Nastao u Šapcu, početkom 2023. godine, bend čine Petar Krsmanović (klavijature), Nikola Andrić (bas) i Mladen Cvetinović (bubnjevi). Njihova muzika je ,,smelly” eksperiment, ispunjen kompleksnim ritmovima i nekonvencionalnim harmonijama.

,,Opojan miris širi se klubovima. Nos začepi, pošto uši ne smeš.”, poručuju članovi benda.

,,Tekst prve pesme sa debi EP-a MANJE, grupe Soba Smrdi Sve je ‘alo aj sviraj/bubnjar promašio sinkopu’. I nakon godinu dana, ponovo Šabac kod nas. Ne bismo rekli da se još uvek osećamo kao u Teksasu, za ovaj release nosimo kravate, leptir mašne, sakoe, ali očekujemo da se do kraja večeri sa nekim potučemo i prolijemo skupo piće po odelu, jbg, ipak smo iz Šapca. Rekao je Mići da ima 26 radnih majica i nakon toga se nije osećao najbolje. Da li i ti razmišljaš o tome koga da zoveš na dejt da bi mu pustio/la treću stvar sa EP-a? Javite šta ste uradili i uživajte u ovom malom ‘eksperimentalni jazz’ svetu. Sobu Smrdi Sve možete čuti 21.9. u KC Gradu, uz bendove Zefir i Niko Nikolić.” – Zeleni Kačket o EP-u.

Članak Soba Smrdi Sve objavljuje debi EP se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Pesmu „DEBIL” okarakterisala bih kao ljubavnu liriku izvedenu veoma senzibilnim i intimnim vokalom, propraćenu  tvrdom techno matricom, sa snažnim i mračnim kikovima, baš kako najviše volim da me „izudara” na žurci“ – izjavila je Micka Lifa o singlu „DEBIL”, koji je jedan od tri singla sa EP-ja „Paradox”.

Numera „DEBIL” nastala je spontano, zajedno sa producentom poznatijim pod pseudonimom Demaul Beatz. Demaul je bitmejker pretežno hip hop/trap/drill žanra, ali kako je muzički izuzetno potkovan, oprobao se i u techno žanru, što nikada ranije nije radio. “Bilo je jako uzbudljivo igrati se na taj način i isprobavati mogućnosti” – dodala je Micka Lifa o radu na singlu „DEBIL”.

Muzički spot za pesmu „DEBIL” radila je Ivana Čavić, fenomenalna mlada vizuelna umetnica, fotografkinja, grafička dizajnerka i video umetnica. Estetika spota nosi tvrdi, prljavi, „spaljeni” hardcore kvalitet, kako u smislu kadrova spota, tako i u energiji montaže.

U okviru EP-ja pod nazivom „Paradox” akcenat je na različitostima koje Micka Lifa oseća u sebi i oko sebe. Iz tog razloga na Cover artwork-u su glavni protagonisti muškarac i žena, a ideja je bila izraziti dihotomiju „Tom boy” energije i zavodljivog seksipila. Ovaj EP za Micka Lifa ima eksperimentalnu, istraživačku i introspektivnu dimenziju.

U spotu za prvi singl EP-ja, pod nazivom „ZIPLOCK” koji je realizovao Vladimir Borović VB Media, a koji je objavljen nešto ranije prošle godine, razlike su predstavljene kroz sukob prirode i plastike kao i kroz snagu jedinstva starosti i mladosti, što se vidi u interakciji sa bakama Micka Life, koje su glavne uloge u spotu.

Kod trećeg singla imena „GG”, gostuje BOBI, dok je za produkciju i snimanje samog spota takođe bila zadužena već pomenuta Ivana Čavić.

Slušaj ceo EP “Paradox”: https://bfan.link/paradox-18 

Članak Micka Lifa predstavlja EP izdanje Paradox se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Contemporary Outdoors” donosi šest traka koje besprekorno spajaju futuristički house groove sa soulful vibracijama, provučenim kroz prizmu boogie-ja i deep house-a.

Ovo izdanje zrači toplinom analognih sprava, uz prepoznatljive Jadraninove sintetičke pejzaže i masivne bas fundamente, dok perkusije i groove neprekidno pozivaju na ples. Vinil izdanje je već pri kraju zaliha na svetskim platformama, što potvrđuje da je zvuk pogodio pravu nit kod publike.

Pored originalnih traka, EP sadrži i dva remiksa legendarnih producenata ovog muzičkog opusa: Byron The Aquarius donosi mračniji, hipnotički zvuk sa organskim ritmovima, dok A Vision Of Panorama dodaje balearsku toplinu i lepršavost.

Izdanje su već podržala istaknuta imena svetske scene – Laurent Garnier, Gilles Peterson, James Holroyd (Chemical Brothers), DJ Deep, Lefto, Moxy… –  selektori koji prepoznaju kada nešto ima dušu.

Premijerno evropsko slušanje i proslava izdanja održaće se 26. marta u Jašta Baru (Nušićeva 7a), 20h. Direktno iz Čikaga stiže i limitirana količina vinila, dostupnih na događaju za one najbrže.

Fotografije: Boogie

Članak Igor Jadranin objavio novu ploču se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pangea (stilizovano pangea.) je novosadski sint/bubanj duo oformljen u Soundbubble Studiju 2023. godine i čine ga Ivan Krstić (bubanj) i Katalina Debeljački (sintisajzer). Bend je nastao kao autlet za kreiranje ideja bez pritiska i iz težnje ka stvaranju bez opterećenja, sa oštrim fokusom na vajb, gruv i atmosferu. Njihova muzika kombinuje sirovi sintisajzerski analogni zvuk sa akustičnim bubnjem, donoseći organski osećaj koji je prepoznatljiv za njihov zvuk. Inspiraciju crpe iz triphopa devedesetih, dub tehna i modularne sinteze. 

Tokom procesa istraživanja u prethodne dve godine kroz lajv snimane džem-sešne nastao je njihov debi EP „The Hadean”, gde je duo došao do saznanja kako da zvučnim pejzažima ilustruju hemijske elemente i procese koji su doveli do nastanka nove protoplanete u Sunčevom sistemu.

Osnovne gradivne jedinice zvučnog pejzaža EP-a čine bubanj i analogni modularni sintisajzeri u njihovoj najsirovijoj formi, koje pod uticajem njihovih inspiracija bend pretvara u svojstvene muzičke izotope. Veliku inspiraciju za estetiku zvuka bend je pronašao u kasetaškoj kulturi, posebno u spravi Fostex X-15 na kojoj je EP masterovan.

Kroz četiri pesme EP vas vodi na putovanje koje oslikava faze stvaralaštva kroz paralelu razvoja Hadeana – geološkog razdoblja u kojem je Zemlja bila vrelo, dinamično telo na rubu haosa, ali koje je istovremeno postala kolevka novih pojava.

Debi izdanje „The Hadean” objavljeno je pod okriljem izdavačke kuće Inverted Spectrum Records, poznate po podršci i promovisanju underground kulture u regionu i šire.

Za 2025. godinu pangea. planira nastupe uživo gde će publika imati priliku da doživi energiju koje ovaj duo unosi u svoju muziku kroz lajv izvedbu, a do tada EP „The Hadean” možete slušati na svim striming platformama i možete ga podržati putem Bandcamp-a na pangea. i Inverted Spectrum Records stranicama.

Cover art: Marija Đurđević

Članak pangea. predstavlja EP – The Hadean  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izdanje „satkan od pokušaja“ snimano je tokom proleća tekuće godine u studiju 3×2 u Pančevu, u saradnji sa producentom i aranžerom Stefanom Gaćešom koji potpisuje miks i mastering, uz tehničku podršku snimatelja Dejana Sredića.

Produženo izdanje satkano je od 4 pesme koje je publika imala prilike da čuje na njihovim nastupima u redosledu: „daljine“, „sedmice“, „padobran“, dok EP zatvara pesma „kraljica“.

Autorstvo naslovne fotografije EP-a potpisuje Damjan Jovanović, a vezu između omota i imena albuma nije potrebno objašnjavati.

