U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici, u kojoj je prikazano osam filmova u statusu srpske premijere, o nagradama je odlučivao žiri u sastavu Igor Marković (Human Rights Film Festival, Zagreb), rediteljka i montažerka Vanja Kovačević i scenarista i reditelj Mladen Kovačević. Nagradu Svetionik za najbolji film osvojio je film „Dry Leaf“ reditelja Alexandrea Koberidzea, dok je specijalno priznanje žirija pripalo filmu „How to Be Normal and the Oddness of the Other Wold“ Štefena Goldkampa.

U okviru kratke takmičarske selekcije Rani radovi prikazano je 12 filmova, a odluku o najboljem kratkometražnom filmu odlučivao je devetočlani žiri mladih pod mentorstvom rediteljke Mine Đukić. Grand Prix je pripao filmu L’Mina Rande Maroufi, specijalno priznanje dobio je film Confession rediteljke Rebeke Bizubove, nagradu za najbolji rediteljski koncept osvojio je film Grožđe Jovane Lazin, dok je za najbolju kameru nagrađen film Common Pear Gregora Božića.

Pored takmičarskog programa, publika je imala priliku da pogleda retrospektivu kratkih filmova mladog reditelja Nikole Stojanovića u okviru selekcije Svetla budućnost, dok je u programu PAFFORAMA prikazan izbor ostvarenja regionalnih i međunarodnih autora, uključujući i novo ostvarenje Želimira Žilnika „Restitucija ili san i java stare garde“. U okviru pratećeg programa održan je i razgovor sa rediteljem Želimirom Žilnikom, na kojem je publika imala priliku da čuje više o njegovom novom filmu, razmeni utiske sa jednim od najznačajnijih filmskih stvaralaca sa ovih prostora i sazna zanimljive anegdote iz njegove bogate karijere.

Tokom trajanja festivala publika je u saradnji sa Filmskim centrom Srbije imala prilike da vidi i izložbu Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979.

9. Pančevo Film Festival realizuje se realizuje u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt Fondacija. Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. CfD projekat podžan je od strane Vlada Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond.

Festival su podržali i Austrijski kulturni forum, Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo i Štab Pogon, dok su sponzori bili Lav premium pivo i Trik štapići. Prijatelji festivala su restorani i pekare: Poko loko, Kokoška, Šajka, Katarka, As, Domaće kiflice, Bistro, Pekara San i Pekara Smiljanić.

Autorke fotografija: Natalija Stojanović i Milica Duždević

Članak PAFF uspešno zatvorio deveto izdanje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

POČASNO SRCE SARAJEVA

Willem Dafoe, glumac
Stellan Skarsgård, glumac
Paolo Sorrentino, reditelj i scenarista
Ray Winstone, glumac

Dodeljuje se u znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Takmičarski program – igrani film

Žiri:
Sergej Loznica, predsednik (reditelj i scenarista, Ukrajina)
Dragan Mićanović (glumac, Srbija)
Emanuel Pârvu (reditelj, scenarista i glumac, Rumunija)
Ena Sendijarević (rediteljka i scenaristkinja, Bosna i Hercegovina, Holandija)
Tricia Tuttle (direktorka Berlinale, SAD)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM
VETRE, PRIČAJ SA MNOM
Srbija, Slovenija, Hrvatska
Režija: Stefan Đorđević
Producenti: Dragana Jovović, Ognjen Glavonić, Stefan Ivančić
Novčana nagrada u iznosu od 16.000 €.

Reditelj našeg Najboljeg filma odvažno i znatiželjno prilazi svojoj duboko ličnoj temi, a u saradnji sa svojim saradnicima isprepliće elemente fikcije i dokumentarnog izraza u film očaravajuće melanholije i suptilne lepote. Sa zadovoljstvom uručujemo SRCE SARAJEVA producentima i reditelju filma VETRE, PRIČAJ SA MNOM.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU REŽIJU
Ivana Mladenović, SORELLA DI CLAUSURA
Rumunija, Srbija, Italija, Španija
Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbeđuju Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini u saradnji sa UNESCO-om.

Pank duh nikada nije daleko u ovom vešto režiranom filmu, koji teče poput dostojevskijevske reke, nižući neuspeh za neuspehom, da bi na kraju stigao do romantične komedije, ali bez romanse. Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Ivani Mladenović za film SORELLA DI CLAUSURA.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU
Ansambl filma FANTASY: Sarah al Saleh, Alina Juhart, Mia Skrbinac, Mina Milovanović
Slovenija, Severna Makedonija
Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €.

U filmu koji istražuje razlike između našeg doživljaja samih sebe i percepcije drugih, naš ansambl talentovanih glumica uneo je veliku karizmu i autentičnost u svoje uloge. S ponosom dodeljujemo Nagradu za najbolju glumicu ansamblu od četiri glumice u središtu filma FANTASY.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA
Andrija Kuzmanović, YUGO FLORIDA
Srbija, Bugarska, Francuska, Hrvatska, Crna Gora
Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €.

Naš najbolji glumac unosi dubinu i slojevitost u prividno jednostavnu izvedbu, dok se njegov lik bori da zaboravi čitav život izbegavanja emotivne bliskosti. Nagradu za najboljeg glumca dodeljujemo Andriji Kuzmanoviću.

Takmičarski program – dokumentarni film

Žiri:
Blake Levin (producent, SAD)
Cíntia Gil (filmska kustoskinja, Portugal)
Veton Nurkollari (umetnički direktor DokuFesta i filmski kustos, Kosovo*)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM
DOĆI ĆE NAŠE VREME / UNSERE ZEIT WIRD KOMMEN
Austrija
Režija: Ivette Löcker
Novčanu nagradu, u iznosu od 4.000 €, obezbeđuje Vlada Švajcarske.

Nagrada Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film dodeljuje se filmu koji spaja lepotu i izazove zajedničkog stvaranja, s velikodušnošću i predanošću u radu u intimnosti života koji se stvarno žive. To je film koji gradi kinematografski prostor i vreme za složenost ljubavi i politiku suživota, ceneći bogatstvo koje svaka osoba može doneti našim zajedničkim prostorima.

KVALIFIKACIONI FILM ZA NOMINACIJU ZA NAGRADU OSCAR®

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI DOKUMENTARNI FILM
ZEMLJA ZA MUŠKARCE / KACEBIS MITSA
Gruzija, Mađarska
Režija: Mariam Bakacho Khatchvani
Novčana nagrada u iznosu od 2.000 €

Film koji ističe i propituje višestoljetni običaj. Suptilnim, ali bliskim i intimnim radom kamere te preciznim montažnim postupkom, predstavljen nam je film koji snažno govori o nepravdi i integritetu. Srce Sarajeva za najbolji kratki dokumentarni film dodeljuje se Mariam Bakacho Khatchvani za film THE MEN’S LAND.

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA
U PAKLU SA IVOM / IN HELL WITH IVO
Bugarska, SAD
Režija: Kristina Nikolova
Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

Za veštu sposobnost rediteljke da na ekranu pusti da karizma i talenat njenog ikonoklastičnog subjekta eksplodiraju, oblikujući narativ o Ivinim izvedbama koje publiku vode u nelagodnost kroz iskrenost, saosećanje i povezanost, Posebnu nagradu žirija za dokumentarni film dobija U PAKLU SA IVOM rediteljke Kristine Nikolove.

SPECIJALNO PRIZNANJE
VERUJEM DA ME PORTRET SPASIO / MUA BESOJ MË SHPËTOJ PORTRETI
Kosovo*, Holandija
Režija: Alban Muja

Posebno priznanje žirija dodeljuje se formalno odvažnom filmu koji koristi rekonstrukciju kako bi ispričao priču o preživljavanju tokom rata, ali i o moći umetnosti, filmu VERUJEM DA ME PORTRET SPASIO reditelja Albana Muje.

Takmičarski program – kratki film

Žiri:
Teresa Cavina (festivalska selektorka i script doctor, Italija)
Cem Demirer (snimatelj i reditelj, Turska)
Nebojša Slijepčević (reditelj i scenarista, Hrvatska)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM
ZIMA U MARTU / LUMI SAADAB MEID
Armenija, Estonija, Francuska, Belgija
Režija: Natalia Mirzoyan
Kvalifikacioni film za prijavu za nagradu Oscar®
Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SPECIJALNO PRIZNANJE
ERASERHEAD U PLETENOM CEKERU / ERASERHEAD IN A KNITTED SHOPPING BAG
Bugarska
Režija: Lili Koss

Posebno priznanje dodeljuje se razigranom filmu smeštenom u pozadinu bugarskih teških devedesetih godina, gde deca, prepuštena sama sebi, izmišljaju sopstveni svet.
Narativ se suptilno razvija kroz duhovite, pametne i uverljive ljudske interakcije, režirane s mladalačkom energijom i potpomognute živopisnom kinematografijom. Film rediteljke Lili Koss nosi naziv ERASERHEAD U PLETENOM CEKERU.

Takmičarski program – studentski film

Žiri:
Miroslav Mandić (reditelj i scenarista, Bosna i Hercegovina)
Nađa Petrović (spisateljica, scenaristkinja i rediteljka, Srbija)
Yorgos Tsourgiannis (producent, Grčka)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM
TARIK
Srbija
Režija: Adem Tutić
Novčanu nagradu, u iznosu od 1.000 €, obezbeđuje Veće za regionalnu saradnju.

Tinejdžer lebdi kroz prostore koji definišu njegovu mladost, zahvaljujući vizuelnom pristupu u kojem dominira zamućena dubina polja, potpomognutom intenzivnom glumom i jasnim dijalozima. Nije reč o snovitom lepršanju, nego o teškoćama koje uzrokuje toksična muškost njegovih vršnjaka i porodice, prvenstveno njegovom osetljivom duhu. Za promišljenu estetiku koja koristi izuzetno štedljiva sredstva i time verno prenosi važne narativne teme, te za detalje temeljno razmotrene i suptilno utkane u priču, nagrada ide filmu TARIK, reditelja Adema Tutića.

SPECIJALNA NAGRADA ZA PROMICANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Žiri:
Anna Croneman (producentkinja i izvršna direktorka Švedskog filmskog instituta, Švedska)
Ivan Marinović (reditelj, scenarista i producent, Crna Gora)
Norika Sefa (rediteljka i scenaristkinja, Kosovo*)

BOG NEĆE POMOĆI
Hrvatska, Italija, Rumunija, Grčka, Francuska
Režija: Hana Jušić
Novčana nagrada, u iznosu od 7.500 €, obezbeđuje Mastercard.

SPECIJALNA NAGRADA PERSPEKTIVE MLADIH (YOUTH PERSPECTIVES)

Žiri:
Anja Jokić (stručnjakinja za politike prema mladima, Srbija)
Eréndira Núñez Larios (producentkinja, Meksiko)
Milan Stojanović (producent, Srbija)

DJ AHMET
Severna Makedonija, Češka, Srbija, Hrvatska
Režija: Georgi M. Unkovski
Novčanu nagradu, u iznosu od 7.500 €, obezbeđuje Veće Evrope.

