Biće to prvi nastup sastava pliš u Novom Sadu, na kojem će novosadska publika imati prilike da čuje pesme sa njihovog debitantskog EP izdanja „satkan od pokušaja“ koji je prethodno najavljen video singlom za pesmu „padobran“.

Pliš je nastao u Beogradu krajem 2018. godine kao rezultat deljene ljubavi prema gitarskom indi zvuku s početka novog milenijuma, čiji uticaj se može čuti u njihovom zvuku i pesmama. Čine ga četiri plišana momka, Branislav Cvetković (gitara i vokal), Stefan Drča (gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Aleksa Gajić (bas i vokal).

Foto: pliš, Damjan Jovanović

Etablirani novosadski sastav Grizete je žestoki, ali sanjivi trio, koji se sastoji od bubnjeva (Boris Balan Nikolić), basa (Andrea Vranić) i gitare (Vanja Drinčić). Grizete kombinuju atmosferski ženski vokal alternative devedesetih sa muzičkom potporom minulih epoha rock `n` rolla, stvarajući svoj jedinstveni zvuk.

Foto: Grizete, Aleksa Gajić

Bend se slušaocima predstavio aprila 2023. godine EP izdanjem „Preobražaj“, da bi nedavno izašlim singlom za pesmu „Ima Mesta“ najavio svoj prvi album „Čekanje“ koji će se naći na svim platformama krajem marta.

Kao i njihove ranije numere, „Ima Mesta“ je ispirisana umetnošću i to knjigom Aglaje Veteranji i filmovima Dejvida Linča, uz pomoć kojih je dobila svoj audio-vizualni život.

Karte se naplaćuju na ulazu kluba CK13 po ceni od 600 rsd. Ulaz za srednjoškolce i studente je besplatan.

Link ka FB eventu pronađite ovde.

Naslovna fotografija: Grizete, Aleksa Gajić

Članak Pliš i Grizete ovog petka u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon tribine, koja je otvorena za sve, očekuje vas muzički program sa fantastičnim bendovima.

Direktno iz Švedske stiže ABHINANDA, bend koji je dobro poznat svima koji prate hardcore scenu. Nešto kraći put prešao je band xCHOKEx, koji dolazi iz Bugarske i predstaviće nam svoj novi repertoar. KPAX! i NEVEN, dobro poznati saborci, upotpuniće  zvuk večeri!

Ulaznice za muzički deo festivala prodavaće se po ceni od 1200 dinara.

Članak Ulice protiv fašizma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Događaj se organizuje u okviru pokreta „Umetnici/ce protiv aparthejda (AAA)” koji predstavlja globalnu inicijativu posvećenu podršci palestinskim glasovima.

Pokret inspiriše umetnike/ce širom sveta da se pridruže, organizuju događaje pod vizuelnim identitetom AAA i povežu se sa lokalnim zajednicama kako bi zajedno izrazili hitan poziv za momentalnim i potpunim prekidom vatre putem umetnosti i kulturne mobilizacije.

Svako ko želi da učestvuje na prodajnoj izložbi i da na taj način pomogne da se prikupe sredstva za pomoć narodu Palestine, svoj rad može da dostavi u CK13 u ponedeljak 26.02. i utorak 27.02. od 15 do 19 časova.

PROGRAM: Otvorena kuhinja CK13, tradicionalno jelo Palestine: Rumanije (رمانية) – obrok na donaciju Prodajna izložbaMuzička podrška: HABKARA (PS) i PHILLIE P (RS)

Prikupljene donacije biće uplaćene PCRF-u (Palestine Children’s Relief Fund).

Članak Prodajna izložba za slobodnu Palestinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koja je najčešća polazišna tačka jedne tvoje kompozicije, bilo da je to ono oko tebe ili u tebi pre nego dođe do rada na kompjuteru?

Skot Morgan: Različito je sa svakim projektom. Često je startna tačka zvuk ili kolekcija zvukova koje nalazim interesantnim, a ponekad počinjem sa konceptom ili idejom. U drugim prilikama počinjem iz čistog zadovoljstva u radu sa samim zvucima i instrumentima. U određenom momentu procesa, volim da pokušam da oblikujem ideju i komade za album koji će mi pomoći da se fokusiram na rad. Bilo sa tematskom idejom ili strukturisanim oblikom. Teme i ideje su često nasumične, da budem iskren, i dolaze od stvari koje čitam ili inspiracije iz mog okruženja.

Kada su u pitanju naslovi pesama, kako oni nastaju s obzirom da ne postoji tekst?

