro“, Natalije Konijarc, za koji žiri navodi:

„Film ‘Srebro’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da izuzetno hrabro iscrpljivanje i preživljavanje pretvori u snažnu refleksiju o odnosu čoveka, prirode i sistema koji neprekidno proizvode nejednakost.

Autor ne pristupa temi rudarenja kao ilustraciji društvenog problema, već kao prostoru u kojem se prepliću istorija eksploatacije, nasleđe kolonijalnih i ekonomskih odnosa moći, ali i svakodnevna borba ljudi da sačuvaju dostojanstvo i osećaj pripadnosti.

Za izuzetnu vizuelnu artikulaciju, sposobnost da kroz precizan filmski jezik spoji lično i političko, lokalno iskustvo i univerzalna pitanja savremenog sveta, posebno pohvaljujemo film ‘Srebro’.“

Drugo Specijalno priznanje osvojio je film „Borovnica bluz“ Andrés Livov.

„Film ‘Borovnica bluz’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da kroz nešto sasvim obično kao sezonsko branje borovnica izgradi nežnu, slojevitu i humanu filmsku priču o radu, pripadanju i otpornosti. Reditelj posmatra ljude različitih generacija u meditativnom, ali i teškom radu na poljima oko kojih su izgrađeni mitovi i gde se lične priče pretvaraju u širu sliku zajednice koja okuplja radnike iz celoga sveta.

Odnos čoveka prema prirodi razvija se u magičnoj melanholiji u kojoj postoji važna, duboko optimistična nota da čak i iz pepela prošlosti možemo pronaći put ka plodnoj i zdravoj budućnosti.“ – zaključuju članovi žirija.

TAKMIČARSKI PROGRAM KRATKOG FILMA

Nagradu za Najbolji kratki film osvojio je film „Žene narodnog fronta“ (The Divine Feminine), a obrazlažući svoju odluku članovi žirija (Šon Parnel(Australija), Maksim Sirlan, filmski stvaralac iz Moldavije, Ana Žugić, rediteljka i montažerka) navode:

„Ovogodišnja selekcija kratkih filmova okupila je duboko lične priče koje otvaraju veoma važna pitanja o društvu u kojem živimo. Nije bilo lako doneti odluku o pobedniku, ali jedan film je na nas ostavio posebno snažan utisak.

Zahvaljujući spoju emocionalne iskrenosti i izuzetne filmske preciznosti, ovaj film u kratkoj formi uspeva da se obrati različitim generacijama i da otvori dijalog o temama koje često ostaju u tišini. Izabrali smo ovaj film jer verujemo da je snažan podsetnik na to koliko je važno da zaista vidimo jedni druge.“

Specijalno priznanje dodeljeno je filmu „Ferrari Studentski Grand Prix“.

„U vremenu urušavanja demokratije i rastućeg straha, ovaj film donosi nadu i inspiriše otpor. Sa izuzetnom hrabrošću i jasnoćom, beleži generaciju koja odbija apatiju i umesto nje bira kolektivnu akciju. Kroz energiju, ranjivost i odlučnost mladih ljudi, film nas podseća da demokratija opstaje samo onda kada se brani – glasno, javno i zajedno. Duboko povezan sa duhom aktuelnih studentskih protesta u Srbiji, ovaj rad postaje više od filma: on je svedočanstvo građanskog buđenja i snage solidarnosti.

‘Studenti će pobediti.’“ – stoji u obrazloženju žirija.

VATROMET TAKMIČARSKI PROGRAM

Žiri koji su činili Ana Vučković, novinarka Radio Beograda 2,  ruski reditelj i direktor fotografije Nikolay N. Viktorov i Aleksandra Sekulić, urednica programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju doneli su sledeću odluku:

Nagrada – Kako slušati fontane
„Transformacija javnog prostora razotkriva sudar prošlih estetika i vizija društvenog prostora, suočenih s nametljivim obećanjima novog poretka koji nemilosrdno gazi naše živote. Ovaj proces se odvija kroz pažljivo oblikovanu zvučnu naraciju, koja otkriva elemente dubinske infrastrukture, koju ne vidimo, ali presudne za naše kretanje i doživljaj dinamike javnog prostora u filmu koji se postepeno razvija u filmsku poeziju.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Specijalno priznanje – Pamćenje
„Snažna filmska potvrda suočavanja s ratnom traumom i otpor kontinuiranoj normalizaciji ratnog razaranja u svetu, koja se upravo dešava. Korišćenjem originalne i inovativne metodologije koja spaja metaforički sistem dečije vizualizacije i mašte, filmsku erudiciju i arhivske materijale, film oblikuje snažno i potresno iskustvo sećanja.“ – navodi se u obrazloženju.

METEORI TAKMIČARSKI PROGRAM

Žiri u sastavu Jelena Maksimović, montažerka i rediteljka, Temra Pavlović, rediteljka i  Maida Gruden, istoričarka umetnosti doneo je sledeće odluke:

Specijalno priznanje osvojio je film „Kukata Miti“, Danijela Kotera.

„Za ovo hrabro filmsko ostvarenje čija složena i precizna struktura, kroz ponavljanje, parafrazu i razliku, propituje surovosti krčenja šuma na tri kontinenta.

Dodeljujući ovo Specijalno priznanje, pitamo se – ako je šuma istovremeno resurs i srodnik, saučesnik i utočište, mogu li glasovi biti i milovanje i rana, kada se upisuju u tela koja ih proizvode?“

Nagradu za Vizuelnu i narativnu inovaciju osvojio je film „Besane noći“, rediteljskog dvojca, Federika Kamarate i Filipa Foskarinija.

„Za doslednost pažljivog pristupa i formalnu posvećenost, u kojoj tama postaje prostor slojevite teksture i kompleksnosti. Boraveći uz grupu krijumčara na granici Evropske unije, film odbija onu vrstu osvetljenja koja bi njihovu ranjivost izložila reduktivnoj čitljivosti. Odlukom da granicu ili migrante ne postavi u prvi plan kao likove, film se uzdržava od pretvaranja žrtava u počinioce – otvarajući umesto toga naraciju dubljeg saosećanja. Ostajući veran isključivo dostupnom svetlu, ostavlja prostor da se vidi i sluša.“

TEEN 

U okviru TEEN selekcije o nagradama je odlučivao tinejdžerski žiri u sastavu Ljubica Popović, Aćim Vasić, Ana Radosavljević i Andrea Ivković.

Specijalno priznanje u TEEN selekciji dodeljeno je filmu “Yugo ide u Ameriku”, autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića, jer je, po mišljenju žirija, izvor nade za zajedničkim i skladnim životom balkanskih naroda.

“Lisica pod ružičastim Mesecom”, Merdada Oskuja i Soraje osvojio je nagradu za najbolji film u TEEN selekciji.

U obrazloženje žiri je naveo sledeće: “Film je na nas ostavio najveći utisak zbog težine poruke koju prenosi, a i pored toga sve prisutne umetnosti kroz koju protagonistkinja pronalazi svoj izraz, beg i spas…uz sve to neosporna hrabrost pomoću koje se film razvija je razlog zašto je najbolji dokumentarni film Teen programa “Lisica pod ružičastim Mesecom.”

NULTI DAN

O najboljem filmu u selekciji Nulti dan odlučivao je žiri u sastavu Hana Fifa, Emilija Vuković i Vid Radičević, koji su publici saopštili odluku o pobedničkom filmu.

U selekciji “Nulti dan” pobedio je film “Plaža za dame“ rediteljke Margo Furnije.
“Ovaj film, osim svoje estetske i pripovedačke unikatnosti ostavlja nešto izuzetno značajno, nadu. I podseća da život ne prestaje posle određenog rođendana, i naravno, da je na moru sve lakše, pa i susretanje sa prošlošću.” – obrazložio je žiri. 

Dodelom nagrada u Muzeju devedesetih, Beldocs je još jednom potvrdio svoju posvećenost autorima koji pomeraju granice dokumentarnog filma i otvaraju prostor za važne društvene, političke i lične teme savremenog sveta.

Danas je poslednji dan 19. Beldocsa. Festival se svečano zatvara u bioskopu Tuckwood Cineplex,  kada će biti uručena i Nagrada publike za najbolji evropski film Međunarodnog i Srpskog takmičarskog programa čiji je pokrovitelj Delegacija Evropske unije u Srbiji, a potom će biti prikazana dva filma: „Još uvek trčimo“, Matije Štifanića i „Beograd bez kompromisa“, Aleksandera Batista Kajzera. Oba filma imaju svetske premijere na Beldocsu i nakon prikazivanja publika će imati priliku da razgovara sa autorima.

Foto: Luka Milanović

Članak Dodeljene nagrade 19. Beldocs festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

 Žene Narodnog fronta, film Ivane Todorović, sniman u beogradskoj Dnevnoj bolnici GAK „Narodni front“, istražuje žensko telo i iskustvo kroz različite životne faze, osvetljavajući njegovu fragilnost i snagu, kao i tihe veze solidarnosti i podrške među ženama. 

Darijine noćne frajle (Daria’s Night Flowers) je film Marjam Tafakori (Maryam Tafakory) koji kroz poetsko-arhivski pristup gradi fragmentarnu priču o zabranjenoj ljubavi i potisnutim ženskim glasovima u postrevolucionarnom Iranu. Film istražuje načine na koje se žensko iskustvo briše, preoblikuje i ponovo pojavljuje u uslovima represije. U toj slojevitoj mreži slika i značenja, intimno i političko se neprestano prepliću, otvarajući prostor u kojem se želja i zabrana istovremeno artikulišu.

Lavanda, film Mateje Raičković, predstavlja ličnu dokumentarnu filmsku artikulaciju, odnosno ispovest o iskustvu seksualnog nasilja, kao i dugom procesu suočavanja sa traumom. Kroz fragmente sećanja, razgovore i prizore iz prirode, film prati put od ćutanja i potiskivanja do izgovaranja i prihvatanja. U fokusu ovog filma je proces isceljenja i ponovnog uspostavljanja identiteta, kao i pitanje kako se trauma prenosi kroz vreme i odnose.

Lisica pod ružičastim Mesecom (A Fox Under a Pink Moon), film Mehrdada Oskueja (Mehrdad Oskouei) i Soraje (Soraya), prati višegodišnji proces odrastanja mlade avganistanske umetnice koja pokušava da napusti Iran i ponovo se spoji sa svojom majkom u Austriji. Kroz lične snimke, umetničke radove i dokumentovanje svakodnevice, film gradi slojevit portret života obeleženog migracijom, nasiljem i otporom. Umetnost postaje prostor preživljavanja, ali i način da se iskustvo gubitka, straha i nade oblikuje u sopstveni jezik.

Usnule je film Sare Ećimović koju u eksperimentalnom i minimalističkom ključu prati odnos dve devojke u prirodnom ambijentu, gde se granice između bliskosti, tišine i emocije postepeno rastvaraju. Odnos između likova ostaje otvoren i neodređen, oblikovan gestovima, pogledima i pauzama, dok prostor postaje nosilac unutrašnjih stanja. Ovaj kratkometražni film se pretežno oslanja na atmosferu, svetlo i ritam prirode, a manje na klasičan, tradicionalni narativ.

Zauvek Barbara (Barbara Forever) je arhivski bogat dokumentarni film koji istražuje život, rad i nasleđe Barbare Hamer, pionirke nezavisnog kvir filma. Koristeći obilje arhivskog materijala i ličnih priča, film osvetljava njen rad u kontekstu feminističkog i aktivističkog pokreta, brišući granice između umetnosti i političkog izraza. Barbara Forever je intiman i slojevit omaž autorki koja je sopstveni život pretvorila u umetnički i politički čin, ostavljajući dubok trag u istoriji kvir filma. U režiji Brajdi Okonor (Brydie O’Connor), ovaj film imao je premijeru na Sandensu, gde je nominovan za nagradu žirija.

Bojim se ljepote, u režiji Jelene Medić prati žene u zrelijem životnom dobu koje pohađaju školu glume. Ove žene kroz scenski rad preispituju sopstvene identitete, uloge i viđenje sebe. Kroz rad sa telom, glasom i izvođenjem, film beleži trenutke nesigurnosti, oslobađanja i transformacije. U središtu je lik Andree Latinović-Erak, čiji proces započet na časovima glume zapravo postaje okvir za širu priču o ponovnom osvajanju vidljivosti i lične slobode u kasnijoj životnoj fazi.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica.

Ulaznice je moguće kupiti na sajtu festivala.

O Beldocsu

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

Za više informacija posetite www.beldocs.rs, kao i naše kanale na društvenim mrežama: Instagram, Facebook, YouTube i X.

Članak Ženski glasovi na 19. Beldocsu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od opservacionih prikaza divljine i klimatski ugroženih staništa, preko intimnih etičkih i ličnih preispitivanja, do institucionalnih i svakodnevnih praksi koje oblikuju interakciju između ljudi i životinja, filmovi koji dele temu donose slojevite i vizuelno snažne dokumentarne priče koje promišljaju ovu kompleksnu vezu u savremenom svetu.

Medved davež (Nuisance Bear), film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana (Gabriela Osio Vanden, Jack Weisman) iz 2026. godine, smešten je u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Jedan medved, čija tradicionalna migraciona ruta sve češće vodi u naseljena područja, dolazi do direktnog susreta sa svetom ljudi. U takvim okolnostima, nekada opasni predator sada biva označen kao davež, pri čemu su autori svesno zašli u ironiju. 

Ova jednostavna, a snažna premisa, donosi slojevit i vizuelno upečatljiv prikaz narušenog odnosa između čoveka i divljine, u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i gubitka prirodnih staništa određenih vrsta. Pri tome otvara pitanje granica između prirodnog i društvenog poretka, kao i odgovornosti za prostor koji ljudi i životinje dele.

