Ovaj izbor nazvan je prema liku iz romana „Štefica Cvek u raljama života“ Dubravke Ugrešić, ne samo zato što je Ugrešić bila prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već i zato što je roman stekao status klasika jugoslovenske književnosti i neizostavno je feminističko štivo regionalne književnosti. „Štefica Cvek u raljama života“ izvrsno analizira kako (pop)kultura i književnost sa stereotipnim pogledom na ženske likove  utiču na oblikovanje stvarnog života žena, iako su i danas žene često prisiljene da izaberu rad u domenu tzv. trivijalne književnosti ili se bave drugim žanrovima, bez da njihovo delo (dovoljno) vrednuje književni mejnstrim.

Fotografija: Bojan Kovačević

„Štefica Cvek“ je osmišljena sa ciljem ohrabrivanja pobunjenih književnih praksi, prvenstveno feminističke književnosti, kao i kritičkih čitanja književnosti – iz feminističke, antikolonijalne, marksističke i kvir perspektive.

„Kako bismo prepoznale i podržale što veći broj književnica i književnika koji pišu pobunjeno, osnivamo fond za stipendiranje autora i autorki čije će knjige biti uvrštene u ovogodišnji izbor. Uprkos velikom odjeku zajednice tokom prve Štefice, ona je ipak  bila simboličnog karaktera, a sada želimo da, uz vašu pomoć, premostimo ovaj nedostatak – zato  što književnost posmatramo kao rad, ali i zato što nema afirmacije feminističkog i angažovanog  stvaralaštva bez finansijske podrške“, poručuju Pobunjene čitateljke. „Verujemo u moć književnosti da produbi razumevanje stvarnosti i da subvertira ustaljene, okoštale percepcije društva i normi – i stoga želimo da podržimo književni rad koji nosi takav potencijal.“

Sav prikupljeni novac odlazi u fond za stipendiranje autorki i autora i biće ravnomerno podeljen svim dobitnicima i dobitnicama ovogodišnje „Štefice Cvek“, koji će biti objavljeni ove godine tokom književnog festivala Krokodil (Beograd).

Fotografija: Mladen Savković

Svi zainteresovani koji žele da podrže pobunjenu književnost mogu da doprinesu ovoj inicijativi donacijom u iznosu po vlastitom izboru, te da prošire informaciju o kampanji putem svojih mreža i platformi. Donacije su omogućene putem ovog sajta.

Književni izbor „Štefica Cvek“ organizuju Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger (Hrvatska), Koalicija Margini (Sjeverna Makedonija) i Ženska čitaonica pri PEN Centru Bosne i Hercegovine.

Prva „Štefica“ dodeljena je u januaru 2021. godine za najbolja dela u 2020. godini i to za: roman „Zemlja bez sutona“ Marija Andrijašević, roman „O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća“ Gorana Ferčeca, zbirku priča „Požuri i izmisli grad“ Lejle Kalamujić, roman „Gravitacije“ Senke Marić, zbirku „Kraj raspusta i druge priče“ Ane Miloš, roman „Exit – Restart“ Sonje Ražnatović, zbirku priča „Herbarij svete smrti“ Mihaele Šumić, roman „Moja dota“ Nore Verde i za roman „Stjenice“ Martine Vidajić.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Podržite književni izbor Štefica Cvek se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Uvek se govori Ex Jugoslavija, kao da nema budućnosti. Često spomenem Severinu kad pričam o tome, meni je ona dokaz Jugoslavije. Severina i nakon 15 godina od toga što oni pričaju o Ex Jugoslaviji dođe u Srbiju, ona nije otišla u Srbiju, kao što bi otišla u Belgiju, nego je otišla u Srbiju kao što je otišla u Zagreb“, objašnjava Matija i govori da se po njegovom viđenju stvari i dalje dešava Jugoslavija.

Kaja i Matija sebe smatraju futuristima i Jugoslovenima, a na neki način i jugofuturistima. A kako ih je prefiks Ex nervirao, oni su dodali Future, što sada zvuči kao kul oksimoron, složili smo se.

