Saopštenje prenosimo u celosti:

„Na Plenumima mnogih beogradskih fakulteta, pa tako i Fakulteta dramskih umetnosti, izglasano je da će se studenti okupiti ispred zgrade Radio Televizije Srbije u Takovskoj 10, 12. decembra 2024. godine. Studenti se okupljaju samoorganizovano i nezavisno od svih političkih stranaka, ujedinjeni samo svojim još uvek neispunjenim zahtevima.

Ovaj skup je nastavak blokada koje traju nedeljama na fakultetima širom zemlje, a koje su nastale kao odgovor na nasilje i ugrožavanje prava studenata. Uprkos masovnosti tog pokreta, on ne dobija odgovarajuću pokrivenost u medijima javnog servisa. Naše pravo je da se naši zahtevi čuju.

Prema članu 3 Zakona o javnim medijskim servisima, javni medijski servis  obavezan je da celovito, objektivno i pravovremeno izveštava, što u slučaju nasilja ispred zgrade FDU-a, podrazumeva i pominjanje činjenice da je jedan od napadača na studente javni funkcioner Opštine Novi Beograd.

Pomenuti napadač je 10. decembra ostavljen na toj javnoj funkciji, nakon glasanja o njegovom razrešenju. Pošto naši zahtevi time nisu ispunjeni, niti su još uvek pronašli svoje zasluženo mesto u RTS-ovom izveštavanju, od kojeg, ponavljamo, očekujemo da bude celovito, objektivno i pravovremeno, mi najavljujemo zauzimanje fizičkog prostora ispred sedišta javnog servisa.

Kome pripada javni servis ako ne nama, narodu? Čiji glas bi trebalo tamo da se čuje, ako ne naš, glas naroda?

Ovim putem, pozivamo RTS da postupa u skladu sa zakonom, kako bi se svačiji glas čuo.

Nema stajanja, svi u blokade!”

Članak Studenti najavljuju okupljanje ispred RTS-a se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Blokada je simbolično počela u 11.52, tačno kada se pre nešto više od mesec dana nesreća u Novom Sadu dogodila.

Studenti će danas organizovati blokade i u Novom Sadu. Neformalna grupa „Stav“ je u objavi na Instagramu najavila da će prvo u 11 časova pružiti podršku đacima i profesorima gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, koji su, kako kažu, izloženi pritisku zbog učešća u akciji „Zastani Srbijo“.

Od 13 časova, kako su najavili, okupiće se ispred zgrade Rektorata gde će održati tribinu, nakon čega će započeti i blokadu, sa istim zahtevima kao i njihove kolege u Beogradu.

Osim objavljivanja dokumentacije, studenti su zatražili od nadležnih da identifikuju odgovorne za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 23. novembra, puštanje na slobodu građana koji su privedeni tokom protesta prethodnih dana i „povlačenje neosnovanih prijava“. Studenti su zatražili i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto.

„U borbi za ispunjenje ovih zahteva, danas stupamo u blokadu Rektorata, kao i Filološkog, Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta. Blokade nemaju za cilj da ugroze bilo koga, niti da se načini bilo kakva materijalna šteta objektima“, stoji u saopštenju.

Najavili su da će danas u svakoj od blokiranih zgrada biti održan plenum kojem će prisutvovati studenti tih fakulteta kako bi se odogovorili o daljim planovima, dok će se studenti ostalih fakulteta sastati u Rektoratu.

Ovo je još jedan u nizu protesta koje poslednjih nedelja organizuju studenti. Oni su prethodnog petka blokirali Rektorat na 12 sati i tom prilikom na plenumu usvojili zahteve sa kojima su danas krenuli u blokade.

Izvor: Nedeljnik

Članak Počele blokade studenata u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U školskoj 2024/25.godini planirano je da se na 105 studijskih programa upiše 15.303 studenta (9.778 na budžet i 5.525 samofinansirajućih) na osnovne i integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije.

U prvom upisnom krugu, međutim, predviđena kvota je tek delimično popunjena. Naime, sa 11.522 upisanih studenta i studentkinja (7.730 na budžet i 3.792 samofinansirajućih), ostalo je slobodno 3.781 mesto (od čega 2.085 na budžetu i 1.696 za samofinansirajuće studente).

