Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.  

Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u  izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.

Kristian Ranđelović je o nastanku ovog stripa rekao: „Strip je nastao sa idejom da se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim, kroz strip formu, pojasne i približe najviše mlađoj populaciji. Važno mi je bilo da se ispričane priče povežu sa realnim situacijama i osećanjima koje izazivaju kod svih učesnika/ca”.

Dragana Radanović, Ja samo volim patike patike za trčanje

Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.

Pavle Zelić, koscenarista stripa, o radu na ovom projektu je rekao: „Kao magistar farmacije i neko ko je veoma aktivan u široj sferi javnog zdravlja u Srbiji i na međunarodnom planu, mislio sam da znam dosta toga o interseks osobama. Posle razgovora sa Kristianom shvatio sam da u stvari ne znam ništa. Pišući neretko provokativne, a često duboko emotivne i lične priče, stripove i filmove, mislio sam da znam mnogo o tome kako pretočiti sirova osećanja na papir. I opet je sledila spoznaja da na ovakvom zadatku, mogu i moram bolje. „Dosta je sa ćutanjem” je delo za koje mi je čast i odgovornost da sam na njemu radio i da sam kroz njega ja učio… i naučio – kako se, timski i u harmoniji sinergije, jedna ovako teška tema može izneti iz ponora ličnog i opšteg neznanja na pijedestal komunikativne i prosvetljene umetnosti”.

Strip „Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.

Ana Milojković, Hocu da znam kuda vodi ovaj put mene i život moj

Strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi, članice Udruženja „Stripotetke”, kroz četiri priče opisale su živote interseks osoba različitih uzrasta, porekla i životnih okolnosti, sagledavajući temu stripa na raznovrstan i slojevit način.

Jana Adamović je autorka prve priče u ovom strip albumu: „Priča na kojoj sam ja radila se bavi roditeljima koji po rođenju dece saznaju da su njihove bebe interseks, i samim tim stavljeni su u situaciju da moraju doneti neke teške odluke i kasnije živeti sa posedicama tih odluka. Budući da sam i sama mama, duboko sam se povezala sa likovima radeći na ovom stripu, i želela sam da prenesem tu njihovu životnost čitaocima”.

Dragana Radanović istakla je izazove u radu na ovom stripu: „Iako sa svojim studentima na fakultetu često radim na pričama koje u svom centru imaju temu identiteta, i rodnog identiteta, ovo je bio prvi put da radim na stripu o interseks osobi. Najveći izazov je bilo prikazivanje ogromne krhkosti i neizmerne snage koja istovremeno čuči u glavnoj junakinji. Nadam se da će čitaoci uspeti da vide obe strane u junakinji i razumeju koliko nevidljivih izazazova i prepreka društvo postavlja ispred onih koji nisu birali u kakvom telu će da se rode”.

Danica Jevđović radila je na priči o bračnom paru koji pokušava da dobije dete i u tome nailazi na poteškoće. O svom iskustvu na ovom projektu je rekla: „Imala sam priliku da se upoznam sa, do tada, nepoznatom temom koja se tiče interseks ili međupolnih osoba. Sve priče su u potpunosti ljudske i mogu se desiti bilo kome. Za mene značaj ovog projekta leži u razbijanju pogrešnih ideja o tome šta je međupolni varijetet”.

Ana Milojković Omi se osvrnula na reči Džina Rodenberija, tvorca kultne serije „Zvezdane staze”, koji se jednom prilikom zapitao – ako ne naučimo da prihvatamo međusobne razlike, kako ćemo se suočiti sa beskrajnom raznolikošću koja nas čeka u svemiru. „Nadam se da će naša umetnost izbrisati neke od tih granica i svojom empatijom približiti ovu temu ljudima koji se do sada nisu susreli sa njom. I značiti onima kojima su te priče potrebne”, zaključila je Ana Milojković.

Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem „Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) kroz Metis fond i  fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd. 

Naslovna fotografija: Jana Adamović, Svi treba da znaju sta drugarstvo znaci

Članak Promocija jedinstvenog autorskog stripa Dosta je sa ćutanjem na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Svi ljubitelji istinske književnosti imaće priliku da na štandu izdavača provedu kvalitetno vreme prvenstveno sa svojim omiljenim autorima, ali i urednicima, te mnogobrojnim prijateljima i saradnicima ove kuće. Tim povodom izdvajamo 5 naslova, koje ćete zateći na štandu Partizanske kuće i koji zavređuju vašu pažnju.