PARTNERSKE NAGRADE

KANDIDATURA ZA NAGRADU EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U KATEGORIJI NAJBOLJI KRATKI FILM

Žiri:
Gregor Božič (reditelj, direktor fotografije, Slovenija)
Kasia Karwan (filmska konsultantkinja, Poljska)
Dominique Welinski (producentkinja i filmska konsultantkinja, Francuska)

STVARI KOJE SU SKRIVENE OD POSTANKA SVETA / THINGS HIDDEN SINCE THE FOUNDATION OF THE WORLD
Grčka, SAD
Režija: Kevin Walker, Irene Zahariadis
Pobednik ulazi u kandidaturu za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji kratki film.

CICAE NAGRADA

Žiri:
Alexander Omar Lang (filmski kustos i selektor, Nemačka)
Sylvie Da Rocha (umetnička direktorka bioskopa Zola, Portugal)
Diego Ginartes Rodríguez (filmski kustos, selektor i producent u kulturi, Španija)

BELO PUŽ / WHITE SNAIL
Austrija, Nemačka
Režija: Elsa Kresmer, Levin Peter

Međunarodna konfederacija umetničkih bioskopa (CICAE) nagrađuje film u selekciji Takmičarskog programa – igrani film. Nagrađeni film će dobiti posebnu podršku CICAE kada je u pitanju distribucija, prikazivanje i dopiranje do publike, putem mreže od 3.000 bioskopa.

CINEUROPA NAGRADA

Žiri:
Srđan Kurpjel (kompozitor i montažer zvuka, Bosna i Hercegovina)
Alfonso Rivera (filmski novinar i kritičar, Španija)

DJ AHMET
Severna Makedonija, Češka, Srbija, Hrvatska
Režija: Georgi M. Unkovski

Nagradu dodeljuje Cineuropa portal, posvećen evropskoj kinematografiji i njenim stvaraocima i to filmu koji, osim što nesumnjivo poseduje umetničke kvalitete, takođe promoviše ideje evropskog dijaloga i integracije. Vrednost nagrade iznosi 5.000 €.

Fotografije: Sarajevo Film Festival

Članak Dodeljene nagrade 31. Sarajevo Film Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Žiri glavnog takmičarskog programa 32. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Nikola Joce (Nemačka), Holi Danijel (Velika Britanija), i Zoran Amar (Srbija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Dva tužioca“ reditelja Sergeja Loznice.

Žiri je u svom obrazloženju naveo: „Dva tužioca je tragična priča koja pokazuje da nada u veću pravdu nema izgleda. Iskrenost jeste plemenita, ali Sergej Loznica snažno ističe zašto ona ne može / i ne funkcioniše.”

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Paolu Marino-Blanku za film „Sanjati lavove“.

 Žiri je svoju odluku obrazložio rečima:„Sposobnost da uravnoteži nadrealno sa stvarnim emocijama i intimnošću u okviru ovako važne i aktuelne teme svedoči o tome da je Paulo Marino-Blanko autentičan, relevantan i obećavajući autorski glas”.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Samo mi reci da me voliš“, u režiji An Le Ni. U obrazloženju nagrade, navedeno je da ovo ostvarenje „pruža uzbudljiv uvid u to kako moć može da preoblikuje i iskrivi ljudske odnose”, i da „umesto da nudi lake odgovore, film neprestano istražuje granice između dominacije i ranjivosti, žrtve i počinioca, i poziva nas da se zapitamo ko u datom trenutku zaista drži moć – i po koju cenu”.

Žiri u sastavu: Piter Veber (Velika Britanija), Bernd Buder (Nemačka), i  Tomi Salkovski (Severna Makedonija), doneo je odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i sudari odabere film „Medeni mesec“ u režiji Žane Ozirne.

U svom obrazloženju, žiji je istakao da se nagrada dodeljuje „ostvarenju koje snažno humanizuje brutalni i zastrašujući rat – onaj koji se odvija svega 300 kilometara od mesta na kom se trenutno nalazimo, na Paliću“.  Žiri je u odluci o nagradi dodao:  Kroz pažljivo osmišljene detalje i uzdržane glumačke interpretacije, film nas podseća da se cena rata najčešće plaća u tišini, slomljenim srcima i razbijenim iluzijama običnih ljudi. Žiri ima čast da oda priznanje umetnosti i otpornosti filmskih stvaralaca suočenih sa nedaćama – što predstavlja moćno svedočanstvo o snazi filma da sačuva istinu i empatiju, čak i u najtežim vremenima.“

Specijalno priznanje žirija programa Paralele i sudari dodeljeno je filmu „Crna rupa“ Monike Simec. U svom obrazloženju žiri je istakao: „Specijalno priznanje dodeljuje se filmu koji je svoje teme nosio sa lakoćom, podsećajući nas da je smeh podjednako važan kao i suze. Ponosni smo što priznanje dodeljujemo delu koje pokazuje da crni humor, čudnovatost i radost imaju svoje zasluženo mesto na velikom platnu filmskih festivala, zajedno sa sluzavim vanzemaljcima i krivim zubima“.

Žiri FIPRESCI 32. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Davide Manjizi (Italija), Kata Đirke (Mađarska)  i Li Singer (Velika Britanija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Miran život“ Aleksandrosa Avranasa, „za izuzetnu snagu u prikazivanju surovih uslova života jedne izbegličke porodice u severnoevropskoj zemlji, spajajući poetsku osetljivost sa nemilosrdnom realnošću birokratske mašinerije.“

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Gorki List, kao višedecenijski partner Festivala evropskog filma Palić, već 29 godina s ponosom stoji i uz filmsku umetnost koja nadahnjuje i povezuje. Verujući u snagu autentičnog izraza i značaj dijaloga sa publikom, Gorki List će i ove godine tradicionalno dodeliti Nagradu publike za najbolji film. Osluškujući glas gledalaca, Gorki List prepoznaje njihov značaj kao saveznika umetnosti, koja živi kroz one koji je istinski cene i razumeju.

Članak Zlatni toranj 32. Festivala evropskog filma Palić filmu Dva tužioca Sergeja Loznice se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored osvojenog Grand Prix-a, Robin je osvojio i prvo mesto u kategoriji Dokumentarna fotografija, kao i novčanu nagradu od 2.000 evra. Drugo mesto u ovoj kategoriji pripalo je holandskoj fotografkinji Marijn Fidder, dok je treće mesto osvojila Italijanka Carola Cappellari. Posebno priznanje dobio je Italijan Matteo Trevisan. Ovaj prestižni događaj, koji je okupio vodeće umetnike, kustose i ljubitelje fotografije iz celog sveta, bio je ispunjen emocijama i slavljenjem izuzetnih fotografskih dostignuća.

U kategoriji pejzažne fotografije laureat je bosanskohercegovački fotograf Armin Durgut, dok su drugo i treće mesto osvojili Slovenka Andreja Ravnak i Belgijanac Eddy Verloes. Pobednik u kategoriji mode je Armin Graca iz Bosne i Hercegovine, dok su drugo i treće mesto pripali Italijanki Eleonori Lele Bonizzi i Slovenki Petri Berčan. Posebno priznanje odneo je Hasan Merdić iz Bosne i Hercegovine. U kategoriji život (life) trijumfovao je Italijan Mauro Scarfone, na drugom mestu našao se Nik Erik Neubauer iz Slovenije, a na trećem Holanđanin Marijn Fidder.

Pobednica u kategoriji konceptualne fotografije je Beloruskinja Katerina Kouzmitcheva, dok su drugo i treće mesto osvojili Milica Mrvić iz Srbije i Domagoj Burilović iz Hrvatske. Nagradu za najbolju event fotografiju dobio je Metin Aktaş iz Turske, drugo mesto osvojio je austrijski par Ira & John, a treće Egipćanin Yasser Alaa Mobarak. Posebno priznanje u ovoj kategoriji odneo je Dileep SS iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U kategoriji portreta prvo mesto osvojio je Amerikanac Debmalya Ray Choudhuri, drugo Italijanka Maria Di Stefano, a treće Sara Nicomedi, takođe iz Italije. Nagradu za najbolju mobilnu fotografiju odneo je Enamul Kabir iz Bangladeša, drugo mesto osvojio je Indijac Gurudas Bate, a treće Anton Azev iz Crne Gore. Posebno priznanje dobio je Belmin Islam iz BiH.

Prvonagrađeni Robin Tutenges prilikom uručenja nagrade istakao je: „Hvala svim članovima žirija i hvala celom festivalskom timu na ovom prelepom festivalu. Ovaj projekat sam započeo 2021. godine, nakon vojnog puča u Mijanmaru, i dokumentuje oružani otpor mladih pripadnika naroda Chin protiv vojne hunte. Drago mi je što mogu da predstavim projekat i na Sarajevo Photography Festivalu i nastaviću da radim na njemu.“

Program večeri dodatno je obogatio nastup regionalne mlade muzičke zvezde Zhive, čiji je energičan i emotivan performans oduševio prisutne i stvorio savršenu atmosferu za proslavu umetnosti.

„Ovogodišnje izdanje festivala pokazalo je da Sarajevo Photography Festival prerasta u internacionalno relevantan događaj – imali smo prijave iz čak 66 zemalja sveta. To je izuzetna prilika za fotografe iz Bosne i Hercegovine i regiona da se povežu sa profesionalcima iz Evrope i šire. Zahvaljujemo se svim partnerima i sponzorima koji su omogućili da se ova platforma razvija i raste,“ izjavila je direktorka i osnivačica Festivala Aida Redžepagić prilikom uručenja nagrada i proglašenja pobednika takmičarskog programa.

Zamenik šefa Delegacije EU u BiH, Adebajo Babajide, izjavio je da Evropska unija ponosno podržava Sarajevo Photography Festival od samog početka, te dodao: „Divno je gledati kako ovaj festival raste iz godine u godinu. Ovogodišnja tema, Weltschmerz, može se tumačiti kao zapažanje da naš svet pati; dok iz perspektive pojedinca ili kolektiva, ona odražava nezadovoljstvo svetom kakav jeste. Sarajevo Photography Festival ima potencijal da postane još jedan veoma relevantan i priznat festival, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u celom regionu i šire. Ponosni smo što smo deo te priče.“

Nakon dodele nagrada, u Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine svečano je otvorena izložba finalista i pobednika ovogodišnjeg festivala. Izložba predstavlja najzapaženije radove koji odražavaju temu festivala, Weltschmerz, pozivajući na razmišljanje o složenim društvenim i ekološkim izazovima našeg vremena, ali kroz prizmu umetničkog izraza koji pronalazi nadu i lepotu u nesavršenosti sveta.

Podsetimo, festival je prethodno predstavio i izložbe „Solarni portreti“ renomiranog španskog fotografa Rubéna Salgada Escudera, projekat „Leaving and Waving“ eminentne američke fotografkinje Deanne Dikeman, te izložbu „Bamburci“ sarajevske fotografske zvezde Dženata Drekovića.