Najčešće su naslovi poslednji u procesu. S vremena na vreme dobijem ideju šta želim da učinim sa njima, kao što je bio slučaj sa albumom Equivalents. Već je postojao koncept za njega pre nego sam krenuo da stvaram muziku. Sa većinom albuma je kao davanje imena detetu – ponekad se to ne može dok se ono ne rodi i susretneš se sa njim.  

Mnogi od tvojih omota albuma su jednostavno crno-bele fotografije. Šta takav izraz znači za tebe?

Ponekad su boje preizražajne za mene. Crno i belo nudi jedinstvenu priliku fokusa na formu, kontrast, svetlo i senku. To rezonira sa mnom. Uživam u jednostavnosti kao što uživam u muzici koja nije previše ‘raznobojna’, kompleksna i kitnjasta. Ako odstranite ove stvari, druge postaju primetne i centralne.

Objavio si dve knjige fotografija. Kako su nastale?

Objavio sam dve knjige fotografija. Faults, Coasts, Lines je bila više istraživanje tekstura i formi zapadne obale Vankuver ostrva. Linije prirode – horizont, talasanje talasa, ponavljajući paterni. Lux je bila druga foto-kolekcija ‘zagledana’ u led i pronalazak lepih vanzemaljskih oblika duboko unutar zaleđene vode. Obe knjige su crno-bele zato što sam bio više zainteresovan za formu i način na koje se svetlo kreće kroz prostor i materijale. Mislim da bi boja bi bila ometajuća.

Faults, Coasts, Lines

Mnogi ljudi povezuju ambijentalnu muziku sa kompozicijama nalik filmskim. Kako je to kod tebe? Da li imaš neku scenu, scenario, sliku ili kadar u svojoj glavi pre komponovanja?

Volim filmska ostvarenja, i mislim da je veština komponovanja za film podcenjena. Ravnoteža pravljenja muzike koja je upečatljiva ali takođe i komplementarna sa slikama i ne dominantna je jedinstven izbalansirani akt. Međutim, ne vidim svoju miziku kao saundtrek za išta sinematično. Sviđa mi se činjenica da je drugi mogu slušati na ovaj način, ali za mene, ne ‘vidim’ film u svojoj glavi kada radim na muzici. Apstrakcija i čistota muzike je ono što najviše volim u vezi nje. Može samostalno da ‘stoji’ u mraku.

Da li postoji film za koji bi želeo da uradiš novi saundtrek? Ili određeni režiser za čije filmove bi voleo da pišeš muziku?

Da, želeo bih da više radim sa filmom. Lynn Ramsay, Spike Jonze, Robert Eggers, Sofia Coppola su par moji omiljenih režisera. Mnogo je njih sa kojima bih voleo da sarađujem, ali retko se ukazuje prilika za tako nešto, posebno na tom nivou.

Koja je završna tačka jednog tvog komada ili albuma?

Završetak je uvek najteži deo. Ponekad je teško ‘pustiti’. I ono što me je uvek izluđivalo je činjenica da snimljenu muziku, posebno muziku koja će biti izdata na CD-u ili ploči, ne možeš izmeniti kada je jednom objavljena (ili su makar cena i napor jednostavno preveliki). Šta je urađeno – urađeno je i van je domašaja stvaraoca. Makar sa muzikom uživo možeš činiti prilagođavanja. Slušanje neke od svojih završenih snimaka može biti pomalo bolno jer ponekad čujem stvari koje mi se ne sviđaju i koje nikad neće biti moguće izmeniti.  

Na čemu si poslednje radio i šta možemo očekivati od nastupa u Novom Sadu, 28. februara?

Upravo sam završio teatarsko ostvarenje, ovde, kod kuće u Vankuveru. Zove se The Undeveloped Sound i trenutno se daje kao deo lokalnog PuSh festivala. Na turneji po Evropi izvodiću audiovizualni set sačinjen uglavnom od materijala sa mog albuma Clara i radova sa Lux: Refractions, takođe. Biće ovo moj prvi put u Srbiji. Radujem se tome!

Intervju vodio: Goran Lončarević
Fotografije: Ben Didier

Članak Savremeni ambijentalni zvuk kroz prizmu Skota Morgana se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Asphalt Chant postoje od 2007. god, dolaze iz Beograda i sviraju darkwave/gothic rock. Izleti su mladi beogradski postpunk bend.

Ploče na 180gr vinilu biće dostupne fanovima i kolekcionarima ploča, kao i limitiran tiraž majica i bedževa. Za preparty i afterparty muziku biće zadužena Dragana Dubljević.