Miroslav Ćurčić, I šampioni umiru, zar ne

Nakon izvanrednog debija, knjige kratkih priča Smrt u Bašaidu napisane u najboljem ohenrijevskom maniru, Miroslav Ćurčić se vraća s kratkim romanom I šampioni umiru, zar ne. Iako je naslov reminiscencija na knjigu Horasa Mek Koja i Polakov film, Ćurčićev roman je zasnovan na drugačijoj vrsti emocije, sentimentu koji je već sada moguće prepoznati kao tipično ćurčićevski, jednoj zaboravljenoj formi nežnosti prema junacima, ali i čitaocima, bez iskliznuća u patetiku. Precizan, vešt i složen, napisan kroz dijalog različitih pripovedačkih glasova i perspektiva, roman u jednu simboličku sliku spaja legendarni bokserski meč između Kleja/Alija i Formana i sudbine nekolicine likova na prvi pogled osuđenih da ne budu šampioni bilo gde i bilo kad, osim u knjizi poput ove, poeme o gubitništvu. Upečatljiva knjiga. Nesvakidašnja. Nezaboravna. Potrebna.

Vil Self, BULezgarije

Prvi prevod na srpski jezik prvog romana jednog od najvećih anglosaksonskih pisaca u poslednje tri decenije. Pametnom dosta.

Stiv Sem-Sandberg, Izabrani

Kapitalno delo prvog švedskog favorita naših vremena, nebrojeno puta nagrađivanog i prevođenog na desetine svetskih jezika. Užasavajuća priča o masovnim ubistvima dece u bečkoj bolnici Špigelgrund, motivisanim zločinačkim nacističkim programom i idejom o rasnoj čistoti, apsolutno zasnovana na istorijskim činjenicama i izvorima. Pravi dokaz da je i dalje kako moguće, tako i neophodno pisati o Drugom svetskom ratu, najmračnijoj epizodi u istoriji ljudske civilizacije. Velika književnost za ljubitelje proze Aleksandra Tišme, Kosinskog, i sve one koji ne odustaju pred najtežim i najneprijatnijim temama.

Aleksander Troki, Mladi Adam

Nikada ranije Trokijeve knjige nisu prevođene ni na jedan od naših jezika, razlozi za to su čista misterija. Knjige kultnog pisca, čoveka koji je bio idol Vilijama Barouza i Peti Smit, guru radikalne evropske i američke avangarde. Ispravili smo tu grešku. Mladi Adam, drage naše i dragi naši. Najžešće iz Škotske.

Ana Vučković, Yugoslav

Sajamska partizanska premijera broj jedan, novi roman nove partizanske dame, Ane Vučković, snažnije nego ikad. Književnost koja boli – priča o smrti oca i smrti domovine, suptilna, direktna i promišljena stvar. Često na granici poezije, roman predstavlja dirljivo susretanje sećanja na kraj socijalizma i uspomene na prerano preminulog oca, kao i sliku dva bola, onog zbog neumitnosti gubitka najbližih, i onog zbog bezumnog političkog i istorijskog slepila koje je sahranilo Jugoslaviju. Roman istovremeno meditativan, psihološki, angažovan i ličan, knjiga o kojoj će se u narednim mesecima ozbiljno i često razgovarati.

Članak Top 5 izdanja Partizanske knjige se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U svom romanu Kintsugi tijela, Senka Marić piše o nenadoknadivim gubicima, ožiljcima koji se pretvaraju u ordenje. Naslov je objašnjen na prvim stranicama — „Kintsugi je japanska umjetnička tehnika popravljanja polomljenih keramičkih predmeta tečnim zlatom ili platinom, naglašavanjem oštećenih mjesta, s ciljem da se prošlost predmeta istakne, a ne sakrije, što je blisko načelu wabi-sabi, odnosno nalaženju ljepote u oštećenim ili starim stvarima.”

Junakinja, kojoj se pripovedna instanca direktno obraća, može biti bilo koja odrasla žena koja je jednom bila devojčica. Međutim, ona je bilo koja odrasla žena koja je jednom bila devojčica i koja je saznala da ima rak dojke. Ova rečenica može da se širi unedogled i pred nama će se otvoriti priča o fizičkom bolu koje trpi jedno telo, o fizičkom i psihičkom bolu kroz koji prolazi jedna odrasla žena koja je jednom bila devojčica. U fragmentima narativnog toka pred čitaocem se odvijaju dve priče, koje u središtu imaju istu junakinju — u telu devojčice i odrasle žene.

Pripoveda nam se u drugom licu — čini mi se kao da čitam uputstvo za preživljavanje bolesti i prihvatanje sebe od strane nekoga ko je ovu priču preživeo ili bio njen posmatrač. Ovakav odnos sa čitaocem posebno je zanimljiv, poput tajnog razgovora u četiri zida, ramena za plakanje i ohrabrenja. Neće svako ko pročita ove redove biti žensko, niti će svako biti u borbi sa rakom, ali ovo jeste roman za sve jer svi poznajemo dobro bar jednu ženu. Napomenula sam ranije — ženu koja je jednom bila devojčica.