Sarajevo Photography Festival 2025 traje do 15. juna, nastavljajući da kroz bogat program izložbi, radionica i razgovora promoviše fotografiju kao moćan medij za razumevanje sveta. Festival, koji je od lokalne inicijative prerastao u evropski relevantan događaj, ostvaruje saradnju s ključnim kulturnim institucijama kao što su Umjetnička galerija BiH, Historijski muzej BiH, Goethe-Institut, Europe House, Ambasada Španije u BiH, Opština Novo Sarajevo, Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo, Evropska unija u BiH, Canon Avtera, Galerija Manifesto, kao i platforma Kultura na ulice.

Više informacija o programu festivala dostupno je na službenoj stranici: sarajevophotofest.com

Fotografije: Sanela Babić i Amina Alađuz-Lomigora

Članak Odjek umetnosti u srcu Sarajeva se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dobitnik glavne nagrade ovogodišnjeg konkursa je Filip Krainčanić za reportažu „Izborni ples u Novom Sadu“, koja na upečatljiv način osvetljava specifičnu atmosferu jednog od najvažnijih političkih događaja godine.
Izložba Press Photo Srbija 2024 osvetljava širok spektar tema koje su obeležile politički i društveni život Srbije tokom protekle godine, demonstrirajući snagu dokumentarne fotografije da beleži, zaintrigira i inspiriše. Na izložbi je prikazano ukupno 150 radova.

Pored glavne nagrade, dodeljeno je ukupno sedam nagrade i četiri pohvale. U kategoriji Blic Vest nagrađena je fotograifja Saše Džambića pod nazivom „Požar u bloku 70“. U kategoriji Ljudi reportaža nagradu je dobio Mitar Simikić za reportažu „Reciklaža života“. U kategoriji Okolina, Boško Bunuševac nagrađen je za fotografiju “Užina“, dok je za reportažu u istoj kategoriji, nagrađen Uroš Arsić za priču „Evakuacija životinja zarobljenih na Krčedinskoj adi“. Za portret godine proglašena je fotografija „Portret Dubravke Đedović Handanović“e Marka Spasojevića za fotografiju. Aleksandar Dimitrijević je u odneo nagradu u kategoriji Sport za fotografiju španskog fudbalera Jamala „Dete je šampion“. U kategoriji Život reportaža, Konstantin Novaković nagrađen je za reportažu „Proslava Novruza”.

Posebne pohvale žirija ove godine dobili su sledeći autori: Nenad Mihajlović je u kategoriji Blic reportaža za priču  „Potraga za nastradalima na železničkoj stanici“, dok je Sanja Knežević u kategoriji Ljudi reportaža nagrađena za seriju fotografija „Can I touch you?“. Nebojša Raus u kategoriji Život dobio je pohvalu za fotografiju „Život u bašti“, a za reportažu u istoj kategoriji pohvaljen je Saša Čolić za rad „Hotel Biševo, a renaissance of socialism architecture“.

Šestočlani žiri činili su: Marija Janković, fotografkinja i urednica fotografije u nedeljniku Vreme, Goran Sivački, fotograf i urednik fotografije, Oliver Bunić, fotograf i urednik fotografije, Predrag Uzelac, fotograf i saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Jelena Kovačević Vorgučin, vizuelna umetnica i fotografkinja, Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije i direktor festivala Vizualizator.

Izložbu Press Photo Srbija 2024 možete posetiti u Muzeju primenjene umetnosti do 2. decembra 2024. godine, svakog dana osim nedelje, od 11 do 19 časova.

12. VIZUALIZATOR: Fotografija kroz nove oči Izložba je deo programa 

12. Međunarodnog festivala fotografije Vizualizator, koji ove godine nosi slogan „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“, i traje do 9. decembra 2024. godine. Detaljan program festivala dostupan je na sajtu Vizualizator.rs i Instagram stranici @festival_vizualizator.

Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, AlmaQuattro, Radisson RED, Turistička organizacija Beograda.

Fotografije: Katarina Filipović, Mia Mašić

Članak Dodeljene nagrade i otvorena izložba Press photo Srbija 2024 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pre toga, članovi žirija takmičarskih programa – Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija i Prva dva koraka – proglasili su pobednike. Od sedam nagrađenih ostvarenja čak tri se bave nesvakidašnjim pričama i uzbudljivim životima žena koje su prešle sedmu deceniju života.

Najbolji angažovani film Međunarodne selekcije je drama „Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi, o tri Čileanke odrastale u vreme kada je seksualnost bila tabu, a sada su njihovi neustrašivi glasovi postali oličeni u jednoj šezdeset petogodišnjoj ženi.

Posebno priznanje pripalo je iranskom filmu „Moj najdraži kolač” Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe, o sedamdesetogodišnjoj udovici koja poziva na druženje taksistu koga je te večeri upoznala. Zbog scena u kojima Iranka ne nosi hidžab, puši i pije, zabranjenih u Iranu, reditelji su mesecima u kućnom pritvoru i čekaju suđenje. 

Najbolji angažovani film Regionalne selekcije je meditativno tursko ostvarenje „Jedan od onih dana kada Heme umre” Murata Firatoglua. On je reditelj, scenarista i glavni protagonista, razjareni nadničar Ejup koji jednog dana rešava da ubije poslodavca zbog plate koja kasni.

Nagradu Human Rights Regionalnog programa dobio je dokumentarac „Šume šume” Renate Poljak, svedočanstva četiri partizanke o svojim ratnim i posleratnim iskustvima.

Za najbolji film selekcije Prva dva koraka, posvećene prvim i drugim rediteljskim ostvarenjima, proglašena je drama „Barikade” Antoana Ševrolijea o drugarima iz detinjstva kojima će jedna tajna promeniti odnos iz korena.

Srednjoškolski žiri odlučio je da nagradu za najbolji film EU Teen zone ponese ostvarenje „Lars je LOL” Ajrika Setera Štordala o neobičnom drugarstvu jedne devojčice sa dečakom koji ima Daunov sindrom.

Posetioci festivala su, svojim ocenama, odlučili da nagrada publike ode u ruke dokumentarcu „Nebo iznad Zenice” Zlatka Pranjića i Nane Frank Moler o zdravstvenim problemima stanovnika jednog od najzagađenijih gradova u Evropi.

Drugi put ove godine dodeljena je Nagrada „Olivera Ranđić” za kreativni doprinos obrazovanju i odrastanju dece i mladih. Dobitnice su Nadica Stojanović, bibliotekarka Narodne biblioteke „Radoje Domanović” iz Leskovca i Elizabeta Georgiev, pesnikinja, prevodilac i donedavno bibliotekarka u Biblioteci „Detko Petrov” u Dimitrovgradu.

„U trenutku kada bibliotekarska struka bije bitku, ne samo za biblioteke, nego za mesto kulture u ovom društvu“, žiri nagradom ne podržava samo Elizabetu i Nadicu, nego „i njihove kolege, saradnike, saborce, najbolje i najhrabrije među njima”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju nagrade.

Jelena Glišić, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije, koja je primila nagradu u ime Elizabete Georgiev, objasnila je prisutnima da je oko 540 javnih biblioteka u Srbiji trenutno ugroženo pravnim aktom za posuđivanje štampanih publikacija koji se uvodi „na netransparentan i nedemokratski” način i pozvala ih da podrže Bibliotekarsko društvo potpisivanjem peticije za stavljanje tog akta van snage.

Tokom 20. Slobodne zone, održane od 6. do 11. novembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, u 13 bioskopskih dvorana prikazano je 77 filmova iz 37 zemalja.

Četiri najgledanija biće prikazna u Slobodnoj zoni na bis u utorak, 12. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda: „AI pravda” (15 č), „Mi nemamo drugu zemlju” (17), „Moj najdraži kolač” (19) i „Uvek postoji sutra” (21).

Od 12. do 26. novembra čak 54 ostvarenja biće dostupna širom Srbije preko platfome KinoKauč.

Slobodnu zonu su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Fotografija: Slobodna zona

Članak Zatvorena 20. Slobodna zona se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Verujemo da knjige koje biramo pomeraju granice savremene književnosti na jugoslovenskom prostoru i stvaraju nove svetove u kojima su otpor i nada ponovo mogući. Svi ovi radovi su neophodni i svi zaslužuju vašu pažnju jer nastavljaju da inspirišu dijalog i podstiču promene”, navodi se u saopštenju žirija.

Tako je priznanjem „Štefica Cvek” nagrađen je roman Strvinari starog svijeta Tee Tulić (Oceanmore, 2023), melanholična i topla priča o tročlanoj, a potom dvočlanoj porodici na hrvatskom priobalju, na prelomu iz osamdesetih u sadašnjost. Strvinari starog svijeta je retko uspeo roman na svakom nivou, na nivou jezika, tona, kompozicije, karakterizacije likova, prikaza odnosa između likova, pa čak i radnje, navodi žiri.

Jedinstveni matični broj Lidije Dimkovske (TRI, 2023) dobija sve zasluge za majstorski spoj geopolitičkih tenzija sa složenom porodičnom dinamikom. Žiri je izdvojio ovo delo zbog njegovog suptilnog udaljavanja od narativa prošlosti i gubitka i preusmjeravanja interesovanja na sve ono što se još može zamisliti.

Prvenac riječke autorke Eve Simčić Četiri lakta unutra (V.B.Z., 2023) pleni autentičnošću svoje imigrantske priče, beleži žiri. Tragajući po preskupim iznajmljenim stanovima, među uvrnutim poznanicima, u hodnicima čekaonica ili sigurnosti uspomena, pripovedačica uviđa da mora proći dug i mučan put ne bi li shvatila kako su njen lek – i njen dom – u njoj samoj.

Kuća se nije mrdnula Jelene Anđelovske (Partizanska knjiga, 2023) je poetsko-dramska-prozna zbirka u kojoj se pesme događaju na krovovima zgrada, u kući, u izbegličkom stanu. Zbirka se bavi temom kuće od izbegličkog doma-gubljenja doma, preko života u podstanarskim stanovima, nasleđivanja kuće, do kuće kao sedišta lezbejske organizacije. Uspeh ove knjige ogleda se i u bavljenju temama poput rata i različitih formi nasilja – dirljivo, pametno, ali bez patosa i patetičnosti.

Samoizdata zbirka pesama Kalie Dimitrove U haosu radosti (2023) je knjiga koja se ističe smjelom duhovitošću, nepretencioznim cinizmom i vještinom pronalaženja radosti u uskogrudnoj kulturi kasnog kapitalističkog i heteropatrijarhalnog haosa. Prema rečima žirija, poezija Dimitrove je savremena oda koja slavi prijateljstvo i izabranu porodicu, raznolikost queer svetova, i sve to čini da osetimo mir i radost u našem malom i neophodnom intimnom haosu.

Marija Andrijašević je u knjizi Temeljenje kuće (Fraktura, 2023) postigla preciznu ravnotežu između eksperimentalnosti i komunikativnosti. Svakim od prozno-poetskih blokova koji čine ovu knjigu dominira samosvestan ženski glas koji promišlja temu o kojoj se u ovdašnjim književnostima nedovoljno govori – rodni aspekt nasleđivanja. Tematsku odvažnost autorka podupire pomno osmišljenim konceptom i uzbudljivim, nepretencioznim lirskim iskazom.