Glas naratora, pripadnika Inuit zajednice, dodatno produbljuje perspektivu kolonijalnog nasleđa, odbijajući da ponudi jednostavne odgovore ili moralne zaključke, čime izmiče konvencijama klasičnog filma o prirodi.

Nakon svetske premijere na Sandensu (Sundance Film Festival), gde je nagrađen Velikom nagradom žirija za američki dokumentarni film i privukao pažnju međunarodne publike i kritike, Medved davež će imati srpsku premijeru na Beldocs-u.

Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady), prati grupu tinejdžera koji dane provode u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućem pejzažu arktičke Norveške, suočavajući se sa izazovima koji prevazilaze institucionalno obrazovanje i vode ih ka ličnom razvoju i samospoznaji.

Na suptilan i promišljen način, autorke oblikuju priču o odrastanju u neposrednom kontaktu sa prirodom. U središtu su mladi koji kroz život u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, ali i razvijaju dublje razumevanje sebe i okoline. Iskustvo tih mladih ljudi oblikuju međusobni odnosi, mentorska podrška, ali i snažna veza sa životinjama koje postaju ravnopravni učesnici ovog procesa sazrevanja.

Kroz pažljivo izbalansiran odnos između ljudskih i životinjskih perspektiva, Narodne priče istražuju kako bliskost sa prirodom i drugim bićima utiče na emocionalni razvoj, osećaj pripadnosti i lični identitet. U tom prostoru između discipline i slobode, izolacije i zajedništva, odrastanje se oblikuje kao proces koji prevazilazi individualno iskustvo i postaje deo šireg, gotovo ritualnog odnosa prema svetu. 

Film Narodne priče je deo programske celine Teen na ovogodišnjem Beldocs festivalu, u okviru koje su mladi selektori iz cele Srbije birali filmove za svoje vršnjake. 

O mačkama i ljudima (Cats & Humans), film Sunčice Ane Veldić, prati autorku i veterinarku tokom putovanja duž hrvatske obale i ostrva van sezone, gde učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije slobodnih mačaka. Kroz susrete sa ostrvljanima, razgovore sa aktivistima za prava životinja, ali i ličnu priču koja dotiče odnos prema ženskom telu i pitanju potomstva, film spontano otvara složena etička pitanja suživota ljudi i životinja i dugoročnih posledica intervencija u prirodi.

U početku uverena u etičku ispravnost svog rada, autorka se suočava sa kritikama koje pokreću njeno dublje preispitivanje sopstvene profesionalne i etičke pozicije.

Strašila (Scarecrows), film Lajle Pakalnine (Laila Pakalniņa), dokumentaristički je pogled na svakodnevni rad runway rangers službe na aerodromu u Rigi.

Film prati specijalizovane radnike zadužene za bezbednost avionskog saobraćaja kroz kontrolu prisustva ptica i drugih životinja na pisti, smeštajući njihovu svakodnevnu poslovnu rutinu u prostor stalnog susreta prirodnog i infrastrukturnog. Ovaj aerodromski vestern prikazuje suživot dve vrste koje se kreću sopstvenim, ali međusobno neusklađenim putevima.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na BELDOCSU saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

O Beldocsu

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

Foto: Promo, ustupljeno na korišćenje

Članak Granice suživota: Čovek i životinje u savremenom dokumentarnom filmu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Yugo ide u Ameriku prati mlade prijatelje iz Srbije koji kreću na putovanje od Njujorka do Los Anđelesa u legendarnom Yugu, kultnom automobilu iz osamdesetih godina. Od simbola industrijskog ponosa, preko objekta podsmeha, do ponovnog rađanja u vidu neočekivanog predmeta nostalgije, Jugić je, čini se, neodvojivi deo balkanskog etosa. Kroz niz nepredvidivih susreta i situacija na putu, film se razvija kao topla priča o sudaru kultura, ali i o univerzalnoj potrebi za povezivanjem.

U središtu filma nalazi se samo putovanje, koje prerasta u lično i generacijsko iskustvo. Za autore i njihove saputnike, rođene tokom devedesetih godina, vožnja kroz Sjedinjene Američke Države postaje način da se sagleda sopstveni identitet, ali i nasleđe koje je mestom rođenja postalo deo njihovih ličnosti. Kroz susrete sa ljudima različitih životnih priča, ali i stalne tehničke izazove koje donosi vožnja automobila bez savremenih pogodnosti, film otkriva ne samo apsurd i komiku koja proizilazi iz situacija, već i dublje slojeve istorijskih i kulturnih veza između Balkana i Amerike.

Koristeći dinamičnu naraciju i neposredan autorski pristup, Yugo ide u Ameriku postavlja pitanje da li je mit o najgorem automobilu na svetu zapravo samo proizvod različitih percepcija, ali i kako jedan predmet može vremenom prerasti u simbol identiteta i kolektivnog sećanja. Istovremeno, film funkcioniše kao omaž jednoj epohi, ali i kao savremena priča o prijateljstvu, putovanju i potrazi za smislom u svetu koji se neprestano i veoma brzo menja.

Film će imati regionalnu premijeru na BELDOCS festivalu. Više o ovom, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala, gde će biti moguće kupiti karte za sve projekcije krajem meseca. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. 

O Beldocsu

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

Foto: Aleksa Borković

Članak Film Yugo ide u Ameriku otvara 19. Beldocs  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnje izdanje donosi više od 100 filmova različitih formata i trajanja, uključujući i inovativna VR ostvarenja i video igre koje donose savremeno gledalačko iskustvo. Tematski se posebno izdvajaju filmovi koji se bave naukom i tehnologijom, migracijama, odnosom čoveka prema prirodi i životinjama, kao i biografski i muzički dokumentarci koji iz godine u godinu privlače veliku pažnju publike. Ovog puta, u fokusu su i ostvarenja koja koriste arhivske materijale i istražuju istorijske perspektive, kao i filmovi koji promišljaju ulogu medija i značaj medijske pismenosti u savremenom društvu.

Beldocs i ove godine pruža snažnu podršku domaćim autorima kroz pažljivo kuriran nacionalni program, koji beleži kontinuirani rast kvaliteta i raznovrsnosti. Festival nastavlja da neguje prostor za nove glasove i autorske pristupe, istovremeno povezujući lokalnu scenu sa međunarodnim tokovima.

Pored filmskog programa, bogat Beldocs Industry segment okupiće filmske profesionalce iz zemlje i inostranstva kroz niz radionica, treninga, panela, razgovora i master klasova. Autori će imati priliku da razvijaju i predstavljaju svoje projekte pred istaknutim mentorima i donosiocima odluka – predstavnicima festivala, televizija, fondova, distribucijskih kuća i VOD platformi.

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem zvanične internet stranice festivala, gde će uskoro biti dostupne i detaljne informacije o programu i rasporedu projekcija.

O Beldocsu

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

Naslovna fotografija: Luka Strika

Članak Devetnaesti Beldocs od 20. do 26. maja u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prethodno su se publici ispred festivala obratili: direktorka festivala, Mara Prohaska Marković, umetnički direktor festivala, Marko Grba Singh i selektor Beldocsa, Igor Stanojević.

„Čini mi se da imamo mnogo razloga da budemo zadovljni i zahvalni za ovaj Beldocs. Sale su bile pune, razgovori su bili vrlo inspirativni, gosti su bili prezadovoljni, teme aktuelne i rečeno je dosta toga. Tema zajedništva koja se provlačila u mnogim filmovima nas je podsetila, šta je to bitno i da bez saradnje i partnerstava događaji kao Beldocs ne bi bili mogući” – rekla je Mara Prohaska Marković i zahvalila se svima koji su podržali 18. Beldocs.

„Uspešno smo završili još jedno izdanje i ponosni smo na naše autore i ponosni smo na naš grad i velika je čast što je naš divni prijatelj Igor Bezinović sa nama večeras i ko nije, svakako treba da pogleda njegov film „Blokada” iz 2012. godine”. – rekao je Marko Grba Singh

„Zahvaljujem se publici Beldocsa. Mada je ovaj festival nekako na površini prošao kao bilo koji drugi, a zapravo je bio više nego specifičan, jer smo imali situaciju da organizujemo takoreći normalan festival u okruženju koje je trenutno potpuno nenormalno i drago mi je što smo, čini mi se, svi mi zajedno još jednom pokazali da je Beldocs nešto što živi i nešto što se saživljava sa ovim narodom kojem pripadamo i zemlji u kojoj živimo. Hvala vam što ste imali razumevanja i strpljenja za nas i što ste i ove godine u ovakvom trenutku pokazali ljubav prema Beldocsu” – rekao je selektor festivala Igro Stanojević

U ime Delegacije Evropske unije u Srbiji, nagradu publike, za Najbolji evropski film uručio je Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, Emanuel Žiofre – Marku Đorđeviću za film „Iza osmeha”.

„Znamo da Beldocs ima vrlo lojalnu publiku, ali i obrazovanu, te je za nas veliko zadovoljstvo što možemo da dodelimo ovu nagradu Marku Đorđeviću, koji je napravio divan dokumentarac o nekome za koga znam da su ljudi ovde jako vezani, a to je Vlada Divljan” – rekao je Žiofre.

„Mnogo nam je drago da vam se film svideo, pošto ja nikada ranije nisam radio dokumentarni film, pa sam ovde pobegao u animaciju da bih se spasio. Drago mi je da smo uz sav trud uspeli da se makar malo približimo duhu Vlade Divljana i svim tim pesmama, koje kad se stave ispod bilo koje scene, fantastično funkcionišu. Hvala Vladi i hvala publici”. izjavio  je Marko Đorđević, primajući nagradu za Najbolji evropski film.

Pre projekcije filma zatvaranja, „Fiume o Morte!” publici se obratio i reditelj, Igor Bezinović rekavši da je velika čast što je dobio priliku da zatvori Beldocs festival i da je dirnut prepunom salom gde ljudi sede i na stepenicama i stoje sa strane.

Film na duhovit način priča priču o događaju koji se desio 1919, kada je italijanski pesnik, dendi i propovednik rata Gabrijele D’Anuncio okupirao je grad Fiume. Građani grada Fiume, današnje Rijeke, prepričavaju i reinterpretiraju bizarnu priču o šesnaestomesečnoj okupaciji svog grada u brutalno faktografskom, ali prkosno pankerskom filmskom putovanju.

Posle projekcije reditelj je razgovarao sa publikom koja je bila puna utisaka i zainteresovana da sazna nešto više o Gabrojelu D’Anunciju. Igor je između ostalog ispričao kako je shvatio da je sve što je D’Anuncio radio smatrao svojim umetničkim delom i shvatio je vremenom radeći na ovom filmu, da u istoriji sve zavisi od interpretacije onoga koji je piše.

Poslednjeg dana festivala premijeru svog dokumentarca „Ej salaši”, imala je i rediteljka, Maja Uzelac. Još jedna emotivna priča, koja je dirnula ne samo ljude koji su iz Vojvodine, što je publika nagradila velikim i dugiom aplauzom. Rediteljskim rukopisom koji spaja tradiciju, oličenu u tamburaškoj muzici, i moderni pristup dokumentarnom filmu, muzika Zvonka Bogdana preleće u sledeću epohu, a vreme o kom njegova muzika priča biće sačuvano za generacije koje dolaze. Ekipa filma koja se poklonila publici posle projekcije, otrkrila nam je da je film sniman tokom tri godine i da se radnja razvija kroz deset pesama, a svaka je praćena po jednom pričom.

„Film osvetljava po jedan aspekat ličnosti i dela Zvonka Bogdana, ali i vremena u kom je stvarao, ili još davnijeg – onog vremena o kom je pevao”, rekla je Maja Uzelac i zaključila: „Zvonko Bogdan je čuvar epohe koja je u Vojvodini postojala dugo, ali neće još dugo”

Tokom predhodnih 7 dana, prikazano je 86 filmova na deset različitih lokacija, Beldocs je ugostio mnogo autora iz celog sveta, a ono po čemu će ovaj festival biti upamćen su unapred rasprodate projekcije i pune sale za gotovo sve filmove, zato od danas od 4. juna u bioskopu Tuckwood, zbog velikog interesovanja publike, Beldocs organizuje poseban program Beldocs Hitovi – program repriznih projekcija najgledanijih i nagrađivanih filmova 18. izdanja festivala. Program možete pogledati na ovom linku: Beldocs hitovi

Kao i prethodnih, Beldocs vam je i ove godine omogućio da pogledate jedan broj filmova iz udobnosti vašeg doma. Beldocs Online počinje danas i traje do 3. juna do ponoći. 

Sve informacije dostupne su na sajtu beldocs.rs

Autor fotografija: Luka Knežević Strika

Članak Završen 18. Beldocs festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Publici su se pre početka filma obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković, umetnički direktor Marko Grba Singh i selektor Igor Stanojević.

