Pored autorskog dvojca, Marka Todorovića (gitara i vokal) i Radovana Raša Raičevića (gitara i vokal), trenutni sastav čine i Milan Popović (bas gitara), Boris Pažin Bljuzga (bubnjevi) i Luka Domazet (sintizajzeri).

Sa Sijenkama razgovaramo unutar zidina koje su ostale od nekadašnjeg jugoslovenskog velikana špedicije – Jugošpeda. Podne je i prilično smo ograničeni vremenom. Članovi benda se uskoro vraćaju svojim 9-5 poslovima, pa atmosfera u kojoj se nalazimo podseća na radnu pauzu.

Kako vam deluje ovaj prostor dok pričamo o muzici? U kakvom sistemu, prema vašem mišljenju, danas umetnik stvara?

Rašo: Gledamo u BIGZ prekoputa. Prostor u kom su stvarali ne samo muzičari, nego i slikari, vajari… Ta umetnost je iseljena, a ista sudbina čeka i Jugošped. Jedino ko će na ovom mjestu sad stvarati su radnici građevine koji najvjerovatnije ne znaju šta je sve tu bilo, niti za koga grade.

Marko: Mislim da nikad nisu postojali bolji tehnički uslovi za stvaranje. Što se tiče sistema, istorija govori da što je sistem gori, to je stvaranje plodnije… Ali ne mora da znači, nemam pojma (smeh). Sistem se raspada, a mi sviramo!

Šta za vas znači „rad” kad je umetnost u pitanju? Da li je lakše stvarati kad je teško ili kad nije?

Marko:^: Za kvalitet je potreban veliki rad, a on ne može postojati bez velike ljubavi i strasti. On je i izražaj preživljavanja jer zahtjeva izbacivanje gomile natrpanih emocija koje čuče u nama. Inspiracija obično dolazi niotkuda, nepozvana, i onda je trka sa vremenom da te ideje zabilježiš prije nego li izlape. Najlakše je stvarati kad je najbolje.

Rašo: Rad oslobađa, a sloboda nam je potrebna više nego ikad. Zna da zamori, ali kada imate jak motiv, onda dajete sve od sebe. Ja stvaram i kad je teško i kad je dobro, i u obije situacije uživam. Nekad euforija, nekad melanholija – pa ne mogu reći da mi je jedno lakše od drugog. Razlika je samo u raspoloženju.

Između prvog albuma „Iz sijenke” i drugog „Momak za ispomoć” prošle su 4 godine. Oba su nastala u intimnom, skromnom prostoru dnevne sobe. Šta se promenilo u zvuku i o kojim temama vam se više ne peva?

Marko: Mislim da smo se malo odaljili od sintisajzera i približili gitarskom zvuku, imamo više iskustva pa sada možemo jasnije i lakše da se izražavamo. I dalje nam je svaka zdrava tema važna – ona koja može izmamiti osmjeh, navesti na introspekciju ili biti oslonac u teškim trenucima.

Rašo: S vremenom nadolaze nova poznanstva i iskustva, pa i zvuk sazrijeva sa nama. Još uvijek je to isti žanr ili neki sličan, ali se okvir širi. Trenutno mi se više svira, jer mi glas treba na ulici u vidu podrške studentima i mislećim ljudima koji pokazuju iz dana u dan kako se svim srcem bori.

Dok razgovaramo, momci drže instrumente u rukama. Nenametljiv, ali konstantan ritam prati tok intervjua i izlazi kroz otvore na poluporušenoj zgradi nekadašnje fabrike. Iako samo jam-uju, ta improvizacija zvuči kao početak nečeg što tek treba da nastane.

Regionalnu turneju ste započeli u Sloveniji i Hrvatskoj, nastavljate je koncertima u Beogradu i Zaječaru. Šta su vam omiljeni trenuci na svirkama?

Luka: Bilo koji momenat kada je evidentno publici draga pjesma – kada pjevaju, kada tapšu, kada skaču… Momenat kada Bljuzga u pjesmi „Bumerang” drži kick bubanj, e taj se dio baš odužio na koncertu u Zagrebu i Marko je maestralno izvukao situaciju kada je rekao: „Ajmo svi da damo Mićunu znak kad da ga da” i tako je publika dala znak kad da pjesma poludi i prosto je ispalo mnogo jako. Takvi momenti su dragocjeni.

Bljuzga: Bleje pre i posle svirki. Izdvojio bih „Indirekt festival” u Umagu na kojem smo svirali. Bio je maj i mi smo otvorili sezonu kupanja tamo. Baš je bilo dobro – kao kad misliš da je voda još uvek hladna, a ona je taman. Moram da pomenem i Nikšić, kad smo otišli u pab koji je jedini radio posle svirke u tim kasnim satima. Obarali su se rekordi sa pićem (smeh).

Mićun: Nisu baš trenuci, više je celo iskustvo. Na svirkama se dešavaju neverovatne situacije jer nam mozak radi u nekom drugom stanju. Merio sam svoj mozak EEG uređajem dok sviram i pokazao je konstantnu aktivaciju alfa talasa iliti stanja dubokog fokusa opuštenosti. Stanje koje ljudi pokušavaju da postignu meditacijom se nama dešava dok sviramo. Nedavno sam u Indiji učio o sound healing-u i shvatio da je muzika zapravo vibracija koja čini da se i mi i publika osećamo kao da smo doživeli neko dublje stanje, iskustvo i doživljaj.

Šta za vas predstavlja Beograd i šta domaća publika može da očekuje od koncerta u Zappa bazi 20. novembra?

Rašo: Kad si u Beograd, sve imaš. Grad mogućnosti. Beograd je spojio mene i Marka, tu smo upoznali i Bljuzgu. Mnoge stvari, pre svega neljudi u njemu nas frustiraju, ali pokušavamo da to stavimo u drugi plan. Što se svirke u Zappi tiče, očekivanje je u startu razočarenje, što bi rekao veliki Hornsman Coyote. Samo neka beogradska publika dođe i mi ćemo da ih dobro ugostimo i zabavimo. Fešta u najavi!

Marko (dovikuje): Spremili smo i ploče!

Razgovor završavamo u sličnom tonu u kom smo i počeli, pa se moramo dotaći protagoniste poslednjeg albuma. Ko je, u stvari, „momak za ispomoć”?

To je vaš dobri komšija koji je u svakom momentu spreman da vam pomogne da iscijepate drva ili preselite stan. Prije svega dobar drug i čoek – duša od čoeka. On ne zna da kaže „ne!” pa se može desit’ da ga neko iskoristi, ali on će uvijek dat’ sve od sebe. Na drugim ljudima je da li će znati to da uoče, pa i da cijene.

Dok čeka na stanici obalskih radnika, u ruci mu je buket hrizantema i karanfila, u glavi vrti monolog i zamišlja… Takav, pomalo romantičan, ali pre svega običan čovek pokušava da se snađe i preživi između mogućnosti sistema i sopstvenih želja. I zamišlja…

Pauza za ručak je gotova, nazad na posao!

Intervju radila: Marina Ludajić

Autor fotografija: Luka Zec

Članak Obalski radnici u ruinama industrijskog Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izlazak albuma „O sreći u snovima“ označava zvanični početak KOIKOI 2.0 ere i predstavlja veliki iskorak za bend, koji se od samog početka isticao okupljanjem snažne zajednice saradnika oko svojih projekata. Kroz rad na ovom izdanju, bend je odlučio da tu praksu formalizuje osnivanjem izdavačke kuće KoiKolektiv Records, čime se obavezuje da će i dalje ulagati u kreativnu sinergiju i podršku autorskoj muzici iz regiona.

Album je nastao uz asistenciju impresivne liste regionalnih i međunarodnih talenata, koji su doprineli kvalitetu i novom identitetu. Na produkciji albuma je radio Saša Janković, čija karijera obuhvata rad sa bendom The Cure i kultnim regionalnim izdanjima poput albuma grupa Darkwood Dub, „Život Počinje U tridesetoj“ i Eyesburn, „Full Control“, dok je za miks i mastering bio zadužen Bogdan Braković.

Dizajner Mihailo Kalabić i fotograf Nemanja Knežević doprineli su novom vizuelnom identitetu. Kroz seriju fotografija, KOIKOI je deo prirode i začudne, mračne i umirujuće, šume u koju je smešten i deo pesama. Kalabićevi i Kneževićevi radovi, nastali kroz saradnje sa KOIKOI biće predstavljen na izložbi u Beogradu, pred prolećni koncert benda.

Novi album i njegova šarenolika lepeza zvuka je najavljena singlovima „Ponovo stran“ i „Ti imaš mir“, koji prati i vizuelno impresivan video koji je pomerio produkcione i kreativne granice regionalnih indie spotova.

Marko Grabež iz KOIKOI-a objašnjava da je prva inspiracija za album bila slika A Dog Barking at the Moon, Huana Miroa, simbolizujući dosezanje za nečim nedostižnim i sukob između naivnosti i nečeg velikog i mračnog.

„Album odiše melanholijom i introspektivnošću. Tekstualno se često prepliću potrebe za kolektivnim činovima, ali i izolacijom. Kad bismo upoređivali sa prvim albumom, ovaj je jezički i muzički ipak nešto homogeniji i koherentniji. Naravno da od svog ‘svaštara’ manira nismo pobegli, ali je bilo prirodno da ponudimo nešto drugačije, s obzirom na to da smo svi četiri godine stariji. Takođe, verujem da je neminovno bilo i da se društveni i politički kontekst u kojem stvaramo, odrazi i na muziku.” poručuje Grabež.

