„U trenutku kada su ulice naših gradova ispunjene hrabrošću i dostojanstvom mladih ljudi i građana, koji mirno traže pravo na slobodu, jednakost i istinu – odgovornost svih nas, posebno onih koji oblikuju buduće stvaraoce i mislioce, jeste da jasno i nedvosmisleno stanemo uz njih.

Forum zaposlenih Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu najoštrije osuđuje sve oblike nasilja i represije nad studentima, maturantima i građanima koji koriste svoja ustavom zagarantovana prava na slobodu izražavanja i okupljanja. Naši studenti nisu pretnja – oni su nada. Oni su naši učenici, naša deca, naši saradnici i oni koji ostaju poslena nas.

U danima kada pred očima cele zemlje mladi ljudi i građani na kreativan i kritički, ali miran način, izražavaju svoje nezadovoljstvo, bivaju privođeni, tučeni i zastrašivani – ne možemo i nećemo ćutati. Ne možemo, jer znamo šta znači obrazovati čoveka. Nećemo, jer znamo da se dostojanstvo brani istinom i solidarnošću.

Užasnuti smo prekomernom upotrebom sile prema studentima FPU i ostalim učesnicima protesta koji su bili privođeni. Zgroženi smo pritiscima koji se vrše na fakultete, uprave, nastavnike i studente da se vrate u „normalnost” dok van učionica vlada nenormalno stanje.

Obrazovanje nije moguće u atmosferi straha, pritiska i nasilja. Umetnost ne raste u tišini potčinjavanja. Stvaralaštvo zahteva slobodu. A mi, kao nastavnici, saradnici, umetnici i istraživači, imamo obavezu da svojim delovanjem čuvamo osnovne stubove svakog društva – ljudska prava, dostojanstvo, solidarnost, dijalog i pravdu.

Pozivamo sve nadležne institucije da HITNO prekinu sa zloupotrebom sile, da se obustave hapšenja i pritisci nad đacima, studentima, profesorima, saradnicima, kao i svim građanima i da se prestane sa targetiranjem i medijskim linčovanjem akademske zajednice.

Pozivamo i sve građane – bez obzira na političko opredeljenje – da ne pristanu na normalizaciju nasilja. Jer ono što se danas dešava studentima i maturantima, sutra može postati svakodnevnica svih nas.

Forum zaposlenih FPU nastaviće da pruža podršku svojim studentima i svima koji mirno i dostojanstveno zahtevaju slobodu. I ne samo njihovu – nego slobodu za sve nas.

Za umetnost. Za slobodu. Za dostojanstvo.”

Članak FPU: otpor može da stvori umetnost – ali nasilje uništava obrazovanje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od 28. juna, priveden je veliki broj studenata i građana, a javnost uznemiravaju svedočenja o policijskom nasilju i prekoračenju ovlašćenja.

Kao odgovor na hapšenja, organizovano je više skupova podrške uhapšenim studentima ispred različitih policijskih stanica u Beogradu i drugim gradovima, na kojima su prijatelji, porodice i građani zahtevali njihovo hitno puštanje i odgovornost odgovornih službenika.

Okupljeni građani i studentske inicijative na blokadama zahtevaju odgovornost za policijsko nasilje i oslobađanje uhapšenih

1. Narušena autonomija Pravnog fakulteta

View this post on Instagram

A post shared by Правни у блокади (@blokada_pravni)

U noći između 2. i 3. jula, ispred Pravnog fakulteta u Beogradu intervenisala je žandarmerija pri čemu su pripadnici te jedinice, kako se vidi na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, došli do samih vrata Pravnog fakulteta. Studenti Pravnog fakulteta u blokadi saopštili su da je policija pokušala da uđe u zgradu tog fakulteta i da je time narušila univerzitetsku autonomiju. (izvor: Radio Slobodna Evropa) Na društvenim mrežama je objavljen snimak kod Mašinskog fakulteta, uz navode da je prekršena autonomija i drugi put, jer je policija ušla u dvorište te visokoškolske ustanove.

2. MUP priveo 79 osobe

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) saopštili su da su u noći između 2. i 3. jula izvršili proveru identiteta ukupno 1.297 osoba, dok je 79 osoba dovedeno do službenih prostorija”. (izvor: Radio Slobodna Evropa)

3. Privedeno 10 maloletnih lica

Prema nezvaničnim informacijama, 2. jula je tokom blokada privedeno 10 maloletnih lica, od kojih je najmlađe 2010. godište, a među uhapšenima su i tri učenika Treće beogradske gimnazije, kao i jedan maturant jedne osnovne škole. (Izvor: Studenti u blokadi)

4. Građanske donacije za porodicu prevoznika Milomira Jaćimovića iz sata u sat rastu

View this post on Instagram

A post shared by Blokada Fakulteta političkih nauka (@blokada.fpn)

Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) objavili su 2. jula da je skupljeno 50.000 evra pomoći za porodicu prevoznika Milomira Jaćimovića. Dok je na platformi gofundme.com dijaspora do sada prikupila 86.587 USD.

