Transformacija društvene realnosti, kao i razvoj domaćeg dokumentarnog filma, koji je vodeći na ovim prostorima su neke od glavnih ideja festivala. Nacionalnu selekciju odlikuju „hrabri filmovi izabrani zbog istine”, a Filmski Centar Srbije prepoznao je istrajnost Beldocs-a finansirajući fond nagrada.

Centar (r. Ivan Marković) je eksperimentalno dokumentarno ostvarenje u kom autor predstavlja monumentalno zdanje Centar “Sava”. Film je zapravo nostalgična apstrakciju o jednoj od kapitalnih građevina SFRJ, koja manifestuje političko- društvenu ideju socijalnog poretka. Kroz trošnu arhitekturu i enterijer autor pokušava da prenese nekadašnju, davno napuštenu ideju budućnosti. Spoljni svet koji je vidljiv samo kroz prozore dozivljava se kao pretnja. Zgrada i radnici koji je održavaju stavljeni su u jukstapozičan odnos. Prikazijući ih u širokim, pa u krupnim planovima autor isprva nameće ideju da oni robuju zgradi, da bi vremenom delovalo kao da je održavaju za sebe.

Ovaj veoma promišljen i umetnički besprekoran film je sa punim pravom dobitnik glavne nagrade Beldocs-a. Međutim, pasivan odnos prema današnjem poretku odlika je čitave jedne generacije, koja se u nemoći da aktivno deluje na današnjicu okreće nostalgičnim osećanjima prema ostacima jednog režima kom nikada nisu pripadali.

U tom smislu je daleko subverzivniji film Na crnoj listi (r. Sara Marković, Nikola Dragović), koji je izazvao najveće reakcije javnosti. Nakon što je celokupni srpski takmičarski program premešten iz Kulturnog centra Beograd, koji je par dana pred početak festivala zatvoren po nalogu protivpožarne inspekcije, projekcija ovog filma je bez zvaničnog obrazloženja otkazana u i Art bioskopu Kolarac. Zahvaljujući organizaciji Beldocs-a, film je ipak premijerno prikazan u dvorani Sinepleksa Ušće. Tom prilikom organizatori su istakli da Beldocs ne veruje u zabrane, cenzuru i ograničavanje slobode govora, već u pravo svakog umetnika da izrazi svoj stav.

Dokumentarac prati pripadnike kineske meditacijske prakse „Falun Gong“, njihov progon i hapšenje u Beogradu 2014. tokom samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Ovo veoma hrabro ostvarenje otkriva nam šokantnu istinu o državi u kojoj su finansijski intresi stavljeni ispred ljudskih prava. Kada je pokušao da ostvari osnovnu demokratsku slobodu i dobije dozvolu za mirno okupljanje na teritoriji Beograda Marković, jedan od glavnih aktera, nije ni slutio da će ubrzo biti proglašen za državnog neprijatelja. Film je sastavljen od autentičnog materijala sa lica mesta, intervjua sa učesnicima, rekonstrukcije događaja i arhivskih snimaka. Upečatljivom muzikom i citatima istočnih filozofa koji su korišćeni kao svojevrsni komentari na određene situacije ostvaren je spoj jeze i ironije.

Taurunum boy (r. Jelena Maksimović, Dušan Grubin) je opservacijski dokumentarac o odrastanju petanestogodišnjaka u beogradskom naselju Zemun. Radnja prati svakodnevne avanture nekoliko glavnih protagonista tokom letnjeg raspusta nakon završetka osmog razreda. Naziv filma objedinjuje kulturno nasleđe naselja (Taurunum- keltski naziv za Zemun) i ideju koja živi kroz fudbalski klub koji je neodvojiv deo odrastanja (Taurunum boys- navijačka grupa iz Zemuna). Širokim totalima prepoznatljivih zemunskih solitera, kejova i parkova u kojima “opasna” ekipa iz kraja provodi vreme dat je portret ovog autentičnog naselja. Međutim, približavajući se protagonistima kamera zadire dublje u njihova emocionalna stanja, te ispod maske huligana vidimo apatičnog i zbunjenog tinejdžera koji se nalazi na životnom razmeđu. Kontrastno korišćenje širokih i krupnih planova, kao i prikazivanje aktera u različitim životnim kontekstima navešće gledaoce da razumeju ove mlade ljude i pronadju veru u njihovu budućnost, uprkos činjenici da im okruženje u kom odrastaju ne omogućava mnogo.

