Bend je duži niz godina predstavljao sebe u drugoj postavi, kao i pod drugim imenom, da bi se nakon jednog nastupa u Pirotu 2019. godine vratio u Beograd kao Bagremov Med. Karakteristično za zvuk ovog benda je to što istražuje sve aspekte rok muzike iz perioda šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Na sedmom Bunt rok festivalu osvojili su drugo mesto, a iste godine zasvirali su i na mnogim festivalima među kojima su se našli Beer Fest, Zaječarska gitarijada, Malom, kao i mnogi drugi. Gradeći svoju autentičnost, bend je nekoliko godina skupljao i radio na materijalu koji se našao na njihovom prvencu. U saradnji sa izdavačkom kućom Kontra, ovo nadolazeće izdanje ima za ideju predstavljanje članova kroz 11 pesama, snimanih uživo u studiju Digimedia, dok su samo određene numere obogaćene naknadno snimljenim instrumentima. Zaslužni za miks, master i produkciju su Marko Mitrović i Aleksa Račić, dok je vizuelna rešenja za omot radio Marko Marković.

„Doživeli smo paralizu sna, ali nismo razmišljali o pesmi u tom momentu. Paraliza sna je pakao, ali samo treba otvoriti oči, što je neki put najteže. To je horor pesma, iako zaobilazimo metal koji je glavni predstavnik ovog žanra i stvaramo pod uticajem rok muzike iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih. Danas se teži ka čistom i isproduciranom zvuku koji je previše sterilan, a mi jurimo prirodniji, sirov zvuk, kao onaj sa ploče u kome se oseća ljudski faktor”, izjavili su o albumu članovi benda Bagremov Med.

Bagremov Med se u stvaranju muzike ne vodi jednom temom, iako je ljubav nešto što se provlači kroz sve pesme. Pesme „Paraliza Sna” i „Mali Čovek” su pesme koje se bave temom individue u današnjem društvu i njegovoj ulozi.

Bagremov Med će svirati koncert u Elektropioniru u subotu 18. Novembra, a karte u pretprodaji mogu se uzeti u samom Elektropioniru po ceni od 500 RSD, a na dan događaja od 800 RSD.

Album možete slušati na digitalnoj streaming platformi: https://KontraRights.lnk.to/ParalizaSna

Članak Bend Bagremov Med predstavlja svoj debitantski album Paraliza Sna se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sada živi u Lucernu u Švajcarskoj. Nakon školovanja za klasičnu violončelisticu na akademiji u Bremenu i unverzitetu umetnosti u Bernu, Lakiko AKA Lana Kostić stvorila je svoj zvučni svet uz pomoć odeljenja za neurologiju u Bielu. Povezana sa EEG mašinom, eksperimentisala je sa violončelom i glasom istovremeno koristeći svoje moždane talase kao partituru. Materijal koji je rezultirao doveo je do serije koncerata širom Evrope. Balkanski narod, neobična klasika, beskrajni glissandi loopovi, jeziva i vrpoljljiva elektronika, te violončelo: uvek iznova, tiho i ljuto..

Sve Lakikine pesme su prožete političkim sentimentom „ali na moj veoma nepolitički način” sa temama o šansama ili nedostatku promene društvene klase (Tobogan), rodnoj ravnopravnostin (The Woman Is Stronger Than The Man In Me), i našu sklonost kao društva da ponavljamo iste stvari iznova i iznova (Junaci). Za Lakiko, umetnost i politika su isprepletene. „Muzika je najveći dio mog života. I obrnuto, moj život je najveći dio moje muzike”, objašnjava ona.

Lanino prvo upoznavanje s violončelom bilo je prilično zanimljivo koje se dogodilo kada je imala samo 4 godine. „Vozila sam se s majkom u liftu i nešto pjevušila, a koncertni majstor Zagrebačke filharmonije u to vrijeme, koji je također bio u liftu, rekao mi je da imam dobar sluh i ogromne ruke i da moram svirati violončelo”, kaže ona. Taj susret u liftu zauvijek joj je promijenio život. Kao klasična violončelistica Lana je nastupala u Zürcher Oper, Theater Bern, Theater Bremen. Surađivala je na raznim interdisciplinarnim projektima u savremenom pozorištu (Biennale
München, Reitschule Bern, Konstanzer Musiktage, Musikfestival Bern), te izvodila i pisala muziku za film i pozoriste.

