brutalizam i renesansa Arhive - Oblakoder https://www.oblakodermagazin.rs/tag/brutalizam-i-renesansa/ Magazin Tue, 25 Jul 2023 11:16:02 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.5.8 https://www.oblakodermagazin.rs/wp-content/uploads/2018/05/cropped-IKONICA-SAJT2-32x32.png brutalizam i renesansa Arhive - Oblakoder https://www.oblakodermagazin.rs/tag/brutalizam-i-renesansa/ 32 32 Nešto drugačije razglednice Beograda https://www.oblakodermagazin.rs/nesto-drugacije-razglednice-beograda/ https://www.oblakodermagazin.rs/nesto-drugacije-razglednice-beograda/#comments Tue, 25 Jul 2023 11:16:01 +0000 https://www.oblakodermagazin.rs/?p=89601 Skupili smo na jednom mestu deset Instagram naloga koji nam predstavljaju Beograd na različit, inventivan, duhovit ali i kritički način

Članak Nešto drugačije razglednice Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> Svi znamo šta se uzima kao regularna stvar kad se slikaju razglednice našeg glavnog grada. Malo se škljocne Kalemegdan, malo Ušće, tu su uvek i kaldrama Skadarlije i Kosančićevog venca, ili parkovi i priroda koja se može naći u centru grada, a koje je, da se ne lažemo, sve manje i manje. I to je sve okej, ali je i takođe veoma obično, prozaično i turistički, i to čak neinventivno turistički.

Sva sreća pa se život društvenih mreža toliko razvio da gotovo funkcioniše samostalno, kao ona vegetacija koja raste sama od sebe. Na mrežama nailazimo na gomilu umetnika, kako onih kojima je to zanimanje, tako i onih samoproklamovanih, koji su rešili da kamera u telefonu govori umesto njih.

Oni su danas u centru pažnje, baš oni koji slikaju Beograd na malo drugačiji način. Kroz neku svoju profesionalnu vizuru, ili kroz apstrakciju fotošopa ili nekog drugog programa za obrađivanje slika. Neki kritički beleže i njegove mane ili traže lepote tamo gde ih nema na prvi pogled, a neki su tu da bi nam pokazali njegove stanovnike kao prava lica za razglednicu.

A umesto galerija, svoje izložbe svakodnevno prave i prezentuju na svojim Instagram stranicama, tako da su ovo neke od naših preporuka za stranice koje možete da zapratite ako volite nešto drugačije slike Beograda.

Svakodnevnik

Za početak, nešto potpuno drugačije – Beograd, ali nastao kao iz snova ili dnevnog sanjarenja. Zamislite da iza zgrade nekog od blokova kreće safari sa afričkim životinjama ili da vas tramvaj broj sedam ne vodi u Blok 45, nego na more. Takve vizije nam nudi profil Svakodnevnik. Kako su nam saopštili sa ovog profila, cela stvar je nastala poprilično slučajno, bez nekog velikog plana:

„Prvo su to bile kratke priče naše pomalo monotone svakodnevice sa donekle apsurdnim i neočekivanim završetkom. Svakodnevni život, prožet rutinama sa kojima se većina ljudi suočava je tema koja me je posebno opsedala, dok sam svaki dan u isto vreme i istim putem išao na posao prolazeći uvek pored istih ljudi koji su išli na svoje poslove.

Sa uzletom vaporwave estetike i ovladavanjem fotošopa, mic po mic, pokušavao sam da teme svakodnevice, melanholije, sanjarenja, usamljenosti i lenjosti predstavim kroz vizuelne radove. U tim letnjim mesecima 2018. godine nastala je i počela da se razvija ideja svakodnevnih radova koji su do danas menjali forme, ali su teme suštinski ostale iste. Ljudi su vremenom počeli da primećuju ove radove i dobijao sam ohrabrujuće komentare, dok mi je najvažnije bilo da su ljudi mogli da se pronađu u ovim sanjarenjima, jer je poenta radova bila da se prikaže svakodnevica i bekstvo od iste koju svi mi delimo.”

Brutalizam i Renesansa

Na ovom profilu arhitektkinja Jovana Radujko prezentuje svoje crteže zgrada u Beogradu, brutalističkog i modernističkog stila. Skoro sam negde čuo (i svidelo mi se) kako je brutalizam veza ovozemaljskog, našeg, života sa Star Wars univerzumom, i ne mogu da se ne složim.

S tim što, kad Jovana svoje radove provuče kroz programe i doda im zalazak sunca, neon ili maglu, oni dobijaju upečatljiv izgled, kao iz nekog filma Nikolasa Vinding Refna ili Džona Karpentera. Zgrade Geneksa, Borbe, ili SIV-a postaju likovi iz naučnofantastičnog filma.

Belgrade Socialist Modernism

Socijalistička gradnja je kod nas ponekad olako shvatana, tako da je mnogi uzimaju zdravo za gotovo i ne razumeju ili ne žele da razumeju njenu lepotu. Drugi je, pak, obožavaju i svu njenu grubu lepotu uzdižu u nebesa. Na profilu Belgrade Socialist Modernism, kako nam i samo ime kaže, nalazimo reprezentativne primerke takvih građevina, pretežno fotografije Novog Beograda, ali i sjajne Toblerone zgrade kod Bogoslovije.

Na prvu loptu je dominantno sivilo, ali nakon nekoliko pogleda, ove fotke dobijaju boju, a uslikani krovovi ponekad dolaze do oblaka. Iza ovog profila stoji Tatjana Ostojić i, kako nam je rekla, ideja se rodila za vreme lockdown-a 2020. godine, koji je provela u Italiji. Tražila je informacije o svim beogradskim građevinama na jednom mestu, ali nije bilo takvog sajta, pa joj je palo na pamet da napravi takvo jedno mesto, kad već ima dovoljno vremena.