Krajem 1983. godine Predrag Cvetičanin (gitara, vokal) sa Zoranom Đorđevićem (gitara), Brankom (bas gitara) i Bobanom (bubnjevi) formirao je bend Dobri Isak. Nakon nastupa u manjim lokalnim klubovima, bend je snimio kućni demo snimak, međutim, postava se raspala tokom leta sledeće godine. Posle nekoliko meseci, Cvetičanin je sa basistom Milošem Miladinovićem i bubnjarom Sašom Markovićem „Markizom“, ponovo okupio sastav.

U periodu 1984. i 1985. godine, dok je njegov bend Arnold Laine bio na pauzi, Dobrom Isaku se pridružio Nenad Cvetičanin, Predragov brat. Zajedno sa Nenadom Cvetičaninom, bend je snimio svoj prvi i jedini studijski album Mi plačemo iza tamnih naočara, koji je 1984. godine objavio Studentski kulturni centar Niš (SKC), što je prvo izdanje produkcije Studentkult koja je nakon toga objavila niz muzičkih i književnih izdanja.

Album je objavljen samo na kompakt kaseti i štampan u ograničenom broju od 100 primeraka. Distribuirao ga je ljubljanski ŠKUC i ubrzo je rasprodat.Bend se uživo predstavio niškoj publici, nastupivši i na Festivalu srpske omladine 1985. u Knjaževcu, osvojivši nagradu za najbolji performans i priliku da nastupi Danima novih omladinskih novina u Splitu leta iste godine.Nakon splitskog nastupa, bend je nastupio sa još nekoliko niških bendova na manifestaciji Pozdrav iz Niša u Skoplju.

Za kratko vreme, bend je imao još jedan nastup u Skoplju, gostovanjem na prvom solističkom koncertu grupe Padot na Vizantiji. Usledili su nastupi u beogradskom Domu omladine 1985. na Festivalu rok bendova, a početkom 1986. bend je imao dva koncerta na zagrebačkom alternativnom rok festivalu YU Rock Moment, održanom na Trgu Republike, sa Let 3, Oktobar 1864, i Mizar. Dobri Isak je postojao do juna 1986. godine, kada su održali poslednji koncert u niškoj sinagogi, nastupivši sa Arnoldom Lejnom i Mizarom, nakon čega su odlučili da se raziđu.

U decembru 2009. nezavisna izdavačka kuća PMK Records ponovo je objavila „Mi plačemo iza tamnih naočara” sa sedam dodatnih bonus pesama koje se sastoje od neobjavljenog materijala. Sledeće godine, u junu 2010, PMK je izdao ograničeno izdanje albuma u 150 primeraka, sa alternativnim omotom albuma, sa logom benda ispisanim crvenom bojom i crnim CD-om. U 2016. godini, u cilju obeležavanja 30. godišnjice albuma, album je prvi put objavljen na vinilnoj ploči. Reizdanje je usledilo 2022. godine.

Ulaz na događaj je donacija za podršku bendovima.

Naslovna fotografija: booklet

Članak Promocija reizdanja ploče Dobrog Isaka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Novosadski nastup zakazan je za petak, 10. decembar u klubu CK13. Ulaznice se mogu nabaviti po pretprodajnoj ceni od 300 dinara, dok će na dan koncerta cena ulaznica iznositi 500 dinara. Dan kasnije, 11. decembra, bend će svirati u beogradskom klubu Kvaka 22, a cena ulaznica za ovaj nastup iznosi 400 dinara.

Od objavljivanja prvog albuma pod nazivom Horizons -prekrasnog spoja shoegazea, post-rocka, noisea i dream-popa –zagrebački bend Tús Nua postao je jedan od najspominjanijih bendova na hrvatskoj i regionalnoj alternativnoj sceni. Debi ploča grupe je hvaljena kako od strane kritike, tako i od strane publike, te se našla na brojnim listama najboljih albuma 2017. godine u Hrvatskoj, time utvrdivši mesto benda kao jednog od najatraktivnijih u regionu.

Nakon više hiljada kilometara pređenih na evropskim turnejama, sa poslednjim odsviranim koncertom u matičnom Zagrebu na sam dan proglašenja pandemije, Tús Nua su se vratile u studio, sada kao dvojac (Jelena Božić i Jordi Ilić), da dovrše drugo studijsko izdanje. Za njega Jordi i Jelena kažu da je rezultat puno introspekcije, elana, strpljenja i međusobnog uvažavanja. Za razliku od debija Horizons, ovaj album je više „unutra” nego „van”, zahvaljujući promeni iz trija u duo, manjim brojem gostovanja i svime što ih je zateklo od izdavanja prošlog albuma.