Ovogodišnje priznanje dodeljeno je i izdanju grupe autorki ŽENE BIH za djecu – Ilustrovano putovanje s izuzetnim ženama iz prošlosti (Sarajevski otvoreni centar, 2023) čija je vrednost upravo u tome što, oslanjajući se na bogatu tradiciju ovog žanra, i učeći iz nje, pokazuje njegovu rastegljivost i slojevitost. Pedagoški element je uvek bio prisutan u sličnim knjigama, ali prema rečima žirija ovde je on eksplicitno promišljen i razrađen na nivou pitanja, uputstava, zadataka, informacija.

Proglašenje književnog izbora održano je u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine u sklopu Festivala ženske umjetnosti i aktivizma Pitchwise. Detaljne odluke žirija mogu se pronaći i na sajtu bookvica.net.

Književni izbor „Štefica Cvek“ organizuju Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), Naratorium (Bosna i Hercegovina) i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija). Ovogodišnji izbor podržali su Western Balkans Fund, Rekonstrukcija Ženski Fond, La Terra Nostra i Book & Zvuk.

Fotografije: Nidal Šaljić

Članak Objavljen književni izbor Štefica Cvek za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tokom trajanja festivala, u takmičarskom programu prikazano je 15 kratkih dokumentaraca pažljivo biranih od strane umetničkog direktora Festivala – reditelja Dejana Petrović i programskog savetnika Endrua Mohsena, egipatskog filmskog kritičara i programera brojnih festivala.

Nagrada za najbolji film, po odluci stručnog žirija koji su ove godine činili Kris Filipone, Doris Bauer i i Nadica Denić, dodeljena je filmu „1001 noć” Ree Rajčić. Žiri je u obrazloženju naveo da je ovo svežavajući film koji odaje poštovanje melodramama koje obično zauzimaju većinu našeg svakodnevnog iskustva.

„Između neobičnih urlika paunova i preterano dramatične sapunice postoji maštovit mali svet koji se razvija u čudan, komičan, ali jedinstveno ljudski sukob. To je trenutak prikazan sa savršeno tempiranim prelaskom sa dvostrukog kadra na krupni plan”, navodi se u obrazloženju žirija.

Nagrada za najbolji film podrazumeva statuu, čiji je autor vajar Marko Crnobrnja, diplomu, kao i novčani iznos, koji obezbeđuje Sirogojno Company, dugogodišnji partner Festivala.

Film „Aheron” Manuela Munjoza Rivasa osvojio je Posebno priznanje žirija kao „zadivljujući atmosferski film koji sa velikim umećem i bogatim detaljima stvara liminalni prostor i prelazno putovanje.”

Ovom prilikom uručena je Nagrada žirija mladih, koji čine učesnici programa Interakcija Teen Doc Radionice. Nagrada je otišla u ruke reditelja Aleka Grina i Finbar Votsona za njihovo ostvarenje „Šolje za čaj”.

„Realnost prikazana kroz animirane slike, emotivna povezanost sa publikom, hrabrost reditelja da otvori važne životne teme, dirljiva priča prikazana kroz dubok i zreo glas potpuno su nas dirnuli i naterali da se zamislimo o ironiji ljudske egzistencije. Zato smo odlučili da Nagradu žirija mladih dodelimo filmu „Šolje za čaj” reditelja Aleka Grina i Finbar Votsona”, istakao je žiri u svom obrazloženju.

Nagrada žirija mladih uključuje novčanu nagradu koju je obezbedila Vlada Švajcarske kroz program „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt fondacija u Srbiji.

Film  „Šolje za čaj” osvojio je i ovogodišnju Nagradu publike.

Podsećamo, učesnici 19. Kampa Interakcija su proteklih dana (od 10. avgusta), u Užicu, Čačku i Požegi snimali kratke dokumentarce uz mentorstvo izraelskog reditelja Efima Graboja. Tri kratka dokumentarna filma snimljena u ova tri grada zapadne Srbije biće prikazana i beogradskoj publici u utorak, 27. avgusta, u 20h u Dvorani Kulturnog centra Beograda u Beogradu. Ulaz je slobodan.

Interakciju 2024 realizuje Nezavisni filmski centar Filmart, u okviru programa Užice – prestonica kulture Srbije 2024.godine u saradnji sa Gradskim kulturnim centrom Užice, a uz podršku Ministarstva kulture Srbije, Filmskog centra Srbije, Ministarstva turizma i omladine, Grada Užice, Grada Čačka, Opštine Požega, Ambasade SAD u Beogradu, podršku Vlade Švajcarske u okviru projekta Kultura za demokratiju koji sporovodi Hartefakt fond, Višegrad fonda, CEI – Centralno-evropske inicijative, British Council-a (kroz program CC4WBs), Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, Media Deska – Kreativna Evropa Srbija, Austrijskog kulturnog foruma, kompanija Cinnamon Films i Textil Užice, Poslovnog kluba Zapadne Srbije i drugih partnera.

Fotografije: Antonio Pozojević

Članak Dodelom nagrada svečano zatvoren Festival Inetrakcija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Znam kako dišeš“ kreatora Jasmile Žbanić i Damira Ibrahimovića osvojila je sedam nagrada Srce Sarajeva za TV serije u kategoriji za dramske serije: za najbolju dramsku seriju, za najbolju glavnu glumicu (Jasna Đurčić), za epizodnu glumicu (Jelena Kordić Kuret), epizodnog glumca (Mirvad Kurić), zvezdu u usponu (Lazar Dragojević), scenario (Jasmila Žbanić i Elma Tataragić) i režiju (Nermin Hamzagić).

Srce Sarajeva za najboljeg glavnog glumca posthumno je pripalo Žarku Lauševiću (1960. – 2023.), za ulogu Živojina Mišića u seriji „Vreme smrti“.

Srce Sarajeva za najbolju komediju osvojila je serija „Princ iz Eleja“ kreatora Elme Tataragić, Dušana Vranića, Enesa Zlatara i Amre Bakšić Čamo. Ova je serija u kategoriji Komedija osvojila i Srce Sarajeva za najboljeg glavnog glumca (Alen Muratović) i za scenario (Elma Tataragić, Dušan Vranić, Enes Zlatar).

„Radio Mileva“, serija kreatora Nebojše Garića, osvojila je tri Srca Sarajeva u kategoriji Komedije – za najbolju glavnu glumicu (Olga Odanović), zvezdu u usponu (Kris Gavrić) i režiju (Elmir Jukić).

Za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 30. Sarajevo Film Festivala glasao je strukovni žiri sastavljen od više od 500 filmskih profesionalaca iz regiona, a ove je godine bilo nominovano osam serija u 14 kategorija. Pravo prijave imale su dramske serije i komedije iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova*, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije premijerno prikazane u periodu od 1. aprila 2023. do 30. aprila 2024. godine.

Na ceremoniji dodele nagrada Srce Sarajeva za TV serije uručena su i Počasna Srca Sarajeva Christofu Papouseku i Philippeu Boberu. Priznanja im je uručio predsednik Sarajevo Film Festivala Mirsad Purivatra.

Medijski partner dodele nagrada Srce Sarajeva za TV serije je filmski magazin Deadline.

Gala večera dodele Srca Sarajeva za TV serije realizirana je u saradnji Sarajevo Film Festivala i hrvatskog izdanja renomiranog međunarodnog gastronomskog vodiča Gault&Millau.

Turistička zajednica Kvarnera sa pripadajućim otokom Lošinjem i Lošinj Hotels@Villas partner je ove ekskluzivne večere. Kvarner je regija bogate istorije na raskršću kultura i civilizacija te još bogatijeg gastronomskog nasleđa koje se stalno nadograđuje, neguje autohtonost i razvija kvalitetu, zbog čega je sa razlogom osvojila titulu Europska Regija Gastronomije 2026.

Večeru za 160 uzvanika zajedno su pripremila dva vrhunska chefa iz dva vrhunska restorana sa Kvarnera: Michael Gollenz (Trofej veliki chef sutrašnjice Gault&Millau Croatia 2022), – chef kuhinje restorana Alfred Keller u luksuznom Boutique Hotelu Alhambra u Malom Lošinju te Deni Srdoč  (Trofej mladi talent godine Gault&Millau Croatia 2018) – vlasnik restorana Nebo i Hidden Wine Bistroa u Rijeci. Njihove mesne i vegetarijanske delicije pratila su vina vinarije Saints Hills.

Osim što su gosti večere imali priliku okusiti Kvarner, videli su i mali dio njegovih lepota u svetskoj premijeri video spota za skladbu „Secret Garden“ što ga je slavni violončelista Stjepan Hauser snimio na fascinantnim lokacijama Lošinja, ostrva vitalnosti.

DOBITNICI SRCA SARAJEVA ZA TV SERIJE

Najbolja dramska serija 
ZNAM KAKO DIŠEŠ

Najbolja glavna glumica u dramskoj seriji 
Jasna Đuričić
za ulogu Nevene Murtezić u seriji 
ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Najbolji glavni glumac u dramskoj seriji 
Žarko Laušević (1960. – 2023.) 
za ulogu Živojina Mišića u seriji 
VREME SMRTI 

Najbolja epizodna uloga – glumica u dramskoj seriji 
Jelena Kordić Kuret 
za ulogu Violete u seriji 
ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Najbolja epizodna uloga – glumac u dramskoj seriji 
Mirvad Kurić 
za ulogu Džandže u seriji 
ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Zvijezda u usponu – dramska serija 
Lazar Dragojević 
za ulogu Dine Murtezića u seriji 
ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Najbolji scenarij – dramska serija 
Jasmila Žbanić i Elma Tataragić 
serija ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Najbolja režija – dramska serija 
Nermin Hamzagić 
serija ZNAM KAKO DIŠEŠ 

Najbolja komedija 
PRINC IZ ELEJA 

Najbolja glavna glumica – komedija 
Olga Odanović 
za ulogu Mileve 
serija RADIO MILEVA 

Najbolji glavni glumac – komedija 
Alen Muratović 
za ulogu Mikija 
serija PRINC IZ ELEJA 

Zvijezda u usponu – komedija 
Kris Gavrić 
za ulogu Sonje 
serija RADIO MILEVA 

Najbolji scenarij – komedija 
Elma Tataragić, Dušan Vranić, Enes Zlatar 
serija PRINC IZ ELEJA 

Najbolja režija – komedija 
Elmir Jukić 
serija RADIO MILEVA

Članak Dodeljena Srca Sarajeva za TV serije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagradu „Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje „Štoperica” francuskog reditelja Simona Ibera. U svom obrazloženju žiri je napisao da nagradu dodeljuje za „izvanrednost u postignutoj duhovitosti i kreiranju apsurdnih situacija kroz naizmeničnost ljubavnog očaja, nedostatka hrabrosti, neodoljive nespretnosti oličenih u čoveku koji želi da odustane“, te da nam ovaj film „pruža nam ubedljiv odgovor da život ima smisla u svakom svom obliku.“

Fotografija: Ružica Ristivojević

Nagrada „Zlatna interpretacija” za najbolju mušku ulogu dodeljena je glumcu Matju Demiju za ulogu Didijea u filmu „Štoperica” francuskog reditelja Simona Ibera. „Nepretenciozno, sa velikom dubinom i slojevitošću, suptilnim humorom koji ni u jednom času ne narušava, već naprotiv podupire i pojačava problem koji glavni lik sa sobom nosi, ovaj glumac nam u punom smislu pokazuje kako se punokrvno i bez ijednog viška osvaja prostor jednog filmskog karaktera, kao i lepotu paradoksa u kome igrajući čoveka u odustajanju, glumac zapravo istovremeno sve vreme biva izuzetno živ i aktivan motor i pokretač dramske radnje“, navodi se u obrazloženju žirija.