Kao i prethodnih godina, najtraženiji indeks je bio za Psihologiju na Filozofskom fakultetu (525 kandidata za 116 mesta). Veliko interesovanje ove godine vladalo je i za Arhitektonski, Elektrotehnički, FON, Fakultet bezbednosti i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja koji su popunili sve upisne kvote, dok je na FASPER-u posle prvog upisnog kruga prestalo jedno mesto.

Najmanje interesovanja brucoši i brucoškinje iskazali su za Rudarsko-geološki fakultet, na kome je posle prvog kruga upisa ostalo 251 slobodno mesto, za Šumarski fakultet (251 slobodno mesto), Poljoprivredni fakultet (502 slobodna mesta) i Filološki fakultet (618 mesta).

Fakultet političkih nauka (FPN) u Beogradu je pre samo deceniju upisivao oko 500 studenata na osnovne akademske studije, od kojih je bilo 150 budžetskih mesta, dok je 350 pripadalo samofinansirajućim studentima. Ove godine fakultet je za pojedine smerove organizovao i treći upisni rok.

Primetno je, takođe, slabo – gotovo nikakvno interesovanje za studijske programe koji školuju nastavnike. Ni u drugom upisnom roku situacija se nije mnogo popravila. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu u junu je upisan jedan brucoš na smeru za nastavnika hemije, a u septembru su upisana još dva, pa će tako, prema pisanju portala Euronews u ovoj akademskoj godini smer nastavnik hemije imati ukupno tri brucoša.

„Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika” upozorili su krajem prošle godine na skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.

Da bi motivisali studente da se školuju na nastavničkim smerovima, Ministarstvo prosvete donelo je odluku o dodeli posebnih stipendija akademcima za nedostajuća zanimanja, pa tako stipendije od druge godine studija dobijaju studenti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti, kao i nemačkog jezika, a osim beogradskog univerziteta, novčani podsticaj dobijaju i studenti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici. Ova mera, međutim, nije se pokazala preterano podsticajnom.

Krajem januara 2024. godine formirana je i radna grupa na Univerzitetu u Beogradu, koja bi trebalo da analizira drastičan pad broja studenata u poslednjim godinama.

Prema pisanju Nove Ekonomije iz avgusta 2023. godine, izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predloženo je da škole koje ne uspeju da zaposle nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem to mogu da učine na ponovljenom konkursu, sa osobama koje imaju diplomu osnovnih studija iz tražene oblasti i master diplomu iz bilo koje druge oblasti.

Na broj upisanih brucoša i brucoškinja takođe utiče i demografska situacija u Srbiji koja beleži negativan trend. jer je broj dece upisane u osnovne i srednje škole u Srbiji takođe značajno opao u poslednjoj deceniji. Na primer, školske 2021/2022. godine bilo je upisano 507.374 osnovaca, dok ih je u školskoj 2012/2013. bilo 565.199. Slično smanjenje zabeleženo je i u srednjim školama, gde je broj učenika opao sa 278.288 na 237.313 u istom periodu. Ovaj trend prati i smanjenje broja škola – sa 3.455 na 3.219 osnovnih škola i sa 458 na 454 srednje škole.

Smanjenje broja studenata u Srbiji svakako se može pripisati različitim faktorima, među kojima su i visoki troškovi života, posebno troškovi kirije, kao i urušavanje obrazovnog sistema. Prema statistikama, cene stanova i kirija u većim gradovima, poput Beograda, neprestano rastu, što predstavlja značajan teret za studente koji se uglavnom oslanjaju na skromne budžete i podršku roditelja. U isto vreme, kvalitet obrazovanja i dostupnost opreme u mnogim institucijama se neprestano dovode u pitanje, uz izveštaje o nedostatku savremenih nastavnih sredstava i nedovoljnom broju profesora sa relevantnim kvalifikacijama.

Kao rezultat ovih faktora, mladi se suočavaju sa dilemom: investirati u obrazovanje ili tražiti alternativne puteve koji ne zahtevaju formalno obrazovanje? Mnogi se odlučuju za posao odmah nakon srednje škole, čime se dodatno smanjuje broj onih koji upisuju fakultete. U takvom okruženju, postavlja se pitanje budućnosti obrazovnog sistema i sposobnosti Srbije da pruži kvalitetnu edukaciju koja bi zadovoljila potrebe tržišta rada i isprati promene koje ne utiču samo na pojedince, već i na celokupno društvo, u kome se očekuje da obrazovani pojedinci doprinose razvoju zajednice i ekonomije.