Prevoznik Jaćimović, koji je besplatno vozio studente na proteste, uhapšen je u utorak, 1. jula, ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu na Bulevaru oslobođenja, a pre toga je uhapšen i njegov maloletni sin Milan.

Jaćimović je ranije izjavio da „trpi ozbiljne negativne posledice” zbog prevoza studenata i dodao da mu uništavaju vozila i šalju nepostojeće kazne sa namerom da mu ugase firmu, navodi se u tekstu na sajtu N1.

5. Raspisana poternica za studentom koji je u bolnici

Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) saopštili su juče da je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana i raspisao poternicu za studentom koga su, kako se navodi, prebili pripadnici žandarmerije i koji se zbog toga nalazi na bolničkom lečenju i čeka na operaciju. (Izvor: 021)
Nekoliko sati kasnije, FTN se budi objavio je na Iksu da njihov kolega Luka, koga je na protestu pretukla Žandarmerija, ostaje u KBC Zemun i neće ga prebaciti u zatvorsku bolnicu. (Izvor: N1)

6. Uklonjen, pa vraćen pešački prelaz na Slaviji

Na društvenim mrezama pojavili su se snimci gde se vidi kako komunalne ekipe uklanjaju pešački prelaz.

Građani su se zabrinuli, jer su mislili da se uklanja zbog nemogućnosti iskazivanja građanske neposlušnosti, ali od jutros opet vraćaju pešački prelaz i to u vreme špica, pa su zbog toga veće gužve, javlja reporterka N1.

7. Zatraženo gašenje profila @sviublokade.fdu

Više javno tužilaštvo u Beogradu forimralo je predmet povodom pretnje smrću pripadnicima policije koja je objavljena na društvenoj mreži X, na nalogu „FDU u blokadi“.

U datoj objavi navodi se „Koleginice sa FDU su puštene, jedna od njih je na VMA“, te se u nastavku poruke poručuje „Smrt policiji“, uz tagovanje lokacije u Savskoj ulici, gde se nalazi PS Savski venac. Zatraženo je i gašenje profila. (izvor: Danas)

8. Skup podrške studentu Nikoli Marčetiću

Građani su se okupili ispred PS “29. novembar” kako bi pružili podršku uhapšenom studentu Nikoli Marčetiću.
Prema rečima njegovog advokata, Marčetić je uhapšen u Zemunu, prvo je bio u PS Zemun, kasnije je prebačen u PS “29. novembar”, gde je proveo noć.

Danas oko podneva bi nadležni tužilac trebalo da sasluša Marčetića u Trećem OJT.

Advokat Ninić kaže da se Marčetić tereti za nasilno ponašanje, a da je pitanje kako će se teretiti vozač i suvozač automobila koji su učestvovali u incidentu – da li će biti osumnjičeni ili oštećeni. (Izvor: N1)

9. Incident u Pančevu: Muškarac sa pištoljem na građane

View this post on Instagram

A post shared by Pančevački Glas (@pancevackiglas)

Nekoliko stotina građana Pančeva okuplja se već danima na raskrsnici “kod Grge“ i kod mosta na Tamišu, kako bi blokirali puteve ka Beogradu.

Tokom protesta 30. juna, jedan muškarac je priveden nakon što je, prema navodima portala Pančevo SiTi, izvadio pištolj na okupljene građane. Na snimcima koji kruže društvenim mrežama vidi se kako nakon rasprave sa učesnicima protesta ulazi u automobil sa pištoljem u ruci.

Iako mu je nakon incidenta određen pritvor od 48 sati, komentarisao je objave stranice @zbor.centar.pancevo na društvenim mrežama dok pritvor još nije istekao. Prema nezvaničnim informacijama, policija mu prilikom privođenja nije stavila lisice, već se sam odvezao do policijske stanice.

Izvor naslovne fotografije: Danas

Članak Blokade širom Srbije, sve više privođenja i svedočenja o policijskoj brutalnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje brutalno i nezakonito postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova prema fotoreporteru Aleksi Stankoviću i zahteva hitnu i temeljnu istragu, kao i odgovornost svih umešanih službenika.