„Nothing Personal je zreo album, mračan i zagonetan, a opet snažan i gotovo drzak u namjeri da doživi katarzu i spasenje”, kaže Ivana Ramljak (SoundReport)

„Nothing Personal označava prelazak nekoliko kreativnih stepeništa i daje nam do znanja koliko se da razviti, i osobno i kreativno, u samo par godina. Riječi nakon toga ostaju visjeti, traže svoj put do kakvog koherentnog značaja, ali njega se može naći samo u pjesmama”, o albumu govori Ivan Slijepčević (Ravno do dna).

Naslovna fotografija: Nina Đurđević

Članak Bend Tús Nua gostuje u Novom Sadu i Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovoga puta u okviru programa „Autor nije prisutan” imaćete prilike da čujete izbor iz poezije sa radničkim motivima iz svetske i književnosti regiona. Poeziju koja će biti čitana potpisuju sledeći autori i autorke: Žak Prever, En Sekston, Bertold Breht, Hans Berli, Lengston Hjuz, Fenton Džonson, Kosta Racin, Tin Ujević, Miroslav Krleža, Zvonko Karanović, Maja Solar i Marko Tomaš.

Program će voditi Damir Bojić i Svetlana Savić.

Članak Autor nije prisutan: Radnička poezija u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kuda.org je jedan od kolektiva koji su učestvovali u osnivanju Crne kuće, uz podršku nemačke fondacije SHL (Schüler Helfen Leben) koja je finansirala kupovinu kuće i njenu adaptaciju. Kuća se nalazi u ograničenom vlasništvu kuda.org, pod hipotekom koja onemogućava slobodno raspolaganje imovinom i garantuje da će se koristiti kao nezavisni javni prostor.

Udruženje Omladinski centar CK13 osnovano je 2011. godine. Jedan od osnivača je bilo i udruženje kuda.org. Od 2013, Udruženje CK13 samostalno i nezavisno od udruženja kuda.org razvija programske aktivnosti centra i njegov lokalni i regionalni karakter, i strateški brine o njegovoj održivosti, što je i bio jedan od ciljeva formiranja Udruženja CK13, dok se prisustvo kuda.org ogledalo kroz članstvo u Udruženju CK13 i Upravnom odboru i poziciji zakonskog zastupnika koje nije bilo aktivno praktikovano.

U maju 2019. godine, članovima CK13 je od strane kuda.org predloženo da se priključi ‘Iniciijativi za Agrariju’, odnosno pregovorima sa Gradom radi zadobijanja prostora u bivšoj zgradi Elektroluksa (ulica Lasla Gala), pri čemu bi Crna kuća sa Udruženjem CK13 poslužila kao zalog za te pregovore.

Takav predlog je odbijen, jer bi to bilo napuštanje ideje Crne kuće kao nezavisnog društvenog centra, a Fondacija SHL je alarmirana sa obzirom na činjenicu da se o budućnosti centra odlučuje sa pozicije formalnog vlasnika kuće koji to svojstvo aktivira spram interesa koji su strani politikama Crne kuće.
U odnosu na to, Udruženje CK13 je Fondaciji SHL uputilo zahtev da se uočeni defekt i neželjene posledice preduprede na način da se vlasništvo nad kućom prenese na SHL, uporedo sa odlukom da članovi kuda.org više ne budu članovi Udruženja CK13.

U pregovorima, u koje je bila uključena i fondacija SHL, nije se došlo do rešenja po pitanju vlasništva nad kućom, a kuda.org je konstantno odugovlačila taj proces i menjala svoje zahteve i agendu. CK13 je početkom ove godine sprovelo unutrašnje promene po pitanju zakonskih zastupnika Udruženja i članova UO, a ubrzo nakon toga je kuda.org zapretila i da će jednostrano raskinuti ugovor sa CK13 o korišćenju prostora, što se i desilo vrlo brzo nakon ukidanja vanrednog stanja, tačnije 26. maja.

Zahtevi za produženje ugovora, pomenuti na početku ovog obraćanja, stigli su tek prošle nedelje. U njima kuda.org zahteva preuzimanje potpune kontrole nad CK13, pozivajući se na osnivačka prava koja ne postoje kao pojam u pravnoj regulativi funkcionisanja udruženja. Takođe se pozivaju i na vlasnička prava nad kućom, koristeći to kao ultimatum za ispunjenje svojih ciljeva, što se u potpunosti kosi sa principima na kojima počiva civilno društvo. Na kraju, predlaže se nastavak pregovora sa tako kontrolisanim Udruženjem CK13 o ulasku u neku fantomsku asocijaciju koju kuda.org pokreće sa idejom povratka njihovoj “prvobitnoj” viziji centra.

