Kako je došlo do saradnje Najkraćeg dana i Samita nesvrstanih?

Sasvim slučajno. Ideja se rodila spletom niza okolnosti koje su nas naterale da razmišljamo u pravcu – Kako bi bilo da filmadžije i skejteri izađu iz svojih prirodnih okruženja i naprave nove okolnosti u kojima obe „vrste“ evoluiraju? Ubrzo smo shvatili da se maltene svi ljudi iz obe organizacije poznaju iz grada i da festivali imaju vrlo sličnu ciljnu grupu. Ideja sa kojom je nastao Najkraći Samit jeste promocija oba festivala, spajanje mladih ljudi koji vole skejt, filmove, muziku, umetnost u svim njenim oblicima i koji aktivno rade na pokretanju zajednice i aktivizmu.

Šta nas sve očekuje od filmskog programa?

Malo skejt filmova, malo filmova sa Najkraćeg dana. Biće to svojevrsni miks kratkometražnih filmova u kome će svako moći da pronađe nešto za sebe. Ljubav prema filmskoj umetnosti jeste definitivno nešto što nas spaja.

A od muzičkog?

U muzičkom delu programa, publici će se predstaviti Drvoduh Shumski sa svojim DJ setom, kao i bendovi Lalić i Organic soc: Đelić, Marjanović, Stričević. Biće tu raznih vajbova od fanka, gruva, regea do roka, popa i džeza.

Najavili ste i gastronomski deo, recite mi nešto više o tome?

To će biti iznenađenje i za nas (smeh). Đorđe Mandić, poznatiji kao Manda, kuva za nas i vas na samom događaju. Manda je aktivista, muzičar, kuvar i, pre svega, jako dobar čovek! Očekujte dobru klopu, to garantujemo.

Šta je ono što spaja Samit kao skejt festival i Najkraći dan, kao festival kratkometražnog filma?

Kao što smo već i pomenuli, ono što nas spaja jesu definitivno ljudi. Pod time mislimo na naše timove, ljude koje okupljaju oba festivala i publiku na koju se festivalski uticaj širi. U ovom procesu smo shvatili da se naše dve organizacije odlično dopunjuju u svim segmentima, a da je entuzijazam mladih ljudi koji u ovome učestvuju nepresušan. Samim tim, možemo da najavimo da vas u narednom periodu čeka još mnogo kul događaja!

Koliko vam je bitna promocija DIY kulture?

S obzirom na to da ne postoji prostor, infrastruktura, zajednica, DIY pristup radu vidimo kao ključan, jer objedinjuje ljude, uči ih novim navikama, veštinama i upoznaje sa novim procesima i načinima stvaranja. Kroz DIY pristup učiš o okolini i o sebi. DIY uspostavlja naviku, odnos prema radu i prema stvarima.

Imate i vrlo autentičan plakat za događaj – ko ga je radio i šta on simboliše?

To je još jedna od saradnji na koju smo vrlo ponosni. Ekipa iz Das Drogen-a je dizajnirala plakat, dok se ceo kolektiv Matrijaršije vredno bavio sito štampom plakata i sada imamo proizvod na koji smo svi preponosni! Ovu saradnju je Samit uspostavio i negovao, a Najkraći dan se aktivno u nju inkorporirao sa svojim idejama. Poster je vizuelna reprezentacija svega onoga što predstavlja Najkraći Samit, kao i festivali pojedinačno.

Recite mi, u tri reči, šta treba da ponese svako ko planira da dođe na ovaj događaj?

Skejt, foto-aparat i vajb!

Šta nam sve donosi najkraća noć u godini?

Mi ćemo tokom ovog događaja ukrasti malo od najdužeg dana, a i od najkraće noći u godini, dočekati leto, proslaviti „Go Skate Day“ i Najkraću noć!

Kojom pesmom biste opisali Najkraći Samit?

E, oko ovoga nam je bilo malo teže da se složimo (smeh), pa, evo, dajemo dva predloga (ko zna, možda sastavimo i neku Najkraći Samit muzičku listu u međuvremenu). Bones Brigade – Skate or Die i Childish Gambino – Have some Love.

Fotografije: Najkraći dan i Samit nesvrtsanih

Članak Najkraći Samit – skejt i film ujedinjeni na ulici se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari, i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari“

Momo Kapor

Lokacije sa kojih se pruža panoramski pogled na grad su doživljaji koje ne bi trebalo propustiti. Na ovakvim lokacijama možete uočiti živopisne detalje koje ne biste mogli ni sa jedne druge u gradu. Zato vam Oblakoder preporučuje mesta odakle možete uživati u pogledu na Beograd!

Kalemegdan

Iako je jedna od najposećenijih beogradskih lokacija, to ne znači da vas Kalemegdan ne može iznova oduševiti. Da, verovatno ste bezbroj puta posetili i uživali u parku kao i na čuvenoj Beogradskoj tvrđavi. Ipak, ono što je čini posebnom pored bogatog kulturno-istorijskog nasleđa svakako je i svojevrsna prilagodljivost za različite tipove ljudi i njihove preferencije. Kalemegdan je mesto koje je jednako dobar izbor za opuštene dnevne, ali i večernje varijante izlazaka i bleja.