Mara Prohaska Marković je skrenula pažnju na punoletstvo Beldocs festivala i zahvalila se partnerima i institucijama koje godinama podržavaju ovaj festival, kao što je Dom omladine Beograda, koji je i ove godine glavna festivalska lokacija, i dodala: „Zahvalila bih se i Studentskom kulturnom centru gde se dešava jedinstven program koji su sami studenti osmislili. Pozdravila bih i naše bliske saradnike iz Kulturnog centra Beograda koji su ove godine osmislili jednu vrlo zanimljivu izložbu Merlinkinih umetničkih radova i ličnih predmeta koji će biti u galeriji Artget, i to sve povodom tridesetogodišnjice filma „Marble Ass” Želimira Žilnika, autora koji je inače naša velika inspiracija i mnogo smo srećni što je i on danas ovde sa nama. U godini punoletstva često se setimo i samih početaka, tako da bih se zahvalila i osnivaču Beldocsa, Mladenu Vušuroviću, koji je pre mnogo godina raspalio ovu vatricu Beldocsa koja nas i dalje okuplja i greje“

Umetnički direktor festivala, Marko Grba Sing svojim govorom izazvao je gromoglasan aplauz: „Hteo bih samo nakratko da se osvrnem na nešto što mislim da je jako bitno, tiče se svih nas. Prošle godine smo na festivalu imali film Aleksandra Reljića „Novosadsko sećanje” o zločinima mađarskih fašista u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata. Jedan od aktera iz filma je i profesorka Marija Vasić. Ceo kolektiv Beldocsa udruženo stoji iza uhapšenih aktivista i profesora i zahtevamo da se puste na slobodu iz kućnog pritvora. Takođe, stojimo uz sve nastavnike, nastavnice, profesore i profesorke koji podnose ogroman teret i na neki način su nevidljivi heroji našeg doba. Hvala.”. – rekao je Marko.

Selektor Beldocsa Igor Stanojević u svom obraćanju je podsetio da Beldocs nikada nije bio festival koji zazire od nekih možda neprijatnih činjenica koje se dešavaju oko nas i dodao: „U jednoj borbi nikada se 100% vremena ne posvećuje samoj borbi, ponekad je neophodno napuniti svoje baterije i nadam se da će Beldocs moći da bude mesto gde ćete moći to da uradite, a to što ćete moći da pogledate neki lep dokumentarac ne znači da treba da spustite tenzije.”

Publici u Domu omladine Beograda se na kraju obratio i proslavljeni reditelj, Želimir Žilnik, koji je Beldocs  zvanično proglasio otvorenim: „Zahvaljujem se svima koji su došli, ljubiteljima filma, a i velikom broju mojih kolega, i stvarno bih želeo da čujem na kraju filma iskrene reakcije, pozitivne ili negativne. A da budem kratak, proglašavam ovaj festival otvorenim.” – rekao je Žilnik.

Dvočasovni Žilnikov film „Restitucija ili, san i java stare garde“ publika je pozdravila ovacijama i dugim aplauzom. Film prati starog muzičara Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile, suočavajući se s porodicom, prijateljima i nizom pravnih izazova.

Po završetku filma publika je uživala u zanimljivom razgovoru sa Žilnikom i Milanom Kovačevićem, glavnim glumcem.

Drugog dana 18. Beldocsa publiku očekuje  više od 20 premijera, od čega nekoliko projekcija iz srpskog takmičarskog programa: u Domu omladine Beograda biće prikazani filmovi „Crni Ljubivoje“, Predraga Veselinovića, „Kada je zazvonio telefon“, Ive Radivojević, „Biang Biang ekspres“ i „Grand Prize“ Anje Koprivšek, dok će u Oslobođenom SKC-u biti prikazani filmovi „Skriveno u lišću“ u režiji Milana Milosavljeviča i  „Ko će pokucati na vrata mog doma“ Maje Novaković.

Program festivala možete sikunuti sa ovog linka: beldocs.rs

Fotografija: Luka Knežević Strika

Članak Želimir Žilnik otvorio 18. Beldocs festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prisutnima su se na početku obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković i Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

„Ovo je 18. izdanje Beldocsa, što je jedan uzbudljiv događaj koji se dešava u veoma turbulentno vreme. Danas je nekako sve u znaku punoletstva, odnosno prosvetiteljstva, kako bi to filozofi rekli – izlaska iz maloletnosti, neke vrste oslobađanja, rešenosti i hrabrosti da koračamo sopstvenim putem. Od prvog šarmantnog pilot izdanja 2008, preko godina ranjivosti, balansiranja između mogućeg i nemogućeg i intenzivne posvećenosti koje traju i sada, danas osećamo veliko zadovljstvo jer smo uspeli da stvorimo nešto što verujemo da je dragoceno. To smo učinili kroz jedan dinamičan stvaralački proces, koji je u svojoj biti kolektivan, uključuje predivan tim ovogodišnjeg Beldocsa, ali i svih prethodnih, zatim dugogodišnju blisku saradnju sa filmskim autorima i drugim audiovizuelnim profesionalcima, predstavnicima medija, brojnim partnerima iz zemlje i inostranstva, uz neprestano osluškivanje i uvažavanje publike.

I eto tu smo! U jedinstvenom polju delovanja kreativne dokumentaristike: 21-27. maja u Beogradu, 86 filmova, XR sadržaja, ozbiljnih video igara i bogat diskurzivni i prateći program, na 10 festivalskih lokacija. Dobro došli! –  kazala je Mara Prohaska Marković i predstavila zvaničan spot 18. Beldocsa koji je radila Jelena Maksimović sa svojim timom:

„Mislim da imamo ove godine sjajan srpski takmičarski program, ali takođe smatram da imamo sjajne filmove domaćih autora koji su van konkurencije i verujem da će svako moći da pronađe neku estetiku i neku interesantnu priču iz našeg okruženje na predstojećem Beldocsu.“ – rekao je Igor Stanojević.

Ovogodišnji filmovi u programu ujedinjeni su oko ideje da na autentičan i često vrlo ličan način promišljaju svakodnevicu, istražujući kako prošla vremena i događaji ostavljaju neizbrisiv trag na našim životima i oblikuju naš svet danas. Kroz intimne portrete, društvene analize i refleksije o prošlim i sadašnjim vremenima, ovi filmovi pozivaju gledaoce da razmotre duboke međuljudske i društvene veze koje čine osnovu svakodnevice—često preispitujući kako prošlost oblikuje naš pogled na svet.

Srpski takmičarski program program ovogodišnjeg Beldocs festivala donosi impresivnih dvanaest filmova koji se svojim stilom, izborom tema i autorskom poetikom ističu, čineći selekciju izuzetno intrigantnom i upečatljivom. Ovi filmovi predstavljaju raznovrsne pristupe stvaranju i duboko promišljaju aktuelne društvene, kulturne i lične teme. Među autorima su i novi, talentovani filmski stvaraoci, kao i etablirani i višestruko nagrađivani autori, čiji radovi potvrđuju snagu i značaj srpske dokumentarne kinematografije.

Na današnjoj konferenciji predstavili su se mladi domaći autori čije filmove ćemo imati priliku da pogledamo na Beldocsu: Ema Teokarević, Marko Đorđević, Ivan Marković, Milan Milosavljević i Maja Uzelac, dok su se ostali uključili preko video-poruke.

Nikola Stojanović, predstavio je svoj kratkometražni film Biang Biang Ekspres (Biang Biang Express) koji prati ljude iz kineskog grada Si’an kroz ceo proces pravljenja lokalnog specijaliteta – Biang Biang nudli. Od pšeničnih polja, preko fabrike brašna i rada u kuhinji, do restorana u kom se nudle jedu, film prati autentične priče radnika, kuvara i gostiju, osvetljavajući svakodnevicu, lica i ritam života u Šensi provinciji. Film pripoveda o vezi između hrane, tradicije i ljudi koji je svakodnevno stvaraju i žive.

Ema Teokarević je upoznala publiku sa svojim kratkometražnim filmom Bila sam umetnica (I Used To Be an Artist), u kome kroz spoj lične naracije, razgovora s bivšim kolegama umetnicima i časova mađarskog jezika koje pohađa u svrhu sticanja državljanstva Evropske unije. Ona preispituje romantizovanu predstavu rada iz ljubavi. Kako sama kaže, film osvetljava svakodnevnu stvarnost umetničkog rada – ekonomsku nesigurnost, institucionalne prepreke i lične sumnje – i otvara pitanja o vrednosti i održivosti umetničkog poziva. Kroz intimne razgovore i vlastita razmišljanja, autorka se suočava s ličnom i kolektivnom frustracijom.

Epilog (Postface) Svetislava Dragomirovića je kratkometražni film koji beleži crticu iz svakodnevice — večeri u kojoj se iznenada otvara tema izraelsko-palestinskog sukoba, da bi jednako brzo iščezla u talasu svakodnevnih razgovora. Dok protagonisti ponovo osećaju glad i razmišljaju o odlasku na žurku, film nenametljivo osvetljava način na koji se velike teme gube u ritmu svakodnevice, ostavljajući za sobom tišinu i navike.

Ivan Marković, koji već dugi niz godina živi i radi u Berlinu, predstavio je svoj kratki film Inventar (Inventory) . Budući da je prethodno imao već film „Centar“ o Sava Centru, u ovaj film je ušao igrom slučaja, kada je shvatio da se zgrada privatizovala i da će se njegov izgled menjati. „Krenuo sam da dokumentujem najviše taj deo rekonstrukcije koji se ticao skidanja slojeva starog prostora , iznošenje starog nameštaja Delovi interijera koji su u Sava Centru bili od 70-ih godina su se iz dana u dan, sloj po sloj , polčicu po pločicu iznosili iz prostora“ – rekao je Marković. Film prati Nenada, mladog radnika koji po prvi put ulazi u Sava Centar — nekadašnji simbol modernizacije Jugoslavije, danas prostor prepušten zaboravu i rekonstrukciji. Njegov zadatak je da ukloni nameštaj iz 1970-ih, ostatke jednog sistema i epohe. Kroz posmatranje prostora, stvari i ljudi koji ih demontiraju, film postavlja pitanje šta ostaje kada se brišu tragovi kolektivne prošlosti.

Reditelja Marko Đorđević, donosi nam intimni dokumentarini portret Vlade Divljana – Iza osmeha (Behind the Smile) snimljen deset godina nakon njegove smrti. Film se oslanja na porodične arhive i snimke zabeležene kućnom kamerom — prizore svakodnevice, muzike i bliskosti — koje otkrivaju nežni, privatni svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Uz animirane sekvence koje dočaravaju zamišljene avanture, film gradi emotivnu priču o životu, stvaranju i sećanju. 

Reditelj, Milan Milosavljević predstavio je kako kaže najkraći film na Beldocs festivalu – Skriveno u lišću (Hidden in the Leaves) koji istražuje život ljudi naviknutih na urbani način postojanja, a koji postepeno gube kontakt sa iskonskim, što izaziva osećaj teskobe. Tama, koja obuzima prostore, menja njihov sadržaj i bit, ostavljajući promatrača potpuno samog. Atmosfera filma stvara snažan osećaj otuđenja i nelagode, izazvan prisustvom tame, gde se brišu granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg straha, a tama postaje sveobuhvatna.

„To je možda jedna vrsta eseja o mraku, koji smo napravili u pauzama radionica „Kino Eko“ koje vodimo, i sniman je na Tari prošle godine, i shvatili smo da su prizori na Tari jako zahvalni za noćno snimanje, i iako traje samo šest minuta, zajedno sa naratorskim tekstom mislim da smo narpravili nešto jako zanimljivo, što može ljude da zaintereseuje da vide šta se krije u lišću“ u- rekao je reditelj

Dugometražni dokumentarni filmovi

Crni Ljubivoje (Ljubivoje. The Actor.)  autora Predraga Velinovića je intimni portret glumca Ljubivoja Tadića – prvaka Narodnog pozorišta, potom uličnog aktiviste i kratko saveznog poslanika – koji danas, dve decenije kasnije, živi bez doma, u sobi hotela „Excelsior“. Kroz priču o njegovom životu, film prikazuje čoveka koji je dao sve za ideale, a ostao bez sistema koji bi te ideale prepoznao.

Gvozdene kapije (The Iron Gates) Barbare Knežević je dokumentarni film koji kroz umetničku interpretaciju mezolitskih skulptura Lepenskog Vira i Hidroelektrane Đerdap istražuje njihov uticaj na ljude, životinje i ekologiju Đerdapske klisure. Filmske opservacije i svedočenja isprepliću se s plesnim interpretacijama, skulptorskim radom autorke i naracijom glumaca koji daju glas neljudskim protagonistima — geološkim formacijama, infrastrukturnim objektima i životinjama. Povezujući ličnu porodičnu priču o deportaciji iz Jugoslavije u Nemačku tokom Drugog svetskog rata s procesom učenja srpskog jezika, autorka promišlja o migraciji, identitetu i značenju progresa.

Grand Prize autorke Anje Koprivšek donosi intiman pogled na zagrebačku ballroom scenu, smeštenu unutar konzervativnog društvenog okvira Hrvatske. Film prati Valentinu (29), iskusnu voguerku i jednu od osnivačica scene, i Tea (21), novopridošlog člana koji u ballroomu pronalazi prostor izraza i osnaženja. Kroz podršku u njegovoj tranziciji, Valentina i Teo grade odnos poverenja i bliskosti, koji prerasta u zajedničku viziju budućnosti. Ballroom postaje siguran prostor – utočište slobode, identiteta i međusobne solidarnosti unutar LGBTQ zajednice.

Kada je zazvonio telefon (When the Phone Rang) je dokumentarni film autorke Ive Radivojević koji nas vraća u jedan prolećni petak 1992. godine kada se jedanaestogodišnja devojčica se javlja na telefon i dobija vesti iz druge države da joj je deda umro. Film se stoga odvija kao kreativno istraživanje sećanja i stvaranja ličnih i kolektivnih mitova.

Ko će pokucati na vrata mog doma (At the Door of the House Who Will Come Knocking) Maje Novaković smešten je u surov, ali očaravajući pejzaž Bosne i Hercegovine, prateći usamljeni život starca koji, uz svog konja, obavlja težak fizički rad u obližnjim šumama. Kroz strpljivo posmatranje prirode i vizuelno bogatu, gotovo snoliku tapiseriju, film otkriva unutrašnje prostore njegovog sveta. Ovo je tiha, kontemplativna priča o čoveku i tuzi – univerzalnom iskustvu koje nas može kako otuđiti, tako i ujediniti.