Lakiko je mračna i introspektivna kombinacija akustičnog violončela obogaćenog nizom efekata s mističnim onostranim pevanjem i vokalizacijama, zapanjujuća je i moćna. Tim pre, s njenom teškom temom za koju kaže da je mogla biti otpevana samo na njenom maternjem bosanskom jeziku, jer nema drugih reči kojima bi se ove misli izrazile.

„Moj ‘najglasniji’ osjećaj jeste taj da ništa ne mogu promijeniti, a ne želim prihvatiti ta pravila igre. Na kraju krajeva, ja sam napustila Sarajevo. Zato uvijek moram istaći da nemam pravo ni da kritikujem, ni da kažem nešto. Ali eto, iako sam ja napustila Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu, nije
ono napustilo mene pa se kroz muziku još uvijek bavim njime”, zaključuje Kostić.

Tobogan

Pesma govori o nemogućnosti istinske promene društvene klase. Da li je to zaista tako ili je to samo moja percepcija, ne znam, ali zaista mi se čini da je američki san samo „prokleta laž za naivne” i da je čak i nakon revolucionarnih društvenih promena u kojima se naizgled sve
promenilo, sve ostaje isto.

Junaci

Inspirisan ljudskom prirodom i njenom tendencijom ponavljanja jedne situacije iznova i iznova. Različiti likovi, ali jedna te ista priča.

Testosteron

U pesmi „Testosteron“, koja je inspirisana romanom Sibile Berg „Brainfuck“, pokušavam da ukažem na mogući i nepoželjan ishod feminističkog pokreta, koji bi bio pobeda muškog principa ili „testosterona“ za sve. Samo da ne bude zabune, smatram se feministkinjom.

Inat U Kamenu

Ovo je pesma o karakternoj osobini koju dele svi južnoslovenski narodi, nadaleko poznatoj kao „inat“ – osobina koja je verovatno nastala kao odgovor na strane neprijateljske vlasti. Kao takva svakako je doprinela određenoj emancipaciji, ali je, nažalost, započela vlastiti život koji se
pretvorio u samosvrhu.

The Woman Is Stronger Than The Man In Me

Ova pesma ne zagovara samo rodnu ravnopravnost već ide i korak dalje tražeći jednakost muških i ženskih principa. Ideološki predstavlja nastavak pesme „Testosteron” i njen distopijski završetak.

Many Windows
Sadržaj pesme je za sada moja tajna, ali ako vam je pesma duga i pomalo dosadna, to je u redu i tako bi trebalo da bude.

Ovce

Ovu pesmu treba shvatiti kao prognozu koja ne želi da se ispuni. Namera je uznemiravanje – a radi se o konačnom istrebljenju bosanskih muslimana i njihovom ignoriranju te realnosti.

Nije budućnost za svakoga

Na neki način, to je nastavak pesme „Ovce”. “Budućnost nije za svakoga.” Inspirisan filmom „Quo vadis, Aida?“ bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić.

I Lost My Baby In The Sea

Vidio sam objavu Seawatcha na Instagramu. Žena izbjeglica izgubila je bebu u moru. Govorni dijelovi su stvarni. Pravo more, prava mrtva beba. Ljudi koji rizikuju sve za bolji život. Da imam šansu. I šta da radimo povodom toga? Napisati pjesmu o tome? Vau.

Ovo je samo glad

Zašto ljudi napuštaju svoju zemlju u kojoj su rođeni i odrasli? Zato što su gladni ili zato što im nikad nije dosta?

Ništa

Ovo je moj skromni pokušaj da odgovorim na vječno pitanje šta je život. „Ništa osim ništa što se pretvara u ništa.”

Fotografije: Manfred Borsch

Članak Lakiko predstavlja debitantski album i prateći kratki film se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vodeći singl sa albuma jeste pesma „Udarci” za koji je snimljen i prateći video spot, koji je snimao Ivin dugogodišnji prijatelj Marko Kažić, dok ga je režirala ona sama zajedno sa rediteljkom Mašom Đorđević. U spotu se pojavljuju eminentne dame naše medijske scene i to: Iva Ilinčić (glumica), Teodora Miljković (influenserka), Ksenija Knežević (bivša članica Hurricane sastava i muzičarka), Iva Parađanin (novinarka), Jelisaveta Miletić (novinarka / menadžerka u kulturi), kao i Irena Mišović, Ivina mama i poznata srpska manekenka. Kako Iva Lorens sama kaže glavna pesma „Udarci” predstavlja očekivanja jedne balkanske žene koje joj društvo nameće.