Prazni lokali Beograda

Ako šetate gradom dovoljno dugo, gledate prvo zgrade, zatim zapažate radnje, poslastičarnice i pekare, i stižete do prostora koji su nekad sigurno nekome značili više, a danas su samo zamrljano staklo, išarani zidovi, svetleća reklama koja već dugo ne svetli. Svaka ta ugašena radnja svojim izgledom može da ispriča priču ili dve o Beogradu, ali i ljudima koji su tu bili, samo ako se dovoljno približite. Ili zapratite stranicu Prazni lokali Beograda, koja je upravo nastala, kako su nam rekli, u razgovoru dvoje ljudi nakon dugih šetnji beogradskim ulicama. Baš onako kako i kaže sam opis profila, šetali su i zapažali, a to što zapaze i komentarisali.

„Suštinski, Prazni lokali predstavljaju kritiku trenutnog urbanog uređenja Beograda. Gradi se novo, a staro propada. Kao građani, mi samo primećujemo svoj grad. Radujemo se kad vidimo da mlade arhitekte prate naš profil, to nam govori da naša kritika ima smisla i sa profesionalnog stanovišta. Nismo sami, jer nas i drugi primećuju.

Kroz fotografije prikazujemo i estetiku starog i od ljudske ruke zapostavljenog grada, ali i prošlih vremena. Često u slikama praznih lokala vidimo nečiji trenutak zamrznut u vremenu, papire od ugovora razbacene po podu, neki artikal koji je zaostao, stolice, stolove, čaše…

Opisi ispod naših slika su nekad kratki, nekad duhoviti, često metaforični i namerno dopuštamo pratiocima da slobodno tumače svaku objavu. Svakome se dopušta da zapazi na svoj način.“

Bulevar smećanja

Ako kažemo da đubreta ima svuda, uvek i stalno, i da se na stalne apele da se uzmu u pamet i prestanu da ostavljaju iza sebe gomilu gluposti ljudi mahom ne osvrću, to nažalost i nije neka novost. Nije da smo najgori, štrokavi su i drugi gradovi Evrope, mada nam ni to nije izgovor. Ipak, u tami sveg tog đubreta, postoji malo svetlo koje je Instagram nalog Bulevar smećanja, svojevrstan dnevnik najbizarnijih bačenih stvari na nepropisnim mestima na ulici ili trotoaru. Od igle do lokomotive. Kako su nam rekli sa ove stranice, i ovo je ta slika Beograda koja postoji, voleli je ili ne. Mada, ko voli?

„Malo stvari kaže Beograd kao tri prazna unučeta vinjaka poređana na telefonsku govornicu iz 2001. Ako obratiš pažnju na stvari koje ljudi bacaju u kontejner (i oko njega, na trotoar, ulicu, travnjak), možeš da vidiš svašta. A to svašta je ponekad jako sinematično.

Od zgaženog bureka na podu GSP-a, preko WC šolje u žbunju, do goblena Tajne večere pored puta. Ima svega. Više nego što ja fotkam, ljudi mi šalju svoje smećarske reportaže. Iako retko ulazim na profil, uvek mi u DM-u sačeka nekoliko lepih slika smeća. Hvala neumornim reporterima! Fotki ima najviše iz Beograda, ali i iz Istanbula, Barse, Napulja…

Stranica postoji od 2021. Tad mi je telefon već bio prepun fotografija smeća, a lični Instagram pretio da se pretvori u divlju deponiju. Ako voliš da zagledaš šta ima po ćoškovima i trotoaru, pošalji reportažu na @bulevar_smecanja. Okačiću kad uđem na profil, za jedno tri nedelje.“

Shy Traffic Signs

Na stidljivost, u današnje vreme, neko će gledati kao na dobro čuvanu vrlinu, dok će je mnogi posmatrati kao najobičniju manu. A šta kad se ova osobina prenese na ulice grada? Tu ne mislimo na skrivene kutke grada (jer čini se da su do sad svi otkriveni), već na saobraćajne znakove koji bi trebalo da stoje uspravno i služe svojoj svrsi obaveštavajući ljude, ali često se dešava da postanu nevidljivi zbog X i Y razloga koji nam otkriva Shy Traffic Signs. Ipak, bez obzira na simpatičnu prirodu ovih slika, kako su nam odgovorili sa ove stranice, iza svega se krije kritika sistema.

„Sa fotografisanjem sam počela jer su me nervirali saobraćajni znakovi koji su bitni, a koji se uopšte nisu videli od krošnji drveća. Pošto volim da zabeležim sve interesantno što vidim na ulici, otvorila sam Instagram nalog, pa tako, pored ovih znakova, na storije kačim i lepe fasade, ili ulične mačke.

Pošto sam još 2019. pisala Ministarstvu saobraćaja, kako bi popravili nešto na nekim nebezbednim raskrsnicama, a niko mi nikad nije odgovorio, počela sam da kačim fotografije, da barem drugi ljudi mogu to da vide.“

Strpljivi psi

Nakon stidljivosti, prelazimo na strpljivost. Ovo možda nisu na prvu loptu fotke Beograda, ali fotografije pasa koji strpljivo sede „parkirani“ ispred radnje, kafića, banke, ili pošte, i čekaju svoje ljude, vremenom su postale omiljene Instagram korisnicima koji su se susreli sa njima. Samim tim, slikajući ulice, doneli su neku novu lepotu nekim možda već više puta viđenim delovima grada. Naravno, vrlo brzo, kako su nam rekli, ova stranica je u svoj inboks počela da dobija fotke pasa sa svih strana grada, ali i zemlje i sveta.