Krila i tlo (Soil and Wings) autora Stefana Maleševića je suptilan portret ruralne turske zajednice u kojoj žene vode glavnu reč, stvarajući neočekivan spoj tradicije, pobožnosti i rodne ravnopravnosti. Naime, Ajten i Erdogan podižu svoju porodicu u Kanatlarcima u Severnoj Makedoniji, balansirajući između osam vekova starog bektašijskog učenja i izazova savremenog života. U ovom turskom selu, poznatom po beračima duvana, muslimanska zajednica posvećena veri, porodici i tradiciji gaji i rodnu ravnopravnost, sa dubokim uverenjem u jednakost svega i svih.

Kroz brojne saradnje sa svetskim i evropskim filmskim festivalima, kao i ključnim akterima u međunarodnoj audiovizuelnoj industriji, Beldocs je postao centralno mesto susreta za audiovizuelnu industriju u ovom delu Evrope. Kao takav, festival ima značajnu poziciju ne samo na evropskoj, već i na globalnoj festivalskoj mapi.

Srpski dokumentarni filmovi na Beldocs festivalu u okviru drugih programskih celina

Restitucija, ili san i java stare garde (Eighty Plus) u režiji Želimira Žilnika, na otvaranju Beldocsa doživljava svoju regionalnu premijeru, nakon svetske premijere na festivalu u Berlinu. Pred objektivom ovog iskusnog autora oživljava se priča o Stevanu Arsinu, starom pijanisti koji se, nakon šest decenija života i rada u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju višegodišnji proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji. Kroz niz susreta sa članovima porodice, prijateljima iz detinjstva i mladosti, te kroz suočavanje s kompleksnim pravnim i naslednopravnim izazovima, pred Stevanom se otvara neočekivano burno novo poglavlje života. Njegov povratak u domovinu odvija se u kontekstu savremenog hipertransakcionog društva, u kojem stvarnost sve više poprima konture haotičnog sna.

Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac na konferenciji navela, „jednom vremenu koga više nema.” Ovaj srpski film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.

Marble Ass, još jedan domaći film Želimira Žilnika na ovogodišnjem Beldocsu, je priča o transvestitu Merlin iz Beograda koji na svoju profesiju prostitutke gleda kao na pacifističku misiju tokom turbulentnog vremena 90-ih u ratom razorenoj zemlji. 

Sveto mesto Đorđe Kadijević, zajednički projekat autora Darka Bajića i Siniše Cvetića koji je deo programske celine Posebne projekcije, kreiran je sa ciljem da sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili kinematografiju Srbije.

Na kraju press konferencije, Andrijana Sofranić Šućur predstavila je Industry program ističući njegov značaj u povezivanju filmskih profesionalaca, kreativnih autora i inovatora iz oblasti novih medija. Festival već godinama podržava razvoj XR projekata sa ovih prostora i pruža platformu za izlaganje međunarodne produkcije u ovom mediju. Ovogodišnji interaktivni audiovizuelni program donosi publici imerzivna iskustva kroz XR izložbu u Planetarijumu i VR zoni Palate nauke, kao i poseban Play.docs Showcase, istražujući složene ideje u dokumentarnoj formi kroz ozbiljne video igre.

Osamnaesti Beldocs festival održaće se od 21. do 27. maja 2025. godine u Beogradu na više lokacija. Spisak lokacija projekcija, kao i satnica, dostupni su na sajtu. Nakon projekcija u Domu omladine biće organizovan Q&A, razgovor sa autorima.

Celokupan program festivala dostupan je na zvaničnom sajtu beldocs.rs, gde se direktno mogu kupiti i ulaznice koje su već u prodaji.

Članak Predstavljen srpski takmičarski program 18. Beldocsa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 19. maj

Millennium Mambo (2001) @Bife Ventil

Projekcija filma Millennium Mambo u Bife Ventilu od 18:30h.

Blues Jam Session @Bliz i pivo

Blues jam session koji sledi otvara Kosta Paunović na gitari i vokalu sa setom ljubavnih bluz pesama.

Pratiće ga ovaj bend:

Dragan Ćalina – klavir
Nikola Markovič – bas
Nikola Banovič – bubanj

Posle njihovog seta kreće seška i tada im se i možete pridružiti na bini ako svirate ili pevate!

Utorak, 20. maj

Izložba Promena okvira @Hangar

Promena okvira je prva izložba umetnica Anđele Abramović u saradnji sa Julijom Kasteluči – prostorno-performativna instalacija koja briše granice između slike, teksta, tela i misli. U hangarskom prostoru, posetioci su pozvani da uđu u kontakt sa radovima iz neposredne blizine. Slike Anđele Abramović – figurativne, emocionalne i intuitivne – predstavljaju postdigitalni povratak slici kao prostoru unutrašnje realnosti. Julija Kasteluči interveniše tekstom: svetlosnim projekcijama rečenica koje osvetljavaju prostor misaonošću i ritmom. Rečenice koje se projektuju u prostor, kao misaoni impulsi.

Sreda, 21. maj

18. BELDOCS

Više od 80 dokumentarnih filmova, 10 svetskih, 51 regionalna i 22 domaće premijere, kao i snažan fokus na domaće autore.

Ovogodišnji specijalni programski fokus: Bitka za stvarnost, u selekciji Galeba Nikačevića.

Projekcije, razgovori sa autorima, takmičarski programi, Industry događaji – i mnogo toga još!

 Lokacije: Dom omladine, Jugoslovenska Kinoteka (Obe lokacije), Cineplexx Ušće, Art bioskop Kolarac, SKC, Centar za kulturu Vlada Divljan, Takvud, Palata nauke, Evropska kuća.

Izložba „koLEKtiv“ @ULUS

Izložba „koLEKtiv“ biće otvorena u sredu, 21. maja u 19 časova u Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37). Na izložbi se mogu naći crteži, slike, skulpture, grafike, keramika, odevni predmeti, nakit i mnogi drugi umetnički radovi.

Kupovinom radova pomažete profesorima FPU kojima su uskraćena redovna primanja zbog njihove zajedničke borbe sa studentima.

Četvrtak, 22. maj

Petar Martić @Karmakoma

Petar Martić, svestrani umetnik poznat po eklektičnom muzičkom pristupu, nastupiće 22. maja u Karmakomi na specijalnom double release koncertu.

Te večeri biće premijerno izvedeni uživo materijali sa njegovog debitantskog EP-a “Blok Pop”, objavljenog prošlog novembra, kao i pesme sa nadolazećeg EP-a “Cafe Bar Almira”, koji kombinuje elemente dark jazza, trip-hopa, outsider popa i world muzike. Set će dodatno upotpuniti sakriveni i manje sakriveni dragulji iz bogatog Petrovo kataloga.

Na sceni će mu se pridružiti saksofonista Yakov Feinberg, kontrabasista Daniel Izmailov i bubnjar/producent Leonid Lipelis.

Popločani snovi – Izložba Dejana Stojanovića Elpistoler @Baza kulturnih zbivanja

“Izložbu „Popločani snovi“ nisam nazvao zbog lepote reči, već zbog osećanja koje one u meni bude. Jer svaka ulica kojom sam prošao, svaka ploča na koju sam stao, nosila je u sebi tragove nečijeg života, nečije tihe nade, nečijeg sna koji se, možda, nikada neće ispuniti — ali je ostao, kao otisak na kamenu.“

– Dejan Stojanović Elpistolero

Promocija knjige Za nesavršeni film @Klub Ljubičica

Blok Kolektiv i Beldocs vas pozivaju na promociju šestog izdanja u biblioteci Tendencija, izbora tekstova i manifesta iz tradicije borbenog filma, odnosno filmova treće kinematografije, proizašlih iz revolucionarnih pokreta za oslobođenje. Knjigu besplatno delimo svima koji su zainteresovani.

Klub Ljubičica
 Četvrtak, 22. maj, 17h
Na promociji govore Karla Crnčević i Sima Kokotović

“Šesto izdanje Tendencije obuhvaća više autora snažne filmske tradicije borbenog filma, poprilično nevidljive i zapostavljene u našem kontekstu, a u ovom trenutku iznimno aktualne. Ova odluka slijedi ideju međunarodne suradnje u kulturnoj proizvodnji koja proizlazi iz revolucionarnih pokreta te tako povezuje sve narode u borbi za oslobođenje. U okviru te ideje filmsku su liniju, koja se javila krajem 1950-ih, uz rame revolucionarnim događanjima, u manifestu kojim otvaramo ovu publikaciju argentinski filmaši Solanas i Getino definirali kao treću kinematografiju. Ona se uspostavlja upravo kao suprotnost tradicionalnim kinematografijama koje postoje do tog trenutka – onoj prvoj, holivudskoj, i drugoj, europskoj – te njihovim pandanima na različitim kontinentima. Šire ju zovemo borbeni film (militant cinema), a njegov je razvoj obilježen internacionalnim povezivanjem filmaša i porastom broja filmova 1960-ih i 1970-ih koji su se financirali i distribuirali na drugačiji način, od Latinske Amerike, preko Bliskog istoka, Afrike, Azije pa do krugova alternativnog filma u Europi te SAD-u.”

Petak, 23. maj

RING RING festival @Radio Beograd Studio 6

𝐃𝐯𝐚𝐝𝐞𝐬𝐞𝐭 𝐝𝐞𝐯𝐞𝐭𝐢 𝐌𝐞đ𝐮𝐧𝐚𝐫𝐨𝐝𝐧𝐢 𝐟𝐞𝐬𝐭𝐢𝐯𝐚𝐥 𝐧𝐨𝐯𝐞 𝐦𝐮𝐳𝐢𝐤𝐞 𝐑𝐢𝐧𝐠 𝐑𝐢𝐧𝐠 biće održan u Beogradu, od 23. do 25. maja 2025. godine, u Studiju 6 Radio Beograda, Jevrejskom kulturnom centru i klubu Karmakoma.

Festivalski program obuhvatiće 𝐩𝐞𝐭 𝐤𝐨𝐧𝐜𝐞𝐫𝐚𝐭𝐚 umetnika i sastava iz Norveške, Japana, Nemačke, Austrije, Portugalije, Češke, SAD i Srbije. Više informacija pogledajte ovde.

Funker Strike, ЖБАЂ @Kvaka 22

Autorski funk rock trio nastao u Beogradu zimu 2023. Trio čine Goran Petrović, (gitara, vokal) Jovan Krstić (bas) i Nebojša Durmanović (bubanj, vokal).
Uticaji na njihov zvuk su različiti, ali su dva glavna – RHCP i EKV. Međutim, čuju se i Herbie Hancock, Jamiroquai, Prince, Incognito, grunge i još utjecaja, jer sva trojica slušaju drugačiju glazbu, pored one koja ih je spojila.

Jaka energija tijekom svirke, jaka zajebancija poslije. Dođite, nećete te zažaliti.

Žbađ, beogradska četvorka bez kompromisa, autorski rokenrol bend nesvakidašnje postave i autentičnog izraza.

Subota, 24. maj

Virvel @Sprat

Koncert Virvela u Spratu, najbolje čuvana tajna Beograda!
Broj karata je ograničen, tako da nemojte širiti ovu informaciju.
Možete ih kupiti od četvrtka 15.05. u Zaokretu, Cetinjska 15, po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara, na dan koncerta cena će biti 1500 dinara. Naravno za đake, shudente i penzionere uz indeks/knižicu cena će biti 500 dinara isključivo na vratima kluba.

Curses @Karmakoma

Berlinski bend Curses (@cursesforever), poznat po jedinstvenoj kombinaciji romantičnog post-panka i elektronske body muzike (E.B.M.), održaće svoj energični koncert u Karmakomi 24. maja 2025., u okviru evropske turneje na kojoj promovišu svoj novi album Another Heaven. Album je objavljen 25. oktobra za čuvenu izdavačku kuću Italians Do It Better i uključuje saradnje sa Marie Davidson i Skelesys, nastavljajući da definiše jedinstveni zvuk benda, spoj mračne, romantične new wave muzike i melanholičnog post-panka.

MMMMARIJE @Zaokret

Naše autorke i urednice MMMMARIJE ove subote puštaju u Zaokretu. Vidimo se!

Funkophony @Strogi centar

Funkophony je muzički kolektiv iz Skoplja, sastavljen od kolekcionara ploča i muzičkih selektora posvećenih funk, boogie i drugim plesnim žanrovima. Nedavno su izdali 7” vinil sa dva edita iz neistraženih muzičkih pejzaža sveta.
Funkophony su Vlashki & Marko koji za gramofonima udaraju na jak gruv da nam podijum za igru bude okupiran.

Izložba I’ve Found a New Place to Be From @U10

Ova izložba predstavlja refleksiju mog ličnog iskustva. Bavim se prostornim, emocionalnim i simboličkim dimenzijama migracije, postavljajući pitanje šta znači konstruisati „dom” kada je temelj pripadanja u pokretu. Kroz video, fotografiju i instalaciju trasiram autoetnografsku putanju kroz majčinstvo (maternalno), domaćinstvo, identitet i arhitekturu svakodnevice. Umesto da tražim razrešenje, prihvatam fragmentarnu prirodu sećanja i performativni karakter postajanja.
U središtu ovog rada nalaze se tri isprepletane konceptualne skripte koje mi pomažu da razumem slojeve disjunktura kroz koje sam prošla: arhitektonsku, afektivnu i maternalnu.

