10. Smoke Mardeljano – Ja repujem (2017)

Produkcijski ne toliko sirov kao Smokeovi  prvenci izdati za LTDFM, ali upravo zato i prijemčiviji većem broju slušalaca. Ovaj album je na Smokea konačno skrenuo pažnju van užih rep krugova koju definitivno zaslužuje.

9. Cantwait – Produkt vol. 2 (2012)

Cantwait na vrhuncu svoje underground karijere i na poslednjem izdanju pre svog prvog velikog albuma Van Dometa, koji mu je predstavio veliku prekretnicu u karijeri. Iako je Van Dometa produkcijski, i sveukupno gledano možda veći projekat, ipak se mnogo češće vraćam ovoj fazi Kendijeve karijere.

8. Furio Đunta – Lucidan Potez (2013)

Solo prvenac niškog repera je lirički odlično delo. Za Furia se još od ranih demo snimaka moglo reći da je lirički u samom vrhu domaćeg repa, što je ovim albumom samo i potvrdio. Furio vešto spaja ulični žargon i „književnije fraze“, žonglira s brojnim referencama na pop kulturu i drži se u tačno određenoj zoni između zabavnih i preterano štreberskih rima.

7. Juice – Apetiti mi rastu (2012)

Prvo zvanično studijsko izdanje koje je domaćoj publici predstavilo zvuk trepa, a koji će se tek dve godine nakon njega masovno proširiti. Juice je ovim albumom samo potvrdio da je jedna od ključnih ličnosti u formiranju domaće hip-hop scene i da je jedan od repera koji je najviše u toku sa svetskim muzičkim trendovima. Takođe, ovaj album je u dobroj meri zaslužan za mesto na sceni jedne kontroverzne ličnosti koja je mnogo poznatija pod svojim umetničkim imenom – Mimi Mercedez.

6. Fox – Trap Guru Trap Boss (2014)

Nastavak priče s prethodnog mesta. Ako je neki album na domaćoj sceni ove decenije napravio boom i samu scenu muzički okrenuo u bilo kom pravcu, to je ovaj album. Iako nije prvi doneo trep zvuk u Srbiju, najviše je doprineo širenju trepa i nakon ovog albuma domaću rep scenu je zapljusnuo jedan ogromni talas nove muzike i gotovo svi su se prebacili na 808 kako bi pratili trend, a i te godine je sada pomalo posrnulu Uniju postavio u vrh domaćih rap labela.

5. Struka – Svi psi idu u raj (2010)

Struka je na početku decenije bio izuzetno aktivan, kada je pored ovog albuma izbacio i dva mikstejpa (Liberace i Noći Bugija), kao i zajednički album sa Ludom – Monopol. Svi psi idu u raj su ipak u liričkom smislu najpotkovaniji. Ovaj album donosi završnicu sage Betonski snovi, koja je započeta na Strukinom prvencu. Na Dijamantskom statusu podiže sebe za lestvicu iznad koju je postavio na albumu Muzika iz podruma, odnosno konkretno na pesmi Platinasti status, a album je pun i odličnih storytellinga kao što su Ovde pored mene, Kao san ili Negde tamo gore.

4. Blokovski – Prototip (2011)

Kada god pomislim na frazu „prespavani klasik“, ovaj album mi iskrsne pred očima. Majstorski storytelling na svih 18 traka od Introtripa do Outrotripa. Kao što i kaže linija sa upravo Outrotripa: „Imam malu molbu, na nekom vremeplov sranju – za 30 dina pusti Prototip u parku“, ovaj album će nesumnjivo biti obavezan za slušanje svakom budućem rep fanu i kroz tih 30 godina.

3. Juice – Hiphopium 3 (2015)

U istoriji domaćeg hip-hopa, sva 3 Juiceova Hiphopiuma zauzimaju veoma bitna mesta. No, ovaj treći je i jedini u ovoj deceniji, pa stoga nikako ni ne može biti izostavljen s liste. Kroz album možemo čuti najzrelije Juiceove rime do sada – od uvodnih stihova sa Koraka, u kojima veoma temeljno objašnjava razloge svog repa i dokle je došao s njim, pa do podbadanja cele scene na Biće bolje, uklopljenih između identičnih instrumentala na Intropiumu i Outropiumu koji albumu daju izvesnu konceptualnu dimenziju. Jedan pasus je definitivno malo za reći bilo šta o ovom albumu.

2. Delfagor – Sve(s)tionik (2013)

Donekle sam se dvoumio da li da odaberem ovaj album ili EP Koliko dara toliko muzike, ali je prevagnulo to što je ovo pre svega lista LP izdanja. Veoma potcenjen album, u smislu dometa koji je postigao. Tekstovi koji naveliko nadrastaju rep kao žanr i mogu se posmatrati potpuno odvojeno od muzičke podloge kao svojevrsna poezija – pritom veoma kvalitetna, postavljaju Sve(s)tionik na ovo mesto na listi.

1. Ajzi – Jači od smrti (2013)

Bez ikakve sumnje i diskusije album #1 ove decenije, a takođe i u (makar) top 5 albuma izbačenih ikada u domaćoj produkciji. Gotovo dnevnička ispovest u trajanju od 77 minuta koja će vam sve vreme svaku pesničku sliku jasno iscrtavati pred očima, kao da ste na licu mesta zajedno sa autorom, a onda vas linijom „Ja sam patološki lažov, o tome sam pričao s psihijatrom“ dovesti do toga da se zapitate da li se uopšte išta od toga zapravo desilo. Sve u svemu, ko je slušao zna o čemu se priča, ko nije, ako ima takvih, pravac na youtube.