„Strpljivi psi su nastali krajnje spontano, kada sam iz ljubavi prema psima krenula da ih primećujem redovno u Beogradu kako strpljivo čekaju svoje ljude. Počela sam da kolektujem slike (što isto volim kao Instagram koncept) i moji prijatelji su to jako voleli, pa sam jednog dosadnog popodneva odlučila i da im posvetim posebnu stranu. Tu se desio veliki odjek i ljudi su imali prelepe reakcije. Reach je bio potpuno spontan i prirodan, kao i sada.

Dnevno dobijam veliki broj slika, ljudi ih primećuju, ponosno šalju svoje ljubimce, ili ih vide na profilu pa se obraduju, sve što sam dobila su bili samo pozitivni komentari i prelepe reči! Sada dobijam slike i van Beograda, a i van zemlje (mada manje van zemlje jer imajte u vidu da u dosta drugih zemalja psi smeju da idu svuda, što bi bilo lepo da dođe i kod nas). Celokupan cilj je ljubav prema životinjama, njihova slatka različitost, njihova vernost i večna ljubav i prijateljstvo. Zato ih volite, čuvajte, poštujte i primećujte kao i ceo svet i prirodu oko sebe. Ovo sve važi i za slobodnu nestrpljivu ekipu, a ovu strpljivu kad god možete puštajte da uživaju u trčanju i prirodi!“

Streamline Belgrade

Do sad smo se posvetili uglavnom eksterijerima, fasadama, izmaštanim i stvarnim. Enterijeri su pak u nekim delovima grada bolje održali izgled iz perioda pre Drugog svetskog rata. O tim sjajnim, očuvanim, modernsitičkim enterijerima, kao i njihovom fotkanjima, brine se stranica Streamline Belgrade.

Na ovoj stranici viđamo ulaze, stepenice i haustore iz perioda ranog modernizma. Neke od fotografisanih zgrada su zadržale svoje prvobitne izglede još iz perioda 30-ih godina prošlog veka, što je specijalitet samo po sebi. Prvi liftovi, velika vrata, prozori čudnih oblika i visoki plafoni su stvarno retro biseri koje vredi videti na ovoj stranici.

Malo smo nadogradili

Ako smo već pričali o đubretu, otežanom saobraćaju i zanemarivanju stare arhitekture, moramo da posvetimo i koju rečenicu starom običaju u Srba, nadograđivanju. Malo smo nadogradili, iako više ne postuje nove fotke redovno, stoji i dalje kao spomenik-stranica koju vredi posetiti.

Čisto da bismo videli koliko su ljudi spremni da budu bahati i bezobrazni u svojim dometima nelegalnih dozidavanja spratova, terasa… Kako su naveli u opisu, nisu to radili da bi pokazivali na nekog prstom, već da bi satirom ukazivali na mnogo veći problem.

Tona betona

Za kraj, vraćamo se sjajnim crno-belim fotkama Novog Beograda. Svaka od njih na svoj način priča svoju priču, kojoj kontrast crne i bele ulivaju neki potpuno drugačiji tvist u život. Iako deluje kao da iza ovog profila stoji ljuti profesionalac koji zarađuje dobre pare za sve što radi, Tona betona je amaterska stranica, ali sa ipak jakim afinitetima prema fotografiji, i kako nam je naglašeno, uvek je bitno da sve na fotkama bude iz određenog živopisnog ugla.

„Odlučio sam da napravim stranicu kad sam video da imam mnogo materijala koji stoji neiskorišćen, tako da je profil otvoren iz čiste dosade. Ipak, video sam da se ljudima dopadaju takve priče, pogotovo arhitektura novobeogradskih blokova, uz različite opise koji mene lično vezuju za taj kraj. Komenatari ljudi su odlični, a uvek se iznenadim kad vidim koliko stranaca prati stranicu. Zovu me na izložbe, nude saradnju, pa čak i novac za neke moje fotografije, što meni svakako nije motiv, pa im prosledim fotografiju kao poklon.

Svoj rad bih opisao kao neku vrstu ventila i hobija. Ljudi vole stvari koje nisu česte. Zanimljiv im je Novi Beograd, a jedna od predrasuda koje imaju je ta da je tu sve mračno i tamno. Kroz svoj profil pokušavam da osvetalam tu sliku i predstavim Blokove u drugom svetlu.“

Članak Nešto drugačije razglednice Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> https://www.oblakodermagazin.rs/nesto-drugacije-razglednice-beograda/feed/ 1 Jugoslavija kao inspiracija – motivi prošlosti koji odolevaju vremenu https://www.oblakodermagazin.rs/jugoslavija-kao-inspiracija-motivi-proslosti-koji-odolevaju-vremenu/ https://www.oblakodermagazin.rs/jugoslavija-kao-inspiracija-motivi-proslosti-koji-odolevaju-vremenu/#respond Wed, 30 Dec 2020 15:06:49 +0000 https://www.oblakodermagazin.rs/?p=33830 Razgovarali smo sa pet dizajnera i dizajnerki čiji su radovi inspirisani jugoslovenskim nasleđem

Članak Jugoslavija kao inspiracija – motivi prošlosti koji odolevaju vremenu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> Od fotografija iz antifašističkog i socijalističkog vremena, preko stihova iz pesama, sve do brutalističkog nasleđa – povodi su brojni i čini se da je inspiracija nepresušna. Na društvenim mrežama možemo primetiti da su mnogim kreativcima upravo motivi koji vuku poreklo iz jugoslovenskog perioda izuzetno inspirativni. Kultura jugonostalgije danas je zastupljena i pronalazi svoju primenu kako na Instagramu i drugim mrežama, tako i  na opipljivim predmetima – majicama, cegerima, beležnicama.

