Povodom njihovog nastupa na ovogodišnjoj PIN music showcase konferenciji razgovarali smo sa ovim dvojcem kako bismo se bolje upoznali sa njihovom muzikom i zombi instrumentom u kombinaciji sa elektronskim modernim zvukom.

Kako se osećate povodom vašeg gostovanja na PIN music showcase konferenciji?

Marko Veisson: Prvi put smo ovde, nismo nikada bili i nastupali na Balkanu kao grupa, ali sam ja posetio Bosnu i Hrvatsku još davno. Dopada mi se ovaj region i vaša bogata muzička tradicija. Takođe, Skoplje je divan grad, kao i ovaj festival.

Kad smo već pomenuli balkansku muziku, koja bi bila paralela između vaše muzike i ove sa balkana?

Marko Veisson: O da, paralela je očigledna, muzika je totalno različita, zato nam se i dopada. Temperamentna je, uživamo da slušamo vašu muziku. Mada, ima i nekih sličnosti, ali je lakše uočiti kontrast, zar ne?

Foto: Taavi Arus

Recite nam, kako ste osnovali Puuluup?

Ramo Teder: Znali smo se veoma kratko pre nego što smo počeli da sviramo zajedno. Zapravo spojio nas je instrument, obojica sviramo tradicionalnu Tagelhapu, instument uostalom ima puno imena. Svega nas nekoliko u čitavoj Estoniji svira ovaj instrument. Postojali su kampovi za entuzijaste koji sviraju tradicionalne instrumente jer je tradicija praktično zamrla, tako da smo ih mi posećivali. A kada sviraš tako nešto i upoznaš ješ nekoga ko svira isti instrument veoma je lako da postanete prijatelji.

Kako ste naučili da svirate Tagelhapu?

Marko Veisson: Ja sam pronašao učitelja kada sam počeo, tada je možda svega desetoro ljudi u Estoniji znalo da svira ovaj instrument, a tek nekoliko ljudi znalo je da nastupa na Tagelhapu. Kada smo se upoznali i shvatili da obojica znamo da sviramo, to je bio dovoljan razlog da počnemo sa ovim. Pre nekih dvadesetak godina počelo je ponovno oživljavanje ovog instrumenta, a sada smo misionari Tagelhapu, popularizovali smo ovaj instrument u Estoniji, a možda i šire.

Približite nam o čemu pevate s obzirom da je mala verovatnoća da ćemo razumeti bez upotrebe translate-a.

Ramo Teder: Najčešće pevamo o ljubavi i skijaškom trčanju, postoje i druge teme, pričamo i o zimi, hrani, prirodi, kulturi…

Odakle dolazi inspiracija, iz svakodnevnog  života ili?

Ramo Teder: Da, to je neko iskustvo iz života pretočeno u pesme, dosta ideja crpimo i iz naše prošlosti, kulture. S obzirom da smo iz severnih zemalja, skijanje je veoma važan sport, to povezujemo sa zimom i ostalim zimskim sportovima tako da je i to, na neki način, nezaobilazna tema u našim pesmama.

Šta vam donosi muzika i generalno ovakvi vidovi muzičkih festivala?

Marko Veisson: Pre svega, upoznavanje drugih muzičara i to što imamo prilike da vidimo šta drugi festivali organizuju i na koji način to rade, sve je to veoma zanimljivo i drugačije. Takođe, na ovaj način upoznajemo lokalnu kulturu i muzičku scenu. Naravno, najvažnije za nas je da podelimo našu muziku, doživimo to iskustvo interakcije i povežemo se sa publikom. Na ovakvim mestima najčešće budemo inspirisani drugim umetnicima, što je za nas dragoceno!

Foto: Taavi Arus

Kako biste opisali vašu muziku nekome ko nije imao prilike da vas do sada čuje?

Marko Veisson: Mi naš stil zovemo zombi folk, jer je instrument koji sviramo bio „mrtav” skoro čitav vek, a sada živi ponovo, možda malo drugačije jer smo ubacili i taj segment elektronskog, koji kombinujemo sa nekadašnjim načinom sviranja. Pesme i muzika su sada malo izmenjene, zato sebe nazivamo zombi folk žanrom.