Album „O sreći u snovima“ je dočekan na jučerašnjoj promociji u beogradskom baru Vukosava, gde je izazvao oduševljenje muzičkih kritičara. Zoran Stajčić, glavni urednik portala Ravno do dna, istakao je da album predstavlja „veliki pomak koji regiju stavlja na evropski nivo“, dodajući: „ono što smo dobili, ja mogu reći da smo ušli u jednu skroz drugu fazu što se tiče rock’n’rolla u regiji, u Srbiji, jer ovakav album nije dugo isporučen“.

Slične komentare deli i Žikica Simić, jedno od najuticajnijih imena muzičke kritike: „Veličina ovog benda jeste u tome što je on nekako sačuvao i ponovo inaugurisao ekskluzivnost rock muzike. Odjednom se pojavio sastav KOIKOI sa tim neobičnim imenom koji je rock muzici dao jednu ekskluzivnost, jednu neobičnost, jednu izuzetnost iz ove naše svakodnevice“. Simić je zaključio: „KOIKOI su postali lideri beogradske rokerske scene i zbog toga ih nekako podržavam iz sve snage“.

Sumirajući značaj izdanja, Stajčić je dodao da novi album „vraća veru u rock’n’roll, da se i u ovom post-postmodernističkom periodu može dogoditi rock’n’roll bend koji je uzbudljiv, koji korespondira sa sadašnjošću“.

KOIKOI predano radi na tome da autorska, indie muzika iz našeg regiona prevaziđe jezičke i kulturne barijere i stigne do slušalaca širom sveta. Bend čvrsto veruje da je kroz predani rad, autentičnost i maksimalnu posvećenost na svakom nastupu moguće dokazati da regionalni zvuk poseduje kulturnu relevantnost i bogatstvo koje je ključno za međunarodnu scenu i prevazilaženje svih granica.

Prisutnost benda na uticajnim međunarodnim medijima poput KEXP radija ili The Rolling Stone magazina, potvrđuje da je izlazak ovog albuma željno iščekivala i međunarodna muzička zajednica.

Turneja „O Sreći U Snovima“

KOIKOI otvara regionalnu turneju 12. decembra u Kino Šiški u Ljubljani – mestu gde su održali svoj prvi koncert van Beograda. Već je poznat datum zagrebačkog koncerta u Tvornici kulture (28. februar), dok se veliki koncert u Beogradu očekuje na proleće.

Album „O Sreći U Snovima“ objavljen je za KoiKolektiv Records i dostupan na svim streaming servisima: https://hypeddit.com/koikoiosreciusnovima

Fotografija: Nemanja Knežević

Članak KOIKOI objavio novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„u svađi sa celim svetom“ je rant o nepristajanju, prkosu, nesnalaženju i dilemama. Nikola Čučković napisao je još jedan duboko ličan tekst i šaputao je celu pesmu. Uz pomoć prijatelja – Miloš Stevanović (Neven), Emilija Đorđević (KOIKOI), Marko Marić (Kralj Čačka), Boško i Nikola Mijušković (Turbo Trans Turisti) i Marina Milošević – na već kaleidoskopski šarenu zvučnu sliku benda dodali su još par novih lejera. Ova pesma je egzistencijalni bugi-vugi, roman toka svesti sa duvačima i horskim pevanjem, gitarski tour de force, uz zarazni klavir i ritam. Jedna čista euforična zapitanost. 

„Pesma je nastala početkom ove godine i mislim da su me na nju podstakli zajednički koncerti sa Klinikom Denisa Kataneca i film o Bob Dilanu („A Complete Unknown“). U tom duhu začeta je na akustičnoj gitari, pa potom dalje razrađivana i rasviravana sa bendom. Tekst je osvrt na razmišljanja i osećanja koja su me obuzimala u prvoj godini terapije na koju sam išao i idem. Ponovo nam je veliki broj ljudi pomogao i izašao u susret, obagativši tako nečim svojim ovu pesmu,“ sumira rad na novoj pesmi Nikola Čučković.

proto tip su Nikola, Damjan Nedelkov, Danilo Ilić i Lara Starčević, pesma je snimana u Down There Studiju s Urošem Milkićem i Andrejem Mladenovićem, Andrej je uradio miks, a James Plotkin master.

Rediteljka Ana Đurović poznata je i kao bubnjarka grupe Šajzerbiterlemon, a evo šta ona kaže: „Uvek su mi dragi svirački spotovi, a ova pesma me povukla da razmišljam o tome kako sviranje uživo nekad stvarno izgleda. Čast je bila raditi spot za jedan od mojih omiljenih bendova, a i s ekipom koja je učinila da sve zaživi (ili ostane bez glave).“

„u svađi sa celim svetom“ je drugi singl kojim proto tip najavljuje drugi studijski album pod radnim naslovom „velika frka“. Prvi singl bio je „kad sagorim“. Debitantski album „s ivice sanjanja“ članovi Hali Gali kolektiva objavili su u februaru 2023. godine.

Fotografije: Marina Uzelac

Članak Bend proto tip predstavlja novi sing se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od trenutka kada su se probili na scenu debijem „Brutalism,” IDLES su redefinisali moderni pank. Postali su kulturni fenomen albumom „Joy as an Act of Resistance,” a usledili su „Ultra Mono” koji je osvojio vrhove top lista i „Crawler,” nominovan za Gremi nagradu. Sa svojim najnovijim albumom „TANGK,” doneli su neke od svojih najpopularnijih himni do danas, učvršćujući svoj status kao istinska globalna sila.

Kroz celu ovu kritički hvaljenu diskografiju, njihove pesme su himne iskrenosti, ranjivosti i prkosne radosti. Njihova poruka je radikalna inkluzivnost — poznati su po suprotstavljanju toksičnoj muškosti, zagovaranju jedinstva i slavljenju zajednice u kojoj su svi dobrodošli. Ali, na bini je mesto gde ove numere zaista ožive. Poznati po svojim eksplozivnim, katarzičnim i znojem natopljenim nastupima, IDLES stvaraju neraskidivu vezu sa publikom, isporučenu kroz žestoku, nefiltriranu energiju.

Spremite se za legendarno zajedničko iskustvo koje je osvojilo svet. Ovo nije samo koncert; ovo je proslava života koja se ne propušta i ne zaboravlja.

Prodaja ulaznica počinje 10. novembra u 10:00 (CET) onlajn na honeycomb-live.com i na posebnim fizičkim lokacijama u Beogradu, dostupnim bez provizije i sa upečatljivim dizajnom: Škart (Kneginje Ljubice 26), Fomin Bar (Sinđelićeva 3a) u Beogradu i Crni Ovan Bar (Jevrejska 38) u Novom Sadu.

Da biste prvi saznali kada počinje prodaja i da ne propustite Early Bird ulaznice, prijavite se na naš newsletter na honeycomb-live.com/idles-belgrade-26-june-2026.

Članak IDLES sviraju u Beogradu 26. juna 2026 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sniman na autentičnim lokacijama u Istočnoj Srbiji, projekat donosi i susret sa jednom kulturom koja polako nestaje – vlaškom tradicijom.

Nakon više od dve godine planiranja, odlaganja i brojnih izazova, ovaj jedinstveni session sada je konačno dostupan na Agelast YouTube kanalu.

Članovi benda Vizelj su povodom ovog jedinstvenog muzičko-vizuelnog putovanja rekli: „Bend mora uvek da isprobava nešto što nije radio, eksperimentisati ne bi li napravio iskorak u svojoj karijeri. Samim tim smatramo da je sešn koji smo radili u saradnji sa Agelastom pravi potez, da se prikažemo u svetlu u kakvom do sada nismo imali prilike. Godinama smo tragali za dobrim sešnom, sešnom sa strukturom i nekim smislom i mislim da smo ga konačno našli. Otkazivali smo ga toliko puta, da bi se na kraju ispostavilo da je baš sada najbolji momenat da se on izbaci. Hvala mnogo celom Agelast timu na ukazanoj prilici“.

Svaka generacija ima svoj izraz u kulturi i nosi sa sobom svoj pogled na svet kroz duh vremena. I uvek sa radoznalošću, kako kažu iz Agelast produkcije, posmatraju mesta iznedravanja novih glasova generacije.

Osluškujući beogradsku alternativnu scenu, uvek se postavlja pitanje ko nosi tu štafetu u bilo kom datom trenutku. Naravno, nikada to nije jedan umetnik ili umetnica. Ali se ipak neke stvari izdvajaju, nekako prirodno, kao kulturna dominanta, kako stilom i izrazom tako i porukom ili, pak, izostavljanjem takve poruke. Već neko vreme pažnju privlači beogradski bend Vizelj.  Prevashodno njihov eklektični pristup muzici i supkulturnim uticajima koji, ne samo što ništa ne smatraju za strano i neprihvatljivo, već što se u svojoj interpretaciji uticaja oseća i vidi da jasno razumeju šta ti uticaji nose sa sobom, kako kroz društvene vrednosti, stvarne ili ne, tako i kroz stilsko-tipološke odrednice samog žanra. I to usvajaju, transformišu i igraju se njihovom formom i sadržinom, što iz zabave, što zbilje, a nekada iz pukog inata. Upravo ovakav spoj vrlina koje ne deluju nasilno ukalemljene i koje sa sobom nose jednu dozu prirodnosti i lakoće u izrazu, čini da svaki novi singl deluje iskreno, bez obzira na njegovo stilsko udaljavanje od prethodnog.