Pripovedni tok kojim se prati život junakinje koja se bori sa bolešću isprekidan je retrospektivnim epizodama iz detinjstva, u kome je svaki korak napred, ka slobodi, bio povučen zbog osećaja stida. Grudi, kojih se kao dete stidela, kroz odrastanje je prihvatila. Najzad, prihvatanje grudi nije krajnja pobeda ženskog u njoj.

Kad je bila devojčica tukla se sa dečacima. Gledala je fotografije golih muških i ženskih tela zbog kojih je osećala zadovoljstvo, ali i stid. Kada je dobila prvu menstruaciju osećala je stid. Kada je pijani otac prolazio pored nje i njenih drugarica osećala je stid. Kada je prvi put na letovanju uočila da su joj grudi porasle, osećala je stid. Krajnja pobeda koju junakinja postiže jeste prihvatanje svog tela sa grudima, a zatim i sa ožiljcima.

 Prošao je jedan vek otkad je Isidora Sekulić u svojim Saputnicima opisala  glavobolju. Danas, Senka Marić piše o bolu koji traje dugo i koji ostavlja za sobom ožiljke, kao uspomene. Ona smešta telo žene na operacioni sto, pred primanje anestezije. Pred nama je junakinja na hemioterapiji, u kadi slane vode, pred ogledalom u kome vidi svoje grudi kako se odvajaju od nje i plaše je. Ona pleše sa svim mrtvim ženama koje je dozivaju dok spava u bolničkoj sobi i igraju oko nje u crvenim haljinama. Kroz njene snove jednako prolaze žene koje je videla na hodniku bolnice i mitske junakinje. Pored stvaralačkih poigravanja i menjanja pripovednih tokova, nad pričom lebdi energija prihvatanja ženskog principa.

Sve žene koje se utapaju u junakinju kroz snove šalju poruku izvan okvira stranica knjige. Devojčica, žena, junakinja iz mita, komšinica, drugarica iz detinjstva  — svaka od njih sa svojim delovima tela sliva se u jedan lik, u jedno telo, a zatim i u jednu poruku. Nije čudno to što oko nje igraju Amazonke (žene ratnice i žene bez leve dojke, po narodnom verovanju) ili Meduza, koju je Atina kaznila, pretvorivši njene nežne crte lica u večnu grimasu, a pramenove kose u zmije.

U svetu žena ratnica najvažniji su pokret, hrabrost i borba. To je spoznaja i žene iz ovog romana. U leto 2014. junakinja oseća svoj prvi bol, a u leto 2016, nastavlja svoj život sa novim saznanjem o bolu. Odlaskom na Pelješac vraća se u detinjstvo, kada se stidela svojih grudi koje su počele da rastu. Ona konačno spoznaje — „Tijelo je pokret. Pokret je život.” 

Članak Kintsugi tijela — lepota ožiljaka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U četvrtak 24. oktobra od 18 do 20 časova, Miša Mihailo Kravcev, slikar i književnik, promovisaće knjigu Velmer, raznosač ideja, bajkovitu priču o snazi ljubavi, o prirodi i tajnama postojanja, inspiracije i prosvetljenja.

U petak 25. oktobra od 18 do 20 časova, omiljeni dečji autor Dušan Pejčić potpisivaće knjigu Glista za Jelenu : priče o deci, knjigu koja je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani!

Pored mnogobrojnih iznenađenja koja je ova izdavačka kuća pripremila, za naš magazin izdvajaju 5 preporuka šta da ponesete kući sa ovogodišnjeg Sajma.

Tomas Pinčon, Duga gravitacije

Duga gravitacije je postmoderni ep i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti druge polovine XX veka, koji je, kao malo koje drugo delo, izvršio (i još uvek to čini) ogromni uticaj na potonje generacije pisaca širom sveta. Upravo zbog toga mnogi ga po značaju upoređuju sa Džojsovim Uliksom, ali svakako su i njegova kompleksna struktura, kao i bravurozna leksička izvedba u dobroj meri doprinele tome. U pitanju je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo: za vreme Drugog svetskog rata, glavni junaci Pinčonove pripovesti kreću u potragu ne bi li otkrili tajnu misteriozne naprave pod imenom Crna raketa sa serijskim brojem 00000 – smrtonosnog oružja za koje su nacisti verovali da će preokrenuti tok rata. Sam naslov Duga gravitacije referiše kako na cirkularnu i kompleksnu strukturu fabule tako i na putanju „u obliku duge” V-2 rakete, koja, pošto se motor isključi, pod uticajem gravitacije nečujno i sablasno kreće u svoj smrtonosni pohod. 