Njihov prvi zajednički projekat, tačnije dokumentarna serija pod nazivom Running with the Refugees nastala je 2015. godine. Inicijalna ideja bila je da naprave dokumentarni film o izbeglicama, međutim, kasnije su uvideli da bi bilo bolje da ipak bude YouTube serija. Odlučili su da ovu platformu obogate malo drugačijim sadržajem, koji se razlikuje od klasičnog, polularnog – vlogovanja.

Serijal o izbeglicama sjajno se uklopio i uz naziv kanala jer su i tokom snimanja obuhvatili zemlje nekadašnje Jugoslavije.

„Krenuli smo iz Bosne, išli smo kroz Crnu Goru, Makendoniju… Na putu nam se priključio Bosanac Raifa, a prva tema sa svim ljudima koje smo sretali bila je upravo Jugoslavija. Izbeglice kad su iz Grčke išle u Nemačku, u biti su prolazile kroz Jugoslaviju, pa je to bilo zanimljivo. Tek tada smo skontali koliko je to savršen fit“, tako se rodila Future Yugoslavia, govore Kaja i Matija.

Podstaknuti vestima i izbegličkom krizom koja je te 2015. godine zahvatila čitavo područje Balkana, sa kamerom u ruci i bez konkretnog koncepta snimanja, uputili su se u istraživanje ove teme kroz zemlje nekadašnje Jugoslavije.

„Gledali smo vjesti kad je to krenulo, onda smo skužili da su ti izvještaji svi isti, da su strašno dosadni i da ne pokazuju zapravo ništa. Ti ljudi samo prođu kroz kadar, nije bilo osjećaja kao da se to zbilja zbiva i da su to pravi ljudi koji prolaze nekakve teške situacije. Nije uopće bilo osobno, bilo je jako depersonalizirano, iz daleka, a predstavljalo se kao velika drama. Tolka pitanja smo čuli među ljudima, a na televiziji smo čuli samo narativ“, govori Kaja i objašnjava da sadržaj koji su mediji tada plasirali nije pružao prostor da se čuje i druga strana.

Oni su to videli kao prostor za sagledavanje različitih uglova, a posebno im je bilo zanimljivo kako će ovo područje prihvatiti te ljude koji se nalaze u situacij koja je pogodila zemlje nekadašnje Jugoslavije pre nešto više od dvadeset godina. Sada, ti ljudi treba da prime neke druge ljude koji su u situaciji u kojoj su oni bili. Bilo im je zanimljivo da vide kako će se u tom trenutku ovo područje prilagoditi.

Naredni projekat upoznaje nas sa Matijom i njegovim životom u zagrebačkom skvotu Medika. Ovoga puta, oni su već snimljen materijal reciklirali, odnosno montirali dok su snimci napravljeni još 2012. godine, a snimila ih je Matijina prijateljica.

„Snimala je film o kulturnoj razlici između greneracija, unuka i deda i baka. Moja baka Ksenija i ja smo joj bili zanimljivi jer smo živeli jako blizu, nekih 500 metara, ona u bogatom građanskom stanu, sa klavirom, Murtićima, a ja u napuštenoj tvornici, bez svega toga. Prošlo je par godina od toga; srećom, zadržala je taj materijal na hard drajvu. Onda smo mi skužili da to može da se iskoristi u nekom drugom kontekstu, u kontekstu Medika skvota. Upitali smo je za materijal i iskoncipirali smo tako da od toga nastane osam epizoda“, objašnjava Matija.

Svaka epizoda je u principu jedan dan, više-manje, neka vrsta dnevnika, a u isto vreme portret Matije i njegovog života u skvotu.

Kroz najnoviji projekat koji je u pripremi upoznajemo se i sa Kajom. Docudelja je coming of age film koji će se baviti odrastanjem protagonistkinje Kaje. Uz pomoć crowdfunding kampanje koja je trenutno u toku, njih dvoje prikupljaju sredstva za digitalizaciju starih analognih snimaka. U rasponu od dvadeset godina usnimljeno je preko sto sati video materijala koji, pored toga što prati njeno odrastanje, beleži i različite društvene promene, dok je ideja za seriju nešto između Boyhood-a i Jonas Mekasa.