Naglašavamo da kuda.org nije bila sprečavana da se tim pitanjima bavi i godinama unazad, ali je to postalo pitanje tek kada su ugroženi partikularni interesi njihove organizacije, tj. kada je njihov predlog za prelazak CK13 u novi prostor odbijen i kada su pokrenute unutrašnje promene u okviru CK13.

Kućni sastanak u CK13

Povodom ovih dešavanja i ugroženosti opstanka centra, u CK13 je u utorak, 9. juna, održan kućni sastanak kojem su prisustvovale organizacije, neformalni kolektivi i pojedinci koji deluju iz Crne kuće ili sa kojima CK13 sarađuje već godinama. Među prisutnima bili su i neki od osnivača centra. Na ovom sastanku je izneto potpuno nepoverenje u sve dalje procese koje pokreće kuda.org kao vlasnik, razgovaralo se o daljim zajedničkim koracima i došlo se do stava da se moraju učiniti i poslednji napori za očuvanje Omladinskog centra CK13 kao nezavisnog prostora koji je od velike važnosti za ceo grad, ali i region, na čemu je CK13 radio prethodnih godina.

Apelujemo na ceo civilni sektor, umetnike i umetnice koji su nastupali u CK13, aktiviste i aktivistkinje i sve prijatelje Crne kuće, da nam pomognu u ovoj borbi koja je mnogo veća od nas samih.

Članak Ugrožen rad Omladinskog centra CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Belo U Boji je alternativni rokenrol bend iz Gornjeg Milanovca u čijem stvaranju se može čuti uticaj bluza, psihodeličnog i pop roka. Sve to dopunjuje naivno lucidna igra reči i emocija koja prožima tekstove. Dolaze u Novi Sad zbog promocije albuma prvenca pod nazivom „Stvarnost koju stvaramo”.

Bend Plišani Mališan donosi psihodeličnu postrok muziku, u pratnji odabranih stihova sa mnogo apstrakcije i introspekcije. Nakon prve svirke 2000. godine, nekoliko godina sviraju po Gornjem Milanovcu i okolini sa prijateljima. Nakon toga, Plišani Mališan pobeđuje na Jelen Demofestu u Banja Luci 2011. godine, jednoglasnom odlukom žirija. Do sada su izdali dva studijska albuma.

Cena karte za ovaj koncert biće 250 dinara. Kupovinom karata za koncerte u CK13 podržavate izvođače i nezavisnu muzičku scenu.

Članak Belo U Boji i Plišani Mališan u subotu u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovo dugo očekivano izdanje predstaviće vam članovi benda: Vuk Vukmanović, Srđan Simić, Marko Vanović i Dejan Šarković.

Mac Tire je originalno nastao kao solo projekat Vuka Vukmanovića objavljivanjem video singla “Outcast” 2014. godine. Tokom 2015. i 2016. prvi put nastupaju kao bend uživo na festivalima i u klubovima u Vojvodini, a nakon trogodišnje pauze objavljuju novi singl ”Spite“ i potpisuju svoje prvo zvanično izdanje za SKC Novi Sad.

Članak Koncertna promocija debi albuma benda Mac Tire u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Igralom je muzička grupa iz Niša formirana 2015. godine Njihov zvuk je od samog početka primarno usmeren ka muzici Zapadne Afrike, pustinjskom bluzu iz Sahare. Prisutan je i ogroman uticaj rokenrola i alternative, pogotovu novog talasa.

Nakon samo tri meseca postojanja grupe, snimili su debi album „Pogrešna poznanstva” u Vrbasu, u studiju „Šamarčina” za Rock Svirke Records.

Krajem 2017. godine i početkom 2018. Igralom je snimio drugi album „Sunovrat” , takođe u studiju „Šamarčina”, u saradnji sa umetnikom i producentom Krisom Ekmanom.

Ovaj energični trio je do sada odsvirao preko osamdeset nastupa, duž regiona, ali i u Italiji, Rumuniji i Bugarskoj.

Članak Koncert benda Igralom u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naime u pitanju je autorski „projekat“ Marka Vukovića, poreklom iz Đakova, koji trenutno živi u Zagrebu. Marko je sam smislio tekstove i muziku, a do sada je snimio, takođe samostalno, već dva albuma. Ipak, na svirkama nastupa sa pravim bendom – njih petorica čine savršen muški pop bend za mlade tinejdž hipsterke. Bend trenutno čine, sem Marka Vukovića, Antonijo Tali Bošnjak, Marin Toni Tandara, Branimir Brana Blažević i Bojan Bojko Bojkov. Prvi album „Vanilija“ privukao je pažnju javnosti sladunjavim synth pop zvukom za kasno popodne, ceo više-manje (zauvek) u istom tonu i raspoloženju. Drugi album „Tunguzija“ donosi minimalno drugačije, energičnije pesme, doduše različitog raspoloženja. U svakom slučaju momci su protiv žanrovskog etiketiranja, iako je u pitanju neka vrsta synth popa, pa sami sebe određuju kao emo-macho pop bend.