Nakon što su pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova, sinoć oko jedan sat iza ponoći, razbili blokadu u Beogradu, na uglu Kraljice Marije i Ruzveltove, primetili su Stankovića koji je mirno stajao sa strane i pratio događaj, da bi mu trenutak kasnije jedan pripadnik MUP-a prišao i zatražio da se predstavi. Kada je fotoreporter to učinio i rekao da je iz medija, policajac ga je priveo, ugurao u policijsko vozilo („maricu“) i naredio mu da ugasi kameru.

U vozilu mu je jedan maskirani policajac zapretio zbog snimka koji je novinar napravio dva dana ranije, a koji prikazuje policajce kako dobacuju uvredljive komentare devojkama. Taj isti policajac je više puta udario otvorenom šakom novinara po glavi i pretio mu, tražeći da obriše Instagram profil.

Zatim je u vozilo ušao drugi policajac bez maske, koji je naredio da mu se preda memorijska kartica iz fotoaparata. Nakon što je fotoreporter odbio, počeli su da ga tuku – pesnicama, šamarima i kačketom koji su mu skinuli s glave. Na kraju je, da bi izbegao dalje nasilje, predao karticu, koju je policajac uništio pred njim.

Policajci su zatim tražili da obriše sve snimke na kojima se vidi policija. Stanković je objasnio da je fotoreporter i da radi svoj posao. Maskirani policajac je tada nekoliko puta udario njegovom glavom o prozor vozila. Policajci koji su bili van vozila više puta su otvarali vrata da provere šta se dešava, ali niko od njih nije zaustavio nasilje.

Nakon nekoliko minuta, stigao je nadređeni policajac koji je rekao da moraju da idu dalje i zapretio Stankoviću rečima “da te nikada više nisam video”.

NUNS podseća da novinari i fotoreporteri imaju pravo da izveštavaju sa javnih skupova i protesta, i da je zadatak policije da im to omogući i da ih zaštiti, a ne da ih fizički napada, vređa i zastrašuje. U ovom slučaju posebno zabrinjava to što niko od pripadnika policije nije reagovao na očigledno nasilje, već su podržali takvo postupanje.

Zahtevamo od Ministarstva unutrašnjih poslova da bez odlaganja sprovede internu kontrolu i identifikuje sve odgovorne pripadnike policije koji su učestvovali u ovom incidentu, kao i da obavesti javnost o rezultatima istrage. Takođe pozivamo nadležno tužilaštvo da hitno pokrene krivični postupak

 Policija mora da postupa u skladu sa zakonom, da štiti građane i omogućava novinarima da neometano obavljaju svoj posao, a ne da ih vređa, zastrašuje i fizički napada. Takvo ponašanje je nedopustivo i predstavlja ozbiljno kršenje osnovnih prava i zloupotrebu ovlašćenja.

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva u kojima policija ne postupa u skladu sa zakonom. Zahtevamo da policija odmah prekine sa protivzakonitim i nasilnim postupanjem, da bez odlaganja identifikuje i procesuira odgovorne u ovom, ali i u drugim slučajevima napada – kako onih koje su izvršili policijski službenici, tako i slučajeva u kojima su novinari napadnuti pred policijom koja nije reagovala. Ako se ovakvo postupanje policije i praksa nekažnjivosti i dalje bude tolerisala, NUNS, koji je već zamrznuo svoje učešće u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, biće prinuđen da ozbiljno razmotri dalji smisao i opravdanost svog prisustva u tom telu.

NUNS neće ćutati dok se medijski radnici maltretiraju zbog profesionalnog rada i očekujemo da nadležne institucije deluju odlučno i odgovorno.”

View this post on Instagram

A post shared by Blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu (@filozofi.u.blokadi)

Nuns se pridružio studentskom pozivu da sve koleginice i kolege, građanke i građane da u 18h dođu na protest ispred Filozofskog fakulteta da pokažu solidarnost sa Aleksom! 

Članak NUNS: Policajci koji su tukli Aleksu Stankovića moraju da odgovaraju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Već mesecima, rame uz rame sa studentima, na ulicama su i ljudi koji žele pravdu i institucije koje funkcionišu, žele promenu sistema u kome svi već dugo plivamo. Nekad nam je glava pod vodom, pa se onda, na par sekundi, nađemo na površini. I tako ukrug.

Ti mladi ljudi preuzeli su i veliki teret na sebe. Možda nesvesni svega toga, onoga dana kada su blokade počele. Tada verovatno niko od njih, a ni nas, nije mogao da nasluti da će sve to trajati mesecima.