„Biće izazov to uopće pogledat, a tek iskoncipirat, suzit. Najzanimljivije je probat sublimirat tih dvadeset godina i iz njih izvuć neku priču. Treba nać u tih dvadeset godina jednu nit koja će zapravo stvorit priču, sad su to samo neki segmenti koji će tek dat neki narativ kojeg možda još nismo svesni. Meni je zanimljivo gledat taj coming of age. Na primer, ovako neš još nisam gledala, da kroz film vidiš kako se formira čovek, ljudi, okolnosti, porodica, to mislim da može bit zanimljivo“, objašnjava Kaja.

Kampanja za prikupljanje sredstava za digitalizaciju analognih snimaka u digitalne dovela nas je do teme kako uopšte izgleda proces digitalizacije. Kaja i Matija objašnjavaju nam da postoji šest tipova kasetica. „To odneseš nekim tipovima, oni ih stave u mašine koje vrše proces digitalizacije. Međutim, koliko sati snimaka ima kaseta, toliko je vremena potrebno da se digitalizuje, sve je u reel time-u”, kažu njih dvoje.

Stotine sati snimaka, digitalizacija, pa montaža, deluje veoma uzbudljivo. Ipak, Matija dodaje da je im je to poslednji arhivski projekt gde, u suštini, samo montiraju, a da nas u Future Yugoslaviji očekuju snimci i nove serije koje će biti rađene namenski za YouTube kanal.

Ovakav način upoznavanja sa publikom činio im se kao dobar koncept. „U prvoj seriji je prikazan portret nas, onda smo radili portret mene, a sad je vreme da napravimo portret Kaje. Onda smo se stvarno predstavili, čak se i kroz te snimke vidi kako smo se upoznali, jer smo se upoznali kad je ona imala 20 godina, baš nakon te moje faze opisane u Medici“, govori Matija.  

Nakon što kroz sve tri serije upoznamo i Kaju i Matiju, onda već znamo ko će nas u budućnosti kroz dokumentarne serije voditi širom zemlje Jugoslavije i upoznati sa različitim fenomenima.

„Kada upoznate Kaju i mene, krenut ćemo nešto snimat i za taj Youtube“, kroz smeh zaključuje Matija.

Satnica za plaćeni parking je polako isticala, što je bio znak da je vreme da razgovor završimo nekako u hodu. Nakon što se 15. oktobra završi crowdfounding kampanja, počinje maraton gledanja starih snimaka koji ih vraćaju nešto više od dve decenije unazad, tačnije, u 4. januar 1994. godine, na dan kad je Kaja i rođena. A Kaja nam otkriva da je plan da i mi pogledamo prvu epizodu Docudelije 4. januara 2023. godine.

Ukoliko ste u mogućnosti svojom donacijom možete pomoći da se Dokudelija desi što pre!

Članak Future, a ne Ex Yugoslavia se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival je otvoren za sve mlade koji imaju između 18 i 30 godina iz celog sveta i okuplja preko 200 mladih, uključujući učesnike, predavače i volontere. Ideja vodilja festivala je da približi mlade iz različitih kulturnih i društvenih sredina kroz druženje, ali i nekoliko raznovrsnih tematskih radionica. Kroz ove radionice, blisku komunikaciju i saradnju, interaktivna predavanja i razne otvorene aktivnosti, mladi će biti u mogućnosti da steknu nova znanja i razmene ideje.

Ovogodišnja krovna tema festivala jesu ciljevi održivog razvoja, koji su definisani Agendom 2030 Ujedinjenih nacija, dok se sam festival se sastoji iz dva segmenta: edukativnog i zabavnog.

Kako bi realizovali tematske radionice i događaj „Srpski dan“, organizacioni tim festivala pokrenuo je crowdfunding kampanju putem sajta Donacije.rs. Cilj kampanje je da se prikupi 150 hiljada dinara za potrebe navedenih akvitnosti festivala. Više o aktivnostima i oblicima pomoći festivalu možete pročitati u nastavku teksta.