Fotografija: Damjan Jovanović

Članak Pliš predstavlja prvo EP izdanje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sve pesme producirao je i komponovao sam Petar Martić, a prate ga Sergej Hramcević na saksofonu, Leonid Lipelis na bubnjevima i Jevgenije Pijankov na klavijaturama. „Blok Pop” je prvi mini-album iz trilogije na srpskom jeziku, koji nam je pripremio ovaj sjajni muzičar.

Petar je svestran umetnik, koji je diplomirao Arts Management u Engleskoj. Po povratku u Moskvu osnovao je rok bend Pasosh sa kojim je imao turneje po celoj Rusiji i Evropi, kao i muzičku etiketu Homework Moscow. Imao je dosta uspeha u duetu OZORA (eksperimentalni pop) kao i sa projektom Prigai kiska (elektronska muzika), čiji prošlogodišnji album “IKONA” broji 18 miliona slušanja na digitalnim striming servisima.

Od Beograda, preko Engleske, do Moskve i onda nazad do Beograda, Petar Martić uvodi, u svom stilu, lokalnu beogradsku scenu na svetska vrata, sa neverovatnom kombinacijom zvukova i inspiracija, gde svako sledeće izdanje donosi potpuno novu avanturu.

Članak Petar Martić predstavlja EP Blok Pop na srpskom jeziku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bendovi kao što su Turnstile, Cindy Lee, Wednsday, Liquid Mike, MJ Lenderman, pored milionskih pregleda i strimova, postali su i zaštitna lica reklamnih kampanja kao i deo nominacija na Gremijima i drugim muzičkim nagradama. Takav zvuk ulazi u pop komercijalne vode, pa se često pop zvezde vataju gitara i u intervjuima naglašavaju njih kao uzore.

Mi smo navikli da kod nas svaki trend dođe sa 3 – 5 godina zakašnjenja, ali izgleda da se nešto dešava iza brda i izgleda da nećemo morati toliko da čekamo. Na relaciji Beograd – Sremski Karlovci nastao je bend Biskup zauvek. Sve ove malopre pomenute indie žanrove sublimirali su na EP-iju Kad bismo vratili vreme barem bar malo unazad… koji smo poslušali a i zaintrirgirla su nas natpisima o sebi na svojoj Bandcmap stranici:  

„Zatočeni u podrumu kod Stevana, dva mlada momka odlučuju razmenom misli i ličnih neuspeha otići u neistraženo polje emocija svojih bivših ljubavi, te zvukom nostalgije ranih 2000-tih očarati i izabranu publiku vratiti u stanje bezbrižnosti, nekih boljih vremena, baš kao onog leta 2007. na moru u Bečićima.”

Zbog svega toga rešili smo da ih upoznamo, da nam se predstave i kažu šta žele, koji im je cilj i je li kul danas svirati emo.

Za početak predstavite bend, ko ste, odakle ste, otkud sve ovo?

Nastao je kao duo projekat od strane mene (Igor, Turbo Trans Turisti, ex. Neven), i Vladimira (Polywhy), relacija Beograd – Sremski Karlovci, sa idejom da pravimo indie emo muziku iz nama nostalgičnih ranih 00ih godina. U međuvremenu su nam se pridružili u lajv sastav Andy (Polywhy) i Luka (Monica).

Interesantno ime, je li postoji neko veće objašnjenje za njega, neka veća priča?

Super tajno.

Vaš bandcamp krije sjajan opis koji malo toga objašnjava koliko priča neku priču samu za sebe. Pa, za početak, kako je bilo u Bečićima 2007. godine?

Bečići. Sunce. So. More. Upoznavanje prve iteracije sebe i slušanje hitova na kompakt disku na putu do mora i nazad. Osećaj blagostanja. Verovatno poslednji put. Njen pogled. U daljini. Zauvek.

A sad ozbiljno, da li muzika može da bude ta spona i vremenska mašina koja vraća u prošlost i neka srećnija vremena? Da li je vama uspelo?

Može. I nama je uspelo. Možda. Puno pozitivnih rekacija.

Ovo je sve još uvek garaža i „oštro po ivicima”, ali s obzirom na melodiju i refrene, ali i svetski trend u kom ovakva muzika ima sve više fanova, da li postoji želja i tendencija da se izađe iz garaže pred veći broj publike?

Svakako. Imamo dosta planova što se audio-vizuelnih komponenata tiče, planiramo da iznesemo to, pa ko voli. Mi volimo.

Kakav je vaš odnos prema terminu i žanru emo u današnjem svetu, s obzirom da sam video na nekoliko mesta to uz vaše ime. U moje vreme, kad sam ja odrastao, to je bio krst koji mnogi nisu voleli da nose. Deluje mi da je sad situacija drugačija?

Ne interesuje nas previše žanrovska klasifikacija. Može da se protumači kao emo, kao indie, shoegaze (neke novije stvari) itd. Ima dosta različitih bendova koji se klasifikuju kao emo koji nemaju naročito veze sa time kako mi zvučimo.

Koje su teme koje vas još interesuju, da li je ovaj EP pravi presek ili samo delić interesovanja?

Jedina tema je patnja i bol, sve ostalo je između redova.

Šta se sve sluša da bi ovako bend zvučao?

Poslednja glavna inspiracija je bend iz Njujorka, Hotline TNT. Jedna od meni glavnih inspiracija je domaći bend VVHILE koji je nažalost trenutno neaktivan. Poseban shoutout za Stewart Copelanda koji mi je na snimanju bio najveća inspiracija za bubnjarske delove…

Gde vidite sebe na domaćoj sceni, s kim vaš zvuk i vaša pojava najbolje leži?

U suštini gde nas smeste. Mislim da je ovaj žanr usko povezan sa većinom danas čak i relativno popularnih žanrova muzike u svetu, tako da mislim da možemo da sviramo i sa podzemljem i na nekim većim festivalima. Gde se pronađemo, tu smo.

Šta je ono što fali domaćoj sceni i muzici, a sa čime ste baš zadovoljni ?

Ja mislim da fali širi spektrum muzike i žanrova koji utiču na bendove. Mislim da većina bendova, u kojoj god sceni ili žanru, crpi samo taj određeni žanr koji sviraju. Takođe, mislim da najviše fali sviranja i putovanja. Dosta bendova koje viđam sviraju samo ili u Beogradu, Zagrebu, ili na nekim festivalima po prostorima bivše Juge. Evropa ima dosta dobrih alternativnih bendova i mislim da je šteta ne upoznavati se ili otkrivati nove ljude i mogućnosti.

Kad će nešto novo, svirke, nove pesme?

Za nekoliko dana od ovog intervjua ulazimo u studio da snimimo još neke nove stvari, pa u zavisnosti od toga ćemo da se organizujemo i za koncerte. Ne sumnjam neka zima najranije.

Fotografije: Lea Bodor

Članak Jedina tema je patnja i bol, sve ostalo je između redova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Četiri devojke koje se lože na rokenrol, pank, gotik i grandž, šta može da krene po zlu? Čuvari Stvari osnovani su 2019. u Beogradu, pevaju na srpskom i u pesmama se bave raznim dilemama i društvenim problemima. Grupu čine Ivana Milošević (vokal, bas), Sanja Rajić (gitara, vokal), Lena Mikuška (vokal) i Galica Pivač (bubanj, vokal).

„Različiti muzički ukusi članica doveli su do toga da „Tonem” bude jedna zanimljiva mućkalica žanrova. Prva pesma na albumu je i jedini mejnstrim, a „Deca su otišla” je melodična i hitična. „Galicina pesma” je, kako joj ime kaže, Galicino delo, ona je na ovoj pesmi i lid vokal. To je jedan veseli đuskavac sa zanimljivim harmonijama i aranžmanom. Prvi singl „Mrtav grad” priča je o gradskom životu i ludilu koji on donosi. Radno vreme od 8 do 16h, gužve u prevozima, nemanje vremena ni za šta osim posla, kuvanja ručka i spavanja. Pesmu krase etno vokalne harme, poneki kanon, Kris Ajsak gitare i wah. Spot je kombinacija snimaka svirke benda iz Kvake 22 i gužve i jurnjave na ulicama Beograda. „Nikad nećemo promeniti ništa” je psihodelična, mračna i govori o problematici dolaženja do istine u moru laži. Unutrašnja borba i rad na sebi je mukotrpan i dugotrajan proces. „Pusti me da tonem” govori o tome koliko je važno raditi na sebi, iako je lakše „tonuti”. Poslednja pesma je i najpankerskija, a na „Ulazim u sistem” dolazi i Sanjinih 5 minuta (tj. 2 minuta i 48 sekundi) na mikrofonu,” analizira pesme Ivana MIlošević.