„Neko je dobro rekao: „Vizelj kao da svakom novom pesmom pokušavaju da oteraju publiku koju su stekli prethodnim singlom.“ Razmišljajući šta bi mogao da bude Agelast Session kada je takav jedan bend u pitanju shvatili smo da, upravo svojim pristupom otvaraju i nama poligon za eksperiment i igru, kako sa formom, tako i sadržinom”, kaže Galeb Nikačević, autor.

„Naše interesovanje za vlašku kulturu postoji odavno. Ideja samog snimanja je bila da spojimo suprotnosti i pokažemo da savršeno mogu da idu zajedno. Ni ovoga puta realizacija našeg sešna, kao nekomercijalnog projekta, ne bi bila moguća bez podrške kompanije A1 Srbija,” ističu iz Agelast produkcije.

U sešnu se nalazi i jedini zabeleženi audio snimak padanja u trans Rusalja u Dubočkoj pećini, iz 1939. godine. Vlaška kultura je, pre svega, kultura usmenog predanja koja se ženskom linijom prenosi sa generacije na generaciju. Modernizacijom društva, ova kultura je u nestajanju. Brojne vlajne ili vlahinje koje aktivno praktikuju vlašku kulturu su vremešne žene i, nažalost, sve ih je manje. Zahvaljujući brojnim entuzijastima iz sveta antropologije i etnologije, radi se na snimanju i beleženju brojnih običaja i rituala ne bi li ostali sačuvani za vreme kada ih više niko neće znati, niti pamtiti. Sa druge strane, nažalost, brojne običaje smo davno izgubili i možemo samo da se oslanjamo na stare audio i video snimke, fotografije, ako ih uopšte ima i na tekstove koje su pisali veliki naučnici iz prve polovine dvadesetog veka.

Ovo je četvrti Agelast sešn koji je podržala kompanija A1 Srbija, a u sklopu projekta digitalne restauracije domaćih filmova A1 Kinoteka, koji realizuju sa Jugoslovenskom kinotekom od 2017. godine. U okviru ovog projekta, A1 omogućava nastupe bendova široj publici na filmskim premijerama restaurisanih filmova, čime podržava domaću i regionalnu muzičku scenu, a putem podrške Agelast sešnu doprinose i stvaranju novog digitalnog muzičkog sadržaja.

Fotografije: Sandra Planojević

Članak Vizelj nosi štafetu beogradske alternativne scene se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Britansko-nemački duo oličavaju moderni romantizam — spajajući melanholiju, izolaciju i lepotu u muziku koja zvuči i nostalgično i savremeno.

Ulaznice po ceni od 2500 RSD / 21 EUR su u prodaji! Ugrabi ih prvi pre nego što cena poraste.

Oflajn sa jedinstvenim i nezaboravnim dizajnom i bez provizije:

Zappa Bar (Dorćol, Beograd)
Fomin Bar (Vračar, Beograd)
Crni Ovan (Novi Sad)

Ili putem linka: https://tickets.rs/event/lebanon_hanover_21137

Članak Lebanon Hanover u Zappa Barki se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bend je nastao 2016. godine u Novom Sadu, a čine ga Oskar Marko, Nenad Šunjka, Nemanja Crnojević i Stefan Knežević,i. Nedavno su objavili svoj novi album „Radio Tišina“, album koji dolazi kao iskrena refleksija vremena u kom živimo.

Pred nastup na ovogodišnjem INmusic festivalu, razgovarali smo sa Oskarom Markom o britanskim uticajima, opstanku na sceni, najluđim svirkama i tišini koja ume da bude glasnija od svega.

Vaša muzika je od početka inspirisana britanskim alternativnim zvukom. Zašto baš njim? Da li je svim članovima benda to bio zvuk koji je najbliži po senzibilitetu?

Oskar Marko: Sećam se da sam kao dete bio opsednut Bitlsima. Postojao je neki multimedijalni CD gde si mogla da slušaš muziku, pročitaš tekstove, gledaš slike… Slušao sam ih ukrug i tu i tamo uspevao da skinem neki akord. Kasnije sam kao rani tinejdžer provalio pank, a kad pomešaš Bitlse i pank dobiješ britanski alternativni zvuk – Oasis, The Libertines i naravno bend sa najbritanskijim zvukom ikada – The Strokes iz Njujorka. Bila mi je to super kombinacija harmonija, stava i stila. Interesantno je da ne postoji nijedan bend koji sva četvorica volimo, ali kada preklopiš naše ukuse i afinitete, dobiješ upravo Monohrom.

Foto: Kiša Radić

Bend je aktivan skoro deceniju, šta je najveća stvar koju ste naučili o svom stvaralaštvu i sebi kroz to vreme?

Opstanak na sceni je delikatan balans između čuvanja sopstvenog identiteta i činjenice da su stvari koje se ne menjaju osuđene na propast. Kroz godine smo očuvali etiku DIY scene i moralni kompas, ali smo i težili smo ka tome da vijamo sve bolji zvuk i da u njega sa svakom novom pesmom unesemo neku svežinu. Snimanje albuma, sviranje uživo i muzika generalno su mi najlepše stvari u životu i ono što sam do sada naučio o sebi je da će to vrlo verovatno zauvek tako ostati. U kom obliku? Nemam pojma. Samo se nadam da nikad neću početi da slušam jazz.

Kada biste morali da opišete zvuk Monohroma nekom ko vas nikad nije čuo – ali bez pominjanja žanrova – kako biste opisali?

Monohrom zvuči kao supersonični avion na kom su deca iscrtala srca, cvetiće i bezobrazne poruke. Antun (Idem) je najbolje definisao naš zvuk rekavši da zvučimo kao Bitlsi sa pojačalima odvrnutim na 11. Poprilično se slažem sa tim.

A kada bi neko ko nikada nije čuo vašu muziku, trebalo da krene od samo od jedne pesme – koja bi to bila i zašto?

Prva pesma koju neko treba da čuje ne mora da bude najbolja pesma, ali mora da ima udicu. Mislim da Sjaj ima udicu. Spot je dosta artsy i ljudi rezonuju sa simetrijom. Pucnji plave i Nedelja su takođe dobre opcije, ljudi mi često šalju snimke kako njihovi klinci igraju uz njih, a deci je teško podvaliti lošu muziku i lošu čokoladu.

Objavili ste novi album Radio Tišina, kako je tekao rad na njemu i šta vam je bila glavna inspiracija?

Nekoliko meseci smo dolazili na probe sa novim materijalima i razrađivali nove pesme. Bilo je tu svega – pokušaja i pogrešaka. Sećam se kad smo krenuli da džemujemo uz rif koji će blagovremeno postati pesma Sjaj, da je Neša (bubnjar) rekao da nije bilo lako ali smo uspeli da upropastimo najbolji mogući rif. No, i to se vremenom upakuje pa u nekom momentu čak počne da liči na nešto! Glavna inspiracija nam je bila da napravimo album koji će biti dovoljno čvrst da ima zube, ali dovoljno melodičan da publika može da peva uz njega.

Ako je Radio Tišina, kako ste u jednom intervjuu rekli, refleksija tišine u etru i izražavanju stavova – da li postoji neka stvar ili glas koji biste voleli da se čuje glasnije u ovom trenutku?

Album „Radio tišina“ je objavljen u novembru 2024. godine, verovatno u najtragičnijem momentu po ovo društvo i nedelju dana nakon objave smo videli kako se formira najveći front protiv represivne vlasti u poslednjih četvrt veka. Ispalo je kao da smo povukli granicu, nakon koje je društvo počelo da se kreće u sasvim drugom smeru. Rekao bih da su se stvari promenile na bolje što se tiče angažovanja ljudi u sopstvenim životima, ali se disonantni tonovi i dalje retko opraštaju, pogotovo kada pričamo o naciji i crkvi.

Postoji li pesma s novog albuma za koju ste imali potpuno različita mišljenja unutar benda – bilo u fazi pisanja, snimanja ili ideje kako treba da zvuči?

Zapravo – ne! Na momente imamo i dosta različita stanovišta po pitanju bendova i muzike, ali kada su u pitanju naše stvari, aktivira se telepatska komunikacija i deluje kao da svi znamo tačno šta treba da dobijemo na kraju. Neko se ubaci sa idejom, ostali klimnu glavom ili odmahnu i nastavljamo dalje.

Kako biste opisali Radio Tišinu kao imaginarni radio program – koji žanrovi, emisije ili zvuci bi se smenjivali u tom etru?

Smenjivali bi se zvuci grada, metroa, bicikla i gramofona. Žanrovski mislim da je album triler, ima akcije, agresije i napetih momenata, ali na kraju dođe comic relief i poljubac za srećan kraj.

Postoji li neka vaša svirka koja vas je potpuno iznenadila u smislu reakcije publike ili atmosfere?