Ovaj album je moj prvenac, predstavlja odrastanje, zaljubljenost, društvo u kom se nalazimo i još mnogo toga, to je album koji sam ja želela da imam na našoj domaćoj sceni tokom svog odrastanja – izjavila je Iva Lorens o albumu „Svitanje”.

Iva Lorens je kantautorka koja se krajem 2021. godine pojavila na domaćoj sceni i ubrzo je sa svoja prva dva singla privukla pažnju publike i pozitivne kritike. „Iva Lorens je obećanje jednog novog, ponosnog srpskog mainstreama”, izjavio je Dragan Ambrozić. Mlada pop umetnica svoje pesme piše zajedno sa levorukim pančevačkim boj bendom Buč Kesidi, producentom Milanom Bjelicom i Petrom Pupićem poznatijem kao Egret. Njena muzika nosi elemente elektro popa, Ivini nežni vokali ukrašavaju i plutaju kroz njenu muziku dodajući dubinu celokupnim aranžmanima i iskrenim tekstovima. Pesma „Svitanje” ubrzo je postala favorit publike, te su je i čitaoci Oblakoder magazina proglasili za pesmu 2021. godine. Početkom leta 2022. najavila je saradnju sa svetskim pop pevačem Džejson Derulom koji joj je bio mentor u okviru Tuborg Open kampanje i pomogao da napravi svoj sledeći singl „2 DO 4” koji se kao i pesma „Svitanje”, takođe nalazi na solo albumu.

Naslovna fotografija: Goran Popovski

Članak Stiglo je Svitanje – debi album Ive Lorens se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj rep prvenac predpremijerno smo slušali na koncertnoj promocije Femiksete u Domu omladine. MISH sa novom pesmom na engleskom jeziku oživljava jaku žensku energiju i iznosi problem koji je aktualan i dan danas. Društvo u kom je žena percipirana kao objekat i sistem koji hrani takav narativ i štiti nasilnike. U pesmi pominje Bill Cosby-a, Jeffrey Epstein-a i ostale individue koje su u javnosti osuđene kao nasilnici i počinioci raznih zločina prema ženama.

Članak Mlada reperka MISH predstavlja novi singl Bo$$y kojim najavljuje debitantski EP se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Curino cvijeće je muzički herbarijum pesama nastalih tokom i neposredno nakon raspada benda Harvo Jay. Na svom prvom samostalnom albumu Dešić je njihovu zelenu žestinu zamenio rumenim milozvučjem, a parole i narodne izreke iskustvom, ne odustajući pritom od zanimljivih promena dinamike i vrhunskih refrena. Eufemistički naslov albuma preuzet je iz erotskog kataloga sedog Slavonca, a odaje nam da se u buketu jarkih broja ipak krije stara muka peščanog crva koji smrdi na živčani znoj.

U 81⁄2 pesama, od uvodne Već danima do instrumentalne Još nešta, Curino cvijeće trzalačko-jezičnim igrama oslikava opstojanje u hemijski nestabilnoj vezi koja je nalik na partiju šaha u kojoj niko ne zna pravila, pa ni kako je završiti. U njoj se preko potrebni praznički spokoj traži u plesu kroz suze, odnosno begu od potrebe da se samoga sebe i druge shvati ozbiljno. Iako tematsko granje albuma raste negde nizbrdo od sklada, njegova vas muzika snažno vuče prema dobrom raspoloženju.

Članak čuvarkuća objavljuje prvi album Curino cvijeće se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Album Takt u staklu nastajao je u protekle dve godine, sazrevajući istovremeno sa Vrtom sekunda. On dolazi, za nas, kao logičan sled: dela su uzajamno povezana, instrumentale za Presek i Kentaurovu ulicu zabeležili smo jos prošle jeseni. Ostatak smo dovršili tokom ove godine i snimili takođe u Sick Touch studiju kod Vladimira Krkljuša, u periodu od juna do kraja oktobra,” kažu Kiza i Branka Radović.