SUTRA & Friends @KC Grad

SUTRA vas poziva na žurku koja će spojiti veterana našeg kolektiva, ozloglašenog Bucala, sa troje naših drugara iz drugih lokalnih ekipa čiju strast prema muzici i dj zanatu duboko poštujemo. Retorika: militantna, u skladu sa vremenom, inspirisana konceptima samoorganizovanih rejvova u Britaniji 90ih.

Nedelja, 25. maj

МАГЛА 16hours party @Para

Ove nedelje u Beogradu stiže jedan od najvažnijih DJ-eva i label kuratora sa scene, čovek koji više od decenije donosi vrhunska izdanja na Token etiketi. Nekada hip hop DJ, a danas izuzetno cenjeni techno producent i selektor, Kr!z dolazi da odsvira trosatni set koji će sigurno ostaviti trag.

Dan mladosti – Otvaranje Leta u MuzejYU @Muzej Jugoslavije

Muzej Jugoslavije poziva vas da zajedno otvorimo osmo LETO U MUZEYU, 25. maja 2025. bogatim programom koji počinje u 17 časova u muzejskom Parku skulptura, ulaz je slobodan!

Posetioce će dečekati članice i članovi saomoorganizovanog hora i orkestra Horkestra, uz kolektivno pevanje izbora iz svog repertoara daće svoju interpretaciju Dana mladosti.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /19.5 – 25.5/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine, posebna pažnja posvećena je istorijskim filmovima koji otvaraju vrata prošlosti kroz objektiv moćnih arhivskih snimaka, zaboravljenih priča i novih, hrabrih pogleda na stare istine.

„Istorijski dokumentarni filmovi nam pomažu da bolje razumemo prošlost i otkrijemo višeslojnost mnogih dešavanja. Oni nas upućuju na uzroke i posledice događaja, bili to ratovi, konferencije, verska okupljanja, značajni kulturni hepeninzi ili državne ideologije. Filmovi koji čuvaju sećanje i nude lekcije za sprečavanje budućih grešaka, čineći istoriju moćnim oruđem za podizanje svesti i promene”, poručio je umetnički direktor festivala Marko Grba Singh. 

Stanje (Condition) film je Tomasa Hajzea, nemačkog autora dokumentarnih filmova i pozorišnog reditelja, koji je preminuo u maju prošle godine. Hajzeov film koji prikazuje papamaniju koja je zavladala Nemačkom kada ju je posetio papa Benedikt XVI u septembru 2011. godine biće prikazan u okviru In memoriam celine.

Vozovi (Trains), autora Macieja J. Drigasa, kombinujući pažljivo odabrane arhivske snimke i sugestivnu zvučnu sliku govore, iako bez reči, o neuspehu čovečanstva da uči iz prošlosti i predvidi budućnost. Ova poetska meditacija o ciklusima rata i prolaznog mira, koja će srpsku premijeru imati u okviru ovogodišnjeg Beldocs-a kao deo programske celine posvećene Poljskoj kinematografiji, sačinjena je od materijala prikupljenog iz čak 46 globalnih arhiva.

Izrael – Palestina na švedskoj televiziji 1958–1989 (Israel Palestine on Swedish TV 1958-1989) je igrano-dokumentarni film autora Jerana Huga Olsona, koji prikazuje kako je „majka svih sukoba“ predstavljena u programu švedske javne televizije u periodu od 1958. do 1989. godine. Tokom tri decenije, švedska televizija je izveštavala o događajima u Izraelu i Palestini koji su oblikovali tokove međunarodne politike i doveli do brojnih kriza. Prizori svakodnevnog života prepliću se sa slikama uspona izraelske države i paralelnom palestinskom borbom za nezavisnost. Ekskluzivni arhivski materijal obuhvata vesti sa Jaserom Arafatom, kao i intervjue sa tadašnjim izraelskim ministrom spoljnih poslova Abom Ebanom. Film će biti prikazan u okviru celine Udarni termin. 

Obračun u Helsinkiju (The Helsinki Effect) je arhivski esejistički dokumentarac autora Artura Francka, koji se bavi možda najvažnijim, a ujedno i najviše zaboravljenim događajem iz perioda Hladnog rata kada se trideset i pet svetskih lidera okupilo 29. jula 1975. godine u dvorani Finlandija u Helsinkiju na trodnevnoj sednici tokom Hladnog rata, poznatoj kao Konferencija za sigurnost i saradnju u Evropi, ili Helsinški sporazum. Ovaj film, zasnovan na stotinama sati arhivskih snimaka, dekonstruiše diplomatski proces koji je često nedovoljno cenjen i shvatan, otkrivajući kako je upravo on imao presudan uticaj na svet. Film je deo celine pod nazivom Specijalne projekcije. 

Rijeka ili smrt (Fiume O Morte!) autora Igora Bezinovića vraća nas u 1919. godinu, kada je italijanski pesnik, dendi i propovednik rata Gabrijele D’Anuncio okupirao grad Fiume. Građani grada Fiume, današnje Rijeke, prepričavaju i reinterpretiraju bizarnu priču o okupaciji svog grada, koja je trajala punih šesnaest meseci kroz brutalno faktografsko, ali prkosno pankersko filmsko putovanje. Filmom Igora Bezinovića biće zatvoren 18. Beldocs festival.

Dokaz (Evidence) autorke Li En Šmit, koji će biti prikazan u okviru tematske celine Meteori, analizira korporativnu potrošnju i uticaj „crnog novca“ na američku politiku i ideologiju, kao i lična razmišljanja o porodici. Koristeći arhivske podatke o finansiranju, lokacijama proizvodnje i lične fotografije, film istražuje kako korporativni kapital oblikuje naše predstave o porodici, ali i kako su napadi desnice na telesni integritet povezani s ekološkom krizom.

BLUM – Gospodari svoje budućnosti (Blum – Masters of Their Own Destiny) donosi priču rediteljke Jasmile Žbanić o Emeriku Blumu, preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao „Energoinvest“, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas, u doba kapitalizma, deluje gotovo utopijski.

Program festivala je dostupan na internet stranici beldocs.rs gde se i direktno mogu kupiti ulaznice.

Naslovna fotografija: Obračun u Helsinkiju, Brežnjev na telefonu

Članak Prošlost na ekranu: Sećanja, snimci i istine na Beldocsu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poseban fokus ove godine stavljen je na biografske filmove. Kroz različite programske celine, Beldocs donosi čak devet dokumentaraca koji na specifičan, autentičan način otkrivaju ogoljene životne priče – onih velikih koji više nisu među nama, svedoka prošlih epoha izgubljenih u savremenoj svakodnevici, ali i tihih heroja, everymana, čiji životi i borbe, iako daleki, u nama bude duboko prepoznavanje.

Film o Zvonku Bogdanu – Ej, salaši, Maja Uzelac

 David Lynch: Don’t Look at Me (Dejvid Linč: Ne gledaj u mene), dokumentarni film Gija Žirara iz 1989. godine, pruža retku priliku da zavirimo u svet Dejvida Linča – jednog od najenigmatičnijih autora savremenog filma. Umesto biografskih detalja i objašnjenja njegovih kultnih dela kao što su Eraserhead ili Blue Velvet, film nas vodi u prostor svakodnevnog stvaranja – tišinu, promišljanje, eksperiment. Ovaj film biće prikazan u okviru projekcija In memoriam posvećene ovom velikom autoru.

Škola hodanja 2, film hrvatske autorke Jelene Novakovi  i još jedna svetska premijera na Beldocsu, vodi nas kroz kreativnu i sociopolitičku epohu velikog umetnika – animatora i karikaturiste Borivoja Dovnikovića Borde – svedoka burnih društvenih previranja kroz koja je postajao sopstveni glavni junak. Prikazaće se u okviru celine Vatromet.

Iza osmeha, dokumentarni film reditelja Marka Đorđevića, autora igranih filmova Moj jutarnji smeh i Za danas toliko, biografski je portret Vlade Divljana, snimljen deset godina nakon njegove smrti. U trenutku kada porodica otvara kutije sa njegovim ličnim stvarima, među brojnim uspomenama pronalaze i snimke nastale malom kućnom kamerom. Ti materijali – intimni prikazi porodičnog života, stvaranja muzike u kućnoj sobi, probe sa bendom – čine okosnicu filma i otvaraju pogled u unutrašnji svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Film Iza osmeha deo je celine Srpski takmičarski program.

Monika Beluči sreće  Mariju Kalasaria Callas, (Maria Callas, Monica Bellucci: An Encounter),  film autora Janisa Dimolistatosa, svoju premijeru imaće u okviru selekcije Prime Time na ovogodišnjem Beldocsu. Ovaj dokumentarni portret snimljen je kao dijalog između dve izuzetne žene – Marije Kalas i Monike Beluči – koje, iako potekle iz različitih vremena i životnih okolnosti, dele duboku, potpunu posvećenost umetnosti. Kroz intimne memoare, lična pisma i retke arhivske snimke, film osvetljava unutrašnji svet Marije Kalas.

BLUM – Gospodari svoje budućnosti donosi priču rediteljke Jasmile Žbanić o Emeriku Blumu, preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao „Energoinvest“, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas deluje gotovo utopijski. Film će biti prilazan u okviru specijalne selekcije Bitka za stvarnost gostujućeg kustosa Galeba Nikačevića.

Crni Ljubivoje, autora Predraga Velinovića, svoju svetsku premijeru imaće u okviru celine Srpski takmičarski program na predstojećem Beldocs festivalu. Film predstavlja intimni portret istaknutog dramskog umetnika Ljubivoja Tadića, prvaka drame Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac navela, “jednom vremenu koga više nema.” Film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.

Frieda TV (Frida TV), rediteljke Lee Lanoe, dokumentarni je portret Gerde Fride Ženet Gruger – žene koja živi na ivici, opstaje zahvaljujući spoju pankerskog načina života i poetske ekspresije. Film prikazuje Fridu kao ličnost koja se pred kamerom ne boji da rizikuje, da proslavlja male trijumfe, igra se stvarnošću i postavlja ključna pitanja o identitetu, slobodi i umetnosti. Dokumentarac će biti prikazan u okviru Međunarodnog takmičarskog programa. 

თემო რე (Temo Re), film gruzijske autorke Anke Gujabidze, portret je mladog glumca koji, uprkos umetničkom pozivu, preživljava kao dostavljač u savremenom Tbilisiju. Prikazan u okviru selekcije Meteori, film donosi priču o svakodnevici koja se pretvara u košmar – o siromaštvu, korupciji i ljudima koji polako gube kontakt jedni s drugima. 

Program festivala je dostupan na internet stranici beldocs.rs gde se i direktno mogu kupiti ulaznice.

Naslovna fotografija: Ej Salasi, Maja Uzelac

Članak Biografski filmovi na Beldocsu 2025. se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kafar iz fima Godina iz života jedne žene

Vozovi (Pociągi),autoraMacieja J. Drigasa, kombinujući pažljivo odabrane arhivske snimke i sugestivnu zvučnu sliku govore, iako bez reči, o neuspehu čovečanstva da uči iz prošlosti i predvidi budućnost. Ova poetska meditacija o ciklusima rata i prolaznog mira, koja će srpsku premijeru imati u okviru ovogodišnjeg Beldocs-a kao deo programske celine posvećene Poljskoj kinematografiji, sačinjena je od materijala prikupljenog iz čak 46 globalnih arhiva.

Godina u životu jedne zemlje (Rok z życia kraju) je dokumentaristički omaž o događajima u periodu od 1980. do 1981. godine koji su bili prekretnica u poljskoj i svetskoj istoriji. Tomaš Volski kroz ritam, muziku, zvučni pejzaž i narativnu strukturu donosi priču o rađanju pokreta Solidarnost, ali dajući tome novo značenje i čineći relativno davnu istoriju relevantnom za savremenu publiku. Autor filma vanredno stanje, policijski čas, štrajkove i vojnu kontrolu grada tretira kao apsurdno pozorište u kom je sama Poljska protagonista.

Kralj Matijuš Prvi (Król Maciuś Pierwszy) Jasmine Vojcik je kreativni dokumentarac o intimnom i kontemplativnom svetu dve sestre, nesputanom ograničenjima odraslih, u kome su radoznalost, osećanja i čula glavni pokretači. Zoje i Lea su veoma bliske, iako se starija sestra sve više odvaja od mlađe i radije provodi vreme čitajući ili družeći se sa vršnjacima, ali ono što ih najjače povezuje je strah od odrastanja i neosetljivost koju pripisuju tom svetu od kog strepe.

Pisma iz Vučije ulice (Listy z Wilczej) je priča indijca Arjuna Talvara koji je pre deset godina imigrirao u Poljsku i još uvek pokušava da se uklopi. Snimajući svoje komšije iz Varšave Talvar zapravo portretiše modernu Evropu koja živi u raskoraku između prošlosti i sadašnjosti, zamišljene i stvarne domovine.

Fotografija: Kadar iz filma Pisma iz vučije ulice

Nemo drveće (Drzewa milczą) je delimično animirana priča o odrastanju u vreme globalne izbegličke krize. Prati kurdsku šesnaestogodišnju devojčicu Runu, koja nakon smrti majke na poljsko-beloruskoj granici mora da preuzme ulogu roditelja svojoj mlađoj braći, dok se njen otac bori sa depresijom. Runin najveći strah je prinudni povratak u Irak iz Poljske, gde Kurdima preti opasnost od ISIS-a. U crtanju Runa pronalazi utehu – kroz slike obrađuje traumu i strahove koji je prate.