Pesme su snimljene u studiju Komandant Adam u Sremskoj Kamenici, snimanje, miks, produkcija i mastering delo je Nenada Adamovića.

„Pesme su o subjektivnom doživljaju sveta koji nas okružuje. Čak i stvari koje su na prvi pogled banalne, nesvesno utiču na nas. Mrtav grad predstavlja baš to. Previše ljudi, putevi im se prepliću i pravi se gužva u kojoj smo zapravo svi sami. Vreme drugačije prolazi kada površno proživljavamo život u želji da žaštitimo sebe od onoga šta zapravo osećamo i vidimo. Mrtav grad nije samo kritika na očiglednu ekološku zagađenost, već i kritika na taj način razmišljanja,” smatra Sanja Rajić.

Čuvari Stvari će nastupiti na Hali Gali festivalu u okviru Kontakt konferencije 23. marta u Dragstoru, a biće i specijalni gosti na koncertu Jimi Triple B’s 666 Blues Banda 17. maja u Jugošpedu.

Zeleni kačket je radijska emisija nastala 2018. godine. Tokom proteklih godina su prešli put od organizovanja poetskih večeri, žurki, emitovanja emisija na RadioAparatu i Radio Bruškinu (2021), kreiranja ogranka ‘zeleni kačket drami’ (2022), do ZK lajv sešna (2023) i izdavačke aktivnosti. Zeleni kačket u okviru kolektiva Pop depresija-Kišobran-Anderklas promoviše mlade bendove i njihovu muziku.

Članak Čuvari Stvari predstavljaju debitantski EP Tonem i spot za Mrtav grad se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O inspiraciji, samom procesu i radu na ovom projektu razgovarali smo sa reperom Milkovićem.

Miloš Miliković

Kako je došlo do tvoje i DJU DJU-ove saradnje?

Miloš Milković: Moja i Miloševa (DJU DJU-ova) saradnja počela je krajem 2019. godine kada nas je spojio Mihajlo (Summer Deaths). Odmah sam rekao DJU DJU-u kako me je bit koji je Mihajlo poslao izvozao najjače na svetu i odmah sam snimio demo, na koji je i on, takođe, odlepio i rekao mi da je konačno našao nekog za kog bi stvarno uživao da pravi bitove. Nakon nešto više od godinu dana izbacili smo prvi zajednički singl Čaj, a istovremeno radili na još nekoliko pesama.

Kako je izgledao proces rada?

Prve dve pesme EP-a su nastale u periodu pandemije, tako da smo manje više sve radili tako što mi DJU DJU pošalje bitove, ja mu kažem šta mi se sviđa, a šta ne, onda on ispravi, doradi, pa mi pošalje. Nakon toga snimanje, pa mix/master. Ne previše zanimljiv proces, jer smo sve manje više radili online. Prava magija je nastala tek pre nekih dva meseca kada smo se našli, kod mene u Ćupriji, da u mom bejsmentu probamo da uradimo još koju stvar za EP. Nekoliko dana pre toga sam otpevao melodiju za pesmu Zovem je, na beat koji je, takođe, bio samo u fazi ideje u tom periodu, poslao sam DJU DJU-u i rekao mu da za vikend dođe kod mene sa lap-topom i da probamo da uradimo tu pesmu. Sve se savršeno poklopilo, jer je u istom trenutku u Ćupriji bio i David, koji je studira u Londonu i retko kad imamo šanse da se nađemo i uživo radimo na muzici.

DJU DJU

Kako su se dalje stvari odvijale u Ćupriji?

Čim je DJU DJU stigao u Ćupriju, nakon popijene kafe i bureka, seli smo u studio i on je počeo da mi pušta bitove, od kojih mi je jedan posebno zapao za oko – za pesmu Status. Jako mi se svideo i rekao sam mu da upali snimanje, stao sam za mikrofon i krenuo da bacam fristajl. Nakon nekoliko tejkova, seo sam i počeo da pišem tekst. Za nekih pola sata imali smo, idejno završenu i četrvrtu pesmu na EP-u. Umorili smo se od snimanja i DJU DJU je predložio da odemo malo da se provozoma po Ćupriji i okolini, nađemo neku klopu i vratimo se za par sati u studio. Dok smo se vozili u kolima, slušali smo muziku i u jednom trenutku, krenuo je demo pesme Utrče koji smo obojica totalno zaboravili. Obojica smo odlepili i bili u neverici. Požurili smo nazad u studio. DJU DJU taj projekat nije imao na svom lap-topu. Nije bio siguran ni da li ga i ima uopšte i dalje, pa je pozvao njegovu devojku da ga poveže sa kompjuterom kod kuće preko Team-Viewer-a. Nakon intezivnog traženja, uspeo je da pronađe projekat i bacili smo se na snimanje. Nakon nekog vremena imali smo i poslednju pesmu gotovu. David je došao u studio predveče i kad smo mu pustili pesme, nije mogao da veruje da smo sve to uradili za jedan dan. Naravno, pesme nisu bile sasvim gotove, ali je kostur pesama bio tu. Nakon toga je na red došlo sređivanje teksta, dorađivanje bitova i snimanje bek vokala. Kada smo sve imali gotovo, David je počeo da radi mix i odmah smo i DJU DJU i ja znali da je to to. Pretalentovan covek, koji je ne samo tehnički vičan, već i pretalentovan i obrazovan muzičar. Ubacio je toliko sitnih detalja, ukrasa u mixu i sugerisao na neke greške sa muzičke i produkcijske strane i tako dao ogroman doprinos.

Zašto ste EP nazvali baš Mladi princ? Po čemu se ta pesma istakla?

To je prva pesma koja je snimljena, koja je generalno definisala stil i vajb tejpa, smenjivanjem elemenata repa i elemenata pevanja. Za cilj je bilo napisati tejp koji će biti tu da isprati dobro raspoloženje, ili da ga u krajnjom slučaju inicira, odnosno popravi, bar za vreme slušanja istog.

Koja ideja stoji iza covera?

Shodno tome da je EP nazvan po prvoj pesmi Mladi princ koja nosi određene „bajkovite” elemente, zajedno smo dobili ideju i za neki bajkoviti cover, što je Bogdan i izveo u delo.

Da li postoji neka ideja/motiv koja objedinjuje ceo EP i provlači se kroz sve pesme?

Cilj je bio napisati tejp koji će biti tu da isprati ili inicira dobro raspoloženje – svojom dinamikom, plesnim ritmovima, pevanjem i isticanjem lepih senzacija i stanja, kroz konkretne pojave opisane u tekstovima pesama.

Koji je savršeni ambijent za slušanje ovog EP-a?

Bleja u dnevnoj sobi, popodnevni odmor uz loše vreme, vikend ujutru na terasi, na dnevnoj žurkici na splavu, u zoru, u svitanje, u svim ambijentima ispraćenim mirom, dobrom energijom i lepim bojama.

Koja pesma je tvoj favorit?

Moj favorit je EP u celini i nadam se da će ga slušaoci tako slušati, jer tada je ekspresija kompletna.

Koji izvođači su ti najveća inspiracija?

Inspiraciju tražim u lepim trenucima, i u najlepšem raspoloženju. Filtriram sve muzičke pravce, ne vezujem se za konkretan stil ili estetiku, a pogotovo ne za konkretnog izvođača.

Kojim stihom bi opisao ovaj EP?

Samoća nije dobra, ali samom sebi moraš biti odan – što generalno poručujem svima, jer je najbitnije da ste na prvom mestu zadovoljni sobom i da uživate u svojim životima.