Razgovarali smo sa nekima od kreativaca koji ove motive obrađuju, u želji da saznamo njihovu stranu priče – zbog čega ih baš yugo motivi privlače da se njima bave u svojim radovima, na koji način spajaju prošlost i sadašnjost, kao i koje sadržaje i sami konzumiraju i koriste kao polaznu osnovu za dalji rad.

Dejan Medojević (Dejoslavija)

Dejan Medojević, koji stoji iza profila @dejoslavija, grafički je dizajner iz Podgorice koji je iz hobija počeo da se bavi crtežima, odnosno kolažima u vezi sa Jugoslavijom. Ideje bratstva i jedinstva su mu usađene od rođenja, jer ga je, kako kaže, majka uspavljivala uz pesme poput Po šumama i gorama. Ipak, veća zainteresovanost za bavljenje jugoslovenskim motivima počela je od muzike.

„Dok sam bio mali nisam se previše interesovao, sve do početka srednje škole i istraživanja jugoslovenske muzike. Prvo što me je kupilo su omoti ploča, a onda i kompletan jugoslovenski dizajn, računajući i komunističku ikonografiju.“

Kaže da ga jugonostalgični motiv podstiče da kreira kolaže jer sebe po prirodi smatra nostalgičnim. „Nostalgičan sam za za prošlom nedeljom, a kamoli za nečim što nisam ni doživio. Osim priče o bratstvu i jedinstvu (koja je nešto najljepše što je dala naša istorija) privlači me i minimalistički dizajn, jednostavnost oblika, a opet je poruka jasna do detalja. Kad govorimo o kolažima, tu su mogućnosti neograničene i to je ono najljepše. Takođe, tu je i kombinacija boja – plave, bijele i crvene koja je nepogriješiva, kako god da se upotrijebi.“

Na Dejanovim kolažima na istom mestu ćete videti stih iz pesme Nemam ti kad i Tita koji vozi pored znaka Titograd. On kombinuje motive prošlosti i sadašnjosti kako bi svojim radovima produžio životni vek. „Koliko god ja volio Yugowave, Retrowave ili kako se već zove, mislim da je to jedna od onih prolaznih, usputnih kultura. Zato se trudim da je spojim sa nečim modernijim, kako bih joj dao duži životni vijek ili kako ne bi dosadilo ljudima.“ Novina koju on donosi svojim radom je spoj pop kulture sa jugoslovenskim motivima tamo gde naizgled nema za to mogućnosti ili je neočekivano.

Kada je reč o idejama, objašnjava da mu dolaze usputno, uglavnom tokom slušanja muzike. „Određeni stih me podsjeti na nešto potpuno drugo sa čime bi mogao da se poveže. Ono što sam u početku zamislio najčešće nema dodirnih tačaka sa onim što dobijem na kraju rada. Trudim se da objave idu redovno i bez višednevnih pauza, pa su zbog toga i radovi nešto jednostavniji.“

Privlačni su mu sadržaji koji u sebi sadrže dozu magije ili misterije. „U filmu je to svakako Science-Fiction žanr. Filmovi kao što su Povratak u budućnost, Ready Player One ili Blade Runner su vječita inspiracija. U muzici je to synthwave čije instrumentale uvijek slušam dok crtam. Kad se sve to pomiješa u mojoj glavi, nastaje ilustracija Bajage koji baca pilule kao proizvod spajanja njegove pjesme Šarene pilule sa igricom Dr. Mario.“

YugoWave kolektiv

Ekipa koju čine tri momka – Marko, Rade i Stefan – poznatiji kao Yugowave kolektiv na svojim društvenim mrežama (Instagramu, Fejsbuku) objavljuju kolaže inspirisane yugo motivima. Pored toga, uređuju i emisiju YUGO.WAV na RadioAparatu. Tokom 2018, 2019. i početkom 2020. organizovali su niz žurki, na kojima su rekreirali ambijent jugoslovenskih zabava, uz mnogo jugoslovenske synth i disko muzike. Njihovo interesovanje počelo je 2018. godine, kako i sami kažu, na talasima vaporwave estetike koju su konzumirali i reprodukovali. „Taj žanr ima jaku nostalgičnu crtu, pa nam je bilo zanimljivo da jugonostalgiju kao veoma prisutan fenomen na ovom prostoru inkorporiramo u tu estetiku.“

Zbog čega im je jugonostalgični fenomen inspirativan?

„Možda Jugoslaviju volimo da zamišljamo kao neki paralelni svet iz snova koji vidimo samo u tragovima, pa ih koristimo da kroz maštu rekonstruišemo taj svet po svojoj volji.“

Oni ne prave oštru razliku između motiva iz sadašnjosti i prošlosti. „Sve su to motivi koje je ovaj narod proizveo i proizvodi. Možda nas je baš privukla ideja da razbijemo taj zid između starog i novog, te da na našim radovima pokažemo da je svejedno iz kojeg vremena neki motiv dolazi, dok god pogađa ljudska osećanja.“