Dugu gravitacije mnogi kritičari smatraju najznačajnijim američkim romanom napisanim posle Drugog svetskog rata. Nagrađen je prestižnom Nacionalnom književnom nagradom, ali se Pinčon, u svom maniru, nije pojavio na dodeli. Danas, širom sveta postoje naučna udruženja i kongresi posvećeni isključivo analizi i dešifrovanju ovog romana i čini se da sa godinama taj oreol kultnog književnog dela sve jače sija oko Duge gravitacije. 

Kazuo Išiguro, Neutešni

Rajder je proslavljeni muzičar koji dolazi u neimenovani centralnoevropski grad kako bi održao najvažniji koncert u svom životu, a da se više ne seća kada je tačno na njega pristao i kakve ga obaveze očekuju. Iako je „najveći živi pijanista” ranije već posetio ovaj grad, ni toga ne može da se seti, ali zato svi drugi, izgleda, to vrlo dobro pamte. Zbunjeni Rajder tako biva uvučen u niz misterioznih događaja van njegove kontrole, koji mu postepeno otkrivaju fragmente mozaika uspomena na zaboravljena prijateljstva i rivalstva, stare ljubavi i rane.

U romanu Neutešni nobelovac Kazuo Išiguro nas vodi kroz snoliki lavirint gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče. Centralna tema njegovog celokupnog dela – nepouzdanost ljudskog sećanja – ovde je dovedena do svojih krajnjih konsekvenci. Zajedno sa glavnim junakom, čitaoci traže izlaz iz tog lavirinta, pritom uživajući u besprekornom stilu autora, koji se još jednom pokazuje kao veliki majstor s nepogrešivim sluhom za muziku i ritam književnog pripovedanja.

Vladimir Nabokov, Pogledaj arlekine!

Svoj poslednji završeni roman, Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života samog autora, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Brojne paralele između Vladimira Vladimiroviča Nabokova i njegovog junaka Vadima Vadimoviča N. (takođe pisca koji stvara na ruskom i engleskom jeziku), kao i sličnosti književnih dela dvojice autora – treba shvatiti kao svojevrsnu parodiju kojom se Nabokov podsmeva upravo tim brižljivim nadribiografima. Iako narator Vadim mnogo toga „pozajmljuje” iz Nabokovljevih knjiga, u ovom romanu će uživati ne samo vrsni poznavaoci autorovog života i opusa već i svi poklonici majstorske veštine književnog pripovedanja, besprekornog stila i ingeniozne duhovitosti.

Zoran Ćirić, Lanac slobode

Roman Zorana Ćirića, Lanac slobode, je, slobodno možemo reći, distopija smeštena u postapokaliptičnu Srbiju, posle bombardovanja 1999. godine. Beograd se otcepio od Srbije, Nišvil postaje glavno administrativno sedište za Donji Balkan. Gradom lutaju drogirani plaćenici iz celog sveta, nema nade za povratak normalnog života.

Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo.

S. T. Kolridž, Biographia Literaria 

Kapitalno delo svetske književne kritike „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“.

Biographia Literaria S. T. Kolridža u 19. veku uspostavlja jedan pravac kritičkog razmišljanja o književnosti koji će dobiti maha u 20. veku. Kolridž ovim delom uvodi spajanje književne kritike, promišljanje o kniževnosti, što bi nas moglo uvesti u teoriju književnosti i naravno same poetike pojedinačnih pisaca koje bismo dana više zvali iskustvom pisanja teksta kao takvog. Ne možemo danas povući jasnu liniju između filozofskog i umetničkog u jednom književnom delu a da se, pritom, ne osvrnemo na ovo Kolridžovo neizmerno važno delo.

Članak Top 5 Deretinih knjiga se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored već pomenutih naslova, Clio za naš magazin izdvaja svojih 5 preporuka, naslova, koje su spremili svojim čitaocima za ovogodišnji Sajam.

Suzan Sontag, Džonatan Kot,  Ako knjige nestanu

U jesen 1978, časopis Rolling Stone dao je Suzan Sontag, najkontroverznijoj intelektualki druge polovine dvadesetog veka, prostor na naslovnoj strani, pored Roda Stjuarta i Blondi. Dvanaestočasovni razgovor, koji je u Parizu i Njujorku vodio kolumnista i pisac Džonatan Kot,  skraćen je tada za potrebe časopisa na dve trećine. Trideset pet godina kasnije autor objavljuje integralni transkript tog izvanrednog intervjua sa Suzan Sontag, u pomalo neobičnom formatu za knjigu, obuhvatajući široku lepezu tema – od književnosti, filozofije, pisanja, preko fotografije, erosa, Ničea, sve do The Doors-a, bolesti, starenja.

Sara Mesa, Ožiljak

Neobična i uznemirujuća priča o neuzvraćenoj ljubavi u kojoj učestvuju dva vrlo različita bića koja se, međutim, dobro upotpunjuju. Sonja upoznaje Knuta na književnom forumu na internetu i uprkos tome što ih razdvaja sedamstotina kilometara, uspostavlja s njim jedan osoben odnos, opsesivan i čudnovat. Rastrzana između privlačnosti i gađenja, bez obzira na sve, oseća se očarano tim neobičnim likom, perfekcionistom koji živi izvan svake društvene norme i koji joj se udvara obasipajući je skupocenim ukradenim poklonima.

