Iz teksta Nemanje MIlenkovića, urednik likovnog programa Šok zadruge:

„Izložba Utopija 1:1 umetnice Danijele Matović, otkazana je po drugi put usled nepovoljne epidemiološke situacije i propisanih zaštitnih mera. Interaktivna instalacija koja bi galeriju Šok zadruge pretvorila u utopijski ambijent, propituje spremnost posmatrača na percipiranje rada sa drugim posmatračem, na neophodno uspostavljanje odnosa. Na koji način se postaviti u datoj situaciji, do koje mere se ideja može i treba modifikovati, a kako mogućnost da se u određenom kontekstu iznese autorski stav iskoristiti u zadatom maksimumu? Odustajanje deluje kao logična odluka. Ipak, Matović vidi odustajanje kao umetnički gest kojim se odriče trenutne realizacije interaktivne instalacije Utopija 1:1, odbija pomisao o prilagođavanju, a kao odgovor nudi rad Distopija 1:0. Ambijent novog rada pruža samoću i izdvojenost u javnom prostoru, on je mogućnost da se zabeleži odustajanje, i njeno i naše. „Odustajem da ne bih odustala“ izjava je na osnovu koje se koncipira prostor za introspekcijski dijalog. Publika je pozvana da individualno svedoči i iskaže svoje odustajanje. Da ga prepusti za neko bolje vreme. Odustajanje javno naspram intimnog, a na kraju zajedničko.”

Danijela Matović je rođena 1998. godine u Beogradu. Student je četvrte godine osnovnih studija Scenske arhitekture tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Radi u polju scenografije, instalacije, fotografije, video rada i performansa. U galeriji Kulturnog centra Grad je 2020. godine predstavila Prostor odraza, prvu samostalnu izložbu, dok je do sada učestvovala na sedam grupnih izložbi u Novom Sadu i Beogradu. U svojoj izlagačkoj praksi primarno istražuje odnos pojedinca i savremenog društva kao i okolnosti sa kojima se svakodnevno suočava. Svojim radom preispituje mogućnost kreiranja kolektivnog prostora svesti i identiteta. U polju scenskog dizajna realizovala je  šest projekata u domenu pozorišne i filmske umetnosti.

Izložbu možete pogledati do 10. aprila.

Usled nepovoljne zdravstvene situcije, u galeriji je dozvoljeno prisustvo jednog posetioca.

Članak Izložba Distopija 1:0 u Šok zadruzi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koji je to prostor u kome pojedinac može da vidi svoj odraz? Da li je posmatranje sebe u odnosu na društvo neophodno za naš lični razvoj?

Prostor u kom odraz može da se vidi može postojati i fizički i psihički. Fizički odraz nam je bliži i dobro poznat. Ali, onaj prostor drugih, to jest, odraz koji uviđamo kroz druge je, po mom mišljenju, uzbudljiviji. Više je neizvesnosti, jer, u stvari, svako od nas nesvesno i selektivno bira čiji će gest da prihvati i prisvoji kao sopstveni. Samim tim mislim da učitavajući sebe kroz druge opet dolazimo do sebe. Lepo je osvestiti oba odraza.

Koje iskustvo je najviše uticalo na teme kojima se tvoji radovi bave?

Selidbe. U životu sam se selila osam puta i to izmeštanje iz jednog mesta u drugo me je stalno navodilo na uspostavljanje sigurnosti prvenstveno sa sobom, a zatm i sa okolinom. Baš zato što sam se toliko kretala, shvatila sam da, na primer, moj prostor sigurnosti u stvari nije fizički prostor, već su to ljudi koji me okružuju, pa se tako ja potpuno prirodnim tokom bavim pojedincem i propitivanjem njegovog odnosa sa okolinom.