Kažu da ideje dobijaju sa različitih mesta, ali ono što im je najbitnije je da pogode emociju koristeći se jugonostalgičnim motivima i to je zanimljivo raditi menjanjem konteksta. Za njih, ideja postoji tek kad se poklope 2 komponente: postojeći kulturni motiv i rekontekstualizacija emocije. „Nekad ta ideja sedi nedeljama i mesecima, a nekad odmah sedneš da radiš. Dok radiš ona se oblikuje i obogaćuje, često ispadne drugačije, nekad bolje ili gore nego što si inicijalno zamislio. Niko od nas nije profesionalac u ovome, tako da uvek dosta novog naučimo dok radimo. U toku rada šaljemo jedni drugima predloge i podsticaj. To dosta znači, jer kad si sam možeš da upadneš u dubiozu ili izgubiš motivaciju. Povratna informacija je dosta bitna.“

Momci iz Yugowave-a takođe smatraju da je za održanje inspiracije važno redovno konzumirati sadržaj. „Inspiraciju pronalazimo svuda – u domaćim, ali i stranim filmovima, u muzici, u nekim starim reklamama i posterima. Na Instagramu i Pinterestu pratimo neke retrowave kolažne profile.“

Ivana Ljubičić (Amio Mon)

Ivana na svom profilu @amio_mon deli svoje digitalne kolaže inspirisane retro stilom. Jedna od kolekcija kolaža koje je napravila nosi naziv „SFRetro Jugoslavija“, predstavljena na Oblakoderovoj virtuelnoj izložbi u februaru ove godine. Za radove iz ove kolekcije karakteristično je to što je koristila stare fotografije iz Jugoslavije i predstavila ih u drugačijem svetlu. Kaže da je kolažima počela intenzivno da se bavi pre godinu i po dana: „Zapravo se uopće ne sjećam točno kako je došlo do toga da je to baš Jugoslavija, ali u stvari mi ima smisla. Ne osjećam se jedinom i posebnom u tome da me privlači taj neki retro stil, čini mi se da je to danas jako popularno, i vizualno i glazbeno. Jugoslavija je retro ostavština naših prostora“.

Opisujući proces nastanka jednog kolaža, kaže da najpre pronalazi slike koje joj zapadnu za oko, jer u njima prepoznaje način na koji će ih iskoristiti. „Neko vrijeme su me fascinirale razglednice jugoslavenskih gradova jer mislim da su predivne, monumentalno slikane. Kad nađem sliku koja mi se sviđa, odrežem je u fotošopu i onda se igram sa slaganjem kolaža.“

Ono originalno što Ivana svojim radovima donosi je finalni rezultat kolaža koji odiše svojevrsnim osećanjem pripadnosti. „Čini mi se da su moji kolaži možda zanimljivi upravo zato što uzimam stare slike iz Jugoslavije, a osim što nisam vidjela nikog drugog da to radi, nekako je privlačno nama s ovih prostora, osjećamo se kao da je to nešto naše.“

Nabrojala je neke od umetnika čiji rad joj služi kao inspiracija. „Inspiriraju me i podstiču mnogi drugi artisti kao što su Bernarda Conić, slovenska umjetnica koja radi pod imenom Nibera, ruski umjetnik Philipp Igumnov, dva dečka koja zajedno rade pod imenom Salmon Matte Studios, zatim Marco Tammen koji radi predivne retro kolaže, Aina Giró de Pedro koja radi predivne svemirske kolaže, kao i Gaia Radić. Uz njih, inspirira me i SF art velikana prošlog stoljeća.“

Jovana Radujko (Brutalizam i renesansa)

Crteže inspirisane socijalističkim arhitektonskim nasleđem Jovana Radujko objavljuje na profilu @brutalizam_i_renesansa. Kada je reč o počecima njenog interesovanja, kaže da joj je teško da razgraniči momenat u kom je dečija fasciniranost velikim betonskim svemirskim brodovima i ljubav prema kraju i zajednici dobila nadgradnju u vidu interesovanja za socijalističko nasleđe. „Sve je to nekako išlo prirodno, Novi Beograd je uvek bio deo mene i ja sam oduvek bila deo njega. Uvek sam želela da na neki način izrazim svoju zahvalnost što je tako. To je spontano rezultiralo projektom Brutalizam i renesansa. Za mene je Novi Beograd jedan veliki živi spomenik eri koja je prošla i koja se nikada neće vratiti; spomenik jednoj viziji; spomenik zajednici, spomenik svima koji su ga gradili, svima koji su živeli i koji žive tu. Za mene su pojam brutalističkog nasleđa Novog Beograda i pojam jugoslovenskog perioda neodvojivi.“

Zbog čega joj je brutalizam kao arhitektonsko nasleđe socijalističkog perioda služi kao izvor inspiracije? „Fascinantan mi je dijapazon mogućnosti koje jedan materijal pruža; količina precizno definisanih funkcionalnih detalja, ritmičnost fasade, prelomi, otvori, zarezi – sve od betona. Inspiriše me težina i monumentalnost takvih građevina, naoko zastrašujućih, a opet – veoma pitomih i udobnih za jedan običan život.“

Crtanjem zgrada čije poreklo seže iz jugoslovenskog perioda pored ličnih, predstavlja i kolektivne znamenitosti: „Raduje me to što su ljudi jako srećni kad prepoznaju baš svoj kraj, svoju zgradu ili svoj ulaz na mojim crtežima; što mogu da kroz crteže na sebi svojstven način pokažem snagu kolektiva i makar neki deo duha Novog Beograda kakav je danas.“

Jovana kaže kako najviše vremena provodi birajući kadar, jer kroz kadriranje traži način da predstavi atmosferu ili emociju. Najviše voli kada lično može da fotka objekat koji će potom crtati. „Nakon toga skiciram gabarite objekta običnom olovkom, popunjavam detalje crnim rolerima i biram boju neba, opet u skladu sa tom atmosferom koju želim da prikažem.“