U okviru programa Beldocs Industry Days biće organizovan masterklas sa Maćejem Zemojćinom pod nazivom „Kako prepoznati šta je stvarno u eri veštačke inteligencije – i zašto je to važno?“ Ovaj ekskluzivni masterklas baviće se savremenim izazovima u percepciji stvarnosti u digitalnom dobu, uz poseban fokus na uticaj veštačke inteligencije na dokumentarni film i medije. Takođe, kao integralni deo festivala biće promovisana i podcast serija razgovora sa poljskim filmskim autorima. 

 Programska celina posvećena Poljskoj kinematografiji zajednički je organizovana je i upriličena u saradnji sa Milenium Docs Against Gravity, festivalom dokumentarnog filma koji se održava u Varšavi, kao i uz podršku Adam Mickiewicz Instituta, u okviru kulturnog programa poljskog predsedavanja EU 2025., i Poljskog instituta u Beogradu.

Više informacija o filmovima, kao i terminima i lokacijama projekcija pronađite na zvaničnom sajtu Beldocsa. Ulaznice su u prodaji putem zvanične internet stranice festivala – https://www.beldocs.rs/.

Naslovan fotografija: Kadar iz filma „Kralj Matijuš prvi”

Članak Poljski filmovi na ovogodišnjem Beldocsu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mačke iz hrama Gokogu (The Cats of Gokogu Shrine) japanskog autora Kazuhiro Sode je priča o moru, starenju tradicionalne zajednice, uspomenama, cvetanju trešnje, suživotu, olujnoj kiši, životu i smrti, sukobu različitih mišljenja – i mačkama. U malom, drevnom šintoističkom hramu Gokogu mačke su istovremeno omiljene komšije, ali i pitanje oko kog se članovi zajednice spore. Priča o pitanju mačaka je prizma kroz koju autor posmatra i doživljava starenje jedne tradicionalne zajednice predstavljajući svet kao očaravajuće, ali surovo mesto.

Fotografija: Collective Monologue

Nakon prikazivanja na Berlinaleu i Međunarodnom filmskom festivalu u Hongkongu (Hkiff) Sodin film će srpsku premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru programa Prime Time.

Kolektivni monolog (Collective Monologue) rediteljke Džesike Sare Rinland je svojevrsni nežni omaž radnicima u klasičnim zoološkim vrtovima, ali i centrima, odnosno utočištima za životinje širom Argentine. Fragmentarnim narativnim pristupom autorka prikazuje niz intimnih trenutaka koji se odvijaju dok radnici danonoćno brinu o preostalim zatvorenim životinjama. Kroz krupne planove autorka gledaoce premešta iz pozicije tipičnog posetioca zoološkog vrta i postavlja pitanje o brizi i odgovornosti ljudi prema životinjama.

Džesika Sara Rinland je argentinsko-britanska autorka filmova i dobitnica brojnih nagrada, uključujući i Specijalno priznanje na Filmskom festivalu u Lokarnu. Njen film Kolektivni monolog biće prikazan na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Fotografija: Koki still – Quenton Miller

Tihi posmatrač (Silent Observers) autorke Elize Petkove je pitoreskno, nežno delo koje prati život u zabačenom planinskom selu u Bugarskoj. Autorka donosi priču o sujeverju i autentičnim narodnim bajalicama kroz likove životinja, odnosno njih čak šest. Na širem planu autorka donosi senzitivnu priču o polaganom gašenju nade u selu u kom vreme kao da stoji dok je jedina konstanta prolaznost.

Fim Tihi posmatrač, snimljen u koprodukciji Bugarske i Nemačke, će regionalnu premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Park Vorena Elisa (Ellis Park) u režiji Džastina Kurzela prati australijskog muzičara Vorena Elisa, koji otvara prozor u svoju svakodnevicu, svoj svet i jedno posebno mesto – utočište za divlje životinje, spasene iz ilegalne trgovine ili zlostavljanja. Elis, nekadašnji član legendarnih bendova The Dirty Three i Nick Cave and the Bad Seeds, već više od tri decenije gradi nekonvencionalnu muzičku karijeru, daleko od velikih koncertnih dvorana, dok istovremeno posvećeno učestvuje u radu utočišta, kog je suosnovač, u šumama Sumatre. Kurzelov dokumentarni film donosi duboko lični uvid u život jednog umetnika kroz čin stvaranja, ali je i snažan podsetnik na to koliko se može postići zajedničkim radom i predanošću.

Film Park Vorena Elisa snimljen u koprodukciji Australije i Indonezije biće prikazan u okviru programske celine Prime Time na ovogodišnjem Beldocs festivalu.  

Fotografija: Koki still – Quenton Miller

Koki, ćao (Koki, Ciao) je kratkometražni film holandskog autora Kventona Milera, koji prati priču o 67 godina starom papagaju Kokiju, nekadašnjem ljubimcu Josipa Broza Tita. Kombinujući neobjavljene snimke iz državnih arhiva sa autentičnim materijalima razgovora sa školskim grupama i turistima koji posećuju njegov kavez, Miler portretiše Kokija, koji je bio simbol jedne države, ali i najbitnije, verni prijatelj Tita.

Film Koki, ćao imaće srpsku premijeru na ovogodišnjem izdanju Beldocs festivala u okviru celine Fireworks, zajedno sa filmom Škola hodanja 2.

Više informacija o filmovima, kao i terminima i lokacijama projekcije pronađite na zvaničnom sajtu Beldocs festivala.

Članak Filmovi o suživotu životinja i ljudi na ovogodišnjem Beldocsu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Filmski program sačinjen je od 84 ostvarenja, a među njima je 10 svetskih, 51 regionalna i 22 srpske premijere. U glavnom gradu publika će filmovima i pratećim sadržajima moći da prisustvuje na sledećim lokacijama  –  Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Kinoteka u Kosovskoj, Bioskop Takvud, Cineplexx Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu Vlada Divljan, Studentski kulturni centar, Palata nauke i Evropska kuća. Domaća publika će neke od najznačajnijih dokumentaraca iz prethodne i tekuće godine moći da pogleda i onlajn, nakon završetka 18. Beldocs-a.

Festival će otvoriti film Restitucija, ili, san i java stare gardereditelja Želimira Žilnika. Ovaj dokumentarac prati starog muzičara Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile, suočavajući se s porodicom, prijateljima i nizom pravnih izazova.

Program festivala dostupan je od danas na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti i ulaznice.

„Ove godine obeležavamo punoletstvo Beldocsa, jedinstvenog prostora delovanja kreativne dokumentaristike, koji osamnaest godina za redom aktivno doprinosi oblikovanju kulturnog pejzaža i društvene dinamike Beograda i Srbije i pruža svojoj publici pregršt mogućnosti za lični, kolektivni i profesionalni razvoj. Budući da smo, po običaju, pripremili odličan program, pozivamo sve da nam se pridruže i potraže inspiraciju u filmovima i razgovorima sa Želimirom Žilnikom, Goranom Olsonom, Pavlom Levijem, Benom Riversom, Olhom Žurbom, Galebom Nikačevićem, Agnješkom Zvefkom, Raduom Žudeom, Vorenom Elisom, Darkom Bajićem, Đorđem Kadijevićem, Zvonkom Bogdanom, Majom Uzelac, Goranom Devićem, Igorom Bezinovićem, Jasminom Vojcik, Vajolet du Feng i sa mnogim drugim interesantnim gostima ovogodišnjeg Beldocsa.”, izjavila je direktorka Beldocsa, Mara Prohaska Marković

Kao i svake godine, Beldocs festival posebno ističe Srpski takmičarski program, koji obuhvata 12 filmova autora mlađe i srednje generacije, donoseći raznovrsne priče, autorske poetike i savremene teme. U selekciji su: Biang Biang Ekspres (Nikola Stojanović), Bila sam umetnica (Ema Teokarević), Crni Ljubivoje (Predrag Velinović), Epilog (Svetislav Dragomirović), Gvozdene kapije (Barbara Knežević), Grand Prize (Anja Koprivšek), Inventar (Ivan Marković), Iza osmeha (Marko Đorđević), Kada je zazvonio telefon (Iva Radivojević), Ko će pokucati na vrata doma mog (Maja Novaković), Krila i tlo (Svako traži ono čega nema) (Stefan Malešević) i Skriveno u lišću (Milan Milosavljević).

„Čini mi se da je ovoga puta selekcija jača nego ikad, sastavljena od nekoliko povratnika i bivših pobednika, kao i autora koji su prvi put na Beldocs-u. Ono što krasi ovogodišnji program je raznolikost tema, inovativni pristup i snažni pečat autora i autorki koji kroz svoje radove promišljaju savremeni trenutak.Selekcija potvrđuje da domaći dokumentarni film ima energiju, dubinu i umetničku smelost koja inspiriše. Verujemo da će njihova strast i posvećenost pronaći put do svakog gledaoca”, izjavio je umetnički direktor Marko Grba Singh.

U Međunarodnom takmičarskom programu, publika će moći da pogleda 8 pažljivo odabranih filmova: Fakir (Roman Ďuriš), Frida TV (Léa Lanoë), Kolektivni monolog (Jessica Sarah Rinland), Pejzaž i bes (Nicole Vögele), Predmet proučavanja (Raúl Alaejos), Savana i planina (Paulo Carneiro), Simon i Mariana (Pier-Luc Latulippe, Martin Fournier) i Tihi posmatrači (Eliza Petkova).

„Međunarodni takmičarski program i ove godine je sastavljen od zaista izvrsnih i raznovrsnih filmova i nastavlja našu tradiciju otkrivanja novih, hrabrih i upečatljivih glasova savremenog dokumentarnog filma. Tu je osam filmova iz celog sveta, sasvim različitih, o ljudima, životinjama i prirodi. Njihovi autori bili su spremni da gledaju u najlepše i najružnije stvari i da od stvarnosti isklešu ova predivna umetnička dela. Pogledati ih na velikom platnu uz prisustvo njihovih stvaraoca biće istovremeno veličanstveno i intimno iskustvo.”, istakao je selektor Igor Stanojević.

Deo ovogodišnjeg programa činiće i projekcije dva dokumentarna filma u znak sećanja na velikane svetskog filma – Stanje Tomasa Hajzea i dokumentarac Gija Žirara Dejvid Linč: Ne gledaj u mene, intimni uvid u stvaralački proces ovog reditelja.

Beldocs se pozicionirao kao jedno od ključnih mesta okupljanja filmskih profesionalaca u ovom delu Evrope zahvaljujući dugogodišnjim saradnjama sa vodećim svetskim i evropskim festivalima i brojnim akterima međunarodne audiovizuelne industrije. U okviru programa Beldocs Industry Days biće organizovane radionice, masterklasovi, pičing sesije i druge aktivnosti posvećene razvoju novih projekata i umrežavanju filmskih stvaralaca.

Pokrovitelji nagradnog fonda su Filmski centar Srbije u okviru Srpskog takmičarskog programa, DOX TV za Međunarodni takmičarski program, Delegacija Evropske unije u Srbiji za EU nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film, dok Al Jazeera Balkans i Filmski centar Crne Gore podržavaju najbolje projekte u okviru Beldocs Pitching Foruma.

Beldocs se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstva kulture Republike Srbije, Delegacije EU u Srbiji, Filmskog centra Srbije, Filmskog centra Crne Gore, MEDIA deska Srbija, Ambasade Portugala i Instituta Kamoiš, Ambasade Australije, Adam Mickiewicz Instituta i Poljskog instituta u Beogradu, Gete instituta, Francuskog instituta, Češkog centra Beograd, Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), kao i televizija Al Jazeera Balkans i DOX TV.

O Beldocsu

Beldocs je jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu, koji svake godine u maju okuplja autore, producente i filmske profesionalce iz celog sveta. Osnovan 2008. godine, festival danas nudi bogat filmski i prateći program, sa više od 80 dokumentarnih ostvarenja i brojnim premijernim projekcijama. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi filmove raspoređene u više od deset programskih celina. Beldocs svake godine dodeljuje nagrade u nekoliko takmičarskih kategorija i organizuje brojne Industry događaje koji podržavaju razvoj novih dokumentarnih projekata. Više informacija dostupno je na zvaničnom sajtu: www.beldocs.rs, i na društvenim mrežama festivala

Za više informacija posetite www.beldocs.rs, kao i kanale na društvenim mrežama: Instagram, Facebook, YouTube i X.

Fotografije: Promo/Skrineri iz filmova

Članak Program 18. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U okviru takmičarskih i revijalnih programa biće prikazano više od 80 filmova, među kojima i značajan broj domaćih, evropskih i svetskih premijera. Teme kojima se filmovi bave uključuju obrazovanje, odnos ljudi i životinja, društvo, biografske priče, umetnost i muziku, nauku i tehnologiju, istorijske perspektive, kao i duhovite i posmatračke filmske eseje o svakodnevici. 

Bogat program festivala namenjen je i filmskim profesionalcima, koji će imati priliku da učestvuju u različitim Beldocs industry aktivnostima – treninzima, radionicama, razgovorima, panelima, master class-ovima, od kojih će neki biti otvoreni za javnost. Međunarodni autori razvijaće i prezentovati svoje nove projekte uz podršku renomiranih mentora i donosioca odluka – predstavnika televizija, filmskih festivala, bioskopa, VOD, fondova, kompanija za prodaju filmova iz regiona, Evrope i celog sveta. 

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem Beldocs internet stranice, a publika će blagovremeno biti informisana o kompletnom rasporedu i dostupnosti filmova.

Festival Beldocs osnovan je 2008. godine i danas je prepoznat kao jedan od najvažnijih međunarodnih dokumentarnih festivala u ovom delu Evrope. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, biće prikazano preko 80 premijernih filmova, u okviru ukupno petnaest programskih celina. Festival dodeljuje sedam nagrada, organizuje bogat prateći program panela, predavanja i Master Class sesija, a u okviru Beldocs Industry segmenta dodeljuju se nagrade za razvoj budućih filmova. Festival svake godine okuplja više od 150 međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika važnih evropskih i svetskih kompanija i institucija.