Članak Mladi princ – novi EP na rep radaru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koautor ovog zajedničkog EP izdanja, je Ognjen Bošković (aka Kineski Restoran) iz Beograda. Školovao se u X gimnaziji na bilingvalnom jezičkom smeru, a posle upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Od malih nogu je težio ka vizuelnim umetnostima i svakom drugom vidu kreativnog izražavanja. Ognjen se bavi grafičkim dizajnom, ilustracijom, kao i naravno muzikom. Projekat Kineski Restoran osnovao je 2020. godine zajedno sa Reljom Popovićem – gitaristom bendova Neven i Headop. „Volim da crtam i nemam život”, rekao je Ognjen u nekom trenutku u svom životu i to je glavna rečenica kojom bira da se predstavi.

Jovan Ilić, koji se krije iza alijasa Mitsko Biće je rođen u Beogradu 2001. godine, završio je Srednju školu za dizajn, a nakon toga upisuje Filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Nakon nastupanja u nekoliko bendova, 2020. godine osniva novi projekat pod nazivom Mitsko Biće. Kao predgrupa je svirao Velikom preziru u klubu Drugstore prošle godine. Jovanova najveća interesovanja su uglavnom vezana za muziku, spotove ali i dokumentarni film.

Spot za poslednju numeru „Biće sve u redu” možete pogledati na linku ovde: https://youtu.be/RD_yIi5DRhU, a pesma je dostupna na svim streaming servisima u sklopu izdanja „Tužne pesme u slatko-kiselom sosu”. Režiju i ovog spota potpisuje Jovan Ilić, dok je direktor fotografije bio Miloš Radovanović.

U isto vreme mladi Jovan je objavio i remikse svih pesama u okviru izdanja koje se zove „Teške pesme u opako-ljutom sosu”, a svaku numeru sa izdanja je remiksovao još jedan član benda Headhop – Danilo Ristić, producent koji se krije iza neuobičajenog alijasa riki༼⁠;⁠´⁠༎ຶ⁠ ⁠۝ ⁠༎ຶ⁠༽!

Naslovna fotografija: Strahinja Vukić

Članak Mitsko Biće i Kineski Restoran konačno predstavljaju debi izdanje Tužne pesme u slatko-kiselom sosu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koautor sve tri pomenute numere sa zajedničkog EP izdanja imena „Tužne pesme u slatko kiselom sosu”, je Ognjen Bošković (aka Kineski Restoran) iz Beograda. Školovao se u X gimnaziji na bilingvalnom jezičkom smeru, a posle upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Od malih nogu je težio ka vizuelnim umetnostima i svakom drugom vidu kreativnog izražavanja. Ognjen se bavi grafičkim dizajnom, ilustracijom, kao i naravno muzikom. Projekat Kineski Restoran osnovao je 2020. godine zajedno sa Reljom Popovićem – gitaristom mladog hardkor benda Neven. „Volim da crtam i nemam život”, rekao je Ognjen u nekom trenutku u svom životu i to je glavna rečenica kojom bira da se predstavi.

Režiju potpisuje sam Jovan Ilić, dok je direktor fotografije bio Miloš Radovanović.

Naslovna fotografija: Strahinja Vukić

Članak Mitsko Biće i Kineski Restoran predstavljaju novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izdanje je snimljeno u kućnoj konfiguraciji, dok je miks i master radio Sergej Sokolov iz Moloe. Omot koncipirala Anka Arsenić (shoegiegaze).

Članak Mladi kantautor Dubak objavio EP se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ko je tačno Petar Pupić? Neko bi rekao – jedan od najdarovitijih muzičara i producenata generacije, diplomac Berklee College of Music u Bostonu, pevač koji je oduševio Petera Brodericka tokom svog nastupa u Beogradu, neko čija muzika nosi drugačije strujanje energije… Petar je sve to, ali i ništa od toga, za mnoge je samo tajna koju ćemo sada pokušati da razotkrijemo još nekim slušaocima.

Egretov EP „Silent Turns” je kao neki ponovo otkriveni private press album iz sedamdesetih ili osamdesetih. U isto vreme i starinski i moderan, sa slojevima zvuka, emocija i decenija. Zamislite svetove Sufjana Stevensa, Jamesa Blakea, Nicka Drakea, Chet Bakera, koji se preklapaju u jednoj tački, u jednom gradu, u jednoj osobi.

Uvodna „A Story For Them” postavlja scenu, govori o večnoj ljudskoj opsesiji liderima, a violina (gošća Mirjana Nešković) i genijalna aranžmanska rešenja kao da nas vode na put u nepoznato. „Unveil” je trenutak u kojem se zaljubite na prvi pogled i shvatate da ljubav može biti i utočište i neka vrsta eskapizma od anksioznosti i socijalnih interakcija. „Knot” je dobio svoj definitivni oblik, moćan i hipnotišući, sa egretovskim „wall of sound” vokalima na refrenu. Poslednja pesma je „No Time For a Letdown” – himna ogorčenosti, razočaranja i nelagodnog prihvatanja novih, ubrzanih dinamika i krajeva odnosa izmedju ljudi. Ali, svaki kraj može da bude i novi početak, a ovaj album je više o počecima, nego o krajevima.

Članak Egret predstavlja debitantski EP Silent Turns se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj EP po nazivom „Changes’’ broji tri trake kroz koje se Dee smelo igra sa žanrovima i definitivno uspeva kod slušalaca da probudi duboko skrivene emocije.

„AWGE” započinje udarnim ritmom u kombinaciji sa atmosferskim motivima. Bas je smanjen i jasan u svom minimalizmu. Od jednostavnog zvuka do potpunog kompleksnog aranžmana osvezavajućih zvukova, prelaz se dešava potpuno prirodno i skoro neprimetno.

Uz „Distant Chemistry” potpuno se prepuštamo njenom magičnom toku. Pokreće priču uz dašak razigranog električnog klavira i blagih melodijskih padova. Prelaz perkusionista uz vokale praćene fantastičnim gudačkim aranžmanima  zaokružuju ovu impresivnu muzičku avanturu. Dee nas lako podiže i vodi sa sobom u sanjivi svet plesnog podijuma.

„F23’’ lebdi između uzbudljivog dub tehno bangera i tehno/haus hibrida. Ovo predstavlja zapravo jednu elegantnu himnu. Savršena je za najintenzivnije momente žurke. Ova traka će vas definitvno naterati da bacite svoje pesnice u vazduh.

Uživajte u zadivljujućem prvom produkcijskom ostvarenju Dee i podržite headroom rec. slušanjem izdanja na streaming platfromama (Spotify, Deezer, Apple Music, Tidal itd.) ili kupovinom na Bandcamp-u, Beatport-u itd.

Članak Prvo produkcijsko ostvarenje Dee na domaćoj headroom rec. etiketi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iako je Zoom poziv, sa vremena na vreme, umeo da uspori razgovor na lokaciji Beograd – Brajton, nije nas sprečio da sa mladom umetnicom Ivanom Lukić – Jymenik razgovaramo o njenom EP-u Sumrak, dosadašnjim muzičkim saradnjama, emocijama i sazrevanju.

Kako se osećaš sada, dve nedelje nakon izlaska tvog prvog EP-a Sumrak?

Jymenik: Spremanje EP- a bilo je veliki hajp. Još na samom početku, mnogo mi se dopao taj projekat. Noć pred izlazak me je baš pukla trema, ali sada se osećam strava. Razmišljala sam – okej, jednom kad izađe, to je to, napolju je. Ono što mi je najvažnije je da su reakcije bile baš super. Zapravo, javljaju mi se i ljudi koje lično ne poznajem da pohvale pesmu. U fazonu su slušam ih svaki dan. Jedan dečko mi se javio, kaže da je do Novog Sada na repeat slušao EP. To je meni najveći kompliment, baš se super osećam.

Pesme imaju poseban vajb, čini se da mogu da se slušaju i u nekim opuštenim varijantama, ali i da će se puštati na žurkama. Da li je to i bio plan ili se to desilo spontano?