Jovanu, pored estetike, ličnih afiniteta i sećanja inspirišu i sami ljudi, kao i zajednica. „Bilo mi je izuzetno milo kada sam nacrtala zgradu u kojoj živim, okačila veliki poster u ulaz i videla reakciju komšiluka –  inspiriše me kada neko prepozna nešto što je njemu bitno u mojim radovima; inspiriše me ta želja i vizija o kolektivu koju stanovnici Novog Beograda nose u sebi, ljubav prema svom kraju, ljubav prema domu.“

Brend Yugoteka

Brendovi Yugoteka i Manonija predstavljaju i fizičko otelovljenje motiva Jugoslavije. Momci koji su pokrenuli Yugoteku, Luka i Nikola, kažu da je njihova ideja da stvaraju, rebrendiraju i čuvaju jugoslovenske znamenitosti (memorabilije). Na majicama, cegerima, beležnicama koje dizajniraju nalaze se različite ilustracije inspirisane yugo motivom – poput spomenika posvećenog Bitki na Sutjesci, Zastave 750 ili čuvenih stihova Vlade Divljana iz pesme Odnesi me. Kažu da se interesovanje javilo iz zajedničke potrebe da nešto naprave: „Razgovarali smo, gledali razne artefakte iz minulog vremena i rekli jedan drugom kako bi baš bilo kul da se to sve na neki način rebrendira, nešto čak i izmašta (na šta nas je inspirisao i mockumentary o jugoslovenskom kosmičkom programu).“

Yugo motive smatraju inspirativnim zbog nostalgije i zbog tendencije da se prošla vremena idealizuju. „Nesumnjivo je da je u periodu postojanja Jugoslavije ovaj prostor doživeo najveću modernizaciju u svojoj istoriji, možda čak i veću od epohe kada nas je zapljusnuo vizantijski uticaj: žene su dobile pravo glasa, pravo na rad, počele da učestvuju u društvenom životu. To je jedan od ključnih napredaka iako ne idealan, ali barem je pokrenuo stvar sa mrtve tačke. Pored toga, radilo se na opismenjavanju, uređenju gradova, emancipaciji i modernizaciji. Vodilo se računa da se prate trendovi, pa su tako i primenjene umetnosti išle u korak sa svetom i, uopšte uzev, ti artefakti i danas zrače ubedljivošću i kvalitetom, nekad u tolikoj meri da možda stvaraju utisak da je to društvo bilo naprednije nego što je uistinu bilo. I u tome je njihova inspirativnost i snaga.“

Levo: Yugoteka beležnica inspirisana Dolinom heroja. / Desno: ceger sa stihovima Vlade Divljana.

Njih dvojica porede princip aproprijacije, odnosno prelamanje motiva iz prošlih i sadašnjih vremena sa uvođenjem tuđica u jezik – čime se govor osavremenjuje. „Vizuelni jezik u tom smislu dosledno prati književni. On je, na kraju krajeva, sredstvo komunikacije i na taj način volimo da mislimo da će kroz naše proizvode ljudi osetiti potrebu da se podsete – ukoliko su Jugoslaviju doživeli, ili da se sa njom upoznaju – ukoliko nije deo njihovog iskustva. Taj princip aproprijacije možemo da ilustrujemo primerom koji nam je juče pao na pamet. Dogovorili smo saradnju sa Muzejem Jugoslavije i to da se naši proizvodi nađu u njihovom gift shopu, na šta smo neobično ponosni jer je to najkvalitetniji muzej u zemlji, i odlučili da za jedan broj gostiju muzeja koji dolaze iz Kine napravimo proizvode sa sloganom Valter branio je Sarajevo sada brani mene, što je genijalan verse legenadrnog Moskrija. To je primer kako umetnost može da poveže i uspostavi komunikaciju između bilo koja dva čoveka na svetu.“

Objašnjavaju kako se trude da uz retro motive kombinuju i one savremene. Inspiraciju pronalaze u pop kulturi, naglašavajući kvalitetnu i aktuelnu kulturu kao još jednu odliku bivše države. „Kao što smo rekli, jedan od slogana je direktan omaž legendi domaćeg hip-hopa. Volimo da koristimo reference koje nisu prvoloptaške, već ih prepoznaju fanovi određenog fenomena ili benda, ali su istovremeno komunikativne i podstiču na, što bi se na srpskom reklo – ingejdžment.“

Brend Manonija

Mirjana i Miloš ispred brenda Manonija usmereni su prvenstveno na revolucionarni period pred Drugi svetski rat i tokom njegovog trajanja. Ilustracije inspirisane motivima kao što su fotografije sa zasedanja AVNOJ-a u Jajcu ili fotografijom članica KPJ na Visu mogu se naći na duksevima, majicama, tefterima ili cegerima. One promovišu antifašističko nasleđe Jugoslavije i slave borbu protiv nacističkog okupatora. „U više projekata, kao KURS udruženje, obrađivali smo različite događaje iz tog vremena koji su povezani sa studentskim, radničkim pokretom, Komunističkom partijom Jugoslavije i Narodno oslobodilačkim pokretom. Teško je reći koji je prelomni trenutak. Kako smo oboje rođeni osamdesetih, naše detinjstvo i odrastanje je obeležilo uništavanje Jugoslavije, propadanje industrije, infrastrukture, privatizacija i degradacija društva. Referisanje na period Jugoslavije se čini kao neminovnost“, govori ekipa iz Manonije.

Oni smatraju korisnim da se iz današnje pozicije, uz istorijsku distancu analiziraju revolucionarni događaji.