Prostor Odraza je bio izlagan u okviru FIST festivala na Trgu Nikole Pašića, a zatim i u Airport city-u 2019.godine. Sada će publika ponovo imati mogućnost da ga vidi, i to u galerijskom prostoru. Kako se uticaj rada menja u odnosu na otvoren ili zatvoren prostor u kome se nalazi?

Rad postavljanjem u galerijski prostor dobija novi kontekst i okruženje koje propituje. Takođe se menja odnos instalacije i publike po pitanju intimnosti pri ulasku u instalaciju. Mislim da će u zatvorenom prostoru galerije publika imati više sigurnosti da uđe i boravi u instalaciji nego kad je izložena na otvorenom trgu.

Na koji način se posmatrač suočava sa sobom u Prostoru odraza?

Posmatrač se suočava sa sobom na više nivoa. Mislim da zavisi najviše od spremnosti posmatrača koliko će se u stvari prepustiti radu. Jedno od suočavanja je neminovno, a to je trenutak ulaska posetioca u instalaciju. Tada se on susreće sa četiri odraza svog lika koja može da vidi u ogledalu instalacije. Tu je i zvučni zapis koji se čuje u instalaciji i navodi na drugi način suočavanja. Poseteliac takođe može da se suoči sa sobom i kada je van instalacije dok posmatra svoj odraz, a neko drugi u instalaciji.  

Navela si da će tvoj rad u galeriji teatralizovati prostor. Da li to znači da je prostor galerije za tebe scena?

Apsolutno. Mislim da je čar u uspostavljanju dramskog odnosa prema prostoru u tome da sve može da se tumači kao predstava i scena, ali samo ako se tako kao posmatrač i postavimo.

Kako ovaj rad korespondira u odnosu na zajednicu kojoj pripadamo?

Ideja je da rad navede publiku na razmišljanje u kakvom to društvu danas živimo i da se zapitamo imamo li odgovornost jedni prema drugima i, ako imamo, kakva je to odgovornost? Da li uopšte imamo neku ulogu u društvu i da li smo spremni da iskoračimo i nešto u tom istom društvu promenimo?

Da li pojedinac ulaskom u instalaciju posmatra odraz društva ili sopstveni odraz?

Mislim da zavisi od posmatrača kako i da li mu je lakše da uspostavi odnos sa sobom ili svojim okruženjem, tako da bih ja rekla oba. Polutransparentnom folijom se dobija efekat odraza i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane instalacije. U tom slučaju publika dolazi u situaciju da biva posmatrana, ali, takođe, i da može sama u okviru instalacije da posmatra druge oko sebe.

S obzirom na tvoje interesovanje za vizuelnu umetnost i pozorište, na koji način se ove dve oblasti prepliću u tvom radu?

Polje scenskog dizajna se bavi prožimanjem te dve umetnosti. Kao studentu scenskog dizajna mi se čini da bi mi bilo teško da ta dva i odvojim jedno od drugog. U svom radu sam primetila ideju o razmeni energije publike i rada, pozivanje na interakciju, a ne na pasivno posmatranje, što sam svakako preuzela iz pozorišta i vizuelne umetnosti.

Dobitnik si nagrade za pojedinačnu fotografiju na PDP konferenciji 2019.godine. Koliko često je fotografija medij kojim se izražavaš?

Nažalost, više se ne bavim toliko fotografijom. Sada fotografišem za privatnu arhivu, koja počinje samo da se gomila, a to je baš šteta.

Kakvo je tvoje viđenje trenutne umetničke scene?

Složila bih se sa umetnicom Milicom Rakić – umetnost je u opasnosti.
         
Da li postoji nešto na čemu trenutno radiš?

Trenutno radim na dva pozorišna projekta paralelno i polako se spremam za sledeću izložbu u galeriji Šok Zadruga u Novom Sadu kojoj se jako radujem. 

Ko je Danijela Matović van galerije i pozorišta?

Prijatelj.

Članak Danijela Matović: Sopstveni odraz u drugima je uvek uzbudljiviji se pojavljuje prvo na Oblakoder.