„Kao novitet uveli smo trubu i na taj način dobili nešto masivniji i otežaniji zvuk. Potpuno rasterećeni od priče o žanrovima, preklopili smo po slobodnom osećaju klasičnu muziku, pank i džez, a ritmovi dolaze i iz trip-hopa i fanka… Što se tekstova tiče izbegnuta je supkulturna težnja, poruka je činilac polovine cele stvari i već u određenoj muzičkoj razradi – oni su tu kao naracija života i mašte. Kompletan odnos prema tekstu isplivava iz nejasnog. Sadrži koincidencije koje su za spremnog slušaoca,” otkrivaju Zenit Zed.

Zoran Kiza Radović jedan je od najcenjenijih pesnika i rokenrol autora svoje generacije, a već više decenija predvodi grupu Presing. Zenit Zet u odnosu na Presing više je „put kojim se nikad ne ide” nego što je off projekat. Zenit Zed je nešto izuzetno lično, spontano i direktno, njihova muzika je i akcija i reakcija, ona i provocira i nagrađuje. Zenit Zed su: Kiza Radović – glas i gitara, Branka Radović – klavir i glas, Vera Radović – bas, Vladimir Krkljuš – ritam mašine, programiranje i kao gost na trubi Tomislav Marijanović.

Fotografije: Vesna Radović

Članak Zenit Zed i naracija života i mašte – pred vama je Takt u staklu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ko je tačno Petar Pupić? Neko bi rekao – jedan od najdarovitijih muzičara i producenata generacije, diplomac Berklee College of Music u Bostonu, pevač koji je oduševio Petera Brodericka tokom svog nastupa u Beogradu, neko čija muzika nosi drugačije strujanje energije… Petar je sve to, ali i ništa od toga, za mnoge je samo tajna koju ćemo sada pokušati da razotkrijemo još nekim slušaocima.

Egretov EP „Silent Turns” je kao neki ponovo otkriveni private press album iz sedamdesetih ili osamdesetih. U isto vreme i starinski i moderan, sa slojevima zvuka, emocija i decenija. Zamislite svetove Sufjana Stevensa, Jamesa Blakea, Nicka Drakea, Chet Bakera, koji se preklapaju u jednoj tački, u jednom gradu, u jednoj osobi.

Uvodna „A Story For Them” postavlja scenu, govori o večnoj ljudskoj opsesiji liderima, a violina (gošća Mirjana Nešković) i genijalna aranžmanska rešenja kao da nas vode na put u nepoznato. „Unveil” je trenutak u kojem se zaljubite na prvi pogled i shvatate da ljubav može biti i utočište i neka vrsta eskapizma od anksioznosti i socijalnih interakcija. „Knot” je dobio svoj definitivni oblik, moćan i hipnotišući, sa egretovskim „wall of sound” vokalima na refrenu. Poslednja pesma je „No Time For a Letdown” – himna ogorčenosti, razočaranja i nelagodnog prihvatanja novih, ubrzanih dinamika i krajeva odnosa izmedju ljudi. Ali, svaki kraj može da bude i novi početak, a ovaj album je više o počecima, nego o krajevima.

Članak Egret predstavlja debitantski EP Silent Turns se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prelazak u Idvor bio je rezultat želje da se približi epicentru sveta kako bi lakše obišli Evropu. Nažalost, Covid i život nisu dozvolili da se to dogodi u to vreme. Ipak, duet je završio album, a sada je vreme da širi svoje poruke.

DOG Power (2017-2020) pokrenuli su Sem Peri i Henri Nikols, u Krajstčerč, Novi Zeland. Njihova preferencija za elektronske ritmove, pored njihove velike upotrebe semplovanja, sintisajzera i raznih oblika audio manipulacija, bila je suprotstavljena primitivnoj energiji rokenrola traka.

DOG Power je često menjao oblik iz jednog žanra u drugi pravite muziku okrenutu budućnosti, bilo da je to rokenrol, pop ili nešto slično više levog polja. Drugi singl „Idvor Girls” izlazi uskoro, dok „Black Mamba” (EP), izlazi sredinom septembra na beogradskom nezavisnom lejblu Krava 22.