„To nije samo nostalgija ka Jugoslaviji, to je oživljavanje sećanja na proces borbe, emancipatorske politike i na iskustva koja su tada stečena, kao i na greške koje su pravljenje. Ne treba bežati od činjenice da SFRJ nije bilo idealno društvo, ali je istina da je bilo ravnopravnije nego ovo u kome sada živimo. Takođe, korišćenje tih motiva je i jedan od načina borbe za društveni i medijski prostor koji se ne sme prepustiti samo desnici.“

U kontekstu oživljavanja minulih vremena u sadašnjim, kažu da je teško postavljati direktne paralele tadašnjeg i sadašnjeg perioda, ali da se neke podudarnosti ipak mogu pronaći. „Na primer, studenstki protesti, loša socijalna politika, siromaštvo, problemi umetnika… Određena prava i slobode koja su izborena tokom Drugog svetskog rata i izgrađena u periodu SFRJ, nama su danas san. Obrazovanje nije dostupno svima, zadravstvo je skoro uništeno, radna prava se ne poštuju, sve je više ljudi koji žive u siromaštvu, ljudima se oduzima krov nad glavom zbog sitnih dugova. Naša društvo je nestabilno i postoji jedno generalno nezadovoljstvo. U takvim okolnostima, mi želimo da podsetimo na borbu naših predaka, da podsetimo da je borba moguća i da možemo da učimo iz prošlih iskustava.“

Za Miloša i Mirjanu proces od ideje do realizacije nije linearan, već je uvek drugačiji. Ipak, zajedničko za svaki rad jeste da se bazira na arhivskom istraživanju i da je taj proces deo prakse i rada na sličnim temama u različitim formama. „Dosta dobro poznajemo period NOP-a, pre svega kulturne aktivnosti za vreme rata i tačno znamo zašto smo izabrali baš taj motiv. Sa Manonijom smo proširili naše tematsko polje, pa pored revolucionarne tematike, veliku pažnju posvećujemo životnoj sredini i pitanju odmora. Svaka ilustracija iza sebe ima sate istraživačkog rada i traženja informacija i utemeljenja za njeno korišćenje.“

Veliki izvor vizuelne inspiracije za njih predstavlja foto arhiva iz NOP-a, a pored toga i poezija im je veoma važna. „Poezija je isto važan segmet našeg rada i često nas stihovi povuku ka nekim motivima. Svakako ne treba zanemariti uticaj umetnika iz prošlosti koji su povezani za različitim revolucionarnim pokretima, posebno perioda avangardnih pokreta prve polovine XX veka i Jugoslovenske revolucionarne i socijalne umetnosti.“

Članak Jugoslavija kao inspiracija – motivi prošlosti koji odolevaju vremenu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> https://www.oblakodermagazin.rs/jugoslavija-kao-inspiracija-motivi-proslosti-koji-odolevaju-vremenu/feed/ 0 Brutalizam i renesansa: Spoj lokalpatriotizma i socijalističke estetike https://www.oblakodermagazin.rs/brutalizam-i-renesansa-spoj-lokalpatriotizma-i-estetike/ https://www.oblakodermagazin.rs/brutalizam-i-renesansa-spoj-lokalpatriotizma-i-estetike/#respond Mon, 08 Apr 2019 10:52:55 +0000 https://www.oblakodermagazin.rs/?p=4630 Upoznajte Jovanu Radujko, autorku projekta Brutalizam i renesansa

Članak Brutalizam i renesansa: Spoj lokalpatriotizma i socijalističke estetike se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> Jovana Radujko je diplomirani arhitekta. Inspirisana novobeogradskom socijalističkom gradnjom stvorila je svoj projekat, crteže koji nastaju pod imenom Brutalizam i renesansa. Njenu ideju pogurali su ljudi iz njene okline, njoj bliske osobe, i ubedili je da da svoje crteže okači na Instagram. Napravila je profil, a njen dečko ga je krstio imenom Brutalizam i renesansa. Prvu sliku okačila je u avgustu prošle godine, a nedugo zatim njeni radovi postali su primećeni, ali i traženi.

„Sve je počelo skroz random. Ja sam samo uzela svesku da nešto nacrtam. Često žvrljam nešto, a imala sam ove sveske koje čuvam za nešto lepo i rešila sam da krenem da crtam u njima. Kada sam nacrtala prvi crtež, okačila sam ga na Fejs i ljudi su se oduševili, pa sam odlučila da nacrtam još nešto i krenula da crtam sve što vidim sa terase. I onda su me ljudi ubedili da napravim Instagram. Totalno sam slučajno to uradila i valjda se ljudima to dopalo“, kaže Jovana.

Većina njenih radova inspirisana je Novim Beogradom, a veruje da ono što privlači njene pratioce i ljude koji žele da kupe njene radove jeste lokalpatriotizam.

„Ja verujem da je većina mojih pratilaca sa Novog Beograda. Ljudi iz ostalih delova grada prepoznaju Geneks i tako neke zgrade, ali ima crteža koji predstavljaju neke blokove koje mogu da prepoznaju samo ljudi koji tu žive.”

Njeni crteži nisu fokusirani samo na brutalističku gradnju, ali je ime Brutalizam i renesansa iako, kako Jovana kaže, pomalo napumpano, ipak zvučno. Ime predstavlja i svojevrsno ograničenje jer se postavlja pitanje da li bi bilo prihvatljivo da kači radove koji previše odudaraju od sadašnje estetike.

„Meni je lično ta estetika primamljva. Ne mogu da kažem da mi je Geneks prelep, ali mislim da to pozitivno osećanje kod mene izaziva mešavina lokalpatriotizma i estetike. Brutalizam kao pravac volim i dopada mi se, ali mislim da mi je bitnije to što mi je ono što radim lično.”