To sam što jesam – Gipsy Mafia (r. Andrijana Stojković) je jednostavna filmska priča o dva brata Roma iz istoimenog hip- hop benda, koji u svojim pesmama vatreno kritikuju rasizam, segregaciju Roma i neoliberalni kapitalizam. Prateći njihovu svakodnevicu u Nemačkoj, gde trenutno žive; posetu rodnoj Srbiji i evropsku muzičku turneju, autorka neguje nestereotipni odnos prema pripadnicima romske populacije, koji su u našoj kinematografiji često predstavljeni na egzotičan i nipodaštavajući način. Skill i Buddy u svojim stihovima preispituju spoljašnje i unutrašnje granice, a teritoriju sopstvene slobode pronalaze upravo u muzici. U ovo inspirativno filmsko ostvarenje uneli su posebnu energiju svojom iskrenošću i nesvakidašnjim entuzijazmom.

Film Deca proleća (r. Dušan Solomun) se kroz nesvakidašnji ugao bavi pitanjem sirijskih izbeglica u Nemačkoj. Na visokom krovu u Berlinu grupa ljudi putem reenactment workshop– a rekonstruiše sopstveni put preko Mediterana u gumenom čamcu. Izrazito ubedljiva interpretacija, zanimljivi režijski postupci i poigravanje sa zvučnim efektima pružaju jedinstven uvid u ovu poslednjih godina veoma aktuelnu tematiku. Paralelnom montažom  reenactment workshop– a nad berlinskim nebom i autentičnih video snimaka sa mobilnih telefona, gledalac se uvlači u u psihološko stanje aktera tokom njihove borbe za preživljavanje. Koncentrišući se na iskustvo glavnog protagoniste Ahmada, autor ostvaruje veoma prisan i intiman odnos sa ljudima koji se smelo pred kamerama suočavaju sa traumatskom događajima iz prošlosti.

Električni Orgazam za ljude budućnosti (r. Marija Vukić) je portret jednog od najdugovečnijih rok bendova na prostorima bivše Jugoslavije. Grupa je od svog osnivanja (1980) do danas prošla kroz brojne transformacije i hrabro opstajala uprkos turbulentnim dešavanjima na ovim prostorima. Tokom dugačkih razgovora autorka navodi članove da vraćanjem u prošlost sagledaju sebe i svoje bivstvovanje u bendu. Kroz film saznajemo intresantne, manje poznate detalje o dinamici grupe i ljudima koje međusobno spaja prijateljstvo i ljubav prema muzici.

Autorka teksta: Ivona Đurić

Članak Osvrt na srpski takmičarski program Beldocs-a se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred beogradsku premijeru na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs razgovarali smo sa Jelenom Maksimović.

Kako je nastala ideja za film?

Koreditelj i ja smo odrasli u Zemunu, takođe sarađivali smo na različitim projektima kao snimatelj i montažerka. Želeli smo da napravimo portret našeg kraja, ali i da eksperimentišemo na formalnom planu. Naravno tu je i potreba da se obrati pažnja na petnaestogodišnjake koji su na razmeđu između osnovne i srednje škole.

Koji je bio najveći izazov tokom rada na filmu?

Nismo želeli da film bude kritika mladih, već da vidimo smisao u njihovim životima i pronađemo nadu u njihovu budućnost uprkos ćinjenici da im sredina u kojoj odrastaju ne omogućava mnogo. Takođe, izazov je bio komunikacija sa nastavnicima, upravom škole i roditeljima, koji su nam maksimalno izašli u susret.

Šta stoji iza naslova filma?

Taurunum je keltski naziv za Zemun, a Taurunum boys je navijačka grupa iz Zemuna. Igrom slučaja većina tamnošnjih klinaca se loži na fudbalski klub Zemun, tako da je bilo logično da naziv objedini kulturno nasleđe naselja i ideju koja živi kroz fudbalski klub i neodvojiv je deo odrastanja.

Kako je tekao izbor aktera?

Pravili smo zvanične kastinge u osnovnim školama, ali neke aktere smo nalazili po hodnicima, parkovim i ulicama. U pitanju su maloletna deca, tako da smo morali da obratimo pažnju na formalnosti. Međutim, emocije su bile jače od toga, glavnog lika Stefana Tarabića smo na primer našli u hodniku škole.

Koje su specifičnosti odrastanja u Zemunu?

Svaki kraj nosi nešto autentično u sebi, a atmosfera u Zemunu je dovoljno dirljiva da bi ga zavoleo, ali i dovoljno teška da bi ga do kraja prihvatio. Takođe, Zemun je značajan za nas jer smo tu odrasli, tako da lična i emotivna linija ima jaku ulogu u ovom filmu.

Kako je funkcionisala rediteljska saradnja?

Prirodno je došlo do odluke da radimo zajedno. Kamera u ovom dokumentarnom filmu je pasivna i gleda aktere se određene distance, što je zahtevalo našu zajedničku vizuru, tako da nije bilo potrebe da odvajamo funkcije.

Autorka teksta: Ivona Đurić

Članak Jelena Maksimović: Atmosfera u Zemunu je dovoljno dirljiva da bi ga zavoleo, ali i dovoljno teška da bi ga do kraja prihvatio se pojavljuje prvo na Oblakoder.