Lejla Slimani, Seks i laži – Seksualni život u Maroku

Knjiga Lejle Slimani je snažna i iskrena priča marokanskih žena, zarobljenih u društvu predrasuda i licemerja. Žene koje je Lejla Slimani upoznala govore bez stida i tabua o svojim intimnim vezama i seksualnom životu, koji se odvijaju između pokornosti i prestupa. Jer, u Maroku zakon kažnjava i zabranjuje sve oblike intimnih odnosa izvan braka, kao i homoseksualnost i prostituciju. Knjiga Seks i laži suštinsko je suočavanje s intimnim demonima Maroka i snažan apel za univerzalnom slobodom žena da imaju izbor, da budu, da vole i žele.

Mari Darjesek, Biti ovde, divno je – Život Paule Moderson Beker

Paula Moderson Beker bila je prva žena koja je naslikala svoj nagi autoportret, vidno u drugom stanju, i to još 1906. Portreti koje je slikala bili su drugačiji od svega do tada viđenog u svetu umetnosti, jednostavnih, tačnih formi, čak grubi, ali složene teksture, blistavih, upečatljivih boja. Umrla je 1907. u 31. godini, prodavši svega tri slike za života, ostavivši za sobom pored slika i pregršt pisama i dnevnika. U svojoj knjizi Mari Darjesek prati trag kratkog, i plodnog života slikarke, sklapajući i rasvetljavajući priču o ovoj do skora nezapaženoj, ali izuzetno značajnoj nemačkoj umetnici.

Iva Nenić, Guslarke i sviračice

Pored ispisivanja istorijata ženskog delovanja u različitim sferama tradicionalne narodne muzike, ova studija razmatra i savremenu žensku sviračku praksu, orijentišući se ka današnjim sviračicama gusala i frule, kao dva najzastupljenija narodna instrumenta u novotradicionalnoj muzici i njoj srodnim žanrovima etno i world music.

Novi talas interesovanja za narodne instrumente kao deo obnove etno zvuka uključuje u velikom broju devojčice i mlade žene, uz suptilnije markiranje roda u odnosu na pređašnje društvene modele, ali i bez svesti ili znanja o tome da je novim generacijama prethodila čitava jedna linija pretkinja koje su umele da sviraju. Stoga se predstava o izuzetnosti usamljenih sviračica i organskoj povezanosti muškarca sa zvukom i instrumentom, pokazuje kao nevidljivo, ali moćno oruđe koje otvara uvid u šaroliku i uzbudljivu povest ženskog sviranja.

Članak Top 5 knjiga izdavačke kuće Clio se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored mnogobrojnih novih izdanja koje su spremili na svom štandu, kao što su paket knjiga bečkog psihologa i neurologa Viktora Frankla, „Autobiografija o drugima” Borislava Mihajlović Mihiza, „Psi iz Galveisa” Žozea Luisa Peišotoa, „Povratak Timotija Arčera” Filipa K. Dika, roman Ursule Legvin „Leva ruka tame” i „U svetu gladnog duha” Gabora Matea, Kontrast je za naš magazin izdvojio i pet preporuka knjiga, koje možete naći na ovogodišnjem Sajmu. 

Peter Vajs, Estetika otpora (druga knjiga)

Roman Estetika otpora, koji je prvobitno objavljen u tri toma, postao je kultna knjiga. Peter Vajs je uspeo da stvori pripovedačku sintezu političkih i estetskih stremljenja XX veka. On razvija estetiku koja je usmerena protiv svake vrste tlačenja, a otporu istovremeno pripisuje estetiku koja ga štiti od svake vrste dogmatizma. Novo izdanje nastoji da kroz kombinaciju frankfurtskog i istočnoberlinskog izdanja što je moguće tačnije utvrdi namere autora.

Drugi tom romana, isprva objavljen 1978, prati naratora od povlačenja iz Španskog građanskog rata u Pariz, a potom u Stokholm, gde radi u fabrici, učestvuje u delovanju Komunističke partije i upoznaje Bertolda Brehta. Radnja je prožeta prepoznatljivim refleksijama o ratu, umetnosti i   politici, koje leže u osnovi Vajsovog pripovedačkog zahvata, ali i osvrtima na brojne značajne istorijske ličnosti. Peter Vajs predlaže ideju otpora kao humanističku dužnost i neminovnost, što ovo delo čini jednim od najvećih dela savremene nemačke književnosti i jednim od ključnih tekstova za razumevanje dvadesetovekovne evropske istorije.