Koji su vaši planovi, da li možemo da vas očekujemo u narednom periodu u Beogradu?

Marko Veisson: Nadamo se da ćemo uskoro opet doći na Balkan, nadamo se možda u sklopu Menta, sledeće godine.

Ramo Teder: Generalno jako uživamo u atmosferi ovde, muzika, ljudi, sve je veoma inspirišuće. Svakako, plan nam je da stvaramo novu muziku, nastupamo i posećujemo razne festivale!

Naslovna fotografija: Zbanski Kino

Članak Upoznajte zombi folk bend Puuluup se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred nastup na ovogodišnjoj PIN music showcase konferenciji razgovarali smo sa Duo Ruut o estonskoj muzici, tradiciji, ritualnim pesmama, balkanskoj muzici i muzičkim festivalima.

Kako se osećate povodom nastupa na PIN music festivalu, da li ste prvi put u Severnoj Makedoniji ili na Balkanu, generalno?

Duo Ruut: Da, prvi put smo u Severnoj Makedoniji, ali smo pre nekih mesec dana bile u Beogradu, nastupale smo na Changeover showcase festivalu. Nažalost, ovde smo par dana, pa ne možemo videti baš sve lepote ovog grada, ali nam je drago da smo imale priliku da posetimo Skoplje i nastupamo ovde.

Zanimljivo je da ste posetile Srbiju, iako ovaj intervju radimo u Skoplju, recite nam kako ste se provele u Beogradu?

Bilo je divno, ali smo takođe ostali svega dan – dva. Koncerti su bili strava, mi smo imale nastup u nekoj staroj zgradi fabrike, bilo je tako rustično, mistično, veoma neobično. Festival je takođe bio odličan!

S obzirom na to da ste već upoznate sa ovim podnebljem, kako vam se čini balkanska muzika?

Veoma je različita u odnosu na estonsku muziku, nemamo priliku da tako nešto slušamo kod kuće, ali je lepo to čuti na nekom od ovakvih mesta.

Možete li nas upoznati sa estonskom muzikom, kakva je muzika koju vi stvarate?

Estonska muzika generalno je melodična, dosta ponavljajuća, mi Estonci smo poprilično hladni, pa su ljudi samim tim usporeniji. Rekla bih da mi sa našom muzikom pokušavamo da zadržimo tu esenciju, odnosno tradiciju, ali i da oko nje izgradimo nešto novo i melodično, ali, da – glavna stvar je ta tradicija.  Usporena i melodična stvar koju stvaramo dolazi i od našeg instrumenta – estonskog zither-a, odnosno Kannel-a, koji je jedan od najstarijih, mislim da je možda i najstariji tradicionalni estonski instrument star preko hiljadu godina. Kroz kombinaciju tako starog instrumenta i muzike koju mi stvaramo, u ovom trenutku pokušavamo da spojimo stari i novi zvuk.

Kako ste naučili da stvirate taj instrument?

Nikada nismo naučile da sviramo taj instrument, zato ga na neki način „pogrešno“ sviramo. Ne koristimo ga na tradicionalan način. Kao prvo, sviramo ga zajedno, a obično taj instrument svira jedna osoba. Zatim, smišljamo naše načine sviranja, naše tehnike, tako istražujemo koje sve zvuke instrument krije i može da proizvede. Na prvu je delovao kao veoma jednostavan instrument, možda čak i dosadan, ali smo mi pokušale da vidimo šta sa njim možemo da uradimo. Takođe, koristimo različite stvari, štapiće za bubnjeve, peškir da prekrijemo žice, zapravo svakodnevno istražujemo ovaj instrument.

Približite nam svoje pesme, o čemu vi to najčešće pevate?

Sve naše pesme su takođe tradicinalne, melodije su nekada tradicionalne, nekada im mi pridodamo ritma. Imamo dosta različitih pesama. U nekima se koristimo magijskim ritualnim pesmama, koje često pozivaju na promene oko nas. U Estoniji imamo dosta tih ritualnih izreka, pa smo od nekih napravile i pesme. Na primer, imamo izreke da hladnoća koja dolazi od vetra ostane na severu zemlje, u jednoj od pesama pevamo o tome da ljudi ostanu mladi i zdravi. Takođe, postoji i pesma koju zovemo pozdrav novom mesecu, gde je glavna stvar da se od meseca traži da ljudi budu zdravi, a u ovom vremenu u kome smo sada, mislim da je to zaista dobra poruka.