Za više informacija posetite www.beldocs.rs, kao i naše kanale na društvenim mrežama: Instagram, Facebook, YouTube i X.

Članak Osamnaesti Beldocs od 21. do 27. maja u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Grand Prix srpskog takmičarskog programa uključuje diplomu i novčani iznos od 2000 evra, nagrade za najbolju fotografiju i montažu čine diplome i novčani iznosi od po 500 evra. 

Za najbolji film Srpskog takmičarskog programa, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije, žiri je dodelio nagradu filmu „Kadence za vrt“, autora Daneta Komljena.

U svom obrazloženju žiri kaže: „Žiri je bio oduševljen složenošću estetike i vremenske konstrukcije koji su tečno prikazani kroz detaljne prizore sastavljene od svakodnevnih aktivnosti u ovom filmu. Svideli su nam se tišina i spokoj u trenucima u kojima napuštena priroda prevazilazi stanje prisustva i postaje dom u kome sloboda može da cveta.“

O najboljim filmovima iz Međunarodne takmičarske selekcije odlučivali su Karmen Grej – filmska kritičarka, Luka Papić – reditelj i Kristin Kamdesus – direktorktorka FipaDoc festivala.

Žiri je ove godine odlučio da dodeli posebno priznanje i nagradu za najbolji film.

Za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa, čiji je pokrovitelj DOX TV, proglašen je film „Sunčani sat“ estonske rediteljke Lis Nimik.

„Sa mnogo pažnje i uz precizno kadriranje, prikazujući smene godišnjih doba i svakodnevnicu ruralnog estonskog života, Lis Nimik stvara nenametljiv, ali zanosno živ svet prožet gotovo animističkom snagom” – kaže se u obrazloženju žirija

Specijalno priznanje žirija za Srpski takmičarski program dobio je Nikola Polić za film „Kako biti slobodan?“

„U konkurenciji srpskog takmičarskog programa, jedan film se izdvojio svojom iskrenošću i bliskošću sa protagonistom i njegovom pričom. Ono što na samom početku deluje kao mala, intimna priča o vičnom umetniku koji nikada nije uspeo da se probije, pretvara se u realističan prikaz verovatno nerealističnog pokušaja da se u Srbiji u poslednjih 30 godina živi pristojno i dostojanstveno. Autor stvara uverljiv portret glavnog junaka, njegove porodice i društva kroz kulturne, politične i ekonomske okolnosti.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Nikola Polić, koji je dobio veliki aplauz publike posle premijere svog filma, izjavio je: „Pre svega hvala festivalu Beldocs, selektoru, umetničkom direktoru, celom timu, koji nam je ovih 7 dana učinio magičnim. Hvala porodici Kovačević, bez koje ne bih ni bio ovde, kao i žiriju koji nas je ohrabrio ovim divnim rečima“ 

Za Međunarodni takmičarski program specijalno priznanje dobio je kineski reditelj Guo Ženming za film „Dosadni dani i noći“.

„Reditelj je dovoljno smeo da prepusti svoje pesnike igri bez granica koje ne postoje ni za njih same, kao ni za kameru, dok posežu za trenucima povezanosti u svom očaju. Na naše iznenađenje, potpuno smo uplovili u ovo carstvo izvan morala – grubo, a ipak skromno.“ – kaže se u obrazloženju žirija.

„Hvala beogradskoj publici. Bio sam prijatno iznenađen da je ovaj film uopšte prikazan na festivalu, pošto su ga mnogi festivali odbili. Naravno ovo nije film koji je prijatan za gledanje, naprotiv, na momente je nepodnošljiv i neprijatan za gledanje, te u Kini može da bude deo andergraund scene. Ipak ovaj film nudi jedno univerzalno iskustvo usamljenosti ljudskog postojanja, što ukazuje na sudbinu ljudske vrste. Ako nestane strast i volja za životom, kako će se ljudi boriti protiv praznine i tuge pred kraj svojih života? Da sam znao da ću dobiti nagradu, došao bih u Beograd. Hvala Beldocsu, na hrabrom i izvanrednom izboru filmova“ –  poručio je preko video poziva kineski reditelj.

Ove godine za nagradu najbolji kratkometražni film Beldocsa takmičilo se 20 kratkih ostvarenja. Odluku o najboljem kratkometražnom filmu doneli su Iva Rosandić, Filip Grujić, Sofija Pacoli.

Nagradu je dobila Norika Sefa za film „Kao bolesna žuta“

„Kako još jednom progovoriti o kolektivnim traumama – košmarnim istorijama? Možda je jedini preostali način kroz eksplicitnu filmsku formu. U ovom slučaju repetitivnost – strukture, slike, promašenih politika i netolerancije. Još uvek pronalazimo originalan i samosvestan pristup filmu” – navodi se u obrazloženju žirija.

Specijalno przinanje za najbolji kratkometražni film pripalo je ostvarenju „Poljane čekaju, izmaglica se širi“, Dzovhanija Gospodinova iz Luksemburga.

„Za pronalaženje neobičnih formi kroz različite poglede: jedan za istraživača, jedan za svetinje. Ovaj drugi nema za cilj da egzotizuje, već da pokaže drevne karakteristike stvorenja koja umiru/nestaju. 
Prikazuje se umetnost pripovedanja kroz različite jezike” – kaže se u obrazloženju žirija.

Nagrada za najbolju montažu u Srpskom takmičarskom programu pripala je Koroni Švingruber Ilić za film „Izlazak kroz ludaru“, Nikole ilića.

„Normalna osoba u ludom društvu mora da deluje ludo.“  ovaj citat Kurta Voneguta savršeno odgovara filmu u kom se kombinuju različite tehnike, od lične VHS arhive, preko snimaka sigurnosnih kamera, do boja u negativu, uvodeći gledaoca u njegovo okruženje i rediteljevo stanje uma.

Uz naraciju iz off-a koja ima ulogu krupnog plana, film je montiran na impresionistički i zaista impresivan način i priča svoju priču kroz jasnu emociju i precizno pripovedanje.“ – kaže žiri u svom obrazloženju.

Za najbolju kameru u Srpskom takmičarskom programu nagrada 17. Beldocsa pripala

Milošu Radovanoviću za film „Minel“ Tare Gajović.

„Kroz kadriranje kojim se na poetski način obuhvataju (ne)naseljeni prostori, ovaj spretno komponovan film sažima prošlost u sadašnjost. Napušteni predmeti i industrijski otpad progovaraju kroz nemo odustajanje od nekada napredne industrije. Povlače se spone između fabričkih trijumfa prošlosti i nenametljivog postojanja jedne zajednice.

Iz svih ovih razloga, kao i zbog lepote prizora koji navode na razmišljanje, nagradu za najbolju kameru dobija Miloš Radovanović za film Minel u režiji Tare Gajović“ – kaže se u obrazloženju žirija.

Primajući nagradu Miloš je izjavio: „Hvala žiriju za nagradu i ostatku ekipe koja je radila sa mnom na ovom filmu. A posebno bih se zahvalio Gaji, koji nam je omogućio da snimamo fabriku, hvala Simi Ćurkoviću koji je presnimio sve trake sa mnom, Vasiliju Vujičiću montažeru, Ani Žeželj za kolor korekciju, i naravno Tari, bez koje se ovaj film ne bini dogodio. Nadam se da se vidimo sledeće godine s novim filmom!“

Najbolji film u selekciji TEEN ocenjivao je tinejdžerski žiri u sastavu: Nađa Bosanac, Jelena Varga,  Lana Bojić, Sofija Berak,  a nagradu je odneo filmu „Kiks“, reditelja Davida Mikulana i Balinta Reveza iz Mađarske.

„Prikaz odlične kreativnosti, realan i sirov, ovo je film koji nam otvara vrata ka životima ljudi koje vrlo često zaboravljamo ili jednostavno biramo da ne vidimo. Posvećenost autora i emocije koje ovaj film budi u gledaocu čine ga vrednim kako nagrade na ovogodisnjem Teen programu tako i tople preporuke za širu publiku da ga pogleda“ – stoji u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje u kategoriji Teen, dobio je britanski film „Copa 71“, reditelja Džejmsa Erskina i Rejčel Remzi.

“Ono što ovaj izvrsan dokumentarac ističe jeste priča koja će zasigurno mnoge devojčice ili žene podstaći da se više informišu o ženama koje su napisale istoriju, ali su zaboravljene zbog svog pola. Intrigantnost i zanimljivost čine da ovaj film ostavlja dubok utisak na gledaoca i navodi ga na dalje promišljanje o temi.” – ističe se u obrazloženju.

Jedan od članova žirija, Vladan Petković izjavio je da bi se složio sa komentarom kinekskog reditelja Ženminga, da je selekcija Beldocsa hrabra i beskompromisna. „Veoma sam zadovoljan nagradama svih žirija i ponosan sam što moj grad konačno ima dokumentarni festival kakav zaslužuje.“

Sedamnaesto izdanje. Beldocs festivala zatvara se večeras filmom „Film je promenio svet“, reditelja Darka Bajića i Siniše Cvetića u 19.30 u Domu omladine Beograda, kada će biti dodeljena i Nagrada publike za najbolji evropski film pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji. 

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, ove godine prikazaće 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na 8 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope. Više informacija na www.beldocs.rs

Autor fotografija:  Filip Olćan

Članak Dodeljene nagrade 17. Beldocs festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Selektori i autorska ekipa oko festivala, na jednoj od konferencija za štampu su rekli da su pogledali preko 1500 filmova da bi ova 103 filma bila prikazana na festivalu. Ja nisam pogledao nijedan, ali mogu da preporučim. Dobra stvar kod dokumentarnog filma je što u par rečenica opisa možete da saznate da li vas određena tema intrigira, zabrinjava ili plaši, da li želite da naučite nešto, ili jednostavno znate da niste tip koji će moći da se snađe u bioskopu uz neki audio vizuelni format koji je apstraktni šok za vaša čula.

Predložiću vam nekolicinu filmova koji se meni ovako na prvu loptu dopadaju, pa ako sam vas navukao na neku glupost, izvinjavam se. Nađite me u gradu, platiću vam piće.

Topli film

Film o kom se najviše priča i koji će otvoriti festival. Pripada žanru hibridnog dokumentarca i obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla tzv. kvir likova, predstavljenih u širokoj lepezi tumačenja tog termina. Uz razgovore sa nekim od velikana domaćeg filma, ali i igrane strukture, Topli film će nam približiti mnoge momente iz LGBT istorije domaćeg filma, od Sofke, filma iz 50-ih, do Južnog vetra.

Bekim

Jedan od najvećih, Bekim Fehmiju, glumačka je gromada o kojoj se ne priča dovoljno. Bio je prvi istočnoevropski glumac koji je glumio u Holivudu za vreme Hladnog rata, i jedan od najpoznatijih na ovim prostorima. Film je opservacija, bez naracije, ali sa intervjuima, snimljen na Kosovu, u Albaniji, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Italiji. Počinje naizglednim samoubistvom, sledeći događaje od rođenja, vrhunca, sjaja, do značajne uloge. Istražujemo i  kako je albanski glumac koji je postao slavan u bivšoj Jugoslaviji, primljen na Fakultet dramskih umetnosti, iako nije znao srpski. 

Copa 71

Iz Britanije (naravno) stiže film o fudbalu. Ali onoj grani koja je u razvitku i koja je još uvek nedovoljno popularna – ženskoj. U ovom dokumentarcu, filmski stvaraoci koriste arhivske snimke i nove intervjue da bi ispričali priču o Svetskom prvenstvu za žene iz 1971. godine, trenutku koji nije dovoljno cenjen u istoriji fudbala.

Džojmejkers

Omiljeni s jedne, ali i osporavani sa druge strane, trubački pleh orkestri su uvek ona strana oko koje se polemiše. Džojmejkers je dokumentarac koji će nas izbliza povezati sa jednim. U središtu priče je Milan Nikolić, nastavljač važne misije učitelja Maksuta Maksutovića, koji se trudi da nauči romsku decu da ispravno sviraju i sačuvaju zdravlje. Susret američke profesorke Nade Miljković sa Milanom pruža nam autentičan i emotivan uvid u njihov život. Film istražuje muzičko majstorstvo romskih trubača u Srbiji i otkriva da se iza dinamičnih melodija kriju težak život i borba za opstanak.

Film je promenio svet

Film o reditelju i scenaristi Milošu Miši Radivojeviću, koji je od vremena „crnog talasa“ do danas svojim ostvarenjima sačuvao poziciju radikalnog filmskog autora i jednog od najvažnijih predstavnika art filma u jugoslovenskom i evropskom kontekstu. Njegovi filmovi i dan-danas, 20, 30, 40 godina kasnije provociraju i postavljaju pitanja na koja nema lakih odgovora.

Izbor za mis zatvora

Ovo može da bude jako zanimljivo. Direktorica zatvora odlučuje da vrati samopoštovanje osuđenicama organizovanjem izbora za miss zatvora. Cela stvar bi mogla da se shvatiti kao neka vrsta revolta protiv zatvorske uniforme. Film prati tri glavne junakinje: Joyce koja se takmiči za Miss, Anđelu koji se takmiči za Mistera (kategorija transrodnih) i Sueli koja se takmiči za Miss Plus Size.

Ja, ti, on, ona

Šantal Akerman je rediteljka čuvenog „Jeanne Dielman, 23 quai du Commerce, 1080 Bruxelles” filma koji je čuveni Sight and sound stavio na prvo mesto najboljih filmova svih vremena. Ne verujete ljudima koji su ovaj film izglasali na prvo mesto, naravno, ali Beldocs će nam prikazati rediteljkin prvi film. „Ja, ti, on, ona” su tri epizode iz života glavne junakinje u prelasku iz adolescencije u surov život.