Kormak Makarti, Satri

Odmetnuvši se od porodice i života privilegovanih, Kornelijus Satri  živi u samonametnutom egzilu u kući na vodi na reci Tenesi. Izabravši život margine, postaje deo zajednice izopštenika, ekscentrika, kriminalaca i skvotera.

Satrijeva nežna i oštra duhovitost, njegova humanost  i njegovo nepokolebljivo dostojanstvo uzdižu ga iznad svakog egzistencijalnog  nespokojstva i grča preživljavanja, i važnost Makartijevog poluautobiografskog romana, između ostalog, počiva i u pozivu čitaocu da, nastanivši ovaj svet, prizove i uvaži upravo ove ljudske vrednosti.

Senka Marić, Kintsugi tijela

„Stil Senke Marić je poetičan i minimalističan, a pripovijedanje se ostvaruje realističkim prosedeom romana pisanog tijelom. Junakinja romana vodi privatni rat protiv bolesti, ali ovo nije knjiga samo o bolesti, nego je ovdje riječ o borbi za dostojanstvo, čulnost i eros. Nije dovoljno reći da je ovo zaista borben tekst, njegov užitak se krije i u poetskim opservacijama u kojima je potez hirurga ples kista po slikarskom platnu. Međutim, dovoljno je reći da je Kintsugi tijela hrabra knjiga pisana vlastitim iskustvom koje nam nudi toliko potrebnu nadu u pobjedu života nad smrću.”
Faruk Šehić

„Roman Senke Marić je nežan i borben, tužan, ali nimalo patetičan, njega konstituiše jedan nesvakidašnje snažan narativ o slabosti. U njemu caruje bolesno telo koje lucidno misli i duboko oseća, koje ume da bude i pobedničko i groteskno, a o tom se telu izjašnjava svesno sapet jezik koji čvrsto spreže sećanja i čitanja, terapije i operacije u staccato rečeničnu artikulaciju. Senka Marić se ne da širini, odupire se iskušenju ekstenzivnosti sabrano i spremno, naraciju skuplja i sažima, ne dozvoljavajući da se isečak ličnog iskustva pretoči u hroniku, roman-reku niti u nepregledno samosažaljenje autobiografije.”
Vladislava Gordić Petković

Melis Fridental, Pčele

Estonski pisac Melis Fridental (1973) napisao je doktorsku tezu o viđenjima i vizijama u filozofsko-teološkom traktatu iz 13. veka. Fridental je radio kao predavač na Bogoslovskom fakultetu i na Katedri za istoriju, a trenutno je zaposlen kao viši istraživač u Univerzitetskoj biblioteci u Tartuu. Fridental je stekao reputaciju izuzetnog i važnog pisca spekulativne fikcije. Za roman Pčele dobio je nagradu Eesti Kirjanik 2012, i Nagradu Evropske unije za književnost 2013. godine. Njegov prvi roman, Zlatno doba, bio je u najužem izboru za najugledniju estonsku književnu nagradu.

 Fridental u romanu Pčele opisuje avanture Laurencijusa Hilasa, studenta koji zajedno sa svojim papagajem Klodijom pristiže u Estoniju svega nekoliko godina pre kraja 17. veka. Iako Tartu ima reputaciju grada muza i značajnog sedamnaestovekovnog univerzitetskog centra, entuzijastični i osetljivi Laurencijus počinje da oseća da se crna žuč u njemu nagomilava i polako sleže u bolest zbog koje nije u stanju da razlikuje stvarnost od nestvarnog. U potrazi za lekom, raslabljen, vidi devojku koja ima „oči kao zlato, kao tamni med, čije je disanje poput zujanja“. Nakon ovoga, Laurencijus počinje da otkriva da se oko njega događaju čudne stvari.

Zavodljivost Fridentalove proze, natopljene melanholijom i vlagom, počiva na saglasju gotovo naturalističkih scena kulturne i istorije privatnog života iz doba prosvetiteljstva i začudne, atmosfere s one strane stvarnosti.

Ovaj roman potražuje odgovor na jedno od najčešće postavljanih pitanja u istoriji čovečanstva: gde su granice naše percepcije stvarnosti?

Šandor Jasberenji – Đavo je crni pas i druge priče

Đavo je crni pas objedinjuje kratke priče koje u fokusu imaju savremena društvena i geopolitička pomeranja na Bliskom Istoku i u Africi, prostorima u kojima je autor živeo i radio. Jasberenji nastoji da pronikne u razlog za sve nemire i prevrate koji decenijama pogađaju ove regije, ishodeći i u velikom i tekućem talasu migracije. Šandor Jaszberenji je, ne sasvim nalik magistralnim tokovima mađarske književne tradicije, okrenut ispisivanju proze kratkih,  dinamičnih  rečenica reskih i prodornih uvida. Knjiga je prevedena na više jezika i naišla je na izuzetan prijem u javnosti i medijima poput časopisa The Independent i The Guardian.