Desi se često da krenemo na svirku bez nekih preteranih očekivanja, a na kraju da se stvari poklope i nastane haos. Pre par godina smo zakazali svirku u pabu u Padini, malom slovačkom mestu u Banatu. Govorim o decembru na minus 20 i pustim ulicama sa kojih su se i seoski psi evakuisali i krenuli na jug. Međutim, upadamo u krcat lokal gde ekipa peva i vrišti kao da su došli Stonesi. Ispostavilo se da je sva studentarija iz Slovačke, Novog Sada i Beograda došla kući za Božić, da su se uželeli kako jedni drugih, tako i dobrog provoda i da su napravili trijumfalni povratak u zavičaj, uz naravno soundtrack Monohroma.

Od 2016. ste na sceni –  šta se po vašem mišljenju najviše promenilo na sceni za ovih skoro deset godina?

Kod nas, bar, u Novom Sadu, imam utisak da se večito smenjuju periodi kada nema mnogo aktivnih bendova, sa periodima kada nema prostora u kojima može da se svira. Sada čak mislim da smo ušli u period kada ni jednog ni drugog nema previše. Međutim, mislim da su dešavanja u poslednjih 7-8 meseci pokazala da nisu svi mladi samo na tiktoku i da iteakako postoji kritična masa za koncerte, umetnost i gradska dešavanja. Apsolutno je moguće i da se kuvaju i novi bendovi i svirke, ali da prolaze ispod radara, a da se to ne bi dešavalo, potrebno je imati celokupan lanac, od muzičara, preko profesionalnog menadžmenta do izdavača i medija. Nadam se da će se i to jednog dana pojaviti u ozbiljnijem obimu.

Foto: Kiša Radić

Nastupate na ovogodišnjem INmusic fesivalu, koji je jedan od najvećih festivala u regionu. Kako vi vidite svoje mesto u tom line-upu i šta za vas znači što svirate baš tamo?

INmusic se pokazao kao najozbiljniji regionalni festival za gitarsku muziku i deljenje bine sa bendovima poput Fontaines DC-a, The Streets-a i Yard Act-a je zaista velika stvar za nas. Imam osećaj kao da smo deo sveta, deo zajedničke scene, deo jednog velikog talasa… što se svakom ko je odrastao u, globalno gledano, pasivnim krajevima ne dešava često. Mislim da će nas ovaj nastup ispuniti energijom za jedan duži period i da smo nakon više od godinu dana promocije novog albuma konačno dobili priliku da ga izvedemo na main stage-u, na jednoj velikoj bini, kakvu i zaslužuje!

Da možete da birate bilo koji bend ili izvođača sa ovogodišnjeg INmusic line-upa s kim biste otišli zajedno na after?

Mike Skinner iz The Streets-a deluje kao lik koji može da pokrene jako dobru priču u 5 ujutru, jednu od onih gde nisi sasvim siguran da li je istina ili nije, ali padaš sa stolice od smejanja. Dosta se radujem i sviranju sa Yard Actom, bendom za koji sam, moram priznati, čuo tek kad je INmusic objavio spisak imena, no u međuvremenu sam uradio domaći. Momci sviraju odličnu muziku, a tekstovi na jako dovitljiv način pokrivaju društvene teme poput imigracije, Brexita, džentrifikacije i ostalih. U ponedeljak sviramo zajedno, tako da ću vam javiti kako je prošlo!

Naslovna fotografija: Ana Danilović

Članak Monohrom – Bitlsi sa pojačalima odvrnutim na 11 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom izlaska ovog albuma, ali i predstojećeg koncerta u Beogradu, razgovarali smo sa trojcem iz benda – Gregorom Andolšekeom, Janom Kmetom, Ivianom Kan Mujezinovićem o stvaralačkom procesu, vizualima, sceni i inspiracijama koje stoje iza pesama.

Čao Portorož

Nedavno ste objavili novi album Design, kakvi su vam sada utisci kada je prošlo nekoliko meseci od objavljivanja?

G: Upravo smo dobili testne printove vinila, i nakon tri meseca slušanja celog albuma pomislio sam: „Vau, pa ovo je je*eno dobro, bravo mi!”

J: Kada smo imali prezentacijski koncert, mogli ste čuti ljude kako pevaju tekstove. Znači, prelepo.

Koliko su se stvari promenile u vašem radu i zvuku u odnosu na prethodna izdanja?

G: Sa poslednjim albumom Design želeli smo da nastavimo ono što smo razvili sa prethodnim albumom Pop. Uprkos većim promenama u samom bendu, Čao Portorož je i dalje ostao poligon za nebuloze i, u suštini, dobru muziku.

J: Pop Design.

I: Pa treći album Design je trebalo da bude brzo snimljen kao jednostavan, nepretenciozan i dokument nekog razdoblja benda. Na kraju smo ga radili 2 godine, nasnimavali, editirali, takoreći dizajnirali do neprepoznatljivosti, tako da zaista zaslužuje svoj naslov.

Kako je izgledao proces stvaranja na ovom albumu?

I: Pjesme su nastale jako brzo u nekoliko prvih proba kad je Jan došao u bend. Neke su se valjale još od prije, a neke su jednostavno slučajno snimljene tokom tih prvih vježbi… Nakon toga smo ih naravno mrcvarili, aranžirali i iscijedili do kraja…

J: Za stihove jedne pesme sa albuma, za inspiraciju smo gledali fotografiju muškaraca pored bazena Helmuta Njutna. Neću otkrivati koju, ali poslušajte pa ćete videti (smeh).

Zašto ste baš pesmu Slovenec odabrali da bude singl kojim najavljujete album?

G: Jasno, jer je Slovenec hit!

I: Pa jednu smo morali, mislim da je ta prva nastala, pa je bio red da prva ide među ljude.

Koliko vam je bitan vizuelni identitet benda i kako birate estetiku spotova i omota albuma?

I: Za vizuelni identitet benda brine dizajnerica Mina Fina. Vizuelni identitet nam je bitan, ali u isto vrijeme ne želimo da nadjača osnovu benda, a to je muzika. Ipak je bio prvo bend, pa tek onda ime benda.

Objavili ste i dva spota – za pesmu Slovenec i Tu tu tu tu tu tu tu, kako je izgledao rad na njima i zašto za te dve numere?

J: Prvo smo snimili Tu Tu Tu Tu Tu Tu Tu, koji je nastao na putu od Slovenije, preko Austrije, Nemačke i Francuske do studija u Londonu. U osnovi je kao video dnevnik koji beleži uspomene iz perioda od nedelju dana u martu 2023. Drugi, Slovenec, je sušta suprotnost. Bilo nam je važno da svako to može da protumači na svoj način, čak i ako može biti pogrešno.

Koje pesme su vaši favoriti sa albuma?

G: Tu tu tu tu tu tu tu, Slovenec, Zorane, Uho, Boys & Boys, Vojska i naravno Sedem.

Za muziku koju stvarate kažete da pretvara vizije naših alter rock predaka, poput EKV-a, Idola, Borghezie, Parafa i drugih, kako gledate sad na Novi talas u Jugoslaviji? Kako vam deluje da je ova muzika ,,ostarila’’?

I: To drugi kažu za nas. Mislim da je Novi talas u Jugoslaviji bio baš ok. Ali to je bio duh vremena koji nije bio samo u Jugoslaviji. Imao je tu neku hrabrost punka pomiješanu sa folirancijom, šminkerajem i duhovitošću. Bio je neki zanimljiv clash različitih žanrova, supkultura, medija i nosio je neku novu sviježinu koja se još uvijek osjeća.

J: Istina je. Nisam rođen u to vreme, ali verujem da to nije samo romantizacija. Stvari od tad mi zvuče autentičnije i imaju veliki uticaj na mene.

Šta vas najviše inspiriše trenutno?

G: Predstojeći koncerti u BG, NS i Skoplju.

Da je vaša muzika soundtrack nekog filma, koji bi to film bio?

G: Top Gun.

J: Betmen sa Džordžom Klunijem ili možda Indijana Džons (smeh).

Slovenačka alternativna scena je specifična – kako vidite njeno stanje danas?

I: Mislim da je izuzetno kvalitetna s obzirom na njenu veličinu i uvijek ima nešto zanimljivo. Ipak tako neki jači trenuci dolaze u valovima… ono što mi se u zadnje vrijeme sviđa je da bendovi traže neki svoj izraz i izvore u svom prostoru, a ne samo u nekom globalnom alternative mainstream-u.

Nastupate u Beogradu u aprilu, kakva iskustva nosite sa dosadašnjih koncerata u Srbiji?

G: Poslednji koncert koji smo imali u BG, pod Brankovim mostom, verovatno je bio jedan od najboljih, uopšte! Samit festival sa svojim DIY pristupom i najjačom publikom nam je stvarno ostao u lepom sećanju. Naravno, BG je zakon i volimo ga!

J: Slažem se. Mislim da je važno da se slične scene na prostoru bivše Jugoslavije međusobno povezuju. Sa nama na turneju idu kolege mal pre mal, koji su svež bend iz Ljubljane.