Srpski dan predstavlja događaj koji je isključivo namenjen promociji kulture, običaja i vrednosti srpske bogate istorije i tradicije. Dan će ispuniti interaktivne radionice i diskusije tokom kojih će se učesnici upoznati sa srpskim običajima, našom nacionalnom kuhinjom, bogatim vokabularom i izrekama, kao i srpskim načinom života kroz vekove.Sa druge strane, tokom večeri će učesnici festivala moći da kroz srpsku tradicionalnu muziku, ples i igru još lepše i bolje dožive Srbiju.

Svaka od radionica će se baviti jednim ili više ciljeva održivog razvoja kroz naučnu, poslovnu ili umetničku prizmu, a neke od njih su:

Urban Sustainability – učesnici se suočavaju sa problemima „modernih“ gradova i problemima održivosti u istim (voda za piće, zagađenje, otpad itd.);

Marketing and Media – zastupljenost teme održivog razvoja u današnjim medijima, kao i način na koji mediji izveštavaju o ciljevima održivog razvoja;

Fashion and Beauty – akcenat je na brzoj modi i osvešćivanju mladih na probleme koje brza moda donosi svetu u pogledu održivosti;

Global strategy – osmisliti strategiju i procese kojima se utiče na svest mladih u pogledu značaja ciljeva održivog razvoja kao što su smanjenje gladi, rodna ravnopravnost, smanjenje nejednakosti itd.

Musical – spoj performativnih umetnosti i odgovornog života koji utiče na održivi razvoj;

Festival je moguće podržati online donacijom, donacijom u robi ili deljenjem informacija o kampanji. Više o samim načinima podrške možete pročitati na sajtu https://www.donacije.rs/projekat/iswib-festival-2022/. Svaki oblik podrške će biti cenjen od strane članova organizacionog tima festivala.

O organizatoru: Svetski omladinski talas (SOT) je omladinsko neprofitno i nevladino udruženje osnovano 2005. godine sa idejom umrežavanja i osnaživanja mladih. Naša misija je uspostavljanje ravnopravnosti među različitim etničkim i socijalnim grupama i rešavanje svih aktuelnih globalnih problema, a naročito onih koji se tiču mladih. To upravo i činimo putem najvažnijih projekata organizacije – Međunarodna studentska nedelja u Beogradu (ISWiB), Sajam volonterizma, kao i mnogi drugi.

Članak Međunarodna studentska nedelja u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od nastanka magazina pa do danas za 90% sadržaja koji se nalazi na sajtu i društvenim mrežama zaslužna je jedna osoba – Rastko Tomić. Njegov cilj je da proširi celu priču i uvede novitete u sam magazin.

„Moj cilj je da se Highwaystar proširi, privuče veću pažnju ljudi i dobije novu dimenziju koje zaslužuje – video dimenziju. Sa jednom od mojih fotografkinja planiram da započnem serijal reportaža/kratkometražnih dokumentaraca koji će imati za cilj da ispričaju brojne priče iz sveta umetnosti. Od onih najstarijih i najpoznatijih, do onih najmlađih, najtalentovanijih i vrednih pažnje. Potrudićemo se da dođemo do najzanimljivijih priča i detalja koje sagovornik nikome nije ispričao, te do retkih arhivskih foto ili video-zapisa.“ – izjavio je Rastko.

Ali, da bi to uradili potrebna im je vaša pomoć.

Rastko i ekipa su 28. marta započeli svoju crowdfunding kampanju na novootvorenom sajtu dobridabar.com, sa ciljem da skupe dovoljno sredstava za plaćanje putovanja, hrane i smeštaja, kao i za kupovinu opreme koja im nedostaje.

Crowdfunding na engleskom, iliti grupno finansiranje na srpskom, je alternativni način finansiranja u kojem osoba ili udruženje koje ima ideju (ali ne i finansije da je ostvari), predstavi svoju ideju na sajtovima namenjenim za crowdfunding, a oni koji imaju sredstva i ideja im deluje zanimljivo mogu donirati novac ili kupiti neku od nagrada i na taj način podržati.

Ukoliko vama ova priča deluje zanimljivo, više informacija možete pronaći OVDE. Na pomenutom linku takođe možete i donirati/kupiti nagradu ako ste u mogućnosti ili je šerovati kako bi što više ljudi videlo.

Članak Highwaystar magazin pokrenuo kampanju za prikupljanje sredstava se pojavljuje prvo na Oblakoder.