„Zlatnu interpretaciju” za najbolju žensku ulogu dobila je glumica Virl Batns za ulogu Žoane u filmu „Kod Žoane” belgijske rediteljke Sandrin Kolard, „za kompleksan karakter i mnogo lica jedne žene, za snagu koju osećamo u svakom njenom kadru i za strepnju koju proživljavamo zajedno s njom“.

Specijalnu nagrada za režiju dobio je film „Noć unutra“ španskog reditelja Antonia Kueste „za vešt, precizan i pre svega hrabar rediteljski jezik kojim stvara veliku tenziju, osećaj klaustrofobije i pritisak u glavi glavne junakinje, kao i u nama, za film koji nam menja subjektivni osećaj protoka vremena“, dok je specijalnu za scenario dobio film „Misteriozne avanture Klod Konsej francuskog rediteljskog dua Mari-Lole Terver i Pola Žuselina, koji „u vremenu u kome opseg tema kojima se autori okreću može da deluje jednolično, na jedan vrlo specifičan, duhovit i autentičan način priča priču o sudaru dva različita sveta“.

Glavni žiri festivala činili su glumica Hana Selimović, reditelj Vladimir Tagić i producentkinja Jelena Angelovski.

Regionalnu nagradu „Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Alen Alilović za bosanski film „Svedok” Alena Šimića. O nagradi je odlučio direktor fotografije Aleksandar Karaulić, koji je svoj izbor obrazložio rečima: „U pitanju je film gde se oseća duboka saradnja snimatelja i reditelja, film koji izrazito koristi kameru za pričanje priče kao sredstvo nadogradnje, a ne samo za puko beleženje informacija. Vrlo promišljen pristup u kadriranju scena stvara jak koncept i formu, a ono što je najvažnije jeste da je taj vizuelni koncept uspeo da ostane neprimetan i nenametljiv, te da priču filma, glumu i celokupnu atmosferu podrži i produbi.“

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili Milica Marić, Nađa Jovanović, Dušan Mihailović, Katarina Filipović i Vanja Milanović, svoju nagradu dodelio je filmu „Štoperica” francuskog reditelja Simona Ibera, „zbog veštine da na duhovit i originalan način prikaže sreću u nesreći u izazovima koje život stavlja pred nas“. Ovaj žiri dodelio je i specijalnu nagradu za film „Misteriozne avanture Klod Konsej“ francuskog rediteljskog dua Mari-Lole Terver i Pola Žuselina. U obrazloženju, žiri je naveo da ovaj film „na kreativan i originalan način priča priču o sudaru dva različita sveta“. Mentorka i saradnica Žirija mladih bila je rediteljka Mina Đukić.

Bašta Pitch žiri u sastavu: Mina Đukić, Radivoje Raša Andrić i Maja Šuša, doneo je odluku da za najbolji projekat proglasi „Oblak u pantalonama” reditelja Jovana Ilića i producentkinje Katarine Bugarin, „za duhovit, zabavan, nesvakidašnji nastup koji efektno i samouvereno upotpunjuje originalnu zamisao budućeg filma“.

Fotografija: Ružica Ristivojević

Tim Bašta Festa dodelio je i nagradu „Baš ta čast” Kancelariji za mlade iz Bajine Bašte, za aktivan rad sa mladima kroz inkluzivnost, kreativnost, volontiranje, kao i za podršku u vidu resursa za njihovo dalje usavršavanje. 

Jedanaesti Bašta Fest završen je projekcijom filma „Za danas toliko“ reditelja Marka Đorđevića, koji je svečano zatvorio festival. Bašta Fest je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti ostvarenju koje je po mišljenju festivalskog tima obeležilo prethodnu godinu.

Tokom četiri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 25 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja.

U muzičkom programu Bašta Festa nastupili su DJ Jackie, Funk Technik Group – FTG, i DJ Nikola Vemić, uz tradicionalno Čola veče.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Svečano zatvoren 11. Bašta Fest se pojavljuje prvo na Oblakoder.

NAJBOLJI ALBUM

LJUBIČICE – DOK ČEKAMO PAD (KROKODIL STUDIO) 

NAJBOLJI SINGL

LET 3 – MAMA ŠČ! (DALLAS RECORDS)

NAJBOLJI IZVOĐAČ

BUČ KESIDI (KONTRA RIGHTS)

NAJBOLJI NOVI IZVOĐAČ

ZHIVA (GLITCH RECORDS)

Fotografija: Maša Pric

Na samoj dodeli svoje su nagrade preuzeli Zhiva, Buč Kesidi i Ljubičice, dok je Let 3 bio sprečen u dolasku zbog učešća na Dori (takmičenju za predstavnika Hrvatske na Eurosongu). Dodelu je popratio veliki broj delegata MENT-a, koji su uživali i u odličnom nastupu Zhive, dobitnice nagrade za najboljeg novog izvođača.

Fotografija: Nik Erik Neubauer

Dan ranije, u četvrtak, 22.03., na RUNDA panelu ‘Balkanska streaming odiseja: Retrospektiva poslednjih 5 godina’ o dinamičnim promenama koje su se dogodile u tom period na digitalnom muzičkom tržištu regiona razgovarali su Marta Stupin (Menart, HR), Bojan Musulin (IDJDigital, RS), Dimitrisz Topuzidisz (Believe, FR/HU) i Dario Draštata (Dallas Records, Runda, Impala, HR). Na samom panelu smo doznali da na streaming tržištu Hrvatske, Slovenije i Srbije imamo oko 700.000 korisinika muzičkih streaming platformi, te da se očekuje da u iduće 3 godine samo tržište naraste barem 3-5 puta.

Nedostatak urednika za lokalne sadržaje, lokalizovanih playlista, najvažniji su problemi sa kojima se izdavači susreću kod digitalne distribucije glazbe, ali kako je izjavio Dario Draštata, upravo ovo je glavni fokus RUNDE, koja je uz pomoć IMPALA-e kontinuirano u komunikaciji sa najvećim platformama poput Spotify-a, Deezera i Apple Musica, kako bi se ova situacija u skoroj budućnosti promijenila. Vrlo aktivno učešeće delegata u publici još je jednom potvrdilo kako je velik interes za temu streaminga u regiji, ali i edukacijsku važnost ovakvih panela, što je također jedan od ključnih ciljeva Runde.

Regionalno streaming tržište nastavlja nezustavljivo rasti, zaključeno je na Runda panelu.

Fotografija: Maša Pric

Članak Runda nagrade dodeljene na 10. MENT-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

NAJBOLJI ALBUM, NAJBOLJI SINGL, NAJBOLJI IZVOĐAČ, NAJBOLJI NOVI IZVOĐAČ.

Za nagrade u svim kategorijama nominovano je ukupno: 49 albuma,  53 singla, 39 izvođača i 19 novih izvođača.

U odabiru najboljih mogli su glasati svi članovi Runde po pravilu jedan član jedan glas, ali da bi se dobio što objektivniji izbor nisu mogli glasati za svoja izdanja ili izvođače.  Uz njih je, sa istom namerom što veće objektivnosti, u glasanje uključen i forum sačinjen od novinara i muzičkih profesionalaca koji prate regionalnu muzičku scenu te je tako ukupno glasačko telo činilo 70 glasača. 

Nakon sabiranja glasova dobili smo i finaliste, odnosno TOP 3, u svakoj kategoriji (navedeni nasumičnim redom, ne po broju glasova).

NAJBOLJI ALBUM – TOP 3 NOMINIRANA

KLINIKA DENISA KATANECA – KAO ZAO KOR (MENART)

LJUBIČICE – DOK ČEKAMO PAD (KROKODIL STUDIO)

PROTO TIP – S IVICE SANJANJA (POP DEPRESIJA)

NAJBOLJI SINGL – TOP 3 NOMINIRANA

LET 3 – MAMA ŠČ! (DALLAS RECORDS)

PROTO TIP – SVE ŠTO BOLI PROĆI ĆE (POP DEPRESIJA)

PIPSCHIPS&VIDEOCLIPS – VEĆINOM (LAA)

NAJBOLJI IZVOĐAČ – TOP 3 NOMINIRANA

KOIKOI (MOONLEE RECORDS)

LET3 (DALLAS RECORDS)

BUČ KESIDI (KONTRA RIGHTS)

NAJBOLJI NOVI IZVOĐAČ – TOP 3 NOMINIRANA

ZHIVA (GLITCH RECORDS)

MARKO BOŠNJAK (AQUARIUS RECORDS)

MITSKO BIĆE (KONTRA RIGHTS)

Ko su dobitnici u svakoj od kategorija saznaćemo na dodeli nagrade RUNDA za najbolje u 2023. godini, u petak, 23.2. u 16:00h, u Kinu Šiška u sklopu jubilarne 10. MENT konferencije,koja se održava od 21.3.-24.3. u Ljubljani.

Nagradu i ove godine podržava MERLIN.

MENT konferencija nedavno je objavila kompletan program koji, kao i sve druge bitne informacije možete potražiti ovde: https://www.ment.si/en

Runda će, osim kroz dodelu nagrade, ove godine ponovo sarađivati na Mentu kao kurator jednog od panela ‘Balkanska streaming odiseja: Retrospektiva posljednjih 5 godina’ (četvrtak, 22.2., 11:15h, M hotel), na kojem će se diskutovati o tome što se promenilo na regionalnoj digitalnoj sceni od dolaska velikih streaming servisa u regiju, koji su trendovi, kako su se izvođači i izdavači prilagodili digitalnoj distribuciji glazbe, a kako ljubitelji muzike te koja je streaming perspektiva za region u idućih 5 godina. Na panelu će govoriti Marta Stupin (Menart, HR), Bojan Musulin (IDJDigital, RS), Jehan Paumero (Believe, FR/HU), a moderira će ga Dario Draštata (Dallas Records, Runda, Impala, HR).

Članak RUNDA dodeljuje nagrade na jubilarnom 10. MENT-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U obrazloženju nagrade, direktorka Fonda B92 Maja Čečen i direktor Slobodne zone Rajko Petrović poručili su da je grupa fantastičnih ljudi koji su prvi dobitnici nagrade „Olivera Ranđić“ dugogodišnji Oljini, Fondovi i Zonini saradnici koji su gradili Oljom Juniora, strpljivo, pametno i uporno poslednjih 15 godina – program je kroz svoje brojne aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce, ušao u živote stotina hiljada dece i mladih, koji uz pomoć filma uče o svojim i tuđim pravima i odgovornostima.