Ja mnogo volim da slušam muziku koja je takva, za čil i za žurke u isto vreme. A desilo se skroz spontano, verovatno zato što slušam takvu muziku, pa sam podsvesno napravila to što i sama volim da čujem. Nisam toliko razmišljala gde će ljudi da slušaju muziku, više mi je bilo bitno da prenesem to što želim da kažem, tu emociju, pevanje, taj vajb.

Kako je izgledao proces rada ona ovom EP-u?

U decembru smo krenuli sa radom i prve dve pesme su nastale toliko lagano. Mihajlo je stvarno prelagan lik, bio mi je toliko divan proces stvaranja. Jako brzo mi je to sve prošlo, kao da sam mu se juče javila da sarađujemo, a sada je EP već napolju i mi pričamo o tome. Zapravo, tek kada je izašao i kada sam ga preslušala na Spotifaju, bila sam u fazonu ovo je do jaja. Pre 4-5 godina sam gledala ljude koji izbaciju EP i bila sam u fazonu da i ja to toliko želim, ali ne znam kako. Zato sada znam, treba ti hrabrosti i veštine.

Kako je došlo do saradnje sa Summer Deaths-om?

Ja sam kod Kene Berija na storiju videla bit koji je okačio za pesmu Karaoke. Objavio je samo deo demoa. Tada sam ga pitala kakav je to bit i rekla mu da meni zvuči predobro. On mi je odgovorio: a to ti je moj Miki i poslao mi profil. Dugo sam se razmišljala da li da mu se javim da radimo, malo mi je bila frka, ali sam na kraju presekla i javila mu se. Kada smo se čuli, on je bio toliko raspoložen za saradnju. Na početku smo pričali i razmenjivali plejliste, kako bismo otkrili šta ko voli da sluša. Kada mi je on poslao svoju plejlistu, na njoj je bila skoro sva muzika koju ja volim da slušam. Eto, tada je već bilo jasno da ćemo sjajno sarađivati.

Kako je tekla vaša saradnja, a ujedno i nastanak Sumraka?

Kada smo počeli da radimo prve dve pesme, bilo je baš profesionalno, jer sam ja bila ovde, u Engleskoj. Onda, kada sam došla u Srbiju, počeli smo da blejimo u studiju, tako smo se i zbližili. Shvatila sam da je on jako talentovan, a pored toga i car! Pored EP-a, mislim da sam generalno stekla ljude sa kojima ću moći da sarađujem i imam lep odnos. Mislim da je sve neki put i da se neke stvari poklope u pravom trenutku.

Cela Zicer ekipa je mnogo talentovana, a sve to što rade, dolazi iz neke iskrenosti. Nekako se ne trude da to bude kul, nego je samo iskreno. Inspirativno je i zato mi je bilo lepo da radim sa Mihajlom. Do sada, nisam upoznala ljude, da sam samo upala i tako lako se poklopila sa njima. Carevi su stvarno, obožavam ih!

Kada govorimo o saradnji, do sada si imala nekoliko kolaboracija sa različitim umetnicima, u različitim žanrovima. Šta ti je donela svaka ta saradnja, koliko ti je pomoglo da se na taj način pronađeš u muzici?

Mnogo mi je bitno sa kim sarađujem. Moja prva saradnja bila je sa Lukom Rajićem, s tim što smo mi dugogodišnji prijatelji, još iz perioda kada ni on, ni ja nismo izbacivali muziku. Godinama smo jedno drugom slali pesme, tako da, Ludim je nastala sa mojim prijateljem. Onda, saradnja sa Bebom se desila jer smo dugo bile internet prijateljice, a prvi put smo se upoznale u studiju kad smo radile Foliramo. Ona je neko ko je meni sada baš bitna osoba u životu. Na početku je bilo dosta saradnji, jer nisam bila baš spremna da se upustim i uradim samostalan projekat na srpskom. Iskreno, nisam toliko verovala u sebe, baš me je pucala neka anksioznost, bila sam zarobljena u svojoj glavi. Kroz te neke saradnje sam se i ja opustila i shvatila da i ja mogu da pravim do jaja stvari, samo je bilo potrebno da se opustim. Od svih ljudi sa kojima sam sarađivala sam nešto naučila. Mislim da ću i dalje nastaviti da se na taj način razvijam, kroz ljude koji me inspirišu. Sa ove tačke, sada, dosta mi je bitno da sa ljudima sa kojima sarađujem budem na istim talasnim dužinama, po pitanju nekih stvari.

Kako ti gledaš na to da se muzika deli žanrovski, da li ti je važno da definišeš žanr svoje muzike?

Na kraju dana, ja samo mnogo volim muziku, volim da stvaram ono što mene vozi i što me inspiriše da stvaram. Želim samo to. A kada je o žanrovima reč, slušam raznu muziku, nekako mi je u glavi nebitan žanr. Do jaja muzika je do jaja, ako ja mogu u nečemu da se pronađem, bacim vers, nije mi bitno koji je žanr, čak mi je i izazov.

Pisanje na engleskom se dosta razlikuje u odnosu na pisanje na srpskom, nekada nam je čak i jednostavnije da nešto iskažemo na stranom jeziku. Da li je tebi to bilo izazovno i u čemu je razlika?

Ja sam odrasla u porodici gde su se pričala dva jezika, engleski i srpski, oba su mi maternja, tako da je meni, na početku, bilo prirodnije i komfornije da pišem na engleskom jer sam takvu muziku slušala. Prvi vers, ikada, na srpskom sam napisala za pesmu Ludim, koju sam snimila sa Lukom. Kada pišem na srpskom, na potpuno drugačiji način ispoljavam neke stvari. Mnogo je muzike na engleskom, ne moram mnogo da razmišljam kako da nešto kažem jer je u nekoj pesmi verovatno već rečeno. Na srpskom mi je, na početku, čak bilo teško zbog toga. Vodila sam računa da lepo zvučim dok pevam, kako izgovaram reči… Kad sam uradila pesmu U Tebi, pronašla sam potpuno nov način izražavanja i gledanja na stvari. Posle nekog vremena mi je postalo zanimljivije da pišem na srpskom, imam manje primera i, samim time, više se igram rečima, kreativni proces je zanimljiviji.

A kako izgleda tvoj kreativni proces?

Najviše volim da radim melodije, konstantno snimam neke melodije, pevušim. Prvo mi dođe melodija, a reči tek posle. Mnogo ljudi kaže da pišu kad su tužni, kod mene nije uvek tako. Ja prvo moram da procesuiram to što mi se dešava. Nekad nisam odmah inspirisana da stvaram, nego sedim i upijam to što mi se dešava. A najbolje pišem kad sam opuštena. Inspiraciju nalazim iz svakodnevice.

Kada se osvrneš nekoliko godina unazad, koliko si se ti promenila?

Za mene nisu baš bile lake tinejdž godine. U tom periodu spoznaje sebe, bila sam često zbunjena. Imala sam i neke strahove. Nisam baš govorila ljudima da pišem pesme. Onda, kroz odrastanje i razgovor sa drugim ljudima, shvatiš da svi prolazimo kroz slične stvari, neke sumnje i anksioznosti. Taj momenat, kad osvestiš da nisi sam u tome što osećaš, dobiješ neki komfor da radiš stvari koje zeliš. Tada sam počela mnogo više da sarađujem sa ljudima. Ja sam počela da radim u studiju sa 18 godina, bila sam jako mlada. Mislim da mi je pomoglo to što sam radila sa ljudima koji su stariji od mene ili su imali više iskustva. Kad si okružen dobrim ljudima i kad imaš podršku, mnogo ti je lakše da se razvijaš. Naravno, tu su i moji prijatelji koji su mi uvek bili najveća podrška. Jako mi je bitan taj momenat bliskosti. Volela bih da mogu da kažem sebi od pre pet godina ajde samo se opusti, biće sve kul. Ranije mi je bilo teško da vidim put i u kom pravcu idem, sada mi je taj put baš jasan. 