Fotogafije: dropdeadrabbits

Članak Slovenec, Vojska i Top Gun: dobro došli u svet Čao Portoroža se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon što je najavljen koncert popularnog indie benda Žen na manifestaciji „U svetu bajki Ivane Brlić-Mažuranić“ u Slavonskom Brodu, lokalni portal 035portal.hr izvršio je pritisak kako bi se taj koncert otkazao. Navodili su da „lezbo-bi bend zatvara dečju manifestaciju“ te kako je „javni novac Brođana uložen kako bi se u Kući Brlić, simbolu dečje književnosti i maštovitosti, izvodili sadržaji koji podstiču rodnu zbunjenost, aktivistički protest i ideološku agendu pod krinkom kulture“. Ubrzo su usledili homofobni komentari na društvenim mrežama, a jedan od organizatora manifestacije, Galerija umetnina Grada Slavonskog Broda, usled pritiska i zbog bezbednosti samog benda, odlučio je da ukloni koncert iz programa, odnosno da ga premesti u Kuću tambure kao svojevrsni kompromis.

Diskriminacija i homofobija kojima su bile izložene, a potom i isključenje benda Žen iz programa, izazvali su talas negodovanja unutar kreativne zajednice. Bendovi, muzičari i umetnici koji se protive cenzuri i diskriminaciji izrazili su svoju solidarnost s tim bendom i podržali njihov rad koji je već ostavio ogroman trag u alternativnoj kulturi Hrvatske, pa i širom Evrope.

„Žao nam je što i danas, zbog homofobije i neprihvatanja različitosti nekolicine, bend poput Žen ne može da održi koncert i što im je onemogućeno delovanje. Stojimo uz Žen i zalažemo se za otvoreno i slobodno društvo u kojem svako može da živi život kakav želi“, poručuju muzičari i umetnici.

Oni takođe smatraju da je premeštanje samog koncerta u Kuću tambure puko maskiranje činjenice da je Žen uklonjen iz programa manifestacije zbog pritiska i govora mržnje.

Bend Žen prepoznat je po svojim originalnim pesmama s pozitivnim porukama ljubavi i slobode. Potpisnici ističu da umetnost ne sme biti prostor preko kojeg se šire mržnja i netrpeljivost, već u kojem se promoviše inkluzivnost i prihvatanje svih ljudi bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

„Podrška bendu Žen nije samo politički stav, to je pitanje ljudskih prava. U umetnosti nema mesta za diskriminaciju“, zaključuju potpisnici ovog saopštenja.

Potpisnici:

1. Marko Bošnjak
2. Antun Idem
3. Ida Prester
4. Macha Ravel
5. Pocket palma
6. Porto morto
7. Bad daughter
8. Elemental
9. Ivana Kindl
10. Slamanje
11. Sara Renar
12. Dimitrije Dimitrijević
13. Nemeček
14. Klara Petrović
15. Seine
16. Litl itali
17. Ika
18. One cure
19. AKC Attack
20. Distune Promotion
21. Naentu
22. ###
23. Tidal pull
24. Peglica i komandos
25. Stereosister
26. Tužni
27. Patkice
28. Plovak
29. Sana Perić
30. Donja jeka
31. Marina Uzelac
32. Amio mon
33. Ena Grgur
34. Akustika Session
35. Sven Sorić
36. Goran Nježić
37. Anja Tkalec
38. Tena Rak
39. Ivona Ivković
40. Kriva istina
41. Nina Romić
42. Klinika Denisa Kataneca
43. Miron Milić
44. Jana Kohut
45. Doxia
46. Dražen Hižak Yelen
47. Adam Semijalac
48. Selma Banich
49. Lana Hosni
50. Le Zbor
51. Udruga Zemlja za nas
52. Loop Cirkus
53. TAM TAM Music Festival
54. Tajana Josimović
55. Nick Pulpman
56. Luka Poklepović
57. Bojan Krištofić
58. Radost
59. Pandemonium Festival
60. Prokulica Records
61. Bojan Koštić
62. Yellow Yuri
63. Ki Klop
64. Josipa Tadić – Sooups
65. Ena Jurov
66. Vlajternativa Festival
67. Pavle Kocanjer
68. Udruga Reart
69. Le Chocolat Noir (Jasmin Mahmić)
70. Kolektiv bRAVE
71. Tinka Ines Kalajžić
72. Udruga Malo Drama, Malo Art
73. Čuvarkuća

Članak Preko 70 bendova i umetnika uz Žen protiv diskriminacije i homofobije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pesma „Gledam u mrak” je inspirisana serijom manjih protesta koji su se odvijali u Srbiji tokom prethodnih godina, a koji su se u međuvremenu transformisali u masovne demonstracije, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Spot sniman tokom akcije „1.2. na 3 mosta” potpisuju Mia Mlinarević (režija), Miloš Sadžakov (snimci iz drona) i Igor Zečević (fotografija).

„Pesma je puna tenzije i obožavamo da je izvodimo uživo. Što se samog spota tiče, kroz ritmične vizuale blokiranog univerziteta želeli smo da izrazimo podršku studentskom pokretu i damo vetar u leđa borbi koja sledi.”, izjavio je pevač i gitarista, Oskar Marko, povodom izlaska singla.

Album „Radio tišina” predstavlja novo poglavlje u stvaralaštvu benda Monohrom, donoseći zvuk koji oscilira između sirove gitarske energije i melanholičnih melodija, za koji često kažu da zvuči kao The Beatles sa distorzijom pojačanom na 11. Ovaj album nastavlja tradiciju benda da kroz muziku istražuje izazove modernog sveta, sa pesmama o životu, ljubavi, zvezdama i mirisu šina. Bend čine: Oskar Marko, Nenad Šunjka, Nemanja Crnojević i Robert Forai.

Za više informacija zapratite bend: Instagram/Facebook

Slušaj album na svim streaming servisima: https://kontrarights.lnk.to/Radiotisina

Članak Monohrom predstavlja novi singl – Gledam u mrak se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Pesmu je Damjan Nedelkov (gitarista benda) začeo dok smo svi zajedno bili u Trstu prošlog leta u sklopu regionalne turneje. Ovo je takođe prva pesma koja je nastala u novoj formaciji, sa Larom Starčević kao novom basistkinjom i uz pomoć prijateljice benda, nama drage Emilije Đorđević (KOIKOI, Emma & Jimmy). Tako da pesma za nas ima baš poseban značaj. Tekst tematizuje potrebu pojedinca da se aktivira u životu zajednice kojoj pripada, potrebu da se na nepravdu ne ćuti i ne žmuri. Video spot režirala je Marina Uzelac – sa kojom smo radili „Želje” – i sa kojom nastavljamo blisku i produktivnu saradnju”, kažu proto tip.

„Kad sagorim” izlazi neposredno pred zajedničke koncerte sa grupom Klinika Denisa Kataneca, koje će proto tip odsvirati u Beogradu i Zagrebu, 4. aprila u Karmakomi i 10. aprila u Vintage-u. Šta vas očekuje na ovim koncertima? Puno novih pesama pre svega i ogromna količina emocija. S jedne strane su post-punk, melodija, gitare, moćni ritam i Nikoline slike iz života, s druge fuzija avant-folka, shoegazea i psihodelije i dirljivi Denisovi stihovi. Neki koncerti zaista su drugačiji od drugih.

Naslovna fotografija: Aleksa Borković

Članak Kad sagorim – najavljuje drugi studijski album grupe proto tip se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Malo po malo, stigli su do albuma broj četiri, Odiseja u nemiru. Njihov najkompletniji i najozbiljniji do sad. A opet, opušten i zaigran, sa nekoliko pop, soul i psihodeličnih bisera.

Zaista je privilegija imati ovaj bend u svom okruženju i slušati ovakvu muziku na našem jeziku, tako da ne možemo dovoljno da preporučimo ono što radi bend Bohemija.

Popričali smo sa frontmenom sastava Jankom Džambasom o svemu onome što bend danas misli i radi.

Za početak, kako ste i šta radite ovih dana dok ne svirate i ne promovišete novi album?

Na ulicama smo sa studentima i narodom, izlazimo, zezamo se, radimo, u suštini sve je kako treba, a biće još bolje (smeh).

Kako je generalno nastajao album, i u kojim uslovima? Da li postoji neka veća tema ili motiv koji okuplja sve ove pesme na jednom mestu?

Nastajao je kao i do sada. Kako smo završili prethodni album Putujemo, tako su isplivavale nove teme, melodije, tekstovi i to uvek dođe spontano, kao poriv da nešto izađe iz nas, da se izrazimo. Nikakva mistika sem sviranja, hvatanja za ideje koje deluju zanimljivo i obrađivanje istih.

Jedinu temu koju smo imali tokom pravljenja albuma je da pesme koje iznosimo i pišemo budu nama relevantne, kako muzički, tako i tekstualno. Želeli smo da ne zalazimo u opšta mesta i da se time izvođenje pesama dovede na drugi nivo, kao da je sve to ispovest perioda koji je obeležio stvaranje albuma. U suštini, tema je najčešće ljubav i sve što liči na nju.

Koliko vremena treba da nastane jedna komplikovanija Bohemija pesma?

Zavisi. Ponekad pesma nastane odmah, tekst i progresija, i samo se onda radi na aranžiranju, to jest ulepšavanju pesme. U drugim slučajevima melodija, tj. muzička ideja stoji na čiviluku i čeka svoj tekst, ili čeka još neku melodiju, ili progresiju, koja može da se veže za inicijalnu ideju. Nema pravila, ali pesme nastaju brzo, kao i kad se snimaju iste.