Da li ste znali da se prvobitno naziv Kalemegdan odnosio samo na plato oko same tvrđave? U vreme dok je tvrđava bila beogradsko vojno uporište, plato je služio za osmatranje neprijatelja i dočekivanje za borbu. Sama reč Kalemegdan potiče od turskih reči kale („tvrđava“) i mejdan („bojište“). Tvrđava gubi značaj vojnog uporišta 1867. godine, kada je turski komandant Beograda predao ključeve grada knezu Mihailu Obrenoviću. Već dve godine kasnije započeti su radovi na uređenju gradskog polja – Kalemegdanu. Park dobija današnji izgled u periodu između dva svetska rata.

Brankov most

Nedaleko od Kalemegdana, nalazi se Brankov most. Ovaj most spaja Stari i Novi Beograd, a pored tog praktičnog značenja i funkcije, ima i onu simboličnu – koja je da spaja ljude. Ova svojevrsna spojnica ne samo da ima važnu ulogu za vitalnost grada, već predstavlja i lokaciju sa koje se pruža fanastičan pogled.

Da li ste znali da je, kolokvijalno nazvan Brankov most, od svoje izgradnje promenio čak četiri imena? Kako je izgradnja počela 1930. most se najpre zvao most kralja Aleksandra Karađorđevića, međutim, u toku Drugog svetskog rata bio je žrtva ratnih razaranja. Nosio je i nezvaničan naziv Zemunski most, zbog toga što spaja Zemun sa ostatkom Beograda. U periodu socijalizma se zvao Most bratstva i jedinstva, mada se ovaj naziv nije nikada ustalio. Poznato je da su Beograđani ovaj most nazivali i Savski ili most u Brankovoj ulici – jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

Iako je poznata tragična činjenica o samoubistvu Branka Ćopića 1984. godine, današnji naziv Brankov most je dobio po Brankovoj ulici (Branka Radičevića), čiji nastavak i predstavlja.

Pored svoje bogate i interesantne prošlosti, Brankov most je definitivno nezaobilazna lokacija kada su u pitanju najbolji pogledi na Beograd.

Gardoš

Gardoš kula je važan spomenik kulture u Zemunu. Kula je jedini sačuvani spomenik van Mađarske koji je, u vreme izgradnje 1896. godine, predstavljao zamišljenu južnu granicu Ugarske. Mađari su izgradnjom četiri spomenika (od kojih su očuvani samo u Zemunu i u Budimpešti) obeležili hiljadu godina od naseljavanja Evrope, doselivši se iz prostranstava Urala.

P.S. Preporučujemo da se do Gardoša ne penjete iz pravca keja (stepenicama), već sa druge strane, idući od stanice gradskog prevoza Nade Dimić.

BIGZ

BIGZ je izgrađen 1937. godine kao zgrada Državne štamparije, u obliku ćiriličnog slova P (П) – jer podseća na izgled štamparske mašine. U doba socijalizma, Beogradsko izdavačko-grafički zavod zapošljavao je blizu 3.000 radnika. Ipak, devedesetih godina je ova jugoslovenska ikona moderne arhitekture počela sve više da zapada u zapuštenost. Danas u BIGZ-u stvara veliki broj umetnika – od producenata i muzičara, preko slikara i vajara do glumaca, što atmosferu zgrade čini karakterističnom.

Zgrada BIGZ-a, pored toga što predstavlja neku vrstu neformalnog kulturnog centra – najviše zbog prostora koji koriste umetnici i muzičari, takođe je i lokacija odakle se pruža pogled na grad. Kako BIGZ funkcioniše na principu izdavanja prostora, ova lokacija je manje pristupačna u odnosu na sve prethodno navedene jer nije moguće (nenajavljeno) ući u nečiji umetnički atelje ili muzički studio. Ipak, potrudili smo se da vam fotografijom što bolje dočaramo pogled.

Zvezdarska šuma

Da li ste znali da je naselje Zvezdara dobila ime po astronomskoj opservatoriji (zvezdarnici), izgrađenoj 1932. godine? Vidikovac u Zvezdarskoj šumi nalazi se nedaleko od opservatorije. Udaljena od centra Beograda, Zvezdarska šuma jedna je od posećenijih lokacija kada su u pitanju sport, rekreacija ili odmor u prirodi. Predstavlja spomenik prirode koji je pod zaštitom države, te je važno brinuti se o njenom očuvanju prilikom posete.

Tokom 18. i 19. veka je prostor Zvezdare bio prekriven vinogradima i voćnjacima, a upravo su na ovom prostoru, koji su nazivali Ekmekluk (od reči ekmek – hleb), bogatiji Turci imali svoje letnjikovce. Oni su ostali zapušteni zbog strateški nepovoljnog položaja prilikom ratnih sukoba krajem 18. veka, kada je vođen Austrijsko-turski rat (1787—1791). Danas se na području Zvezdarske šume mogu pronaći 136 biljne vrste, kao i 48 vrsta ptica. Proglašena je zaštićenim područjem zarad očuvanja prirodnih vrednosti, strukture i kvaliteta šume, zemljišta i vazduha.

Beograd pruža mnoge mogućnosti za upoznavanje i istraživanje njegovih ulica, što znači da ovaj spisak sa preporukama lokacija nikako nije konačan! Pozivamo vas da nam pišete koja su to vaša omiljena mesta sa pogledom na Beograd koja ste posetili i koja su vas oduševila.

Fotografije: Marija Todorović

Članak Beogradske lokacije sa najlepšim pogledom se pojavljuje prvo na Oblakoder.