Da li balansiraš između Ivane i Jymenik, da li uopšte postoje razlike između tebe privatno i onog dela koji prikazuješ javno ili u svojim pesmama?

Jymenik jeste umetničko ime, ali to sam ja, sve što ja prolazim i osećam, to i jesam. Trudim se da budem što iskrenija i autentičnija verzija sebe. Ne pravim personu, to nije moj gas, nešto što ja osećam. Jako je iskreno i to što je u pesmama i sve što ja jesam. Razlikuje se, na primer, jedino po tome kako Jymenik izgleda na fotkama, ja ne izgledam tako svaki dan, nemam ful šminku i srebrne čizme do kolena. Iako bi bilo strava da je tako. Eto, to je jedina razlika, Jymenik je malo glamuroznija.

Koliko ti je na početku bilo izazovno da emociju koju deliš u pesmama čuju i svi ljudi koji slušaju tvoju muziku, da li ti je bilo osobađajuće ili je bilo barijera i strahova da se opustiš i budeš potpuno iskrena?

Na početku mi je bilo teško, ali, kako rastem, pronalazim lepotu u ranjivosti. Sviđa mi se kad je vidim i kod drugih ljudi i u pesmama. Meni je to prelepo. Posebno da, dok ljudi slušaju neku moju pesmu, osete da mene to boli, a najčešće se tada poistovete sa tim osećanjima. Sada se osećam jako komforno u tome da budem ranjiva i da istinski ispoljim sve to što osećam. Nije mi uvek bilo tako, nisam uvek bila tako slobodna da budem ranjiva, sada mi je to baš lepo.

Kada je reč o vizuelnom identitetu, koliko ti je to važno? Da li misliš da je to sastavni deo koji ide uz muziku, posebno u ovom digitalnom dobu?

Ja ću samo reći Marko Suvić. Ima mnogo ljudi koji su talentovani i koji to znaju da rade, ali Marko i ja imamo posebnu energiju. On u meni vidi nešto što ja jesam, ali možda, do sada, nisam bila dovoljno hrabra da se opustim. Mislim da je previše bitno sa kime radiš. Na kraju dana – ja sam muzičar, ne znam ništa o fotošopu. Strava je kad nađeš nekoga kome možeš da se prepustiš i da veruješ. Kada je o vizuelnom delu reč – da, jeste, bitno je da uz muziku postoji, ali ima i muzičara koji nikada ne pokažu lice, a ja bih uvek slušala njihovu muziku. Svakako, mislim da je strava kad uz muziku pogledam i slike i budem u fazonu, ah, sjajno, ceo paket! Sada mi je drago da sam našla i izgradila svoj vizuelni identitet u tom nekom obliku.

Da li uskoro planiraš neki spot?

Baš želim da radim spot. Mada, za sada, neću da žurim. Želim da, kada snimim spot, to bude onako kako ja osećam i kako sam zamislila. Definitivno će ih biti, ali, za sada, još uvek nemam konkretan plan.

Ne tako davno, imala si i veći nastup u Dragstoru, kako si to doživela i da li uživaš i u tom delu posla? Da li priželjkuješ i neki festivalski nastup ovog leta?

Nastup u Dragstoru je bio prelepo iskustvo. Obožavam da nastupam i da se na taj način konektujem sa publikom. Moji prijatelji su, naravno, bili najglasniji i najponosniji u publici. Inače, godinama unazad idemo u Dragstor i gledamo nastupe, tako da je stvarno bilo preludo što sam i ja nastupila tu. Hvala KesKse na pozivu da gostujem, organizovao je najjaču žurku. Kada je o letnjim nastupima reč, jako bih volela da nastupim opet što pre, ali, nažalost, ne živim u Srbiji, tako da nema još planova za ovo leto, ali biće stvari u bliskoj budućnosti. 

S obzirom na to da živiš na dve lokacije, u Srbiji i u Engleskoj, kako tvoji prijatelji tamo reaguju na pesme na srpskom?

Prijatelji ovde su mi, takođe, ogromna podrška. Sviđa im se sve to što pravim. Čak mi je cimer rekao da mu se ovo na srpskom više dopada, a drugi ortak ima Foliramo na svojoj svakodnevnoj plejlisti. Znači mi što su i oni u hajpu oko svega što radim. 

A kome ti veruješ na reč?

Ljudima do kojih mi je stalo. Lepo je kad si dovoljno komforan sa nekim da se potpuno prepustiš. Tad znam da je to što osećam stvarno. Ne dolazi to uvek lako i ne mogu sa svakim, ali svim ljudima koje zavolim verujem na reč. 

Autor fotografija: Marko Suvić

Članak Verujem na reč svim ljudima do kojih mi je stalo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

EP ubrzo završavaju u Tijaninom kućnom studiju redosledom kojim su pesme i nastajale. Inspirisane synth, dream i brit-pop žanrovima, kao i vizuelnim referencama filma Melancholia Larsa fon Trira, njihova želja i vizija pesama bili su sanjivi, kosmički sintisajzerski zvukovi koji kod slušalaca izazivaju sladak osećaj melanholije. EP je dobio naziv Mikrokosmosi po Teodorinoj prvoj pesmi, nastaloj na mobilnom telefonu, za koju je tekst napisao Miljan Janićijević.

Simbolično, Mikrokosmosi predstavljaju sve što su Teodora i Tijana zajedno stvorile u udobnosti svog doma, a po završetku su same snimile i video spot za debitantski singl Vodi me, koji je izašao 14. januara 2022. godine. EP Mikrokosmosi izašao je 1. februara ove godine, a Tihi Talas nastavlja da stvara muziku. Naredno izdanje planirano je za leto 2022. godine.

Članak Tihi Talas objavio svoj prvi EP Mikrokosmosi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako zvuči Dalibor posle tolike pauze? Zvuči pakleno, besno, klaustrofobično, povređeno, glasno, preglasno. Gitare kao da su rešile da spoje najbolje iz vremena Dinosaur Jr, Sonic Youth i Husker Du sa sadašnjim gitarskim herojima – IDLES, Squid, Dry Cleaning, Fontaines D.C. – Ivica Marković nikada ovako nije zvučao! Uz pomoć producenta i snimatelja Uroša Milkića i njegovog famoznog Down There Studija sve je na „Skroz Ok”, „Ne prekidam”, „Ova voda” i „Nije do nas” pokuljalo napolje u neograničenoj količini: nezadovoljstvo, ironija, nepristajanje i urlik da ovako više ne može.

„Iznenada, s asteroida na rubu Sunčevog sistema, potprostornim kanalom, Nežni Dalibor poslao je svojim drugovima Ivici, Ljubi, Gagiju i Dadu četiri nove numere inspirisane tom bledoplavom tačkom na horizontu. Četiri Daliborova druga su hitno otišla kod Uroša u DTS da trajno zabeleže  ovu isprekidanu poruku i pošalju je Ivanu u PD kuću da je podeli sa svetom. U poslednjoj fazi ovog delikatnog procesa u pomoć je pohrlio i master Saff iz Čikaga. Svi zajedno rekonstruisali su poslednji nedostajući delić gde Dalibor kaže da je – Skroz OK. A on, Dalibor, nastavlja svoj put u međuzvezdani prostor, kroz tamnu materiju kojoj pripada, dok budućnost, kao i obično, ostaje neispisana,” ističu iz benda Nežni Dalibor.

Jedan mali-veliki bend iznenada se posle četiri odlična albuma i kultnog statusa u regionu i pandemijske pauze vratio na scenu kada je to malo ko očekivao i rekao „Skroz (sam) OK”.

Autorka fotografija: Marina Uzelac

Članak Nežni Dalibor novim pesmama poručuje da je Skroz OK se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Njihov premijerni nastup kada su nastupali kao specijalni gosti na koncertu grupe Ti u sali Amerikana u Domu Omladine,
ocenjen je kao jedan od najubedljivijih debija zabeleženih na beogradskoj alternativnoj sceni.

Sledi niz zapaženih koncertnih nastupa širom zemlje i Turisti za jako kratko vreme postaju bend o kojem se govori i koji se
sa velikim interesovanjem sluša.