U slučaju ovog albuma je dosta deonica nastalo na licu mesta, pošto sam želeo, kao producent, da ekipa ne isprobava previše, već da se oseća komotno u pesmi i da u toku snimanja uhvatim njihove nalete inspiracije i to, potom, inkoroporiramo u pesmu i aranžman. Zanimljivije je kada se muzičar prvi put (uslovno rečeno) suočava sa pesmom i čini mi se da tada najčešće dolazimo do interesantnih muzičih ideja.

Odiseja u nemiru – šta se krije iza imena, i što takvo ime? Meni je ime sjajno, ali ako sam čuo neki „negativniji“ komentar na ploču, onda je to njeno ime?

Mi volimo da se zezamo i većina vremena koje provodimo zajedno, kao najbolji prijatelji, prolazi kroz šale, smeh i zezanje. Dimitrije je uradio pesmu koja nosi isto ime i podudaralo se sa celom temom albuma koja jeste kao kroz nemir, ljubavne jade i sve druge patetike koje možete zamisliti. Album služi tome da proputujemo (iznad, gore) kroz nemir, onaj koji je nama tada obeležio živote, i time zaokružimo taj, uslovno rečeno, teži period za nas, članove sastava. 

Ne znam kako ime može biti pozitivno, ili negativno, to je kao da kažete da sam okej muzičar, ali je ime Janko Džambas ono što nije baš dobro kao ta muzika… nisam siguran da razumem, iskreno, to je samo ime (smeh).

Omiljena stvar na albumu mi je Daj mi daj. Deluje mi kao da ste zašli u neke druge vode sa ovom pesmom. Deluje mi i da pesma može dalje da se razvija kroz neke remikse čak. Koliko su vam bliski žanrovi koje ne svirate, odnosno za koje vas nužno ne vezujemo?

Zapravo su bliski, pošto slušamo sve i svašta. Nije to tako jednostavno imati više članova u bendu i homogen muzički ukus. Što se mene tiče, jasno je. Volim različitu muziku, a ona izlazi kroz mene i bend kao blend svih tih, nazovimo, subžanrova. 

Jeste, zašli smo u vode u koje smo i ranije zalazili, samo su bile dublje ukopane u našu, nazovi ga, estetiku. Ovde se više vidi taj soul uticaj, koji je velik deo mog muzičkog ukusa. Daj mi daj jeste pesma kojoj bi legao remiks, slažem se. I ja uživam u dobrim remiksima, tako da – samo napred.

Manje vas je u bendu nego na prethodnim albumima, ali deluje da je zvuk veći i puniji. Kako to uspevate?

To će se tek čuti uživo. Tajna je u tome što dugo sviramo zajedno, često se nalazimo da se glupiramo na instrumentima, smenjujemo se na istim, džemamo, tako da nema potrebe za nekom direktivom. Jasno nam je šta treba da se uradi da bi se popunila muzička slika i kada je manje članova samo sviramo malo više, popunjavamo instrumentima i to zvuči tako kako zvuči. Zapravo je lakše napraviti veći zvuk sa manje instrumenata. Less is more.

Kako ste zadovoljni koliko ste dobacili do publike za sve ovo vreme, odnosno da li su to stvari koje vas uopšte interesuju?

Nije da nas nužno interesuje to kada pišemo muziku, ali kada promovišemo, naravno. I nama je drago da rad ima neki odjek, da neko reaguje na to i poistovećuje se sa temama koje i nama znače. Ništa više i manje od toga. Zadovoljni smo, ali uvek može još. To je deo ambicije i to je, između ostalog, nešto što nas gura napred, kao što nas i sama muzika gura da isprobamo nešto zanimljivo.

Prolazi vreme, je*em ti seme je ta krilatica po kojoj vas znaju i ovi neki koji u u životu sekund vaše pesme nisu čuli. Pa šta mislite, kakvo je ovo vreme koje trenutno prolazi pred nama?

Puno nemira, ali i ujedinjenosti u društvu, ako isključimo vlast koja živi svoj život u nekoj tamo tvrđavi, sedeći u svojoj visokoj kuli, zaslepljeni korupcijom i moći koju su zgrabili samo za sebe. Ovo vreme je vreme nadanja, rada na sebi i na društvu kao celini, ali i vreme nemira, pošto je za promenu potrebna bol da bi došlo do nje. Kao što smo videli poslednjih nedelja, bez bola ništa neće proći, ali se nadam, kao i uvek, da će ga biti što manje i da ćemo napraviti taj korak, kao društvo, ka progresu, sa što manje prepreka na tom putu.

Retro, hipi, 60-e, to su neki termini kojima vas stalno opisuju. Pa šta biste vi voleli da smo kao civilizacija zadržali iz tog perioda, koji vas svakako već muzički inspiriše?

Voleo bih da smo zadržali otvorenost i mladost kao glavne pokretače promene. Te vrednosti danas postoje, ali kao perverzija istog. Postoji anegdota o tome kada je grandž era i Nirvana postala mejnstrim, u modnim radnjama u Njujorku su mogle da se nađu samo karirane košulje i iscepane farmerke. To je taj momenat gde se, zapravo, monetizuje novi društveni momenat, kao što su seksualne slobode, hedonizam, moda, sve to što je spontano došlo kroz ujedinjenje mladih ljudi na nekom lokalu, ili šire, se posle koristi kao nešto što je na prodaju za samo $4,99. 

Ovo što se trenutno dešava u našem društvu najviše podseća na to vreme gde su se različitosti ujedinile oko jednog cilja, a taj cilj je društveni progres.

Kako bi izgledao film o Bohemjii? Ko bi vas glumio, koji je žanr? 

Da budem kratak i jasan, izgledalo bi kao Spinal Tap. To je film koji uvek gledamo kada snimamo album, ili kada završimo koncert u nekom gradu. Ne umemo mi sebe da shvatamo ozbiljno, kao što ne shvatamo ozbiljno ni taj rokstar egomanijački koncept. Jedino što stvarno može da pogodi direktno nekog od nas, da ga shvatimo ozbiljno, je pojačavanje gitare na 11. Dobro… i bendovske drame. Sve su to velike glave koje se prepiru oko sitnica, ali se vole.

Gde bend može odavde nakon ovog albuma?

Gde poželi, tamo će i biti. To je štos, radimo šta nam se radi, a radi nam se to što slušamo trenutno. Napišu se nove pesme, sada imamo manje članova, a dobro džemamo zajedno i verovatno ćemo na taj metod rada više da se fokusiramo, zato što nam je, pre svega, zabavan. Obožavamo da reagujemo na muziku u trenutku i da tu brzu, iskrenu reakciju ostavimo u muzici.

Kako će izgledati live i kad ćemo da vas čujemo?

Čućete nas, najverovatnije, od maja, pošto je izlaskom albuma došlo do zdravstvenih problema pojedinih članova. Ne, nisu u rehabilitacionom centru za skidanje sa narkotika, nije (još uvek) do toga došlo, ali će svakako morati da se sačeka još malo, pa put pod noge svako mesto gde je moguće da sviramo.

Izgledaće kao pet ljudi koji se međusobno vole, ponekad i svađaju, ali je to deo ljubavi, koji obožavaju da sviraju i uživaju u deljenju i smišljanju nota na licu mesta. Biće zanimljivih džem deonica, razmene instrumenata, pošto je basista izašao iz benda, pa smo Dimitrije i ja preuzeli bas deonice, plesanja, uživanja, sreće, tuge, tihog, bučnog, drame, solaža, šaputanja, vikanja. Klasika za nas.

Fotografije: Marko Marijanović

Članak Ovo je vreme nadanja, rada na sebi i na društvu kao celini, ali i vreme nemira se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poznati su po svom nezavisnom pristupu produkciji i istraživanju različitih žanrova, s naglaskom na dream pop, shoegaze i indie rock. Njihov novi album Post Heaven dolazi nakon značajne lične i profesionalne prekretnice – raskida, koji ih je, paradoksalno, učinio jačim bendom. Album je emotivna odiseja kroz elektronski folk, rock i plesnu muziku, hvatajući složenost njihovog odnosa kroz zvuk.

Iako više nisu par, Jeffrey i Headford kažu da nikada nisu bolje funkcionisali kao bend. Pesme poput AUX i You’re Deadspajaju akustične melodije, post-rock i IDM u snažan, emotivno nabijen zvučni pejzaž. Post Heaven je iskreni muzički memoar – odraz njihovog zajedničkog puta, ispunjen sirovom emocijom i muzičkom slobodom.

Jadu Heart će se pridružiti Fontaines D.C. kao specijalni gosti na njihovom predstojećem koncertu, donoseći publici moćan spoj intimnih priča i hipnotišuće energije.

Fontaines D.C. osnovani su 2014. godine u Dablinu, članovi benda su se upoznali na koledžu, a zbližila ih je ljubav prema poeziji. Bend je dobio ime po Džoniju Fontaneu, liku iz filma „Kum”. Bend se prvo zvao The Fontaines, a inicijali „D.C.” (Dublin City) su dodati kada su otkrili da bend u Los Anđelesu ima isto ime.

Njihov debi album „Dogrel” objavljen 2019. godine doneo im je široko priznanje kritike, publike i medija, te je bio nominovan za nekoliko nagrada. Već 2020. su objavili drugi album „Hero’s Death” koji je ušao u izbor za najbolji rok album na dodeli Gremi nagrada 2021. godine. Ubrzo je usledio i treći album „Skinty Fia” koji je bend doveo na prvo mesto na Irish Albums Chart-u i UK Albums Chart-u i doprineo njihovom osvajanju Brit nagrade za međunarodnu grupu.