Međutim, šta se zapravo dešava tim mladim ljudima? Koliko oni osećaju pritisak zbog čitave situacije i svakodnevne uključenosti u blokade, plenume, organizovanje protesta, pravljenja čitave logistike i obezbeđivanja istog. To su možda samo neke situacije koje mogu da izdvojim, ali sam takođe sigurna da se za ovih šest meseci u njihovim životima dešavalo štošta.

Govorim to, jer se na dnevnom nivou svima nama dešavaju razne stvari, ali nezaobilazna tema gotovo svakog razgovora, su upravo blokade. Neminovno je da situacija utiče na sve ljude koji su uključeni i koji na neki način pružaju podršku, te se neretno kroz razgovor i spomene da život više nije isti kao ranije.

Okupljanja su na fakultetima, protestima i blokadama. Sve to daje nam snagu i osećaj da zajedno možemo da napravimo velike promene. Da smo svi u ovome i da jedni drugima čuvamo leđa. Međutim, teško je odupreti se osećaju da ovo stanje nekada izazove i razna preispitivanja. Nekada nas natera na suze radosnice, od sreće i ponosa, a nekada izazove i ona suprotna osećanja beznađa i nesigurnosti.

Upravo tu se nameće tema – kako se svi mi osećamo u ovoj izmenjenoj društvenoj situaciji?

Prema rečima psihološkinje Đurđe Timotijević, mladi u Srbiji svoju razvojnu krizu preživljavaju u ozbiljnoj društvenoj krizi – u stanju napetosti, nestabilnosti i duboke podeljensti društva u kome prevladava gubitak poverenja u postojeće institucije i vrednosti dok su na vlasti oni kojima dobrobit građana, posebno mladih, nije ni na agendi.

„Potpuno poremećno funkcionisanje društva pojačava mladima, a i svima nama ostalima, doživljaj nesigurnosti, izgubljenosti, neretko i besmisla,” ističe ona.

U emisiji Utisak nedelje, koja je nedavno emitovana, izdvojio se viralni snimak studenta koji poziva sve građane da se uključe, ističući koliko im je sada potrebna podška svih nas, ukazujući na to da ne može sve da spadne na studente i da se očekuje da će oni promeniti sve ovo što se godinama taložilo.

„Hodam gradom i imam osećaj da je samo meni i mojim kolegama vanredno stanje u životu. Mi smo žrtvovali akademsku godinu, žrtvujemo odnose sa porodicom, prijateljima, svoje privatno vreme, sve žrtvujemo za ovo. A nekad imam osećaj da ljudi misle: okej, biće protest, doći ću na protest kao na vašar, ja podržavam studente, ja se divim njihovoj borbi i to je to. Onda ću ja da se vratim u svoju zonu komfora, a studenti će da se bore za mene”, rekao je u emisiji sudent ETF-a Viktor Đorđioski, koji je i jedan od studenata koji je bio deo biciklističke akcije Tura do Strazbura.

I zaista je tako, koliko god svi bili uključeni u ovu borbu, najveće žrtve jesu spale upravo na studente. Stoga i sami studenti često u svojim javnim obraćanjima apeluju na građane i traže podršku: podršku institucija, privatnika, radnika u javnim preduzećima, pozivaju na generalni štrajk i ostale akcije koje zahtevaju učešće svih.

Međutim, uključenost studenata u ovoj meri ne iznenađuje jer mladi upravo jesu i najspremniji da preuzmu rizik o čemu nam govori i psihološkinja Timotijević.

„Nije slučajno što su baš studenti poveli ovu i mnoge druge revolucije – baš u tom periodu smo najspremniji da preispitujemo sistem, rušimo ga ako nije u skladu sa našim vrednostima i kreiramo novi. Ali kako je mladima u ovoj borbi koju bore za sve nas, ovako istrajni i dostojanstveni, ali, nažalost, u velikoj meri sami, to samo oni znaju. Sasvim je izvesno da lako nije”, navodi ona.

U online anketi koju smo sproveli za potrebe pisanja ovog teksta, bilo nam je važno da saznamo na koji način aktuelna društveno-politička situacija u Srbiji utiče na to kako se ljudi osećaju trenutno.

Gotovo polovina ispitanika, 47%, odgovorila je da trenutno stanje u državi na njih deluje negativno (osećaju anksioznost, tugu i bes). Sa druge strane, 17,5% ispitanika ističe da ih ova situacija zapravo motiviše na angažovanje i pokreće u pozitivnom smeru.

Ostali odgovori oslikavaju kompleksniju sliku koja se sastoji od kombinacije pozitivnih i negativnih emocija, preko osećaja otuđenosti uprkos kolektivnom pokretu. „Pozitivno – u smislu opšte promene na bolje; Negativno – i dalje osećam otuđenost i u toj masi”, glasi jedan od odgovora.