Prvi album Levo ili Desno žanrovski nepripadajući, nesputan, pun iznenađenja je odlično prihvaćen i od kritike i od publike.
Njegova privlačnost sastoji se iz spoja sirovog, tvrdog i alternativnog što vas tera na neprekidno slušanje.

U situaciji kada su već više od godinu dana ključne reči u našim životima pandemija ( ili plandemija ), socijalna distanca, maska, vakcina i kada nam govore da smo na pragu četvrtog talasa pandemije, dolazi nam vest da su Turisti odlučili da nas obraduju svojim novim izdanjem – EP-em sa četiri numere pod nazivom Ništa…

Članak Turbo Trans Turisti objavili singl i spot – Šimpanza se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prvi singl „Mozak mi se zaledio” govori o emotivnom stanju čoveka koji je toliko obuzet besom, da nije u stanju ni da prati svoje misli, a kamoli postupke. Glavni uzrok njegovog nespokoja leži u akumulaciji negativnih osećanja, a spot koji su zajedničkim snagama snimili direktor fotografije Nemanja Đorđević, gitarista benda i scenarista Mladen Milošević i Milena Gojković, koja glumački iznosi celu radnju, verno dočarava taj nemili proces, predstavljen kroz seriju svakodnevnih promašaja i malera.

EP „Prvi rez” će izlaziti u narednom periodu metodom singl-po-singl na Youtube kanalu benda Danga. Prva prilika za publiku da čuje pesme s ovog izdanja biće u zemunskom Klubu Fest 5. avgusta, gde će Danga nastupiti s bendovima Stain i The Doomsday.

Članak Danga predstavlja debi singl Mozak mi se zaledio se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tim povodom o pesmama, tekstovima, recenzijama i sazrevanju razgovarali smo sa gitaristom benda Damjanom Nedelkovim.

Koliko se stvari promenilo u vašem radu i zvuku između ova dva EP-a?

Damjan Nedelkov: Svašta se nešto promenilo. Najpre, krenuli smo sami da pišemo tekstove i dosta smo prefinjeniji, čini mi se. Prvi EP nam se nekako samo tako desio i nismo puno razmišljali o aranžmanima, rifovima i kako će se sve uklopiti, dok smo za drugi EP razmislili o svakom tonu i stihu. Za prvi je više bilo: evo vam deo nas i ni mi sami ne znamo zašto je takav kakav je, dok je za drugi sve promišljeno. Pesme su dosta drugačije – najtvrđa mi je El Matador, tvrđa čak od svih sa prvog izdanja, najnežnija Vratimo nežnost u grad, a najistripovanija Tango. Ovo je sada skroz deseta priča, mada možda samo meni to tako izgleda, a ljudima deluje slično.

Na prvom EP-u tekstove za pesme su vam pisali vaši drugari, dok ste sada vi preuzeli ulogu tekstopisaca.

Sa prvog EP-a jedini tekst koji smo mi, tj. Jasmin, napisali je Treća. Zed je mrtav je napisao Rastko Antanasijević, a ostale naš drug Dimitrije. Tekstovi su nas dosta kopkali i baš smo bili u fazonu da moramo da počnemo da ih i sami pišemo. I dalje imamo problem i to nas izluđuje što iskomponujemo pesmu, a onda krenemo da pišemo tekst. Tu obećavam da ćemo se popraviti. (smeh)

Miloš Đerković, Jasmin Rastić, Nikola Bajčetić i Damjan Nedelkov

Kako je onda ovog puta izgledalo samo pisanje tekstova?

Izgleda tako što smaramo Jasmina da napiše nešto, a on je u fazonu: ,,brate ne mogu da napišem tekst’’. Onda on napiše nešto malo i to bude malo, pa se onda svi priključimo. Ne bojim se su napisala njih trojica i šest sati su to radili, pa su mi poslali, a ja sam rekao da je bezveze. Onda je krenulo njihovo ubeđivanje da im verujem da je jako dobar tekst, pa sam na kraju rekao da nije loše (smeh). Verujem da kako budemo sazrevali kao ljudi i bend da će nam i tekstovi biti bolji.  

Zašto je naziv Od vazduha do sunca?

Najveći problem imamo sa imenima, vrlo je jasno i po našem imenu. Fora je što u Ne bojim se ima stih Do vazduha i sunca, a znaš kako, i lepo nam je zvučalo (smeh).

Rekla bih da ste većinu pesama sa EP-a već svirali pred publikom. Da li vam je sada praksa da testirate pesme pre snimanja i ulaska u studio?

Nismo o tome razmišljali. Pesme sa novog EP-a su nastale davno, na primer za Tango sam doneo rif još 2017. godine, kao i za još jednu pesmu koja će biti na narednom albumu, znači ta pesma će izaći 2022. godine (smeh). Nekim pesmama treba vremena da sazru – to nekada ispadne predugačak proces, gde jednu pesmu pišeš godinu dana, ali zato i ispadnu dobre i na kraju dana smo svi zadovoljni. A to za uživo, problem je što ti sviraš te pesme ranije, a ljudi ih ne znaju, pa one dobiju totalno neki drugi obliki za nas i za publiku kada se snime, jer ih onda prepoznaju ili im se nešto svidi na koncertu, pa zapamte neku reč ili melodiju, pa posle traže kod kuće. Ako nemaš snimljenu pesmu, ljudi brzo zaborave pesme koje čuju uživo.

Kakvi su vam bili kriterijumi pri odabiru singlova koji će najaviti novi EP? Zašto ste odabrali baš te pesme?

Tango smo snimili u februaru 2018. pa nismo bili zadovoljni. Onda smo opet snimali gitare i zapalili pojačalo kod Milkića u studiju, jer je sve bilo uključeno u jedan šteker. Ako imate šteker i imate utaknuto deset stvari, nikako peć ne sme biti jedna od njih! El Matador je isto dosta matora pesma po pitanju rifa, a najmanje nam je bila zahtevna produkcijski. Takođe, Bajče je došao i rekao da ima ideju da u spotu budu bokseri. Onda smo razmišljali da li da glavni akteri budu baš Jasmin i on ili pravi bokseri, ali smo, pošto su i njih dvojica trenirali kikboks, odlučili da ipak budu oni, a i ljudi više vole da u spotu vide same članove benda. Brzo smo okupili ekipu za snimanje, Milkić je doradio na kompu šta treba u vezi sa pesmom i onda smo želeli da kad već imamo spot, odmah izbacimo i pesmu.  Za Ne bojim se smo hteli da sačekamo spot, koji smo dugo pripremali.

Izbacili ste spotove za singlove koji su najvljivali novi EP-a. Kakvi su vam dalji planovi na tom polju?

Sada hoćemo malo da iskuliramo, ne zbog samog snimanja koliko zbog organizacije. Ja stvarno uživam u svemu tome, ali opet to nije moj posao. Imamo plan da snimimo split sa Svetim psetima, pošto je naše prvo izdanje u stvari split sa njima 2018. godine, pa sad imamo ideju da opet snimimo svako po jednu pesmu i za to da imamo spot i izbacimo u februaru ili martu. Imamo ideje i da snimimo spot za Vratimo nežnost u grad, to smo od početka shvatili da će biti hitić.

Poslednja pesma je instrumental i najduže traje na albumu. Da li to znači da ste ovog puta definitivno hteli da pokažete šta sve možete i da malo i eksperimentišete sa zvukom?

Opet ću ti reći – to je jedan jako star rif (smeh). Sva ta naša eksperimentisanja datiraju od mnogo ranije, ali nije fora u tom jednom rifu, nego u svim tim stvarima koje dolaze posle tog rifa – aranžmani, preklapanja. Za te neke rifove koje smo davno napisali – i Outro, Tango, Vratimo nežnost u grad, koja je naša druga pesma ikada koja je nastala još 2016. godine – jednostavno kao osobe nismo bili zreli da im tada kada su nastale pristupimo kako je trebalo. Svirali smo, ali smo osećali da nešto fali.

Dakle, za prvi EP ste bili potpuno spremni, dok je za sve ostalo bilo neophodno vreme.