„Godišnjom dodelom ove nagrade želimo da odamo priznanje i našoj Olji i sličnim dobrim duhovima obrazovanja, koji pomeraju stvari u jednoj od najvažnijih oblasti života i nastoje da učenje učine zanimljivim i važnim deci i mladima. Stručni tim Slobodne zone junior koji čine Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Ilinka Miletić, profesor doktor Dragan Popadić i Aleksandar Vajzner to svakako posvećeno rade iz godine u godinu, na čemu smo im, u svoje i u Oljino ime, beskrajno zahvalni“, rekli su pokretači ove novoustanovljene nagrade.

Melita Ranđelović se u ime dobitnika zahvalila organizatorima istakavši da su svi članovi tima dirnuti ovim gestom Fonda B92 i Slobodne zone. Ona je naglasila da je pred njima i zahtevan zadatak da i ubuduće opravdaju poverenje te da se nada da će u narednim godinama nagrada „Olivera Ranđić“ motivisati mnoge da još posvećenije pristupaju obrazovanju.

Prvi dobitnici nagrade „Olivera Ranđić” i Oljine kolege i prijatelji nastaviće njen rad i podstaći druge, između ostalog i u ulozi žirija za buduće dodele nagrade sa Oljinim imenom, da sa entuzijazmom i verom u suštinsku važnost unapređenja obrazovanja kroz korišćenje inovativnih i kreativnih metodologija i alata nastave da daju svoj doprinos ovoj važnoj oblasti.

Fotografije: Olivera Inđić

Članak Po prvi put dodeljena nagrada Olivera Ranđić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Međunarodni žiri glavnog takmičarskog programa 30. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: direktor festivala Tito Rodrigez (Španija), festivalska selektorka Daniela Veber (Nemačka), scenaristkinja i rediteljka Nana Janelidze (Gruzija), scenarista i reditelj Milorad Milinković (Srbija) i scenarista i reditelj Eran Kolirin (Izrael), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Crveno nebo” Kristijana Pecolda.

Žiri je u svom obrazloženju istakao da nagradu dodeljuje „kako bi nas ponovo podsetio na jedinstvenu moć filma da artikuliše, možda dublje od bilo koje druge umetničke forme, stanje čovečanstva u ovom trenutku, u vremenu na ivici vulkana“.

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Adamu Časiju za film „Tri hiljade numerisanih delova”, i to „zbog subverzivnog i drskog rediteljskog postupka i sublimirane manipulacije vremenom i kadrom, kao i zbog toga što nas je naterao da se suočimo sa onim od čega bežimo“.

Žiri je dodelio specijalna priznanja filmovima „Nula kalorija“ Džesike Hausner i „Zarobljen“  Vasilisa Kacupisa.

„Zbog savremenog ukrštanja žanrova i stilova, i detoniranih harmonija i uzvišenih prizvuka, koji su predstavljali raj za naše uši, posebno bismo izdvojili muziku filma Nula kalorija“, stoji u prvom obrazloženju specijalnih priznanja.

O filmu „Zarobljen“ žiri je zapisao: „Ovo je film koji dolazi pravo iz Platonove pećine. Ono što na prvi pogled izgleda kao refleksija o poreklu umetnosti, uskoro postaje duboka meditacija o stanju čovečanstva na ivici odumiranja i večnoj borbi čoveka sa svojim tvorcem“.

Međunarodni žiri u sastavu: producentkinja Ivana Marinić Kragić, glumica i rediteljka Boni Vilijams,  glumica Nensi Mensa Ofei, doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i sudari odabere ostvarenje „Živi svetac“ rediteljke Tinatin Kajrišvili. Po mišljenju žirija ovo je „film sa moćnim pristupom na dobro izgrađenom scenariju, sa jasno definisanim vizuelnim stilom“. Posebno priznanje Međunarodnog žirija programa Paralele i sudari jednoglasno se dodeljuje filmu „Hladan poput mermera“ Asifa Rustamova. U obrazloženju žirijanavedeno je da ovo ostvarenje „sa senzitivnom perspektivom reditelja i glumačkim izvođenjima priča ljubavnu priču, koja razotkriva nasilne posledice generacijske traume u patrijarhalnom društvu“.

Žiri FIPRESCI 30. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Renod Baronian, Mike Nafs i Alehandra Treljes, nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Crveno nebo” Kristijana Pecolda. U obrazloženju nagrade stoji: „Žiri želi da nagradi film koji istražuje međuljudske odnose sa razboritim i osećajnim smislom za strast i humor, čime se postiže priča bremenita književnošću, ljubavlju i životnim nevoljama. Štaviše, ovaj film odlično istražuje unutrašnje nesigurnosti umetnika, dok istovremeno gradi snažan portret čovečanstva“.

Članak Zlatni toranj 30. Festivala evropskog filma Palić filmu Crveno nebo Kristijana Pecolda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrade za ova dva filma je 18. jula, na 30. Festivalu evropskog Filma Palić, dodelila Asocijacija filmskih festivala Srbije – AFIFS, koju čini sedam filmskih festivala u Srbiji: Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Božidar Zečević, predsednik Nacionalne sekcije FIPRESCI Srbija, uručio je nagradu za najbolji srpski film producentkinji Čarni Vučinić, koja se poklonila publici zajedno sa rediteljima nagrađenog ostvarenja, Dušanom Zorićem i Matijom Gluščevićem. Nagradu za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju primili su Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur.

Film „Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića premijerno je prikazan prošle godine na Filmskom festivalu u Veneciji, u okviru zvaničnog takmičarskog programa „Nedelja kritike” (Settimana Internazionale della Critica). Osvojio je nagradu za najbolju režiju na Bangkok World Film Festivalu i nagradu kritike za najbolji film na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma „Black Movie” u Ženevi. Kroz tri različita života, film prati život jedne sredovečne žene koja pokušava da iskoči iz svoje kože, stoji u sinopsisu ovog ostvarenja.

Film „Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun imao je svetsku premijeru na prošlogodišnjem, 47. festivalu u Torontu (TIFF), jednom od najprestižnijih i najrelevantnijih u svetu. Osvojio je nagradu za najbolji debitantski film 2022. na Antalya Golden Orange Film Festivalu, a prikazan je na festivalima širom sveta.Radnja filma prati mladu medicinsku sestru Asli, koja je nedavno dobila službu u malom snegom prekrivenom zabačenom gradu u Turskoj. „U ovom malom gradu, gde su policajcima najveće probleme pričinjavali slepi miševi, iznenadni nestanak čoveka stvara pometnju. Korak po korak, Asli se nalazi usred vrtloga odnosa moći, tajni i sumnji”, navodi se u opisu filma.

Fotografije: Damir Vujković

Članak Da li ste videli ovu ženu? dobitnik nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film se pojavljuje prvo na Oblakoder.

*Pesme su predstavljene abecednim redom:

1. Kiza Bluza – A šta to čekamo

2. Deformitet – Baba

3. Mišael Bob Vidaković – Balkan

4. Konvoj – Balkan Dert

5. Bristol – Beskraj

6. Tibor – Bonvivani

7. Fiction – Broi do 3

8. Alek Remekdelski – Cimali mu ribu

9. Buč Kesidi – Curimo po asfaltu

10. Post Rem – Dajem ti

11. Mimi Mercedez – Dajivé Komì

12. Playdown – Do ambisa

13. Zhiva feat. Bljuzga – Dobar osećaj

14. Ljubičice – Dok čekamo pad

15. Zid plača – Džitra

16. VI čulo – Huligan

17. Lakiko –  Inat u kamenu

18. Mihailo Tatić – Istina (Kad padne mrak)

19. Pretty Loud – Jag Tabilji

20. Pera Brada Potomak – Kataklizma kapitalizma

21. Astrid- – Kostarika

22. Sassja – Ksnmsry

23. Lena – Mali milion

24. Quasarborn – Menja se

25. Keni nije mrtav feat. Zembo Latifa – Nema nazad

26. Armatura tela – Nisam više sam

27. Zimbabveanski Zavod Za Zaštitu Zverova – Normalan čovek

28. SlonOFF – Pizza

29. Šaptač – Potpuno slobodan

30. Oxajo – Put

31. S-alt – Raj=kraj

32. Kruz Roudi – Repriza

33. Nataleé – Rolam

34. The Splitters – Role filmova

35. Tam – Samo ne ovde

36. Xarakiri – Sprotivniot kraj

37. Bagremov med – Šta se događa

38. Narcis. – Sushi.

39. Sunday Stories – Svijet

40. Ruber Cor – Tiho

41. Friki – Tren posle sna

42. Hristina – Usamljeni ljudi

43. Oli Pop – Velika očekivanja

44. Asimetrik – Voli me sad

45. Alen Šenkovski – Za sve kriv RnR

46. Demm – Za tebe v torek ne obstajam

47. ZeroTwo – Zajedno

Dizajn: Nikola Puzigaća

Članak Poznati polufinalisti konkursa za Nagradu Milan Mladenović 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagradu „Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje „Stoj na rukama” rediteljke Ovsane Šekojan iz Jermenije. U svom obrazloženju žiri je napisao da nagradu dodeljuje „za izvrsnost u svakom aspektu filmskog dela; bolnu, ali suptilnu, slojevito ispričanu priču, jedinstvenu atmosferu, sjajnu režiju, izvrsnu kameru i glumu“.

Nagrada „Zlatna interpretacija” za najbolju žensku ulogu dodeljena je Milici Janevski za ulogu u filmu „U ramenima” rediteljke Tare Gajović iz Srbije, „zbog neverovatne transformacije u sredovečnu ženu i majku kojoj je kafana druga kuća“. Žiri je dodelio nagradu za najbolju mušku ulogu glumcu Oskaru Petersenu za ulogu u filmu „Bergi” južnoafričkog reditelja Diana Vejsa, „za majstorski suptilno nijansiranje unutrašnje tenzije i borbe između ljudskosti u sebi i poštovanja zakona“.

Specijalne nagrade dodeljene su filmovima „Mama” Migela Azurmendija Gomeza (Španija), „za poseban pristup odnosu majke i sina koji na duhovit način prikazuje majčinsku ljubav i kad ta ljubav ide protiv života samoga“, kao i ostvarenju „Sahrana“ Šimuna Šituma (Hrvatska), „zbog pametnog, duhovitog i ironičnog prikaza karaktera balkanskog čoveka koji se očitava kroz opušten odnos prema smrti i suptilnog prikaza skrivenih emocija koje izbijaju uprkos odbrambenim mehanizmima“.

Glavni žiri festivala činili su Radivoje Raša Andrić, reditelj iz Srbije, Lana Barić, rediteljka, scenaristkinja i glumica iz Hrvatske, i Rikard Balada, glumac iz Španije.

Regionalnu nagradu „Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Miloš Radovanović za film „U ramenima”.  O nagradi je odlučio Miloš Jaćimović, direktor fotografije iz Srbije, koji je svoj izbor obrazložio rečima: „Ovogodišnje, jubilarno, izdanje Bašta Festa obeležio je veliki broj filmova visokog nivoa estetizacije i vrhunskog vizuelnog izraza. Kako mora da se donese samo jedna nagrada, ove godine podržavamo jedan mladi film, koji se naslanja na tradicije crnog i rumunskog, novog talasa, koji se istakao svojom vizuelnom pismenošću i osećajem za ritam“.