Iako su mi se oba albuma dopala, mislila sam da u Beogradu samo ja i još par ljudi koje poznajem slušamo ovaj bend iz Zagreba. Međutim, pre par meseci iz priča se po gradu izvora saznala sam da bend dolazi da svira u Beogradu i Novom Sadu, dakle ima neku mini turneju, ali i koliko ljudi je zainteresovano za te nastupe. Broj je svakako premašio moja očekivanja, a želju ljudi slušaju Svemirka najbolje ilustruje činjenica da su u KC Gradu  pre početka svirke bile rasprodate sve karte i da ljudi nisu mogli da uđu na koncert, pa su neki pokušavali (i uspevali!) da preskoče ogradu bašte KC Grada kako bi ušli na koncert. Osim toga, na samom koncertu u Beogradu ljudi su se laktali u prvim redovima i vrištali tekstove pesama koje su (skoro sve?) znali. Dakle, očigledno je da još neko, sem ljudi iz mog okruženja, ipak sluša Svemirka.

Kada sam saznala da će bend nastupati dan za danom, u Novom Sadu, pa u Beogradu, rešila sam da obavim jedan mali socijalni pokus. Otići ću na jedan koncert u Novi Sad (za svoju dušu), uraditi intervju sa bendom, pa onda ponovo slušati nastup benda na drugom koncertu u Beogradu (opet za svoju dušu, ali i da posmatram malo više „iz ugla novinara“ situaciju i kvalitet nastupa).

Bend Svemirko nastupio je u petak 29. juna u Novom Sadu, gde sam, kao što sam već pomenula, otišla na nastup za svoju dušu. Prosto, đuskanje uz muziku benda koji slušaš na repeat, u okolini gde te ne poznaje mnogo ljudi je zaista neodoljiva prilika. Nastup je počeo sa zakašnjenjem zbog tonske probe, ali je koncert bio sve što sam želela. Bend je plenio pozitivnom energijom, svi članovi su delovali maksimalno usklađeno, zvuk je bio odličan i svi na bini su delovali skoncentrisano. Svirali su sat i nešto, vidno preznojeni i predani svirci i publici. Novosadska publika ih je zaista sa oduševljenjem dočekala, pa su mnogi, koji nisu mogli da uđu, slušali koncert iz dvorišta kluba CK13! gde je bend nastupao. Nakon toga, članovi benda su izašli u dvorište gde su im posetioci prilazili, razgovarali sa njima, slikali se i uzimali autograme. Uz odličan koncert, takav pristup publici nakon koncerta zaista je delovao i više nego pristojno.

Sutradan, nastup u Beogradu bio je nešto slabijeg kvaliteta. Veći prostor, beogradsko laktanje u prvim redovima i stubovi u KC Gradu koji onemogućavaju svima iz publike da vide binu uticali su na kvalitet doživljaja. Ipak, i beogradska publika je, kao i novosadska, vrištala i skakala do poslednje pesme, dok su pojedinci odlazili u baštu KC Grada da se odmore, najviše od vrućine. Možda se bend umorio, ili je u pitanju bio efekat drugog utiska – bend je ovog puta zvučao dobro, ali lošije i manje koncentrisano nego u Novom Sadu. Sa druge strane, želja benda da komunicira sa publikom bila je izraženija i njihova euforija upadljivija.

Pre drugog koncerta u KC Grad stigla sam sa minimalnim zakašnjenjem, jer je voz iz Novog Sada (naravno) naišao na  prepreke u kretanju. Kada sam stigla u prostor gde je svirao bend, pevač Marko i basista Bojan su se borili sa crvenim zavesama koje stoje iza bine, kako bi namestili scenografiju (svoju, koju nose sve vreme). Simpatično je bilo videti bend kako se trudi oko svakog detalja, pa čak i scenografije. Upoznala sam se sa pevačem Markom Vukovićem i gitaristom Antonijom Talijem Bošnjakom, nakon čega smo seli za sto u bašti KC Grada. Momci su delovali opušteno, a i stigli su u ovaj prostor tri sata ranije, tako da su se uveliko odomaćili. Započeli smo razgovor, koji vam preporučujem da pročitate samo ukoliko želite da upoznate bend u neformalnoj komunikaciji.