Članak DOG Power objavio novi singl sa njihovog drugog albuma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hteli su da svoj novi identitet liše ikakvih slojeva značenja pa su odabrali kratko i random ime – a šta je više random od +1, osobe koju ćete možda povesti sa sobom negde gde nećete platiti da uđete, neizvesnog dejta, imaginarnog prijatelja…

Tokom protekle dve godine, +1 su napravili i snimili pesme za svoj prvi album, kod kuće i u studiju, u produkciji benda i Saše Jankovića. Album su nazvali „Sve znamo“, možda i neironično, ko zna.

Fotografija: Damjan Rehm Bogunović

Uporedo sa završetkom rada na albumu, oko +1 se formira lajv bend, kome se priključuju Slobodan Jovanović (ex-Irie FM) – bubanj, Srđan Popov (Sergio Lounge) – bas, i Kosta Jovanović (Young Husbands, Ensh, Han Oslo) – gitara.

Prvi spot i singl je za pesmu „Koga imaš“ nastao je u režiji Marina Uzelac.

Album „Sve znamo“ ima 10 pesama i biće objavljen u septembru 2022. godine kao samostalno izdanje (streaming platforme i vinilno izdanje u najavi).

Uprkos tome, +1 ne isključuju saradnju s nekim od izdavača: „Vreme između objavljivanja singla i albuma mogu iskoristiti da se jave i obore nas s nogu. Samo ozbiljne ponude, cim stop, SMS stop“.

Naslovna fotografija: Marina Uzelac

Članak Plus jedan objavljuje prvi singl i spot se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za svaku novu pesmu proto tip u priču uvede jedan potpuno novi kontinent osećanja i ostane bez jednog člana benda. Nezavisno od aktuelne postave koju čine Nikola Čučković (vokal, gitara), Damjan Nedelkov (gitara), Nikola Bugarčić (bas) i Danilo Ilić (bubanj), na singlu „Duša u šaci” učestvovali su Vuk Knežević (bas) i Vukašin Radić (bubanj). I ta mešavina novo-staro, sreća-tuga, ravnodušnost-haos, ljubav-očaj izbija iz svake pore ove pesme, uz Nikolinu mantru „Mi ne menjamo dan za noć, već nižemo dane i nižemo noći”, euforični gitarski solo, genijalne prelaze, zlokobne sintove i piterhukovski bas.

„Tematski pesma je bliska prvom singlu „Kako ovde”, ali sa razlikom u stavu s kojim se pristupa problemu. Dok je „Kako ovde” stvarala utisak sateranosti u ćošak i imala jednu fatalističku notu, ovde se lirsko Ja avanturistički i naivnije hvata u koštac sa nemani. Druga strofa se otvara metatekstom (EKV) i sadrži komentar i distinkciju spram novog vala. Muzički pesma je stvarana pod snažnim utiskom benda Spaceman 3, u smislu da je nastala iz početna 2 tona na gitari,” demistifikuje genezu pesme Nikola.

Proto Tip su tokom poslednjih nekoliko meseci premijerno svirali u Ljubljani kao specijalni gosti Repetitora na velikom koncertu u Kino Šiška, a potom i samostalno u zagrebačkom KSET-u. Njihov sledeći koncert je u Beogradu u klubu Drugstore 16. juna, gde su domaćini američkom bendu The Black Lips.

Članak proto tip objavio treći video singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dijagnozu čine Ilija Milić i Andrej Čurakov, sve rade sami koristeci mogućnosti koji imaju. Andrej piše muziku u programu „Ableton Live”, instrumente i glas snima u domaćem studiju u Bečićima. Mix i mastering albuma je radio baranin Andrija Krivokapić, dok je Ilija zadužen za tekstove.  

„Pesme sa albuma često sadrže zvukove koji nisu muzički, kao što su zvuk jarbola koji se ljulja, režanje pasa ili noćni zrikavci. Ovim sam pokušao da „navučem” određenu atmosferu, da prenesem ono što sam podsvesno osećao pri stvaranju pesama. Slao sam Ilije demo numere, a on je ulazio u njih na svoj način i odrazio svoja osećanja u tekstovima”, govori Andrej.

Naziv Dijagnoza nastao je zahvaljujući prvoj pesmi koju su Ilija i Andrej napisali sedeći na stepeništu zgrade Akacija u Bečićima „Pijem lozu, pušim celulozu, znam tačno svoju dijagnozu.”