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili Đorđe Petrović, Andrija Žuža, Sonja Jovanović, Dubravka Stefanović i Anika Petrović, svoju nagradu je dodelio ostvarenju „Brzina” reditelja Pola Rižoa, „zbog kritike života i vremena u kom se nalazimo koje nam ne dopušta predah, niti da stanemo i razmislimo“. U obrazloženju  žirija stoji i da je ovo „film koji govori o umerenosti i ravnoteži koju svako od nas treba da pronađe u sebi da bi preživeo, i ujedno u malom predstavlja ogledalo svakodnevice naše generacije“.

Bašta Pitch žiri u sastavu: Pawel Kosun (Poljska), Lukas Teren (Slovačka), Anja Sekulić (Crna Gora) i Maja Šuša (Srbija), doneo je odluku da za najbolji projekat proglasi „Smrt, more, plave boje” reditelja Milutina Miloševića i producentkinje Jelene Čeivanović iz Srbije.

Autorka fotografija: Milena Arsenić

Članak Dodelom nagrada svečano zatvoren 10. Bašta Fest se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Yağmur Mısırlıoğlu je sa svojim filmom „Ne danas” obišla značajne festivale kratkog metra širom sveta, a na svom proputovanju stigla je i do Bašta Festa. „Film je o dadilji s punim radnim vremenom, koja je takođe i samohrana majka. Ideja se rodila iz moje prošlosti. Koscenarista i ja smo bili u neku ruku privilegovana deca, i upoznavali smo dosta dadilja kroz čitavo detinjstvo. Razmišljali smo o dadiljama koje smo upoznavali dok smo bili deca. Postavili smo sebi pitanje – kako bi bilo da smo deca sada, a ne tokom devedesetih? Kakve bi danas bile te dadilje? Kako bi bilo kretati se u tom svetu?“, rekla je Mısırlıoğlu o inspiraciji za film.

Fotografija: Tanja Drobnjak

Nikola Polić, reditelj filma „Vodi me, gde god” o svom filmu je rekao: „Scenario je, moglo bi se reći, nastao slučajno. U tom periodu smo Aleksandra Jovanović i ja radili scenario za drugi film u kome se pojavila scena, za koju sam osetio bi mogla postati celina za sebe. Aleksandra je to prepoznala i tako smo započeli rad na filmu „Vodi me, gde god”.  Scenario smo dalje prilagođavali u različitim fazama nastanka filma kako bismo otkrili baš ta autentična vizuelna rešenja, i u tome nam je dosta pomogla saradnja sa animatorkom Isidorom Vulić koja je kroz crtež i boju uspela da dočara najtananija osećanja naše junakinje Milice”.

Fotografija: Tanja Drobnjak

U takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 29 kratkih igranih filmova iz 20 država. Glavni žiri festivala čine reditelj Radivoje Raša Andrić, glumica, rediteljka i scenaristkinja Lana Barić, i glumac Rikard Balada, koji će odlučivati o nagradama za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), i najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija). Osim toga, tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet, koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

U muzičkom programu Bašta Festa nastupaju Dj IRon (Idemo kod mene da slušamo ploče), DJ Igor Jadranin, dvojac FTG – Funk Technik Group, kao i tradicionalno Čola veče. Muzički program se održava u parku „Borići“ i počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

Festival tradicionalno zatvara debitantsko ostvarenje koje je, prema mišljenju Bašta tima, obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu 2. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku „Borići” publika će imati priliku da pogleda film Dušana Zorića i Matije Gluščevića „Da li ste videli ovu ženu?”, a svečano će ga zatvoriti glumica Ksenija Marinković sa ekipom filma. Uz ovo ostvarenje publika će moći da pogleda i kratki film Lane Barić „Snežana”.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak 10. Bašta Fest – izveštaj sa trećeg festivalskog dana se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena dvadeset drugi put. Organizuje se i dodeljuje godišnje u saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork). Dobitniku ili dobitnici sledi studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja i produkcija samostalne izložbe ili rada po povrtaku.

Ovogodišnji žiri čine: Albert Heta (umetnik i koosnivač Centra za savremenu umetnost Stacion u Prištini, direktor obrazovnog programa “Summer school as a school” i RRIPAK – mreže nezavisne kulture), Simona Ognjanović (kustoskinja u Muzeju Jugoslavije), Jovana Trifuljesko ( nezavisna kustoskinja), Pavle Banović (umetnik i dobitnik nagrade „Mangelos” za 2022. godinu) i Vladimir Bjeličić (nezavisni kustos i performer) i Melissa Bianca Amore (kustoskinja, likovna kritičarka i filozofkinja iz Njujorka).

Organizatori Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos” su Fondacija „Ilija & Mangelos”, Novi Sad i Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Beograd.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” je podržana od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Napomena: na otvaranju izložbe biće izveden performans “„ogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!” umetnice Sanje Anđelković.

Više o finalistima i radovima:

Željka Aleksić (1989. Knjaževac) studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču na odseku za kontekstualno slikarstvo pod mentorstvom  prof. Hans Ašli Šajrl. Diplomski rad „Das Kapital”, za koji je u julu mesecu 2023. godine dobila glavnu nagradu Akademije, odbranila je kod profesorke Despine Stokou. Umetnički rad Željke Aleksić zasnovan je na ličnom životnom iskustvu, inspirisan stvarnim događajima i situacijama. U svojim performativnim i često participativnim radovima, Željka Aleksić se bavi situacijom nesigurno zaposlene žene sa najnižim primanjima. Deluje u javnom prostoru, ne plašeći se konsekvenci, kako bi doprla do ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva sa umetnošću.

DAS KAPITAL

Das Kapital je višemedijski projekat, koji umetnica razvija od kada je upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beču 2017. godine.Nakon desetogodišnjeg radnog staža, Aleksić prestaje da radi u Srbiji, seli se u Beč i postaje student. Njen status se promenio, ali način zarade za život ostaje prilično isti. Naime, umetnica je morala da radi da bi zaradila dovoljno novca za svoje životne troškove tokom studiranja. Jedan segment projekata Das Kapital je knjiga u kojoj su hronološki poređana originalna dokumetna, kao i fotografije, svedočanstva njenih radnih, umetničkih, studijskih i životnih iskustava, od aplikacije za studenta na Akademiji, prve prijave za studensku vizu, platne liste, te dokumentacije raznih situacija u kojima  se nalazila, obavljajući poslove legalno ili na crno. Do poslenje stranice knjige  na kojoj je predviđeno mesto za diplomu.

Dakle, potvrda  o završenim  studijima je ključni deo, koji pokazuje važan odnos ekonomije, umetnosti i obrazovanja, sa novcem u središtu tog odnosa.

Kolika je privilegija studirati umetnost, posebno ako si student iz takozvanih trećih zemalja.

Da li je obrazovanje besplatno?

I koliko košta postati umetnik?

Sanja Anđelković (1991) je audio-vizuelna i tekstualna umetnica sa fokusom na istaživačke metodologije. Ispituje kako se ideja ‘doma’ menja u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Crpi reference iz raznih aktuelnih fenomena i radi sa arhivama iz različitih državnih institucija stvarajući višeslojna dela. Masterirala je umetnost novih medija na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, učestvovala na više umetničkih rezidencija, projekata a dobitnica je i nagrada Fonda Prince Claus (Holandija, 2021), 59. Oktobarskog salona (Srbija, 2022) i Sekundarne arhive (Poljska, 2022). 

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – Ja sam Glasnik! je rad  koji referiše na delove  različitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju/entomologiju, ali pretežno istorijske/biološke atribute Magicicada-e septendecim dok na paralelan način analizira pravoslavno pojanje. Veruje se da je specifično leglo XI izumrlo od 1954. Postojale su spekulacije o tome da je leglo ponovo pronađeno 1988 – ove spekulacije nikada nisu potvrđene.

Rad crpi snažnu referencu iz knjige Insect singers: A natural history of the Cicadas (1929). On stvara svoj novi hibridni mit. Ortodoksno proročanstvo u obliku insekata. Reinkarnaciju legla XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološki-istorijski 2022.), koji je došao da nas zavede u čin udvaranja svetu činom najromantičnijeg poziva – izdavanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit, od ovih stražarskih vrsta, donosimo vesti o klimatskoj ljubavi u eri oskudice.

Muzika i tekst za ovo eksperimentalno proročanstvo napisani su referencama iz pravoslavnih napeva, ali dekonstruisani prema drugačijem kontekstu, zagonetkama, apstraktnim razmišljanjima o klimatskim promenama, gladi, strepnji, itd. Iza svake horske kompozicije krije se mit o sadašnjem vremenu povezan sa svakim „pozivom/porukom“, pitajući se za budućnost.

Rad se izvodi u dve forme, kao klimatsko-fantastični performans i kao kompjuterski generisana animacija.

***

Marija Mandić (1990)  završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na smeru novi likovni mediji (2013). Po završetku studija dodeljena joj je nagrada Mali Princ i nagrada Matice Srpske i Akademije Umetnosti za postignute odlične rezultate na polju umetnosti. Završila je master studije na odseku fotografija i novi mediji (2015) na Fakultetu Umetnosti i Dizajna u gradu Ústí nad Labem (Republika Češka) gde je 2022. odbranila doktorat iz oblasti vizuelnih umetnosti. Na istom fakultetu radila je kao doktorant predavač na master studijama na odseku za fotografiju. Višestruka je stipendistkinja fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te stipendistkinja Ministarstva prosvete Republike Češke. Za svoj umetnički rad Bela Pčela nagrađena je grantom VID Fondacije (2021) i nagradom festivala Fotograf (2022). Primarna interesovanja u njenim radovima su odnosi javne i privatne sfere, koje istražuje kroz medije fotografije, teksta, crteža, videa i instalacija u javnim prostorima. U poslednjih nekoliko godina za svoje radove uglavnom koristi analognu fotografiju, nađen materijal i tekst. Teme kojima se bave su se suzile na pojmove sećanja i prošlosti koje najčešće istražuje kroz porodični kontekts. Iako radovi govore o jednoj porodici i njenim mitologijama, Marijin cilj je da ih proširi na šira društvena pitanja.

Bela pčela U kući svoje babe Mandić pronalazi porodično stablo u kojem su za patrijarhalni sistem potpuno očekivano, u vekovima dugu porodičnu liniju upisivana samo imena muških predaka. Potpuno neočekivano, pismo koje objašnjava rodoslov spominje daleku majku svih porodičnih bratstava, najstariju pretkinju porodice, koja se u srpskom jeziku i tradiciji naziva bela pčela. Njen spomen otvorio je pitanja vezana za istoriju i sećanje, ali i ukazao na zapostavljenu poziciju drugih žena u patrijarhalnom formatu praćenja predaka. Zbog toga umetnica odlučuje da evocira prisustvo svoje bele pčele tako što je izmešta iz prostora između ispisanih redova iz kojih se javila, i smešta u prostor porodične istorije i sećanja kojem pripada.