Članak Zašto sve manje mladih u Srbiji bira da upiše fakultet? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upis na fakultet mnogi mladi smatraju jednim od najstresnijih perioda u dotadašnjem životu, jer im je sa svega devetnaest godina nametnuta odluka da odaberu čime žele da se bave tokom celog života. Naravno, profesiju možete promeniti naknadno ukoliko to odlučite, ali pritisak okoline, a vrlo često i roditelja stvaraju otežavajuće okolnosti mladima koji tek nakon što su postali „glavni” u srednjoj školi moraju da je napuste i krenu u nešto potpuno nepoznato. Ako pak niste srećnici koji još od osnovne škole znaju čime žele da se bave, već na početku četvrte godine srednje škole krećete sa istraživanjem zvanim – čime sve ja mnogu da se bavim u životu, tada počinje vrtlog pretraživanja fakulteta, besomučno čitanje opisa predmeta i pretraživanje raznoraznih foruma gde stariji sudenti dele svoja iskustva. Tek tada shvatate da zapravo ni ne znate šta želite, šta je prava odluka i da li prava odluka uopšte postoji. Za one veoma neodlučne, koji se retko pronalaze u nekoj oblasti ili se pak pomalo pronalaze u svakoj, postoji i čuveni test orijentacije, koji se obično radi zajedno sa školskim psihologom, pa vam onda oni na osnovu vaših rezultata predlažu koje bi oblasti bile najbolje za vas, što nekima može pomogne, a neke dodatno zbuni. A onda kreće ponovno traganje i pitanja šta upisati i da li nešto upisati, koja profesija se kasnije može isplatiti, da li je prava stvar upisati fakultet koji volim, da li je možda bolje otići na neki ubrzani kurs ili se posvetiti nekom zanatskom zanimanju?

Zbog čega upisujemo fakultete?

Pored onog čuvenog, znanje ti niko ne može oduzeti, tu je i dobro poznata rečenica koju smo svi mnogo puta čuli fakultet je sigurnost (čitaj: roditelji misle da posao samo tebe čeka). Ipak, odlazak na fakultet je nešto što nam današnji stadardi društva nalažu, naročito ako je cilj pronalazak „dobrog plaćenog” posla u većem gradu gde je konkurencija, razume se, veća. Uz to svakako ide i pozicioniranje na društvenoj letvici, bolji ugled i, naravno, znanje koje, da se razumemo, vrlo često ne mora da ide zajedno uz čuvenu sintagmu akademski građani, već obično zavisi od ličnog zalaganja i posvećenosti. Fakultet pored ovih benefita može biti veoma značajna stvar za socijalizaciju, upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i ciljeve, ali i razlog da odete u neki veći univerzitetski grad i počnete samostalni život.

Zamka samostalnog života svakako jesu finansije koje će najverovatnije vaši roditelji morati da izdvajaju, ali i brojne obaveze na koje možda niste najspremniji sa nepunih dvadeset godina. Ipak, tokom studija pored obrazovanja stičete i druge veštine – kako da uključite mašinu za veš ili kako da pripremite nudle na sto načina. Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom. Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”?  

„Iako nije obavezan, fakultet se predstavlja kao još jedan preduslov za uspeh. Kada razgovaramo o planiranju karijere i budućnosti generalno, često nam prvi i jedini padne na pamet. Ne znamo šta bismo da radimo i kako, a ima stvarno milion mogućnosti danas, ali zato znamo da treba da razmišljamo o upisu fakulteta, budžetu i prijemnom ispitu”, objašnjava Marija Raičević, autorka bloga OverThinker.rs o ličnom i profesionalnom razvoju mladih.

Ipak, i pored brojnih prednosti koje fakultet pruža, često dolazi do toga da pojedini fakulteti imaju po dva ili čak tri upisna roka, te da je sve manje studenata koji se intreresuju za pojedine oblasti, posebno za delatnosti kao štu su poljoprivreda, šumarstvo, matematika, fizika i srpski jezik.

Da li se mladi sve ređe odlučuju za visoko obrazovanje?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u školskoj 2022/23. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 248.508 studenata. Primera rad, u školskoj 2017/18. godini u Republici Srbiji upisano je 256.172 studenta na svim visokoškolskim institucijama. Primetan je i pad broja diplomiranih studenata, kako se navodi u Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije. Naime, 2017. godine diplomiralo je 45.119, dok je 2022. godine diplomiralo manje studenata, tačnije – 36.951.