Tako je. Za pesme sa drugog EP-a mnogo je više vremena trebalo da ih ukapiramo.

Kakav ste fidbek dobili od publike za sada?

Jako mi je drago što svim drugarima koje sam pitao je nešto drugo omiljeno. To mi je super što smo potrefili da svakome može nešto da se svidi. Ono što mogu da primetim je da magazina i tih nekih recenzija skoro da i nema. Balkanrock je, na primer, za El Matador napisao da su očekivali više, ali ne znam šta više – mi smo klinci i imamo jedno EP izdanje iza sebe i sigurno nećemo izbaciti najbolji album na svetu kao Remain in Light od Talking Heads-a, ali ćemo izbaciti pristojno izdanje. Generalno me nervira što nigde ne vidim nečije mišljenje, pozitivno ili negativno, o albumu već samo copy/paste tekst.

Slovenija, septembar 2019.

EP Od vazduha i sunca ste objavili za slovenački lejbel Moonlee Records. Do te saradnje došlo je preko benda Repetitor, sa kojima ste svirali u Ljubljani. Koliko vam znači što ste sada po prvi put sarađivali sa izdvačkom kućom?

Realno, u današnje vreme ti muzička kuća nije neophodna da bi uspeo. Mi smo se i vodili tom ideologijom do it yourself, ali onda dođe izdavačka kuća i shvatiš da ti, ipak, dosta toga olakša. Ne možeš da imaš sve kontakte na svetu i nije to baš tako lako. Prvenstveno, daje nam i potvrdu da smo zaista dobri – za Moonlee Records izdaju Repetitor, Seine, Debeli precjednik – sve su to bendovi koje mi volimo i poštujemo sa ovih prostora, stoga ako nas izdvači sada zovu da budemo među tim bendovima, to je za nas velika potvrda da idemo u dobrom pravcu. Druga stvar je što Moonlee radi buking, što retko ko radi u Srbiji i okruženju – uglavnom urade CD, promociju, neki spot i to je to. Moonlee je buking agencija i imaju kontakte za Holadniju, Belgiju, veliki deo Evrope i to nam je najveći plus što znamo da, ako sve bude kako treba, mi smo za godinu dana u kombiju na turneji i živimo san. Takođe, Miran iz Moonlee-a je stari panker, a mi smo mlađi pankeri (smeh), a to sa sobom nosi određene stavove, delimo isto mišljenje za dosta stvari, pa nam je i to jako bitno.  

Omot albuma vam je radio Andrej Julher, koji je radio ilustraciju za poslednji Hali Gali Cunami. Da li je tako i došlo do ove saradnje?

Možda je to očekivano, ali nije. Upoznali smo se skroz slučajno. Svirali smo u Subotici i posle svirke nismo znali šta ćemo, pa smo krenuli za Novi Sad, jer smo čuli da ima žurka u Ruskom domu, koju je zapravo organizovao Andrej. Tamo smo se baš mnogo dobro proveli i kako nismo imali smeštaj, Andrej nas je ugostio. Tada smo se baš zgotivili i posle videli na netu kako dobro radi kavere. Pričali smo sa njim kako bi mogla da izgleda naša naslovnica i prva stvar koju smo želeli je da bude malo veselija i u boji, a ne crno-bela i darkerska. On nam je pokazao preko deset verzija i sve su bile dobre. Pošto radi dosta detaljno, rekli smo mu da malo uprosti. Sada kada gledam taj kaver baš mislim kako smo dobro uboli i koliko me podseća na Beograd i ovu sjebanu godinu. Hvala Andreju do neba!

Između dva EP-a objavili ste pesmu Moja devojka za Hali gali kompilaciju. Kako vidite značaj ove kompilacije?

I dalje stojim pri tome da će isključivo vreme pokazati koliko je kompilacija bitna. Nisu pesme sa kompilacije revolucinarno dobre, ali je mnogo bitno da smo se mi našli baš u ovom trenutku u kom se nalazimo kao jedna mlada ekipa. To se sve spontano dogodilo. Postojali su Vizelj i Šajzerbiterlemon, ja sam bio u jednom hardcore bendu sa članovima Svetih pseta, ali su mi u nekom trenutku postali zanimljiviji drugi žanrovi i hteo sam da napravim alternativan bend. Tako nastaju Gazorpi, kreću Sveta pseta, odjednom se odnekud stvaraju Johanbraueri, pa Sitzpinker. Napravili smo i studio Požarevac, pa tu upadaju i KoiKoi, Entropija i odjednom vidim deset bendova, a znam da do pre dve godine to nije postojalo. Cimnuo nas je neki lik iz Subotice da svako da jednu pesmu i da napravi kompilaciju. Onda smo se našli, najpre, Veljko iz Vizelja i ja i pričali o svemu tome, iscimali Milkića, dogovorili sve i tako se dogodila ta kompilacija.  Ali, eto, meni je bitna ta kompilacija, najviše zbog tog drugarstva.

Koja ti je najdraža stvar sa kompilacije, a da nije Moja devojka?

Verovatno Bog te ubio od KoiKoi-a. Inače, stvarno moram da se pohvalim da sam zaslužan, jer su se oni našli na kompilaciji. Slušao sam ih na probi, jer smo delili studio i nisam verovao koliko to dobro zvuči. Onda smo pričali koga ćemo još od bendova i predložio sam KoiKoi. Nedić (iz Vizelja) je bio u fazonu mora da ih prvo čuje i oduševio se, naravno. Oni se malo razlikuju po godinama od nas ostalih sa kompilacije, ali opet se oseća ta energija i mogu da ih svrstam u koš tih novih bendova i muzičkog izraza. Ljudi moraju da shvate da je većina tih bendova jako mlada, njihovo vreme tek dolazi i tek sad muzika kreće da bude zanimljiva.

Znamo da odlično sarađujete sa beogradskim bendovima, koji su sa vama deo mlađe generacije rokenrol scene. Koliko ste u kontaktu sa bendovima u ostatku Srbije i kakva je saradnja na tom polju?

Bio je taj jedan bend Cactus Fields, oni su dobri, ali je sad jedan njihov član otišao u Italiju, pa su napravili drugi bend Supermaff, sa njima smo svirali na Samitu nesvrstanih. Oni će biti super, ako nastave da se cimaju. Baš malo znam mladih bendova van Beograda i definitivno je da su i manje vidljiviji.

Već ste napominjali da su vam različiti muzički ukusi unutar benda, koliko je to izazovno tokom procesa stvaranja?

Nije toliko, u Gazorpima je fora što svi slušaju sve i jako dobro poznajemo istoriju žanrova, samo se svako najviše loži na nešto drugo. Đera, naš basista, je kao klinac najviše slušao metal, pa se taj gitarski prisup i čuje na prvom EP-u, naravno, upeglan, dok sad na drugom čujem koliko je na njega uticao fank i hiphop. Kad se spoje svi ti uticaji nastane Gazorpazorp, zato i mislim da smo tako dobri – svi kupimo svašta i onda nastane ta suluda fuzija.

Imate li neku vašu pesmu koju baš volite da svirate?

Imamo, imamo. Na primer Tango nam nikada neće dosaditi da sviramo, jer je luda pesma i konstantno se nešto dešava, a dosadile su nam mnoge. Sa prvog EP-a ne postoji pesma koja nam nije dosadila, na svakoj svirci smo neku preskočili da sviramo. Na Samitu nismo svirali Jedan kratak dijalog, pa su nam ljudi prišli i bili u fazonu da ne možemo baš tu da ne sviramo, jer nam je to ipak hit (smeh).

Zašto bi ljudi trebali da poslušaju novi EP?

Dobra je zika čak i kada se udaljim iz perspektive da smo je mi pravili. Interesantno je i možeš da se vratiš na njega i posle prvog slušanja i da opet čuješ nešto što nisi prvi put. Tekstovi imaju neke poruke i jasne su – fokusiraju se na mladost i to kako se mi osećamo.

Fotografije: Arhiva benda

Članak Gazorpazorp: o pesmama kojima je trebalo vreme da sazru se pojavljuje prvo na Oblakoder.