U avgustu ove godine Fontaines D.C. su izdali i četvrti album „Romance” koji je savršen rezime njihove dosadašnje karijere. Poslednjim albumom dokazuju da su, iako imaju prepoznatljiv zvuk i vokal, u stalnom stanju evolucije, je su isprobali sve – od post-panka do mekih indi rok pesama.

Jedanaest pesama sačinjavaju ideje koje su se širile među Grijanom Četenom (vokal), Karlosom O’Konelom (gitara), Konorom Karlijem (gitara), Konorom Diganom (bas) i Tomom Kolom (bubnjevi). Ploča se zasniva na zvučnom senzibilitetu sa kojim je bend počeo da eksperimentiše na „Skinty Fia”, sada posežući u grubljim teksturama, hip-hop brejkovima i ritmovima, shoegazei tonovima i savremenim elektronskim zvucima.

Album „Romance”, koji je producirao Džejms Ford, naišao je na neverovatan odziv kako fanova, tako i kritičara, a u prvoj nedelji je prodato duplo više primeraka od njihovog do tada hvaljenog izdanja „Skinty Fia”. Dobili su mnoštvo pohvala sa pet zvezdica od NME, The Guardian i Rolling Stone UK, dok je legenda pisanja pesama Elton Džon nedavno izjavio da su „najbolji bend u ovom trenutku“. Glumac Džoni Dep se učlanio u njihov fan klub, a tokom priprema za snimanja peva pesme Fontaines-a. Svojim inovativnim zvukom i zadivljujućom umetnošću, „Romance” učvršćuje status Fontaines D.C. kao „definišućeg benda njihove generacije“ ističe renomirani portal NME.

Frontmen Grijan Četen je izrazio veliku želju da nastupi u Srbiji, pa smo uvereni da će njihov susret sa publikom na otvorenom prostoru Luke Beograd 25. juna biti ispunjen energijom i eksplozivnom svirkom koja opravdada njihov ugled kao jednog od najboljih live bendova današnjice.

Early entry ulaznice su rasprodate, a ulaznice za parter po ceni od 4.900 dinara dostupne su na efinity.rs, kao i na svim Efinity mestima prodaje.

Naslovna fotografija: Jadu Heart Promo

Članak Engleski duo Jadu Heart predgrupa Fontaines D.C. na koncertu u Luci Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O sličnim razmišljanjima pevaju Ana i Marija iz Benda Dolores u njihovoj novoj sjajnoj pesmi DISKOnekt. Dolores su nakon sjajnog albuma Šta te radi, koji je izašao, čini se, tako davne 2023, nastavile u sličnom fazonu sklapajći elektro pop sa zanimljivim i poletnim refrenima i tekstovima koji se tiču svh nas koji dišemo zagađeni vazduh na ovim prostorima.

Pesma DISKOnekt je toliko dobra da smo rešili da nam to bude povod za novu priču sa Anom iz ovog benda.

Za početak, kako je nastajala pesma DISKOnekt, i koliko ona treba da predstavlja neko novo poglavlje u vašem stvaralaštvu?

DISKOnekt je možda pesma koju sam najbrže napisala. Nastala je letos, sasvim slučajno, i tekst i muzika su samo izašli iz mene. Tih dana je trebalo da idemo kod Andrije (A.N.D.R.) u studio da preslušavamo demoe, i pomislila sam da bi bilo super da uvrstimo i demo za DISKOnekt, jer mi je od starta ta pesma imala neku posebnu energiju. Ispalo je da su se i Mara i Andrija složili, pa smo ovu pesmu uradili kao prvi singl koji najavljuje sledeći album koji će biti u stilu Dolores, ali verovatno sa malo više bržih pesama.

Koliko ste danas zadovoljne prvim albumom, sad kad je već prošlo neko vreme, koliko se zavrteo među publikom?

Dosta smo zadovoljne prvim albumom, s obzirom na to da je većina pesama isproducirana u kućnim uslovima, mislimo da je dobro prošao i otvorio nam vrata da napredujemo i stvaramo nove pesme. Pored singlova, rekle bismo da se izvojila pesma Nema veze to sa tugom (NVTST), jer često dobijamo poruke vezane za tu pesmu, a i na nastupima je publici među omiljenima.

Pevate o diskonektovanju, a da li ste dokučile kako se uspešno diskonektovati danas? Da li nam današnje vreme uopšte ostavlja tu mogućnost?

Jako je bitno diskonektovati se, i u bukvalnom i u prenesenom smislu. Što će reći, ostaviti telefon u nekoj fioci, posmatrati svet oko sebe, upijati energiju iz spoljašnjeg sveta, a ne samo preko ekrana. To jeste teško u današnje vreme kada smo svi, pre svega, dosta aktivni na društvenim mrežama koje su na neki način postale i ključni izvor validnih informacija, ali ne smemo zaboraviti da je takođe lako upasti u zamku dezinformacija, pa je potrebno sve te sadržaje filtrirati.

S druge strane, jedan deo teksta pesme kaže „zamoliću i sebe samu da me ostavi na miru”, čime sam pokušala da poručim prvenstveno sebi, ali i svima do kojih će ova pesma doći, koliko je važno da damo svom telu i umu vremena za odmor i regeneraciju, da kontrolišemo loop-ove misli i da se posvetimo introspekciji.

Šta je ono što ipak vidite kao pozitvnu stranu interneta u 2025?

Internet je veoma dobar način da dođemo do informacija koje, nažalost, ne dobijamo na javno dostupnim medijima, bar ne u meri u kojoj bi trebalo. Takođe, pokazalo se da ljudi mogu da se međusobno osnaže i udruže u ispunjenju zajedničkog cilja putem interneta, kao i da prenesu ili probude iskrene i jake emocije.

Moje telo stari, ali glava odbija da složi se je moj omiljeni stih u pesmi. Prilično je milenijalski sveobjašnjavajući. Šta mislite, zbog čega nastaje ta milenijalska zaglavljenost, gde nam telo i glava ne žive u istom periodu?

Mi milenijalci smo istorijska generacija, jer smo jedina generacija koja je svesno živela i pre ere novih tehnologija, a odrastala paralelno sa razvojem istih. Možda smo na neki način ostali „zaglavljeni” u tom vakuumu prelaska u novi milenijum i eru interneta, pa nam je to dalo neku iluziju večne mladosti.

Ako se vežemo za onu boldovanu reč u diskonekt, šta je onda za vas danas sve DISKO? Kao muzika, ali i mimo muzike.

Disko je pre svega energija, ritam koji ti ne da da ostaneš miran, već da igraš dok te ne zabole noge, a sve to sa puno šljokica i boja.

Spot je sjajan, kako je nastajao, koliko ste vi uticale na njegov izgled?

Malo nakon što je pesma nastala, pala mi je na pamet ideja da bismo mogle da zovemo prijatelje i da smislimo neku jednostavnu koreografiju za pesmu koju bismo svi zajedno odigrali. Kako se ideja razvijala, sa ostatkom ekipe smo razradile priču, a što se tiče same estetike, od starta smo znale da će to biti neka vrsta omaža disku osamdesetih, ali sa tonom današnjice. Bio je zaista veliki i zahtevan projekat koji ne bi bilo moguće ostvariti bez svih divnih ljudi koji su na njemu radili i mi smo jako ponosne i zadovoljne kako je ispao i kako ga je publika prihvatila.

Šta je ono što ste za sad naučile o domaćoj/regionalnoj sceni, a da možete da prenesete nekom novom?

Domaća regionalna scena je jako bogata sjajnim izvođačima i jako dobrom muzikom. U prethodnih nekoliko godina se stvorila neka nova scena, neki novi novi talas, gde mi se čini da se umetnici ne boje da „krše” pravila, a samim tim podstiču i druge umetnike da probude svoju kreativu. Dosta je bitno da umetnik veruje u to što radi i da se ne boji svog glasa, i bukvalno i figurativno. Jer ono što je verovatno najbitnije u svemu je autentičnost.

Šta mislite da treba da se promeni na našoj sceni/u našoj kulturi, a šta mislite da zaista može da se promeni?

Treba više prostora za umetnike, što fizičkog u smislu studija, prostora za vežbanje itd, što medijskog prostora u smislu festivala i programa koji bi promovisali nove izvođače. Treba i više ulaganja u umetnike kako bi se podstaklo stvaralaštvo, i bolji uslovi rada uopšte. Mislimo da bi sve ovo realno moglo da se promeni, u smislu ništa nije neizvodljivo. Sad, šta će se zaista promeniti, to je druga tema.

Za kraj, šta dalje, kako dalje, zašto dalje u Dolores životu?

Dolores trenutno radi na novim pesmama, a na leto se nadamo da će biti i nekih nastupa, o čemu ćemo vas blagovremeno obavestiti na mrežama, tako da zapratite nas. Do tada planiramo da izbacimo još neki singl, a jedan će sigurno biti feat, samo i dalje ne bismo da otkrijemo s kim.

Fotografije: Ivona Despotović

Članak Važno je da telu i umu damo vremena za odmor i regeneraciju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Posle dva spektakularna jesenja nastupa u SKC Novi Sad i SKC Beograd u okviru prvog talasa promocije sedmog studijskog albuma „Smrt, ljubav, smrt”, kultni beogradski sastav Consecration vraća se na binu sa novom setlistom, novom energijom i ambicioznim planovima.