Iako je očigledna razlika u broju upisanih, ali i diplomiranih studenata u odnosu na ove dve godine, broj studenata koji pohađaju fakultete često varira, što ima veze i sa demografijom. Kako se navodi u tekstu na sajtu nedeljnika Vreme, u Srbiji je, prema podacima Zavoda za statistiku, za oko 60.000 manje đaka u odnosu na 2013/14. godinu. 

Međutim, pojedini fakulteti istakli su nezapamćeni broj slobodnih mesta, čak i na budžetu. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu, kako se navodi u tekstu na sajtu Glas Javnosti, nakon prvog upisnog roka ostalo je ukupno 1.893 slobodnih budžetskih i 1.849 samofinansirajućih mesta za buduće studente. Od toga, najviše na Poljoprivrednom fakultetu, zatim na Filozofskom, Tehnološko-metalurškom i Rudarsko-geološkom. 

Slična situacija dešava se i van Beogradskog Univerziteta, gde je interesovanje znatno opalo. Primera radi, Univerzitet u Kragujevcu je na kako se navodi na sajtu objavio da je gotovo trećina fakultetskih mesta za upis na 2023/24 školsku godinu ostala nepopunjena.

„Na ovogodišnjem upisu brucoša na fakultete kragujevačkog Univerziteta, od 3.950 odobrenih ostala je nepopunjena trećina ili 1.257 mesta. Tradicionalno najveću pažnju privukle su medicinske nauke, na kojima je skoro sve popunjeno, ništa manje interesovanje nije bilo za informatičke i tehničke smerove, gde je, recimo, katedra za računarsku tehniku i softversko inženjerstvo popunjena do poslednjeg mesta, a slična situacija je i na mašinskom inženjerstvu”, navodi se u tekstu Kragujevačkih novina. 

Ipak, prema navodima Kragujevačkog Univerziteta, primećuje se sve manje interesovanje za upis na smerove koji predviđaju rad u prosveti, kao što su filološke i prirodno-matematičke nauke. Odmah zatim sledi smer za fiziku, gde je svega 36% mesta popunjeno, a kada je reč o filološkim smerovima, najveći pad u interesovanju je na smeru za srpski jezik i književnost, na kojem je od ukupnog predviđenog broja tek 37% mesta popunjeno. 

Slična situacija događa se i na Univerzitetu u Nišu, kako prenose Južne vesti, na kome je tokom prošle godine, nakon dva upisna roka, ostalo čak 1.077 slobodnih mesta, od čega skoro 500 na budžetu. Najmanje brucoša ove godine je upisao Agronomski fakultet u Čačku, gde je svega 27% popunjenih mesta. 

Šta utiče na to da je na univerzitetima u Srbiji sve manje studenata?

Postoji nekoliko faktora koji doprinose tome da se sve manje mladih odlučuje na visoko obrazovanje. Prvo su, svakako, troškovi fakultetskog obrazovanja koji su često veliki teret za mnoge porodice. Visoke školarine, knjige, smeštaj i životni troškovi mogu biti poprilično skupi. Zato se veliki broj mladih odlučuje da studira jedino pod uslovom da su na budžetu i u studentskom domu. Na to je posebno uticalo i nedavno poskupljenje rente, ali i hrane, struje i svih osnovnih potrepština. Drugi faktor je pronalaženje alternativnih mogućnosti. Sa razvojem tehnologije, sve više poslova postaje dostupno bez fakultetske diplome. Prevashodno IT sektor, ali i druge srodne industrije nude prilike za uspeh bez tradicionalnog obrazovanja. Sve je više ubrzanih kurseva za obuku na raznim programskim jezicima koji se za kratko vreme savladavaju, a vrlo brzo se dolazi i do zaposlenja, te se put od četiri ili više godina skraćuje na svega godinu dana. To dovodi do pitanja da li je fakultet zaista neophodan za postizanje ličnih ciljeva?

„Ja sam pobornik toga da ne mora i ne treba svako da upiše fakultet. Hiperprodukujemo diplome i pritiskamo mlade da nastavljaju svoje obrazovanje, bez da im damo ikakve smernice i podršku šta sa njim mogu posle da rade. Bez ideje šta žele i mogu da rade, koje znanje, veštine i obrazovanje im je za to potrebno, lako je izgubiti želju i motivaciju. Ako na to dodamo sujetne profesore, neusklađenost obrazovanja sa tržištem rada, sve gore materijalne uslove, visoke školarine i troškove studiranja generalno u odnosu na primanja jedne prosečne srpske porodice, ne mogu zameriti mladima koji se odluče da ne upišu fakultet ili od istog odustanu”, govori Marija Raičević.