Takođe, ispitanici su naveli i da je prisutan osećaj vere u promenu i činjenice da „nisu svi kulturni i pristojni ljudi otišli iz zemlje.” Neki su, pak, istakli da su kroz lične teške trenutke naučili da ne brinu previše i da se trude da ostanu pribrani i u ovakvom okruženju.

Psihološkinja Đurđa navodi i da svi imamo dane kada sve izgleda preteško, besmisleno i beznadežno, ili se pak svet čini strašan i pun opasnosti, a mi nedovoljno jaki da se sa svim nosimo. Ona objašnjava i kako mladi mogu da prepoznaju razliku između svakodnevne tuge ili osećaja praznine i ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem.

„Poslednjih meseci je u Srbiji tih dana više, a ruku na srce, u adolescenciji je tih dana više nego u drugim životnim fazama. Kada ti dani dođu, zaista je dovoljno i da samo preguramo dan i probudimo se sutra spremni za novu rundu. Ali ako nam se čini da je često previše teško, da duže vreme nemamo snage da se nosimo sa problemima, da patimo više nego što verujemo da bi moralo, da nas tuga ili strahovi preplavljuju i/ili parališu, to jeste znak da se suočavamo sa problemima u mentalnom zdravlju za koje vredi potražiti pomoć,” napominje ona.

Još jedan izazov sa kojima se susreću studenti, makar prema onome što sam mogla da čujem iz sopstvenog okruženja, je da im se s vremena na vreme javlja osećaj da nešto propuštaju ako ne posete neki protest ili ne odu na jedan plenum, osećaju se kao da su „izdali” kolege i čitavu borbu. Iako su svesni da je mentalni i fizički odmor neophodan, posebno nakon meseci kontinuiranog pritiska i angažovanja, ipak se često javi osećaj krivice, kao da nisu dali dovoljno, kao da izostajanjem gube ritam borbe koja im je važna.

Dodatni nemir stvara i činjenica da je situacija iz dana u dan sve neizvesnija. Još uvek nije jasno šta će biti sa ispitima, da li će studenti pasti godinu, ni kako će se sve odvijati već sutra. Biti u tom stanju, između želje da učestvuješ i potrebe da se odmoriš, da se na dan ili dva isključiš, između borbe i neizvesnosti, nije nimalo lako.

Sa druge strane, pored odlaska na plenume i blokada fakulteta, ne smemo zaboraviti i to ko je svih ovih meseci stajao u prvim redovima. Ko je u Novom Sadu, pre samo dva dana, dobio pendrekom po glavi. Koliko puta su studenti pregaženi automobilom ili kako su redari na velikom protestu 15. marta bili u prvim redovima kada je na građane pušten zvučni top. Ko je po nekoliko dana pešačio do Novog Sada, Kragujevca, Niša. Ko je biciklom stigao do Strazbura i ko trenutno trči do Brisela.

Ne smemo zaboraviti ni pozitivne efekte, koji su možda i doprineli tome da se ovo mesecima održi, a to je upravo momenat zajedništva, koji je, čini se, falio svima. Takođe, važna stvar je to da su neke generacije po prvi put osetile da se njihov glas čuje, da udruženi mogu da stvaraju i prave promene. Dobar primer za to je upravo i uspešno završena blokada RTS-a koja je trajala 14 dana i koja je za cilj imala raspisivanje konkursa za izbor članova REM-a. Konkurs je raspisan, akcija je uspešna.

Sve ovo što su započeli studenti pokazalo je da borba za javno dobro nije samo studentska, već zajednička i treba da bude stalna. Dok svakodnevni ritam protesta polako postaje deo rutine, važno je da se ne uljuljkamo u naviku posmatranja sa strane, već da i mi postanemo aktivni akteri toga. Umor koji osećaju oni koji su u prvim redovima treba da nas podseti da ni najistrajniji ne mogu zauvek sami. Promene se ne dešavaju preko noći, ali zavise od toga koliko nas je spremno da ih nosi – zajedno.

„Mislim da je jedna od najvećih psiholoških snaga studentskih protesta upravo to što su učinili da verujemo da je društvo u kome smo bolji i prema sebi i prema drugima moguće i da je pripadanje zajednici i delanje za dobrobit te zajednice, koja nije nužno naša lična dobrobit, zapravo, dragoceno. Studenti su nam otvorili toliko puteva i učinili te prve korake, sad je na svima nama da ih sledimo, ali i sami nešto uradimo”, zaključuje psihološkinja Timotijević.

Naslovna fotografija: Mihajlo Marković Vermiz

Članak Više od blokade i protesta se pojavljuje prvo na Oblakoder.