***

Anastasija Pavić (1998) je multimedijalna umetnica, koja živi i stvara u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini osnovnih studija na odseku za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U svojoj umetničkoj praksi, Anastasija se bavi savremenim temama poput post-cyber feminizma, konzumerizma, međuljudskih odnosa kao i uticajem tehnološke evolucije u domenu shvatanja sopstva. Učestvovala je na brojnim izlozbama u Srbiji i inostranstvu, od kojih su četiri samostalne. Svoj izraz pronalazi u performansu, videu, fotografiji, pisanju i umetničkoj direkciji.Galerija Novembar je zastupa od 2021. godine.

4ever connected

Kroz formu fiktivnog, romantičnog monologa posvećenog mašinama, Anastasija Pavić istražuje uticaj tehnološkog razvoja na samo-percepciju i društvene odnose. Vizuelni fokus je usmeren ka simulaciji dizajna ženskog anime lika, koji je inspirisan arhetipom elektronskih asistentkinja. Kroz tržišnu potražnju, elektronske asistentkinje imaju potencijal da postanu novi “ideal”, što otvara prostor za refleksiju o njihovom uticaju na standarde lepote i rodne uloge.

***

Nikola Radosavljević (1991) sve nivoe studija završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, (2010 – 2020). Druge master studije završio na FLU u Beogradu, katedra za grafiku, 2022.

U svom radu istražuje dominantne sociološke i političke obrasce koji konstruišu mentalne i fizičke karakteristike savremenog društva. Bavi se pitanjima brojnosti kolektiva, preživljavanjem i otporom, kao i načinima na koje indivudalno sprovodimo svoje borbe za opstankom i slobodom.

Dobitnik je više priznanja, među kojima su i Nagrada trijenala grafike, Ural, Rusija, 2019. Nagrada Veliki pečat Galerije Grafićkog kolektiva, i Zlatna igla ULUSa za 2022. godinu,

Učestvovao na više kolektivnih izložbi (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…).

Radove prikazao na više nacionalnih i međunarodnih izložbi, kao što su: 59. izdanje Oktobarskog salona, KCB, Izložba ,,Rez-linija-otisak”, MSU Beograd, Međunarodno trijenale grafike u Krakovu, Poljska, Kochi Bijenale u Indiji, Međunarodno trijenale grafike u Švajcarskoj, Izložba ,,Ovo (ni)je Užička Republika, Galerija Podroom, KCB,  itd.

Do sada je organizovao trideset i pet samostalnih izložbi.

Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, DAMU institute and SCENlab (2015), Berlinu, Culture world and SC Organisation (2016), Barseloni: Homessesion AiR (2022), Letoniji: Mark Rothko Art Centre, Daugavpils (2023), i mnogim drugim.

BLOW
Višemedijska instalacija Blow, Radosavljevićev je pokušaj da kroz spekulativni ambijent uoči vaspitne promene u vremenima velikih društvenih kriza. Celokupni rad započet je na zamišljanju velike nacionalne katarze, kulminacijom sleda aktuelnih događaja koja dovodi do velike i trajne promene.

Detektujući nijanse društvenog raslojavanja i ujedinjenja nacionalnih i društvenih strujanja u ovom momentu, Radosavljević osvešćuje da se uniformisanost različitih vladajućih sistema urušava pred željom pojedinca. Rad kontrastira ideale i norme nacije nasuprot individualnih potreba svakog od nas, naznačavajući nedostajuće forme empatije i saosećajnosti kao nužni jezik komunikacije i borbe ovog vremena.

Naslovna fotografija: Nikola Radosavljevic, Blow, ambijentalna instalacija, 2021 – 2023

Članak Otvaranje izložbe finalista i proglašenje dobitnika/ce nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iza ovogodišnjeg izbora stoje Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), PEN Centar u Bosni i Hercegovini i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija). Sada kada su sve nedoumice upeglane i kritički šavovi učvršćeni, drugi krug žirija „Štefice Cvek“ dodeljuje ovogodišnja priznanja sledećim autorkama i autorima:

●       Ana Avramovska, Vodena tijela (roman, Паблишер, 2022.)

●       Dunja Matić, Mirovanje (roman, V.B.Z., 2022.)

●       Maja Solar, A htela sam (zbirka poezije, Enklava, 2022.)

●       Olja Savičević Ivančević, Ljeta s Marijom (roman, Fraktura, 2022.)

●       Selma Asotić, Reci vatra (zbirka poezije, Buybook, 2022.)

●       Stefan Alijević, Noćni autobus (zbirka priča, Или-Или, 2022.)

●       Želimir Periš, Gracija od čempresa (zbirka priča, OceanMore, 2022.)

U prvom krugu, na osnovu predloga regionalne književne zajednice, našla su se 24 dela iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije. U anketi je učestvovalo 130 spisateljica i pisaca, kritičara/ki, novinara/ki, a nominovana je 131 knjiga.

Drugi krug okupio je žiri koji su činile književne kritičarke i Pobunjene čitateljke Gracija Atanasovska, Ivana Dražić i Maja Abadžija. One su izdvojile navedene naslove kao najzaslužnije da ponesu ime slavne junakinje Dubravke Ugrešić iz romana Štefica Cvek u raljama života. U pitanju su književni tekstovi koji obrađuju feminističke i kvir teme na istinski pobunjen način.

Fond za stipendije priznanja „Štefica Cvek“ kreirala je, takođe, regionalna književna, kulturna, feministička i aktivistička zajednica kroz crowdfunding kampanju koja je trajala 46 dana i prikupila ukupno 253.484 RSD (2.162,45 eura). Novac su solidarno donirale ukupno 94 osobe i organizacije. U osnivanju ove stipendije je učestvovao i PEN International, koji je za potrebe fonda donirao 600 eura. Novčana nagrada biće ravnomerno podeljena među dobitnicima i dobitnicama.

OBRAZLOŽENJA  ŽIRIJA:

U nastavku pročitajte kratka obrazloženja drugog kruga žirija koji su činile Gracija Atanasovska, Ivana Dražić i Maja Abadžija.

Ana Avramovska, Vodena tijela (Паблишер, 2022.)

Ana Avramovska je mlada spisateljica čiji prvi roman uspešno obrađuje temu aktuelne (lokalne) ekološke katastrofe, tematizujući probleme zagađenog vazduha i gubitka značajnih prirodnih krajolika u njenom rodnom Kumanovu. Kroz svoje protagoniste ističe važnost prijateljstva i uzajamne brige koja neminovno prevazilazi sredinu u kojoj žive. Ova ekokritička perspektiva, sa dozom magijskog realizma, redak je primer u savremenoj regionalnoj književnosti i pravo je osveženje za makedonsku – i šire – eksjugoslovensku i balkansku književnu scenu.

Dunja Matić, Mirovanje (V.B.Z., 2022.)

Baš kada smo pomislile da u poplavi autofikcije koja natapa prostore književnosti u regiji više nema nijednog iznenađenja, pod ruke nam je došla knjiga Mirovanje Dunje Matić: autentično ispripovedana priča o odrastanju, sazrevanju i preživljavanju protagonistice kojoj je rad sve što radi, a i dalje ne može da živi od toga. Milenijalsko žensko iskustvo ovde je prikazano nepretenciozno, u nizu epizodnih crtica koje opisuju porodične, ljubavne i prijateljske odnose, ali i bolest, klasna previranja, kulturne politike, ideološko i političko nasleđe, sve uz jasan kritički otklon, ali i s neupitnom pripovedačkom veštinom.

Maja Solar, A htela sam (Enklava, 2022.)

Poetsko-prozni eksperiment, poema, pesma u prozi, roman u stihovima – kako god nazvali knjigu A htela sam Maje Solar, o njoj treba što više pričati i pisati jer se radi o iznimno hrabrom i veštom spisateljskom poduhvatu! U stihovima i proznim, dnevničkim zapisima Solar jezikom koji je mešavina ekavice i ijekavice, i poetičan i političan, beleži nesanicu, ljubav, teskobu, seks, društvenu nejednakost i materijalnu nesigurnost – angažovano, erotično i neverovatno vešto i zavodljivo, baš onako kako o tim temama priželjkujemo čitati.

Olja Savičević Ivančević, Ljeta s Marijom (Fraktura, 2022.)

Ljeta s Marijom feministički je roman u punom smislu riječi te mnoge čitateljice vjerovatno uopšte ne iznenađuje činjenica da se našao u ovogodišnjem Štefičinom izboru. U središtu je romana odnos majki i kćeri, dakle fokus je na ženskim pričama i sudbinama, na ženskom rodoslovu i povesti, neretko izbrisanoj i nevažnoj u odnosu na onu „veliku“ i „važnu“, mušku povest. Zbog iznimno bitnih tema koje su, istaknimo i to, tretirane s mnogo nežnosti, humora i empatije, ovaj smo roman bez iznenađenja, ali s ponosom uvrstile u ovogodišnji izbor.

Selma Asotić, Reci vatra (Buybook, 2022.)

Reci vatra za članove oba ovogodišnja žirija bio je pravi književni događaj, poezija koja svojom kvalitetom apsolutno iskače u ovogodišnjoj produkciji: feministička pesnička zbirka, s naglašenom lezbijskom perspektivom, suočavanjem s generacijskim traumom rata, koje je kod Selme u srži antiratno i antinacionalističko. Nikad ne upadajući u zamku opštih mesta, Asotić piše stihove koji su snažni, intimni i kolektivni, oštri i angažirani gde treba (i moraju!) da budu. Ukratko, Reci vatra gori!

Stefan Alijević, Noćni autobus (Или-Или, 2022.)

Noćni autobus je odlična debitantska zbirka kratkih priča koja kombinuje autofiktivnu i izmišljenu naraciju. Јasnim i jednostavnim jezikom, Alijević uspešno objedinjuje različite teme, počevši od sećanja na detinjstvo, odnosa kvir dečaka sa njegovim bakama, do društvenih očekivanja nametnutih rodnih uloga. Kako zbirka napreduje, čini se da dobija sve veći zamah i nastavlja sa dirljivim pričama koje govore o nasilju i izazovima sa kojima se LGBTI osobe, kao i druge manjinske grupe, susreću u konzervativnim i malograđanskim sredinama.

Želimir Periš, Gracija od čempresa (OceanMore, 2022.)

Gracija od čempresa Želimira Periša zbirka je priča, ali kakvih priča! U ovoj ćete knjizi pronaći bajke rastočene pipcima savremenosti, distopiju sa snažnom satiričkom srži, neizvesnu feminističku utopiju… Dovitljivi žanrovski hibrid uvek u središtu priča ima buntovne junakinje koje, i kada stradaju od muške gluposti/zadrtosti/tvrdoglavosti, za sobom ostavljaju neugasivu iskru ideje o boljem svetu. Periš uspeva da piše otvoreno angažovano, ali bez didaktike; dodamo li ovom utisku očiglednu sklonost neočekivanim rešenjima i zaigranoj ironiji, sasvim je jasno zašto je ovo još jedna knjiga na koju bi Štefica bila ponosna.

Fotografije: Marija Piroški, Krokodil

Članak Proglašen regionalni književni izbor Štefica Cvek se pojavljuje prvo na Oblakoder.