Honorable mentions:

VIP – Živa istina (2010)

Hip-hop top lista decenije bez VIP se nije mogla uraditi ni pre 10 godina, kao što se ne može uraditi ni sad. Po jedan klasik album u deceniji, što im je ujedno i cela diskografija obezbeđuju VIPu kultni status u domaćem repu.

Dada – Ni na nebu ni na zemlji (2016)

Za ovaj album, kao i za Džepove u rukama, mnogi su mislili da nikad neće videti svetlost dana. Ipak, na sreću, i za razliku od njih, pojavio se pod etiketom Bassivityja. Sve u svemu, prilično kvalitetan album, naročito uzimajući u obzir da je većim delom nastao nekoliko godina ranije nego što je izašao, a da je u trenutku izlaska zvučao sveže kao da je potpuno produkt 2016. godine.

Autor teksta: Ivan Dželajlija

Članak Top 10 domaćih rep albuma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hali Gali kompilacija

Iako nije album jednog izvođača u striktnom smislu, kompilacija je naš ovogodišnji apsolutni favorit – što zbog energije koju nosi, dobrog zvuka svih bendova, ali najviše i težnje da se stvori jedan talas, jedinstvo scene i pokretačka energija koja nam je preko potrebna.

Tata Miki projekat

Ako su članovi Oblakodera plakali zbog nečega ove godine, to je bio Tata Miki projekat. Zaostavština Tata Mikija, tačnije Miroslava Ničića, je nešto što nas je ove godine pomerilo u svakom smislu. I melodije i tekstovi prožeti su energijom od koje jedino možete da se naježite, a posebno mesto zavređuju i svi autori koji su uveličali ovaj projekat.

Buč Kesidi – Euforija

Jeste da smo dugo iščekivali novi album benda, ali je vredelo. Članovi benda pažljivo su razvili novi zvuk i servirali nam, ovog puta, zavodljive melodije za đuskanje. Uz to, izabrali su temu blisku mladima – vikend izlaske i sve što oni nose sa sobom – od zavodljivih pogleda, ludog provoda, do jutarnjih razočarenja.

Crvi – Šta si to uradio

Bend koji se zbog svoje zrelosti izdvaja na sceni, a iako je “Šta si to uradio” njihov, tek, drugi album. I jedina spona sa izborom kolega iz Balkanrocka.

Bas i stega – Negde daleko

Takođe drugi album sastava Bas i Stega nastavlja se prirodno na muzički pravac koji je bend započeo prvim albumom, ali ga i nadograđuje, pogotovo uvođenjem sint klavijatura. Album je energičan, transcedentalan, a poseban kvalitet donosi slušanje uživo.

Honorable mention: PPT  – U nedostatku volje i smisla

Bend koji je na početku godine zasijao debi albumom i koncertom u Domu omladine Beograda, a  zatim se povukao sa scene. Negde između roka i repa, PPT je ovim albumom pronašao put do naših srca. U prvoj numeri pevaju “pre bih izdao album nego ortaka”, pa videćemo da li će im se ponvo omaknuti da izbace nešto, il je to prazna priča.

Crvi – Šta si to uradio?

Ovo je jedan bučan album sa stavom. Čini se da su sa ovim albumom Crvi našli zvuk koji su tražili. Možda ga nisu tražili u bukvalnom smislu te reči, ali im svakako pristaje više od onog nešto sirovijeg zvuka sa prvog albuma i konstantne lomljave od početka do kraja. “Šta si to uradio?” ima potencijala da doživi dosta bolju sudbinu od njegovog prethodnika, koji je relativno brzo pao u zaborav.

Killed a Fox – Crown Shyness

Reč je o jako zrelom i zasigurno najkompletnijem albumu benda Killed a Fox. U zvuku dominiraju gitare koje sve vreme vode borbu rifova Brent Hindsa iz Mastodona i Jerry Cantrella iz Alice In Chainsa. Chris Ian je vokalne deonice odradio perfektno. Na prvo slušanje niti jedna numera ne isplivava na površinu, već dobijamo utisak da sve pesme koegzistiraju ravnopravno, što je za svaku pohvalu.

Porto Morto – Portofon

Ako je prvi album benda Porto Morto prošao, kako i sami kažu, uspešno, “Portofon” će svakako ostaviti još dublji trag i definitivno pomoći da ime Porto Morto nastavi da raste. Zagreb je pao, Hrvatska je na kolenima, na redu je region. Dok su na prvom albumu samo bojažljivo koketirali sa eksperimentisanjem, na novom albumu su se potpuno prepustili i dozvolili muzici da vodi glavnu reč.

MORA – Otih Zove

Gotovo po pravilu, izdanja za koja je zadužen Nenad Tasić pronađu svoj put do liste najboljih regionalnih albuma. Ovog puta reč je o projektu kojem je poseban pečat dao glas Zorane Ignjatović. Neobičan spoj etno elemenata i elektronske muzike izdvajaju se u prvi plan. Iako dominiraju motivi karakteristični za pravoslavnu tradiciju, obrada norveškog Ulvera, te “Mother Tounge” i deo “Previda” koji su na engleskom, kao i “Sozdania” na ruskom jeziku, uspešno su spakovane u kompaktnu celinu.

Bernays Propaganda – Vtora mladost, treta svetska vojna

Bernays propaganda kako smo navikli retko omane. Bend svesno pravi muziku visokog kvaliteta koja bez problema cirkuliše među fanovima najrazličitijih muzičkih ukusa. Slušaocu, u zavisnosti od njegovog raspoloženja,  “Vtora mladost, treta svetska vojna” omogućiće ili da mirno đuska ili da neometano odmara. Ovo je muzika koja leči i osvešćuje spajajući  angažovane političke teme s plesnim bitovima i razigranim melodijama.

Članak Oblakoder vs Balkanrock: Top 5 domaćih albuma u 2019. godini se pojavljuje prvo na Oblakoder.