Jovana sve crteže radi ručno, iako zna da je to teži proces koji joj oduzima mnogo vremena. Ipak, smatra da je u tome i suština njenih radova i da oni ne bi bili isti kada bi ih crtala na kompjuteru.

„Stil ne znam kako da opišem. Krenula sam da crtam na terasi, pa bih crtala ono što vidim. U drugim slučajevima ako vidim nešto što mi se svidi, onda fotkam, pa kada stignem kući gledam fotografiju i trudim se da sve rukom izvlačim. Ja skiciram gabarit olovkom, povučem eventualno lenjirom linije, da se držim nekog pravca, crtam prvo okvir zgrade i onda krenem redom da štrikam prozore. Uvek je isto. I mislim da sam se vremenom baš izveštila. Bilo mi je ranije mnogo teže da crtam neke stvari, a sada, na primer, Geneks znam napamet, pa već postaje mehanički. Skiciram olovkom i crnim rolerima izvlačim sve ostalo. Koji je to stil i kako bih nazvala – ne znam, ali je slobodno ručno, polu-tehnički”, objašnjava Jovana.

Ono što je najviše promenilo tempo njenog rada i navelo je da joj ovaj projekat postane jedino zanimanje jesu porudžbine ljudi koji prate njen profil.

„Počeli su da se javljaju relativno skoro. Naruče mi crteže i od nedavno su krenuli da me pitaju kada ću da crtam neke zgrade. Kada sam napravila profil, nisam nigde ni objavila da ću crteže da prodajem, ja sam bukvalno samo bacila slike na net i bila u fazonu – šta sad? Onda sam otišla na Handmade festival u Dorćol Platz-u u oktobru prošle godine i od tada su ljudi krenuli da mi se javljaju”, zaključuje Jovana.

Ljudi joj najviše poručuju crteže Geneksa i SIV-a. Ostali traže neki njima poseban kadar, sliku kraja, nešto za sebe ili za poklon. Na taj način oni biraju svoj lični momenat koji žele da bude zabeležen. Najviše takvih, posebnih porudžbina, stiglo je za Blok 45. Često joj se javljaju i ljudi iz inostranstva. Jovana smatra da njene kupce najviše privlači sentimentalnost i lokalpatriotizam i da retko ko kupuje crteže iz čisto estetskih razloga, već da je u pitanju uvek nešto lično. Ponekad joj traže da doda određenu boju na slici ili ofarba neki poseban prozor.

„Svako ima neko sećanje iz nekog kraja i neku priču. Meni ljudi ispričaju svoja sećanja koja ih povezuju sa nekim mestima, i to mi se dopada, nije generički. Super mi je da sve što prodam ima neku priču, ili za njih, ili za mene”, dodaje.

Na pitanje koje su joj dalje ambicije sa Brutalizmom i renesansom, Jovana kroz osmeh odgovara.

„Misliš kada iscrtam sve na Novom Beogradu? Bukvalno nemam pojma. Ovo je sve krenulo ni iz čega i toliko je sve spontano da uopšte ne želim da uvedem sebe u razmišljanje o tome šta dallje. Dok traje, traje. I da u narednih deset godina crtam Novi Beograd, uvek bih mogla nešto novo da nađem, da pređem sa krupnih kadrova na neke detalje, fasade. Ali za sada imam još materijala, tako da ću crtati. Ne znam koje su mi ambicije, volim da crtam i tu stavljam tačku.”

Jovana je završila studije arhitekture, a jedno vreme je bila i demonstrator na Arhitektonskom fakultetu. Ipak, odlučila je da, za sada, arhitektura nije njen poziv, zbog ekonomske situacije u Srbiji i činjenice da bi bila osuđena da gradi „generičke” stambene zgrade. Pošto je završila master studije za dizajn enterijera, Jovana se oprobala i u ovoj oblasti.

„Iz mog iskustva dizajn enterijera se svodi da pokušaš da za što manje para skarabudžiš eneterijer mamine prijateljice i uopšte ne poznajem ljude koji imaju ogromne pare koje bi mogli da ulože u uređivanje enterijera. Svi ljudi sa kojima sam radila pokušavaju da spoje stan ili da ga naprave lepšim uz minimalna ulaganja. Imala sam samo dva veća stana, projekta koja sam radila honorarno, u periodu od godinu dana”, govori Jovana.

Iako ne bi želela da gradi generičke zgrade, Jovana u novobeogradskoj gradnji vidi nešto posebno. Čak i da su te zgrade za to vreme generičke, smatra da one imaju neku dušu, društveno-kulturni i istorijski kontekst što im daje dodatnu vrednost. Za nju, postoji nešto posebno u toj brutalističkoj gradnji.

„Ne znam, najveća asocijacija mi je taj neki poredak i ritam, pre svega. Kada gledaš Novi Beograd vidiš da to sve ima neki red i smisao. Danas je to poremećeno sa različito urađenim i farbanim prozorima i terasama, ali kada vidiš starije, slike sve izgleda simetrično i lepo osmišljeno. Postoji taj neki ritam koji se ponavlja. I ta neka bliskost. Teško pitanje. “

Za kraj razgovora nametnulo se još jedno pitanje.

Kada bi dobila posao da uređuješ enterijer, šta bi birala između toga i ovoga?

„Izabrala bih ovo. Mislim, jasno je.”

Članak Brutalizam i renesansa: Spoj lokalpatriotizma i socijalističke estetike se pojavljuje prvo na Oblakoder.

]]> https://www.oblakodermagazin.rs/brutalizam-i-renesansa-spoj-lokalpatriotizma-i-estetike/feed/ 0