Pre manje od godinu dana ste svirali u Beogradu i Novom Sadu, a sinoć ste ponovo svirali u CK13!. Kakvo je to iskustvo bilo za vas ovog puta?

Tali: Ja sam novi član, tako da sam ja prvi put u Srbiji sa njima na nastupima. Meni je bilo dosta dobro. Ljudi su bili dobri, dobra publika. Svi su pjevali i bilo je dosta dobro, ja sam zadovoljan.

Marko: Bilo je kao i prošlog puta samo veće. Jako slična svirka samo još veća, još je više ljudi bilo.

Ovde ste prilično popularni, kakva je situacija u Zagrebu i gde vas još slušaju?

Tali: Slovenci isto dosta vole.

Marko: Vole i Slovenci i u Zagrebu. Mislim, zagrebačka publika je drugačija malo, ne može se tako lako opustiti kao srpska ili slovenačka publika. Ali svejedno mi cjenimo jednako i jedne i druge.

A kakva je beogradska publika?

Marko: Pa beogradska publika je dosta ležerna, nemaju puno nekog strahopoštovanja prema bendu, što se nama sviđa i dosta je, ja bih čak rekao, domaća atmosfera.

Kako vi doživljavate tu svoju, uslovno rečeno, popularnost?

Tali: Pa ne znam, ja znam ovu celu ekipu od ranije, tako da kada sam upao ništa mi nije bilo drugačije, već sam znao ljude. Ali, ne znam. Ne oseti se to toliko.

Marko: Ne oseti se to uopće. Ja mislim da to uopće nije tolika velika popularnost. To je popularnost u tim alternativnim krugovima, koji nažalost nisu toliko veliki. Ako se gleda na području svakog grada, to koliko ljudi prati scenu, ja mislim da to nije neka velika brojka, ali s druge strane zna se desit par puta da mi na ulici neko nešto vikne u Zagrebu. Tandara je nosio moju trenerku pre neki dan, pa su mu se drali na ulici kao „E Svemirko“.

Tali: Ja mislim da utiče dosta to što su pesme na maternjem jeziku, pa automatski svi koji razumeju će to slušati, pa je i šira publika. Domaći bendovi koji pevaju na nekom stranom jeziku ne prolaze baš toliko.

Marko: Ne prolaze ni ovde, ni vani.

Sve što radite deluje dobro upakovano – muzika, tekst, estetika – kao da je sve do detalja urađeno. Koliko je truda uloženo u sve to?

Marko: Pa ne puno. Taman onoliko koliko može da prođe, toliko se mi potrudimo.

Tali: Nije da idemo na probu samo smišljat šta ćemo radit.

Marko: Znaš kad navučeš dva u školi, jedva onako da prođe. Ali ljudima se sviđa.

Čemu više posvećujete pažnju – muzici ili tekstovima?

Tali: Definitivno muzici.

Marko: Mislim, mene osobno tekstovi uopće ne zanimaju. Bitno je da se taj tekst fonički uklopi.

Tali: Bukvalno je još samo jedan instrument.

Marko: Da, tekst je manje bitna stavka.

Dobro, ali koliko vremena ulažete u sve ovo? Da li vam je to primarna stvar u životu?

Marko: Realno ako ćemo tako gledat, mi se dosta trudimo jer dosta vremena sviramo i posvećujemo tome. A s druge strane nama to ne ispada kao neki trud već kao neka…

Tali: Kao, to ti se radi i na to trošiš vrijeme. A ja i Tandara idemo na faks, ali kad nismo na faksu imamo svaki dan probe.

Marko: Ja sam isto student, ja studiram rokerol. Radio sam u Šparu, trebala mi je neka dva tri mjeseca plaća.

Kako nastaju pesme?

Marko: Ja samo radim pesme i meni je jako teško objasniti kako dolazi do pjesama, jer to je neki proces dosta čudan, događa se tako u nekom kratkom roku i ne mogu ja uopće popamtit sve. Tu i tamo nešto dođe, ja sjednem, počnem neku melodiju, nešto mi padne na pamet i tako nastaju pjesme. To ti se jednostavno slaže, kao neki mozaik, neke ideje raznorazne, kužiš, i na kraju funkcionira.

Marko, ti si sam radio na prvom albumu.

Marko: Isto kao i na drugom, isto sve, ali na idućem izdanju ćemo raditi svi zajedno.

Kako će onda nastajati pesme?

Tali: Sad će svako davati ideje, pa ćemo se isto slagati.

Marko: Probaćemo napravit nekakav koncept, pa ćemo videti kako će to zvučati.