Kako estonska muzička scena gleda na vašu muziku koja je više tradicionalna, da li se slične stvari pojavljuju među ostalim izvođačima?

Mislim da smo srećnice jer se poslednjih godina u Estoniji desila ekspanzija ovakve muzike. Trenutno sve popularniji postaju i estonski folk bendovi. Vraća se taj talas i spoj tradicionalnog i modernog. Ono što je posebno zanimljivo je da u Estoniji imamo bazu, i onlajn i fizičku, tih starih snimaka i pesama koje su dostupne svima, te ceo proces istraživanja čini dosta jednostavnijim. Nismo čule da to postoji u nekoj drugoj državi, a dragoceno je.

Kako ste zapravo osnovale Duo Ruut, da li ste se poznavale ranije, šta vas je spojilo?

Da, mi se, u stvari, poznajemo još od prvog razreda osnovne škole, naravno, nismo tada počele da se bavimo muzikom (smeh), ali smo polako primećivale da smo obe zainteresovane za muziku. Mislim da smo negde na početku srednje škole započele ovaj duo, pre toga smo radile neke druge stvari i svirale druge instrumente. Imale smo muzičku pozadinu, ali se desila jedna srećna nesreća, spremale smo se za festival u Estoniji i trebalo je da napravimo aranžman za jednu pesmu koji bi se po nečemu izdvajao, desilo se da smo stajale iznad ovog instrumenta koji je bio u ćošku sobe za probe. Prvo smo bile malo skeptične u vezi toga, ali smo mu dale priliku, počelo je kao šala, a sada smo ovde!

Šta najviše volite u vezi sa muzičkim festivalima i nastupima?

Svirale smo na dosta različitih festivala, omiljene stvari su osećaj i značaj biti deo te zajednice. Sviranje samostalnog koncerta je kul, ali videti sve te ljude iz iste industrije je toliko divno, osećate pripadnost toj zajednici, povezujete se…

Zanimljivo je na koja nas je sve mesta odvela muzika, mislim da nikada ne bismo otišle na većinu tih mesta, čak i u Estoniji. Na primer, Japan ili Uzbekistan su mesta za koja kažemo da nas je muzika odvela tamo, pre par godina bilo nam je gotovo nezamislivo.

Da li u tokom nastupa menjate i prilagođavate vaše izvedbe?

Da, volimo da, s vremena na vreme, izmenimo nastup, često i zbog nas, jer mi na kraju čujemo sve naše koncerte. Pokušavamo da bude zanimljivo, takođe, pričamo između pesama. Ukoliko je nešto nama zanimljivo, mislim da će publika još više uživati u tome, prenosi se ta energija.

Da li možda imate u planu da uradite neke kolaboracije sa drugim artistima iz različitih zemalja?

Imamo neke ideje, ali su još uvek samo ideje. Srećne smo što imamo koncerte sa drugim bendovima, videle smo i upoznale zanimljive bendove i umetnike, tako da već imamo na umu neke potencijalne saradnje. Nećemo da otkrivamo imena, ali čućete.

Da li možda imate neki dream show na kojem biste volele da nastupate?

To je zanimljivo pitanje. Nemamo neke velike snove, volimo da se preputimo situaciji i nastupamo na što više različitih mesta. Ne bih mogla da izdvojim neko specifično mesto. Dosadan odgovor, ali tako jeste. Počele smo u rodnom gradu, svirale smo u školi, a korak po korak smo došli i do ovde.

Koji su vaši dalji planovi?

Zapravo, imamo neke zanimljive stvari koje će se dešavati u narednom periodu. Za nedelju dana putujemo u Francusku, biće neka mini turneja sa šest koncerata u sklopu jednog festivala. U januaru se održava Eurosonic u Holandiji koji je za nas veoma važan i radujemo se. A nakon toga moramo da završimo školu!

Članak Duo Ruut: Pokušavamo da spojimo stari i novi zvuk se pojavljuje prvo na Oblakoder.