Ukoliko se na sve to doda i da neki mladi ljudi veruju da tradicionalno obrazovanje ne nudi dovoljno praktičnih veština i pripreme za stvarni svet rada, postaje jasno zbog čega dolazi do sve većeg interesovanja za kurseve i programe koji se fokusiraju na praktične veštine.

Fakultet, pored toga, više nije garant sigurnosti pri pronalaženju posla, što pokazuju stavovi mladih u KOMS-ovom Alternativnom izveštaju za 2023. godinu. Mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje. 

U okviru izveštaja organizovane su i fokus grupe, koje su pokazale da je, na primer, mišljenje mladih iz Bečeja da je formalno obrazovanje danas prevaziđeno i da neformalno ima prednost pri zapošljavanju, jer je važnije sticati veštine, umeća i upoznavati različite profile ljudi. Slična situacija je i sa srednjoškolcima iz Vranja koji dosta manje veruju u moć formalnog obrazovanja, te su oni u okviru fokus grupe naveli da je u Srbiji teško naći stalan posao odmah nakon završenog obrazovanja. 

Ova dva slučaja jasan su pokazatelj kako na formalno obrazovanje gledaju srednjoškolci koji tek treba da se opredele za dalji nastavak obrazovanja, stoga pomenuti pad interesovanja za upis na fakultete ne treba da iznenađuje.

Kakva je pozicaja određenih profesija na tržištu rada?

Još jedan veoma važan segment koji dolazi nakon završenog fakulteta jeste pronalazak posla, odnosno takozvani izlazak na tržište rada. Naravno, mnogi o ovome razmišljaju i pre upisa na fakultete, te ne čudi to što pojedini fakulteti nisu predmet razmišljanja mladih. Tako se, na primer, prošle godine na prijemni ispit za upis na Filološki fakultet, na kom se obrazuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, prijavilo svega 50 kandidata, na smeru koji prima dvostruko više brucoša, navodi se u tekstu BBC-a na srpskom.

Ovome u prilog idu i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje sa kraja 2021. godine koji su dostavljeni BBC-ju, a koji pokazuju da se na evidenciji nalazi 551 nezaposlen profesor srpskog jezika i književnosti, od čega su čak 502 žene.

Treba pridodati i podatak da početna plata zaposlenih nastavnika iznosi 66.000 dinara i to posle poslednjeg povećanja od 4.343 dinara, početkom 2022. godine. Početna plata nastavnika mnogo je ispod proseka prosečne zarade u Srbiji za 2023. godinu, koja iznosi nešto više od 86.000, prema podacima RZS. 

Poražavajuća činjenica je ta da je profesorska plata gotovo u jednakom rangu sa platom koju imaju radnici zaposleni u uslužnim delatnostima ili trgovini, za čije obavljanje poslova nije neophodna diploma fakulteta. Ovo je samo jedan od primera loše perspektive određene profesije, iako je srpski jezik i književnost jedan od osnovnih i, može se reći, najvažniji predmet tokom celog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, koji je zapravo presudan za opismenjavanje celog našeg društva.

Razlozi zbog kojih mladi biraju alternative, dok fakultetska mesta pojedinih univerziteta ostaju prazna predstavljaju ozbiljan izazov za društvo i obrazovni sistem. Motivi su svakako mnogobrojni i kompleksni, ali se često mogu svesti na nedostatak finansijskih sredstava, promene u pogledu vrednosti visokog obrazovanja, kao i pritisak da se brže uđe na tržište rada i osamostali. Osim toga, pandemija je doprinela razvoju mnogih radnih mesta koja nisu usko specifikovana ili ne zahtevaju fakultetsko obrazovanje, već želju za sticanjem novih veština, što pogoduje mladima rođenim u eri interneta.