Zašto ovaj synth pop zvuk?

Marko: Pa ne znam, meni je to bilo dobro.

Šta vi slušate?

Marko: Ja moram priznati da ja ne slušam ni svoje.

Tali: Imamo sad taj neki bend koji je napravio pjesmu, nisu još ni smislili ime za bend, ali imamo tu pjesmu, pa je puštamo najčešće u zadnje vrijeme. A ne znam šta slušamo.

Da li ćete menjati muzički pravac?

Marko: Verovatno će to malo drugačije zvučat. U kom će to smjeru ići ja ne mogu reć, jer ne znam ni sam. Vidjećemo kamo će to otić. Biće drugačije i treba da bude tako, jer još jedan ovakav album ja mislim da nema smisla.

Koliko je teško ili lako snimati album samostalno?

Marko: Pa meni je lako, zato što, znaš kako kažu – Sto baba, kilavo dite. Kad jedna osoba ne mora se dogovarati ni sa kim, ona samo radi ono što želi. A kada je pet osoba onda se moraju praviti neki kompromisi. Vidjećemo sad, tek sad ulazimo u to sve. Jako je sve nepoznato još uvek.

Što se tiče estetike benda, ko se bavi vizuelnim delom?

Marko: Pa ja. Ne znam, to je jednostavno jedna od stvari koju moraš znat, ako se hoćeš baviti muzikom. Mislim, znati, moraš barem pokušati nešto napravit što se tiče vizuelnog identiteta. To je nešto poprilično bezveze.

Kakve su ambicije benda, da li želite ovime da se bavite u budućnosti?

Tali: Pa idemo u Ameriku i to je to.

Marko: Dok ide ide. Nema tu nekih velikih planova, jednostavno pokušavamo bit u ovom trenutku koliko duže možemo.

Da li vam je neki nastup posebno ostao u sećanju?

Brana (koji u tom trenutku prolazi i priključuje se razgovoru): Ja bih rekao u životu u Rijeci. Prošle godine u Beogradu je isto bilo nevjerojatno dobro, ja sam baš nakon koncerta samo otišao gore, legao na pod i kao smijao se od uzbuđenja.

Kakva je scena u Zagrebu?

Marko: Ma to ne postoji.

Tali: Nas dosta uspoređuju sa ovim Valentinom Boškovićem. Ali oni ne sviraju uživo.

Marko: Ima puno bendova koji su samo bedroom producing, koji ne sviraju live, a to oduzima dimenziju benda. To u biti onda nije bend, to je pesma na Youtube-u. Jer ako ne možeš doći pogledat bend, onda ih ne doživljavaš na taj način.

Tali: Pa to je pokretač scene, kada ti dođeš vidiš to i vau. Barem sam ja tako doživljavao scenu kada nisam svirao u Svemirku.

A kakvi su bendovi u Srbiji? Ko vam je privukao pažnju?

Marko: Pa Rogi, Repetitor, Ti, Dogs in Kavala. Ima više bendova koji se mogu staviti u sličan đir. Tako da ovde ima nekih naznaka scene, dok je u Zagrebu drugačije. Ja mislim da tamo nama dođu ljudi koji ne idu nikom drugom. Uglavnom dosta različiti ljudi dolaze samo na ono, strogo odabrane koncerte.

Koliko ste spotani?

Tali: Dosta je spontano.

Marko: Ali i ozbiljno. To ti je neka luda kombinacija, spontano i ozbiljno.

Zbog čega ste bendu dali ime Svemirko?

Marko: Pa to je najgluplje ime. Baš zato. Ko ne bi hteo čut bend koji se zove Svemirko, ne znaš šta bi to moglo bit.

Bez preterano preciznih i jasnih odgovora razgovor je prošao u smejanju nakon čega se bend vratio scenografiji i tonskoj probi. Iako sam, kao neko ko prati njihov rad, imala još sto pitanja, zbog zgusnutog rasporeda i raspoloženja benda, nije bilo prostora za njih. Svakako, socijalni pokus bio je uspešan. Potpuno je drugačije kada slušate nekoga „za sebe“, i kada upoznate autore. Kako će se bend Svemirko razvijati, još ćemo videti. Iza naglašene nonšalantnosti i duhovitosti benda ipak stoji ozbiljan rad i posvećenost, tako da je pred njima verovatno uspešna muzička karijera. Samo se nadam da se članovi zbog toga neće vinuti u svemirske visine. Jer onda možda neće biti toliko dobri.

Fotografije: Katarina Ćirković

Članak Dve svirke i jedan razgovor sa bendom Svemirko se pojavljuje prvo na Oblakoder.