Kombi – nacija

Kombi – nacija je kombinacija – malo prava radnika, malo lepa stara vremena, malo automobili. Dva prijatelja kreću na desetodnevni put restauriranim kombijem Zastava 850AK, kako bi posetili fabrike širom SFRJ koje su proizvodile delove za ovo vozilo. Tokom putovanja sreću bivše radnike tih fabrika koji se prisećaju života i rada u to vreme. Snimci iz vozila i drona prikazuju lepote bivše SFRJ kroz oči zaljubljenika u stare automobile.

Kramb

Trideset godina od premijere, opet gledamo film o kultnom crtaču stripova. Jedinstveni crtački stil, kao i seksualno i rasno provokativna tema, učinili su alternativnog umetnika, Roberta Kramba, poznatim u popularnoj američkoj umetnosti. Detalji Krambove neverovatne karijere i života su ispitani i pretreseni – uključujući i njegovu porodicu povučenih ekscentrika.

Kroz grobove vetar duva

Ovaj zaplet deluje kao da je igrani film, ali nije. Život protagoniste je okupiran pokušajima da odgonetne suštinski nerazrešiva ubistva turista. Budući da je opšti stav prema turistima prezriv, niko mu neće pomoći. Dokazi nestaju u lavirintu birokratije. On biva ponižen i u javnosti i na internetu.

Okupirani grad

Stiv Mekvin je jedan od onih autora čiji igrani filmovi pobuđuju uvek pažnju. Sad je tu sa dokumentarcem.  Prošlost se sučeljava sa neizvesnom sadašnjošću u dokumentarcu Okupirani grad, rađenom prema knjizi Atlas okupiranog grada spisateljice Bjanke Stigter. Stvorena su dva međusobno povezana portreta – živopisna slika nacističke okupacije u Amsterdamu i završetka pandemije i protesta. Ono što nastaje je ujedno razarajuće i životno afirmišuće, poput putovanja kroz sećanja i onoga što tek dolazi.

Život i drugi problemi

Šta je smisao života, smrti i svega ostalog? Mogući odgovori su mnogobrojni u avanturističkom filmu Maks Kestnera, koji počinje kada smrt žirafe u Kopenhagenskom zoološkom vrtu postane viralna od Holivuda do Čečenije. Realno, ovaj opis nam možda krije najbolji film koji smo ikad gledali. Ili najgori…

Članak Preporučujemo vam filmove sa Beldocsa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 20. maj

Na kafi sa psihologom: Kriza srednjih dvadesetih @Dorćol Platz

“Sve je lako kad si mlad” – stihovi su jedne od najpoznatijih jugoslovenskih grupa koji govore o bezbrižnosti koju je nosila mladost 80-ih godina prošlog veka. Suočeni sa velikim očekivanjima roditelja i zajednice, mladi su danas izloženi pritisku za dostizanje visokih standarda od izgleda do obrazovanja, zaposlenja, izbora partnera, zbog čega mnogi “pucaju” gubeći sebe u udovoljavanju okolini. Kako sačuvati sebe, pobediti strahove koji prate sazrevanje i pronaći svoje mesto pod suncem razgovaraćemo na tribini “Na kafi sa psihologom” koja je posvećena temi “Mladi pod pritiskom – Kriza srednjih dvadesetih”.

Vaše mesto na tribini, koju realizujemo u okviru Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST) i kojom obeležavamo 5 godina projekta „Na kafi sa psihologom“ možete rezervisati prijavom na mejl nakafisapsihologom@hemofarm.com do ponedeljka, 20. maja, do 12 časova.

Predstava 40-60 @Bitef teatar

Cirkusfera predstavlja program 5. savremenog cirkusa da delu.

Utorak, 21. maj

Riso Rhythm & Print vol.2 @Matrijaršija

Pridružite nam se na večeri eksperimentalne umetnosti i muzike. Ova sesija će uključivati mešavinu zvukova i štampanih elemenata, uključujući korišćenje Riso štampača kao ritmičkog instrumenta.

Izvođači:
Nikola Rajić (Novi Obrt): Riso
Heinzela Fließgewässera: gamelino, cifteli
Vukašin Đelić: elektronika
Nemanja Ćirić (newchurch): gitara/bas, bubnjevi
Matthias (alibikonkret): elektronske stvari

Možete očekivati da ćete doživeti očaravajuću kombinaciju atmosferičnih, ritmičnih i bučnih kompozicija koje će prelaziti od industrijske repeticije do blagih ambijentalnih zvučnih pejzaža. Riso mašina će igrati centralnu ulogu, ne samo da će pokazati svoje štamparske sposobnosti, već će i funkcionisati kao ritmički instrument, dodajući jedinstveni sloj izvođenju.

Svaka osoba koja dođe dobiće unikatno umetničko delo stvoreno tokom izvođenja. Vidimo se!

Nayola (2022) @Bife Ventil

Projekcija filma Nayola od 18h u Bife Ventilu.

Sreda, 22. maj

Idem x Porto Morto DJ set @KC Grad

IDEM je solo projekt Antuna Alekse, trombonista bendova Porto Morto i JeboTon Ansambl te gitarista i pjevača benda Trophy Jump.

Ovaj je projekt sa svojih 6 izbačenih singlova i prvim albumom “poyy” u niti godinu dana postojanja privukao veliku naklonost publike i kritike. Tome najbolje svjedoče brojni uspješni nastupi po klubovima i festivalima diljem regije, dvodnevna rasprodana koncertna promocija albuma u zagrebačkim klubovima Vintage Industrial Bar i Močvara te osvojeni Porin za novog izvođača godine i tri Rock&Off nagrade (Veliki prasak, Rock&Off izvođač godine i album godine).

La Femme @Dorćol Platz

La Femme, “Verovatno najveći francuski rok bend trenutno” prema kultnom portalu Pitchfork, nastupiće u Dorcól Platz 22. maja 2024. godine.

Neobični i zarazni sastav La Femme, koji je daleko od svakog „običnog“ benda. Osnovali su ga klavijaturista Marlon Magnée i gitarista Sacha Got pre više od 10 godina. Iza sebe imaju 5 albuma, a proslavila ih je pesma “Où va le monde” sa drugog albuma “Mystère”, dok je poslednji album “Paris-Hawaï“ izašao u maju 2023. godine.

Beldocs 2024

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, održaće se 17. put u Beogradu od 22. do 29. maja. Predstavljamo vam bogat filmski i prateći program, kao i brojne novine!

Beldocs organizuje projekcije preko 100 filmova, u 13 programskih celina, na 11 lokacija u glavnom gradu.

Četvrtak, 23. maj

Izložba Super fragment @Kula

Izložba Sanje Stojkov pod nazivom “Super fragment” otvara se u galeriji Kula u Cetinjskoj 15 u četvrtak 23. maja u 19h.

Posetioci će moći da vide nove radove, koji će posle izložbe biti dostupni za tetoviranje.
Jedan deo novog “flash book-a” (kataloga sa svim crtežima) biće vidljiv na velikim platnima i kroz druge medije sa kojima je Sanja odlučila da se upozna i poigra.
Ostatak kolekcije će biti dostupan putem linka, koji će zainteresovani za tetoviranje moći da dobiju od nje lično
Muzička podrška otvaranju izložbe Nevena Jeremić i Little Lu.
Izložba će biti otvorena do 16. juna. Radno vreme galerije je svaki dan, osim ponedeljka, od 17 do 21h.

Mass Culture, Okwaho, Pestarzt, Ground Zero @AKAB Okretnica

Bendovi Mass Culture, Okwaho, Pestarzt, Ground Zero ovog četvrtka u Okretnici.

Petak, 24. maj

Bam bam sila @Strogi centar

Jezgro Bam Bam Kolektiva – BAM BAM SILA ponovo roka u gradu!
Masan afrički gruv ovaj put vas očekuje u najfanki klubu u gradu! Zabeležite datum – petak, 24.maj i spremite se za par sati opasnog gruva: trans zagarantovan, plemenska vatra zajedništva raspaliće vaša srca i noge!!!

INKED IN BLACK (GM) + MONICA @KC Živa

Proboj mladih bendova u KC Zivi u petak 24. maja!

Inked in black je mladi četvoročlani bend iz Gornjeg Milanovca, osnovan u junu 2023. godine. Njihova muzika predstavlja kombinacije roka, grandza, indija i panka. Do sad su imali nekoliko nastupa u svom rodnom gradu i okolini, gde su, izmedju ostalog, delili binu sa bendovima Monah i Cactus Fields. Nedavno su snimili svoj prvi singl u “Down there” studiju koji se zove “Pod kožom”.

Monica predstavlja energičnu i prljavu prekretnicu između stoner rocka, emo panka i post hardkora zalivenu kaktusovim suzama.

Subota, 25. maj

Oblakoderov 6. rođendan @Zaokret x Sprat

Tradicionalno, u subotu, 25. maja, proslavljamo 6. rođendan našeg magazina u barovima Sprat i Zaokret (Cetinjska 15). Tom prilikom premijerno ćemo predstaviti i naše 4. štampano godišnje izdanje, koje smo pripremali u prethodnom periodu.

Osim što ćete moći da nabavite svoj primerak magazina, tom prilikom ćemo sa drugarima iz Matrijaršije od 19h do 21h raditi SITO ŠTAMPU ovogodišnje naslovnice, čija autorka je mlada umetnica Sofija Pašalić. Ponesite svoje stare majice i cegere na kojima ćemo štampati naslovnu ilustraciju!

Kako nijedan rođendan ne može da prođe bez poklona, spremamo vam i TOMBOLU, u okviru koje ćete moći da dobijete različite poklone. Na samom eventu, moći ćete da po simboličnoj ceni od 200 dinara kupite svoj broj za tombolu. U 22h će naši drugari iz Radara voditi tombolu i izvlačiti srećne dobitnike nekih od nagrada koje smo vam pripremili.

Na naša dva stejdža za muziku su zaduženi:

ZAOKET:
Sergej Krstić b2b Ali Güney

SPRAT:
Oblakoder x Radar stage

Vidimo se i dođite na vreme!

Nedelja, 26. maj

Piknik @Muzej afričke umetnosti

U nedelju 26.maja vodimo vas u jedan od najzelenijih krajeva Beograda – Senjak u baštu Muzeja afričke umetnosti. Ovo je sedmi Piknik koji se održava u jednoj od najlepših bašti i prave male Afrike u Beogradu. Pored relaksacije u prirodi i brojnim rekreativnim aktivnostima dostupnim na događaju, vreme na Pikniku može se iskoristiti i za obilazak aktuelne izložbe u Muzeju – “Zdravko Pečar – (Auto)portreti”, uz organizovano vođenje kroz izložbu sa kustosima.

Specijalno za Piknik stiže nam DJ dvojac Colectivo Miramar iz Meksika a tu je i Nevena Jeremić koji nas muzičkim ritmovima uvode u sve toplije dane. Sve posetioce Piknika koje ohrabrujemo da ponesu prostirke i piknik rekvizite, povedu decu, roditelje, ljubimce i da zajedno sa prijateljima uživaju prirodi.

Iva Lorens @KC Grad

Mlada pop zvezda Iva Lorens, finalistkinja ovogodišnjeg takmičenja „Pesma za Evroviziju“, održaće koncert u nedelju 26. maja u bašti Kulturnog Centra Grad, uz pratnju svog benda.

Jedno je sigurno – ovo neće biti tipičan koncert u KC Gradu, planiram da bude posebno i intimno, ali pre svega nezaboravno, budući da je prošlo više od dve godine od mog poslednjeg koncerta u Beogradu. Pesmu „Dom“ ću po prvi put pevati uživo u svom domu, a u planu su i iznenađenja, kako s moje strane, tako i od strane specijalnih gostiju koji su podjednako uzbuđeni da mi se pridruže – izjavila je Iva Lorens.

Kocert u čast Vlade Divljana @Botanička bašta Jevremovac

Grupa (ne)normalni i gudački orkestar Muzikon održaće 26. maja od 20 časova koncert u čast Vlade Divljana u najlepšem beogradsku prostoru za koncerte na otvorenom: Botaničkoj bašti Jevremovac, koja se nalazi u nekadašnjem Divljanovom komšiluku.

Fotoberza @Dorćol Platz

Fotoberza ove nedelje, 26. maja, u Dorćol Platzu.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /20.5 – 26.5/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na programu festivala naći će se i film Okupirani grad (Occupied City), dobitnika Oskara Stiva Mekvina, koji propituje terete istorije, vraćajući se u period nacističke okupacije Amsterdama. Zasnovan na knjizi Atlas okupiranog grada: Amsterdam: 1940-1945 Bjanke Stigter, film dokumentuje ulice današnjeg grada u kojima su se tokom nacističke okupacije desili zločini. Suprotstavljajući događaje iz prošlosti sa godinama pandemije tokom kojih je je film nastao, autor progovara o vremenu, pamćenju, ali i dirljivoj istrajnosti života i pita se kuda kao civilizacija idemo.

Beldocs Industry Days

Pored filmskih projekcija, od 23. do 26. maja biće održan Beldocs Industry Days program, koji obuhvata niz radionica, masterklasova, pičing sesija i drugih aktivnosti namenjenih razvoju novih filmova i umrežavanju filmskih stručnjaka.

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

Naslovna fotografija: Skriner iz filma Menus-Plaisirs Les Troisgros

Članak Beldocs najavljuje najbolje svetske dokumentarce se pojavljuje prvo na Oblakoder.