Ipak, važnost fakultetskog obrazovanja je svakako neupitna, a kako bi se trenutne statistike preokrenule, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere, poput veće dostupnosti stipendija i finansijske podrške za studente, promocije značaja visokog obrazovanja u društvu i prilagođavanja obrazovnih programa i kurikuluma potrebama tržišta rada. Takođe, važno je podsticati razgovor među mladima o njihovim ambicijama i ciljevima i pratiti tekovine društva i napredak tehnologije kako bi se osnažila njihova motivacija za sticanje visokog obrazovanja, što će dugoročno koristiti ne samo njima, već i celom društvu.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Članak Da li mladi sve manje upisuju fakultet? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Ova godina je trebalo da bude godina sportskih igara, zbog toga su ispitni rokovi pomereni unapred. Najverovatnije ćemo raspored vratiti na staro, tako da će junski ispitni rok biti u junu, kao što je predviđeno u normalnim okolnostima”, rekao je Bulat.

Prof. dr. Petar Bulat (Pintscreen emisije)

On je dodao da prema zakonu koji reguliše ovaj segment obrazovanja nije dozvoljeno izvođenje ispita van fakulteta, samim tim onlajn ispiti nisu moguće rešenje.

Na pitanje kako će doći do nadoknade teorijske nastave i časova vežbi, prorektor je rekao da će se postepeno nadoknađivati sve fakultetske obaveze, kako epidemijske okolnosti budu dozvoljavale. On je dodao i da je napravljen dogovor sa prodekanima za nastavu da svako od njih na svom fakultetu napravi organizacioni plan kako će se kretati nastavne aktivnosti.

 „Studentima koji su za ovo vreme uspeli da ostvare neke poene, će se to ugraditi u zaključnu ocenu, dok kolege koje to nisu uspele će imati identične uslove za polaganja, pa niko neće biti oštećen”, rekao je Bulat, zaključujući da će studenti moći da nadoknade sve izgubljene bodove čim to okolnosti dozvole.

Upitan o mogućnostima održavanja prijemnog ispita, Bulat kaže kako su se u javnosti pojavile spekulacije da će biti upisa na fakultete bez prijemnog ispita. On smatra da ta varijanta ne odgovara ni društvu ni fakultetima potvrđujući da će se sigurno održati prijemni ispiti.

U intervjuu za „Danas” prorektor je rekao da će prijemni ispiti za upis na fakultete, prema planu koji je usvojio Senat Univerziteta u Beogradu, biti održani od 29. juna do 5. jula, a prijavljivanje kandidata za polaganje će trajati od 24. do 28. juna. Istakao je da Ministarstvo prosvete bude donelo odluku o pomeranju datuma održavanja prijemnih ispita, Univerzitet će je poštovati.

Na pitanje da li će se preispitivati cene školarina za brucoše za narednu školsku godinu, u intervjuu za „Danas” Petar Bulat istakao je da su one već usvojene i ne očekuje da će biti promena. On je dodao da utvrđivanje cene školarina nije u nadležnosti Rektorata već svakog pojedinačnog fakulteta i da se oni trude da omoguće studentima plaćanje u što više rata.

Na početku razgovora u okviru emisije UkljUči se Petar Bulat je naglasio kako je Rektorat pomoću ankete u kojoj su učestvovali prodekani za nastavu došao do saznanja da je posećenost onlajn teorijskoj nastavi veća nego posećenost redovnih predavanja pre proglašenja vanrednog stanja. On veruje da je to direktno povezano sa tim što studenti sad imaju manje obaveza koje bi im ometale pažnju.

Skrinšot emisije UkljUČi se

Upitan da li je zadovoljan odvijanjem onlajn nastave na fakultetima, prorektor je odgovorio da jeste, kao i da su se svi ozbiljno angažovali kako bi ona bila kvalitetna. Istakao je primer Farmaceutskog fakulteta, koji je, kako je rekao, na sjajan način uputio svoje profesore kako da organizuju onlajn kolokvijume, a da se pritom izbegne upotereba nedozvoljenih sredstava.

„U anketi kojoj smo spoveli saznali smo da oko 90 posto profesora planira da uvrsti onlajn nastavu u neke aspekte teorijske nastave nakon završetka vanrednog stanja”, rekao je Bulat.

Razgovor je završen zaključkom kako će ovo iskustvo razbiti razne predrasude te da će se u narednom periodu, kada se sve vrati u normalu, onlajn nastava uvrstiti kao dodatak teorijskoj nastavi.

Naslovna fotografija: Fakultet političkih nauka

Članak Prijemni ispiti za fakultete početkom jula, junski ispitni rok će se redovno održati se pojavljuje prvo na Oblakoder.