„Želja nam je da snimimo novi album na proleće u ovoj postavi, tako da je ovaj koncert promocija albuma “Smrt, ljubav, smrt”, a ujedno i prikupljanje dela fonda za snimanje, miksanje i sve ostalo. Nas četvoro (Gega, Maksa, Dejv i ja) imamo nešto specijalno zajedno na bini i u studiju i želimo da to iskoristimo ove godine dok smo još uvek živi, zdravi i prisutni,” objašnjava povod za koncert Danilo Nikodinovski.

„Smrt, ljubav, smrt“ na gramofonskoj ploči objavljen je krajem 2024. godine u izdanju Geenger Records i Pop Depresije, a od brojih muzičkih kritičara u regionu album je proglašen za jedan od najboljih u prošloj godini. 

„Consecration je uspeo da pomeri neke granice, da ode korak dalje, da uključi nove ljude u saradnju i da iznese jedan beskompromisan album na svetlo dana.” – Dimitrije Beljanski, Balkanrock

„Stoga, tražite li izvrsnost u ovogodišnjoj srpskoj produkciji, pronaći ćete je na Bandcampu i YouTubeu u obliku albuma Smrt, ljubav, smrt.” – Zoran Stajčić, Ravno do dna

„Počevši od njegovog naziva, savršenog i vrlo sugestivnog vizuala omota, preko muzičkih pejzaža do konkretnih pesama, Consecration je ponudio izuzetan konceptualan album.” – Uroš Milovanović, Radar

Album „Smrt, ljubav, smrt“ dostupan je za slušanje i preuzimanje na svim digitalnim platformama, bandcamp-u i YouTube-u.

Naslovna fotografija: Bojana Janjić

Članak Consecration svira u Dorćol Platzu  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Karte su u prodaji na svim tickets mestima kao i online po ceni od 1200 dinara, na dan koncerta cena ulaznice će biti 1500rsd. Limitiran broj dizajniranih papirnih karata u prodaji je u Zaokretu po promo ceni od 1000rsd.

Šta vas očekuje na koncertu? S jedne strane su post-punk, melodija, gitare, moćni ritam i Nikoline slike iz života, s druge fuzija avant-folka, shoegazea i psihodelije i dirljivi Denisovi stihovi.

„Nakon više od godinu dana evo i našeg beogradskog koncerta i moram reći da smo se baš uželeli. Velika nam je čast i zadovoljstvo da vas pozovemo na ovaj koncert jer sviramo sa našim omiljenim regionalnim bendom i autorom. Ideja se javila na TamTam festivalu gde je Brane Norac sa nama svirao klarinet. Nekako nam je ovo potpuno prirodno i organsko povezivanje, a u isti mah veliki podstrek i potvrda jer nam Denisove pesme baš mnogo znače,” najavljuje koncert Nikola Čučković, pevač i gitarista proto tip.

Proto Tip je od velike (za hroničare gradskih dešavanja i istorijske) beogradske promocije debitantskog albuma „s ivice sanjanja” u novembru 2023. godine svirao po celom regionu i prestižnim festivalima, a objavio je i pesmu „želje” na Hali Gali #2 kompilaciji. 

Klinika Denisa Kataneca objavila je dva studijska albuma – „Jada Jada” i „Kao Zao Kor“ – a svojim nastupima publiku prosto omađija i za mnoge su jedna od najoriginalnijih muzičkih pojava na regionalnoj sceni. 

Ista kombinacija – Klinika Denisa Kataneca i proto tip – nastupa 10. aprila u zagrebačkom Vintage Industrial Baru.

Članak proto tip i Klinika Denisa Kataneca u Karmakomi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pangea (stilizovano pangea.) je novosadski sint/bubanj duo oformljen u Soundbubble Studiju 2023. godine i čine ga Ivan Krstić (bubanj) i Katalina Debeljački (sintisajzer). Bend je nastao kao autlet za kreiranje ideja bez pritiska i iz težnje ka stvaranju bez opterećenja, sa oštrim fokusom na vajb, gruv i atmosferu. Njihova muzika kombinuje sirovi sintisajzerski analogni zvuk sa akustičnim bubnjem, donoseći organski osećaj koji je prepoznatljiv za njihov zvuk. Inspiraciju crpe iz triphopa devedesetih, dub tehna i modularne sinteze. 

Tokom procesa istraživanja u prethodne dve godine kroz lajv snimane džem-sešne nastao je njihov debi EP „The Hadean”, gde je duo došao do saznanja kako da zvučnim pejzažima ilustruju hemijske elemente i procese koji su doveli do nastanka nove protoplanete u Sunčevom sistemu.

Osnovne gradivne jedinice zvučnog pejzaža EP-a čine bubanj i analogni modularni sintisajzeri u njihovoj najsirovijoj formi, koje pod uticajem njihovih inspiracija bend pretvara u svojstvene muzičke izotope. Veliku inspiraciju za estetiku zvuka bend je pronašao u kasetaškoj kulturi, posebno u spravi Fostex X-15 na kojoj je EP masterovan.

Kroz četiri pesme EP vas vodi na putovanje koje oslikava faze stvaralaštva kroz paralelu razvoja Hadeana – geološkog razdoblja u kojem je Zemlja bila vrelo, dinamično telo na rubu haosa, ali koje je istovremeno postala kolevka novih pojava.

Debi izdanje „The Hadean” objavljeno je pod okriljem izdavačke kuće Inverted Spectrum Records, poznate po podršci i promovisanju underground kulture u regionu i šire.

Za 2025. godinu pangea. planira nastupe uživo gde će publika imati priliku da doživi energiju koje ovaj duo unosi u svoju muziku kroz lajv izvedbu, a do tada EP „The Hadean” možete slušati na svim striming platformama i možete ga podržati putem Bandcamp-a na pangea. i Inverted Spectrum Records stranicama.

Cover art: Marija Đurđević

Članak pangea. predstavlja EP – The Hadean  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Razvigor je autorski bend nastao 2021. godine. Sinteza žanrova koja se može čuti u njihovim pesmama ima korene u indie rock, soul i pomalo keltskoj muzici. 

Ovaj muzički duo koristi loop station na bini kako bi stvorio bogat zvuk sa više slojeva, gradeći atmosferu pomoću akustične i bass gitare, kahona, vokala, violine i saksofona. Svaki nastup postaje jedinstven jer muzičari u realnom vremenu kreiraju melodije, harmonije i ritmičke obrasce, postepeno dodajući elemente kroz loop. Njihova muzika se često oslanja na improvizaciju.

Članak Razvigor objavio novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa zvukom inspirisanim melanholijom 1980-ih i DIY energijom rane elektronske body muzike, Curses kombinuje filmske teksture sa „duhovnim” gitarama, upečatljivim vokalima i pulsirajućim bas linijama. Uživo nastupaju kao duo — Luca Venezia na gitari i vokalu i Dame Bonnet na basu — stvarajući visceralno iskustvo zvuka i pokreta, prožeto albumskim materijalom i spontanim improvizacijama pod uticajem krautroka.

Njihov najnoviji album Another Heaven sledi seriju hvaljenih izdanja, uključujući singlove „H2SG,” „Caviar,” „Elegant Death” i naslovnu numeru albuma. Poznati po umetničkoj raznovrsnosti, Curses su se afirmisali kroz muzičke kampanje za Saint Laurent, Dior i Calvin Klein, kao i izdanja za etikete kao što su Permanent Vacation, Bordello A Parigi i Oráculo Records.

Curses je ostvario globalni uticaj i kroz nastupe na prestižnim festivalima i u kultnim klubovima širom sveta, uključujući Berghain (Berlin), Nuits Sonores (Lion) i Ombra Festival (Barselona). Delili su binu sa pionirima kao što su Nitzer Ebb, Alessandro Cortisi i Charlotte Adigery, učvrstivši svoje mesto u savremenoj new wave i E.B.M. sceni.

Ne propustite priliku da doživite hipnotišuću energiju benda Curses uživo dok oživljavaju svoj najnoviji rad, Another Heaven. Ulaznice za ovaj događaj su već u prodaji, na sajtu tickets.rs.

Album je dostupan na bandcampu.

Članak Curses uživo u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Videospot je u potpunosti djelo Ane Joksović, koja je poslednjih pola godine pratila Lelee u studiju i na brojnim koncertima i pažljivo dokumentirala događanje. Rezultat toga je spot koji predstavlja kolaž više ili manje zabavnih situacija iz života jednog razigranog benda, te prenosi poseban pozitivan vibe, koji je i inače sveprisutan i na njihovom novom albumu ‘Mora malo u crveno’.

Koncertna promocija novog album Lelee je u toku, tako da će u Hrvatskoj nastupiti u subotu, 23.11. u Klubu Palach u Rijeci, a u subotu 30.11. sviraju u AKC Attack u Zagrebu.

Budući Lelee koncerti:

23.11.2024 @ Rijeka, Palach (HR)
29.11.2024 @ Ljubljana, Gala Hala (SI)
30.11.2024 @ Zagreb, AKC Attack (HR)

Fotografije: Press

Članak Naprej – novi videospot benda Lelee se pojavljuje prvo na Oblakoder.