„Naša ideja je da pokažemo da ne morate imati skupu opremu i skupe specijaliste za produkciju da biste pravili i izdavali svoju muziku. Možete početi kao mi, koristeći samo svoje mogućnosti. Ako je vaša muzika dobra, ako se ona ljudima sviđa, oni će slušati i pokazati svom društvu, tada će vaša popularnost rasti, a zajedno sa tim i vaše mogućnosti”, poručuju iz Dijagnoze.

Ovim albumom želeli su da naprave modernu plesnu muziku. Govore da je teško definisati žanr njihove muzike: album sadrži numere sa direktnim kikom i numere u stilu UK Garage i 2step. A na albumu se nalazi i remix koji je napravio baseline producer Baadwrk iz Rusije.

Omot albuma snimljen je uz pomoć telefona.

Članak Dijagnoza predstavlja debi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Streaming: https://fanlink.to/sta-ako

Iako je ovo njihov prvi album, Katarina Vukoman i Peđa Todić su već odavno poznati na beogradskoj sceni. Brojnim nastupima i neuobičajenim repertoarom za jedan akustični cover duo, Weird Fishes su privukli pažnju izvedbama koje zvuče autentično i originalno, čak i kada su tuđe pesme u pitanju.

Iz mešavine žanrova pod čijim su uticajima svirali, nastao je jedinstveni miks: gorko-slatki melanholični elektro pop, koji je konačno sačuvan na ovom debitantskom izdanju.

Album se sastoji iz devet pesama, od kojih su singlovi Over and Out i prva pesma na maternjem jeziku Ovde ranije objavljene uz spotove. U produkciji i aranžmanima starijih kompozicija čuje se i oseća uticaj braće Srđana i Pavla Popova, dok je u novim pesmama svoj trag ostavio Marko Benini. Album je presek dosadašnjeg rada benda i specifičan je zbog toga što sadrži pesme na engleskom i srpskom jeziku, a uz one poznate od ranije, na albumu se nalazi i nekoliko novih kompozicija.

Najnoviji spot singl „Voda zove” na najbolji način dokazuje autentičnost ovog benda, kao i pravac za koji su se opredelili u daljem autorskom radu. U art direkciji Jasne Prolić, montaži Žarka Brecla i kolor korekciji Đurđine Tomić, spot minimalističkom estetikom dopunjava raskoš i zrelost njihovog izraza, kako u pogledu muzike, tako i u pogledu teksta.

Nakon pet godina od nastanka, Weird Fishes zvanično dobijaju prvo izdanje za buduću bogatu diskografiju. U predstojećoj godini nadaju se brojnim nastupima i predstavljanju albuma u proširenom sastavu sa bendom. 

Fotografije: Facebook profil Weird Fishes

Članak Weird Fishes objavili debitantski album Šta ako se pojavljuje prvo na Oblakoder.

PPT je nastao 2013. godine, a kreće aktivno da nastupa godinu dana kasnije. Kako se bend probijao tako su jedan za drugim punili poznatije beogradske klubove kao što su Fest, Gun i Elektropionir u par navrata. Tečurke su delile binu sa svim poznatijim imenima mlade srpske alternativne scene kao što su Vizelj i Buč Kesidi, učesnici su Bunt Rock Festivala i pobednici festivala Rokanje, nakon koga su na Kalemegdanu nastupali kao predgrupa Goblinima i Lolobriđidi.

Posle godinu dana pauze u svirkama PPT je spreman da predstavi celokupan materijal koji su skupljali godinama. Album je sniman u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti, a producentska palica pripala je Nebojši Radovanoviću. Pored već starih hitova „Slabo“,“Ludak“, „Žunjino“ publika će imati priliku da se upozna i sa potpuno novim materijalom koji do sad nisu imali prilike da čuju na svirkama. Na albumu će kao i u dosadašnjem radu najviše biti zastupljen rapcore zvuk, tvrda i prljava veština zaboravljena još davnih devedestih godina. Da li se čekanje isplatilo saznaćemo vrlo uskoro, ali jedno je sigurno, PPT nas nikad nije ostavio ravnodušnim.

O bendu PPT snimljen je i dokumentarni film, koji možete pogledati ovde.

Članak PPT objavljuje debi album! se pojavljuje prvo na Oblakoder.