Sve priče pripovedane su iz različitih perspektiva: majke, francuskog legionara, seljana, teroriste, novinara itd, i vode čitaoce na putovanja, prostorna – od Nigerije i Kaira do pojasa Gaze, od Bengazija do Budimpešte – i unutrašnja – kroz traumatična sećanja, preispitivanja vlastitih sistema verovanja, podleganja fatalizmu i sujeverju, transmutacije seksualnosti u kaleidoskopu preloma i društvenih gibanja.

Članak Top 5 knjiga Kontrast izdavaštva se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim toga 25. oktobra, sa početkom u 19 časova njihova gošća će biti litvanska autorka Laura Sintija Černjauskajte, inače prva litvanska književnica koja je posetila ovaj događaj. U sali „Borislav Pekić” , Laura Sintija će u razgovoru s Ljubicom Pupezin, urednicom IK Štrik, i Vaidom Divjaković, otkriti kako je nastao roman „Disanje u mermer”, koji se 2009. našao na listi dobitnika Nagrade za književnost Evropske unije zbog kojeg se u isto vreme i ježi koža i slama srce.

No, pre svega toga, Štrik je za naše čitaoce izdvojio 5 naslova na koje bi trebalo da obratite pažnju na njihovom štandu na ovogodišnjem Sajmu.

Frida – Hajden Herera

Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.

Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.

Znam zašto ptica u kavezu peva – Maja Anđelou

Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.

Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno. 

Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi. Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Pre nego što padne noć – Rejnaldo Arenas

Često za ovu knjigu kažu da predstavlja Arenasovu Kubu i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.

Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda. I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.

Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?

Ovo je knjiga Rejnalda Arenasa o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.

Mini je potreban prostor za vežbu – Dorte Nors

Mina je kompozitorka.

Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.

Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.

Minina neurotična sestra joj je za petama.

Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije

se bune zbog buke.

Mini je potrebno utešno mesto.

Mini je Lars obećao to mesto.

Mini je sada uteha jedino Bergman.

Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.

Zauvek.

„U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.”
Brana Miladinov

Kuća u plamenu – Kamila Šamsi 

Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice.

Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada.

Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction).

Članak Top 5 knjiga izdavačke kuće Štrik se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovog meseca, u susret Beogradskom sajmu knjiga, između ostalih sadržaja, u Poletu su organizovani Book Buvljak, ali i premijerna predstavljanja izdanja poput romana “Call me by your name” izdavačke kuće Štrik, promocije LOM-ovih izdanja “Sila i Soni u Berlinu” Sanje Nikolić, “Uvjerljivo drugi” Svena Popovića, “Iza zapaljene šume” Zvonka Karanovića, “Male smrti” Jelene Kajgo, “Uhvati zeca” Lane Bastašić, u izdanju Kontrast izdavaštva, “Kritičkog vodiča kroz srpski film 2000-2018” u saradnji sa Filmskim Centrom Srbije…

Iza svakog programa stoji kreativni direktor, urednik i organizator, od čijeg truda i domišljatosti zavisi kvalitet programa. Kucajuće srce Poleta otelotvoreno je u Jeleni Pavlović, koja je urednik programa ove galerije.  Rešili smo da ovog meseca, pošto je knjiga imala posebno mesto u njihovom programu (kao što ima i svakog meseca ), a Jelena je studirala Srpski jezik i književnost, razgovaramo sa njom o stvaranju programa, knjigama i poeziji.

Fotografija: Nevena Marković

Kako pripremate programe?

Jelena Pavlović: Trudimo se da ne potcenjujemo našu publiku, da se ne prilagođavamo, i da ponudimo, koliko je u našoj moći, brižljivo odabrani program koji će biti deo i kulturno-umetničkog i zabavnog koncepta, da ljudima stvorimo dobar osećaj, da ih malo odvučemo od često zagušljive stvarnosti. Tu smo da kroz književnost, muziku, film, pozorište, nauku, kroz raznovrsnost umetničkog delovanja koje Polet kao multifunkcionalan prostor nosi, zajedno sa našim prijateljima i saradnicima, stvorimo oazu u kojoj će se umetnici osećati komotno da prikažu svoje stvaralaštvo i da slobodno koriste svoj ukus. Nije uvek lako, ali i borba je umetnost, kako  za nas koji smo “iza scene”, tako i za umetnike i sve dok dopiremo do onih koji nas razumeju, vredi.

Čini se da poezija ima posebno mesto u Poletu?

