Ova knjiga ne pokušava da dokaže da su video-igre umetnost (spoiler: jesu), već da pokaže kako se mogu analizirati kao kompleksni kulturni, obrazovni i medijski fenomeni. Zbornik okuplja autore iz različitih disciplina — od fenomenologa do naratologa, preko psihologa i antropologa, sve do onih koji znaju da objasne razliku između narativa u Dark Soulsu i Animal Crossingu na jednostavan način, ali potkovano činjenicama.

U eri kada je lakše doći do diplome nego do legendarne opreme u Elden Ringu, ova knjiga nudi strukturisano znanje o video-igrama na jeziku koji ne zahteva pretraživanje rečnika. Predstavlja most između teorije i prakse, akademije i industrije, igrača i mislilaca.

Namenjena studentima, predavačima, istraživačima i svima koji veruju da „level up” može da znači i intelektualni napredak, knjiga je i alat, i orijentir, i kulturna intervencija. Domaća gejming industrija raste, a sa njom i potreba za znanjem koje nije samo tehničko — već i konceptualno, kritičko i kreativno.

Ili, da to kažemo jezikom akademije: Studije video-igara i obrazovne koncepcije nisu samo zbirka radova. One su poziv na dijalog između disciplina, savezništvo između univerziteta i industrije — i dokaz da i najmlađi medij može imati ozbiljno teorijsko uporište.

Članak Nauka pritiska: Start se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored već pomenutih naslova, Clio za naš magazin izdvaja svojih 5 preporuka, naslova, koje su spremili svojim čitaocima za ovogodišnji Sajam.

Suzan Sontag, Džonatan Kot,  Ako knjige nestanu

U jesen 1978, časopis Rolling Stone dao je Suzan Sontag, najkontroverznijoj intelektualki druge polovine dvadesetog veka, prostor na naslovnoj strani, pored Roda Stjuarta i Blondi. Dvanaestočasovni razgovor, koji je u Parizu i Njujorku vodio kolumnista i pisac Džonatan Kot,  skraćen je tada za potrebe časopisa na dve trećine. Trideset pet godina kasnije autor objavljuje integralni transkript tog izvanrednog intervjua sa Suzan Sontag, u pomalo neobičnom formatu za knjigu, obuhvatajući široku lepezu tema – od književnosti, filozofije, pisanja, preko fotografije, erosa, Ničea, sve do The Doors-a, bolesti, starenja.

Sara Mesa, Ožiljak

Neobična i uznemirujuća priča o neuzvraćenoj ljubavi u kojoj učestvuju dva vrlo različita bića koja se, međutim, dobro upotpunjuju. Sonja upoznaje Knuta na književnom forumu na internetu i uprkos tome što ih razdvaja sedamstotina kilometara, uspostavlja s njim jedan osoben odnos, opsesivan i čudnovat. Rastrzana između privlačnosti i gađenja, bez obzira na sve, oseća se očarano tim neobičnim likom, perfekcionistom koji živi izvan svake društvene norme i koji joj se udvara obasipajući je skupocenim ukradenim poklonima.

Lejla Slimani, Seks i laži – Seksualni život u Maroku

Knjiga Lejle Slimani je snažna i iskrena priča marokanskih žena, zarobljenih u društvu predrasuda i licemerja. Žene koje je Lejla Slimani upoznala govore bez stida i tabua o svojim intimnim vezama i seksualnom životu, koji se odvijaju između pokornosti i prestupa. Jer, u Maroku zakon kažnjava i zabranjuje sve oblike intimnih odnosa izvan braka, kao i homoseksualnost i prostituciju. Knjiga Seks i laži suštinsko je suočavanje s intimnim demonima Maroka i snažan apel za univerzalnom slobodom žena da imaju izbor, da budu, da vole i žele.

Mari Darjesek, Biti ovde, divno je – Život Paule Moderson Beker

Paula Moderson Beker bila je prva žena koja je naslikala svoj nagi autoportret, vidno u drugom stanju, i to još 1906. Portreti koje je slikala bili su drugačiji od svega do tada viđenog u svetu umetnosti, jednostavnih, tačnih formi, čak grubi, ali složene teksture, blistavih, upečatljivih boja. Umrla je 1907. u 31. godini, prodavši svega tri slike za života, ostavivši za sobom pored slika i pregršt pisama i dnevnika. U svojoj knjizi Mari Darjesek prati trag kratkog, i plodnog života slikarke, sklapajući i rasvetljavajući priču o ovoj do skora nezapaženoj, ali izuzetno značajnoj nemačkoj umetnici.

Iva Nenić, Guslarke i sviračice

Pored ispisivanja istorijata ženskog delovanja u različitim sferama tradicionalne narodne muzike, ova studija razmatra i savremenu žensku sviračku praksu, orijentišući se ka današnjim sviračicama gusala i frule, kao dva najzastupljenija narodna instrumenta u novotradicionalnoj muzici i njoj srodnim žanrovima etno i world music.

Novi talas interesovanja za narodne instrumente kao deo obnove etno zvuka uključuje u velikom broju devojčice i mlade žene, uz suptilnije markiranje roda u odnosu na pređašnje društvene modele, ali i bez svesti ili znanja o tome da je novim generacijama prethodila čitava jedna linija pretkinja koje su umele da sviraju. Stoga se predstava o izuzetnosti usamljenih sviračica i organskoj povezanosti muškarca sa zvukom i instrumentom, pokazuje kao nevidljivo, ali moćno oruđe koje otvara uvid u šaroliku i uzbudljivu povest ženskog sviranja.

Članak Top 5 knjiga izdavačke kuće Clio se pojavljuje prvo na Oblakoder.