Poezija ima posebno mesto i to ne samo kroz predstavljanja autora, i mlađih i onih iskusnijih, ili kroz pesnička okupljanja i čitanja, nego i kroz autentične programe koji spajaju poeziju i rokenrol, kao što su večeri posvećene Lenardu Koenu, Peti Smit, Bobu Dilanu, Lenonu, večeri za Arsena Dedića, na kojima se poezija pretvara u performativnu umetnost. I nedavno održani Kantautorski festival znak je posebne draži povezanosti muzike i poezije i bliskosti njihovih suština jer nije lako izaći pred publiku i „ogoliti se“ kroz poeziju i muziku i „ispričati ličnu priču“. Za mene je i dobar džez poezija. Ta prožimanja poezije sa drugim umetnostima nam i govori koliko nam je poetski izraz neophodan i drago mi je što poslednjih godina doživljava neku vrstu renesanse. I sad ću da citiram Milenu Marković koja kaže da je “pisanje poezije pevanje u svakom svom obliku, kao buka, kao urlikanje, kao radovanje, može da se propoveda, može da se kune, to je sve namenjeno drugome.”

Kakav je tvoj odnos prema knjizi?

Ja sam uz knjigu odrastala i uz knjigu i dalje rastem i gradim se, od vremena kad sam bila devojčica, preko studija književnosti, novinarstva, do faze kada sam radila u prosveti, pa do danas kada, u ovom poslu, imam priliku da i kroz biranja književnih programa upoznajem scenu, domaću, regionalnu i inostranu. Čitam stalno, knjiga mi je uvek tu da me izmesti kad treba, i da mi pomogne kad treba. Bezrezervni prijatelj, i za plakanje, i za smejanje. Kada ne znam šta bih i gde bih, uzmem knjigu i tad sam na sigurnom. I vrlo često se vraćam knjigama koje sam već čitala i uvek nešto novo doživim. I to preporučujem svima.

Koliko su posećeni programi namenjeni knjizi? Kako balansiraš da kroz Poletove programe budu zastupljeni i proza, i poezija, i strip?

Mislim da je jako važno da takvi programi postoje i da će uvek naći svoju publiku. Balans se nekako stvori sam kada oko sebe imate inspirativne ljude koji imaju šta da kažu i kada se međusobno prepoznamo i kada smo okupljeni oko istog cilja, negovanja dobrog čitalačkog ukusa i vrlo često afirmacije mladih autora. To vam je kao neka vrsta zajedničkog eskapizma.

Fotografija: Nevena Marković

Kakva je književna scena Srbije danas?

Knjigu danas može da objavi ko god poželi i to može da bude mač sa dve oštrice za autore jer mnogi mogu pomisliti da su pisci. “Čudna je i dirljiva želja da se uprkos svemu, pa i nedostatku bilo kakvog dara, bude pisac i uverenje da je objavljena knjiga neka vrsta diploma koja je svedočenje da je autor postao pisac”, kako kaže Zoran Paunović. Po mom mišljenju, danas se mnogo više piše nego što se čita i previše je hiperprodukcije, ali, sa druge strane, to ne znači da treba unapred odustajati od pružanja šanse autorima i ignorisati ih pod velom nekakvog čitalačkog snobizma. Najbolji kritičar je vreme i otkrije se ko će opstati i ostati. Verujem u kvalitet i originalnost i verujem da trud i umetnička autentičnost pobeđuju i održavaju scenu. Mnogo puta smo u Poletu otkrili divne, specifične književne glasove, osvežavajuće, i to uvek ohrabri da se iz kvantiteta ipak može izdvojiti kvalitet i da su borba i podrška dobrim izdanjima neophodne zaista u vremenu kada smo svedoci kakva se sve ogavna kič literatura servira. Ja sam, lično, uvek radoznala i ne volim da dajem neke konačne sudove, prepuštam to stručnijima i kompetetnijima.

Šta nas još očekuje u Poletu od programa ovog meseca?

Oktobar je mesec koji smo, kada su izložbe u pitanju, posvetili spoju ilustracije, zvuka i stihova domaće alternativne scene postavkom radovamlade umetnice Milene Nićić „Crtanje između podzemnih redova“. Do kraja meseca ugostićemo Marka Tomaša i Milenu Marković koji će čitati svoju poeziju,  kantautora Marka Brecelja, nekadašnjeg frontmena grupe „Buldožer“, koji za publiku priprema nesvakidašnji multimedijalni performans, kao i Borisa Mladenovića iz benda „Jarboli“ koji će koncertom „dati život“ stihovima iz svoje nove zbirke „Smešna muka“. Očekuje nas i monodrama „Ana Frank“ Mine Manojlović Vodušek, ali i promocija knjige “Proročanstvo Korota“ Gorana Skrobonje, veoma važne za domaću fantastiku jer je u formi stripa doživela i zapažena strip izdanja u Francuskoj i predstavljanje romana Sergeja Dovlatova, u izdanju izdavačke kuće LOM.

Članak Galerija Polet: Prožimanje umetnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.