Predstavi „Tihi dečak“ Pozorišta za decu iz Kragujevca pripala je nagrada za najbolju predstavu u celosti prema odluci stručnog žirija i nagrada dečijeg žirija za predstavu najbližu deci.

Po oceni stručnog žirija, koji je radio u sastavu Maša Avramović, pedagoškinja i aktivistkinja za dečija prava, Duško Mazalica, glumac i umetnički direktor Dječijeg pozoriša Republike Srpske i Jovana Rakić, koreografkinja i plesna pedagoškinja, izdvojile su se još tri predstave, kojima su dodeljene specijalne nagrade. Za senzibilnost u interaktivnosti nagrađena je predstava „Astronauti“ Umjetničke organizacije Shooma (Bjelovar, Hrvatska). Autorski i izvođački tim predstave „Mogućnost zabavljanja kod ptica“ Bitef teatra nagrađen je za inovativnost u pozorištu. Specijalnu nagradu za glumačko ostvarenje pripala je glumici Zrinki Kušević za izvedbu u „I Cyrano i djevojčica“, predstavi nastaloj u koprodukciji Teatra Poco Loco (Zagreb, Hrvatska) i Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska).

Publika je najvišu ocenu, čistu peticu, dala predstavi „Astronauti“, koja se u Hrvatsku vratila sa još jednom nagradom.

Obrazloženje Stručnog žirija – najbolja predstava u celosti „Tihi dečak“:

„Kretanje je promena, stalna promena u nama i oko nas. Trčanje, disanje, igranje, pričanje, prepuštanje, prelamanje, kidanje, povezivanje, nastavljanje…. Trenutak koji menja sve. Trenutak u kojem sva kretanja staju i menjaju svoj tok u nepovrat i novo stvaranje, stvaranje novog jezika, novog povezivanja i  razmene, novog okruženja i novog sebe.

Svedenost u izražavanju glumaca koji svoju igru donose kao sjajan tim, doprinosi imaginaciji koja nas nosi kroz celu predstavu. Jednostavnost i preciznost rediteljskog i dramaturškog postupka, scenografski stavljenog u okvir rama za sliku jedne porodice, a zatim tragičnog događaja, doprineli su da predstava „Tihi dečak“ usmeri pažnju publike na kretanje po različitim prostorima unutar priče. Kako radnja predstave odmiče glavni junak priče, dečak Vuk, dolazi do tavana na kojem usled pucnja gubi sluh. Od tog trenutka dešava se kretanje preko katarze koje poput metka pogađa dušu svakog u publici i opominje na opasnost rukovanja oružjem.

Život je u našim rukama, a ruke pričaju ovu priču, postaju drveće i ljudi i ptice, postaju gnezdo i kuća. Ipak one mogu uzeti i pušku i zaustaviti kretanje. U ovom svetu u kom ima sve manje prilika da se povežemo sa sobom i osetimo naša unutrašnja kretanja.“

Obrazloženje dečijeg žirija – predstava najbliža deci „Tihi dečak“:

„Svi pokreti prstiju i ruku glumaca dočarali su nam svet dečaka Vuka, njihove lutke deluju realističnije od pravih lutaka koje smo gledali u drugim predstavama. Divno je što je znakovni jezik osoba sa oštećenim sluhom poslužio kao inspiracija za celu predstavu. Najvažnije je to da bi neko ko ima problema sa sluhom razumeo ovu predstavu od početka do kraja. U tome je moć ove predstave i pozorišta, uopšte.“

Pod sloganom „Kretanje“ 28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade održan je od 18. do 21. avgusta u Bačkoj Palanci. Tokom četiri dana Festivala u takmičarkom programu odigrano je 10 predstava iz Srbije, regiona, Slovenije, Austrije i Danske u izvođenju internacionalnih trupa. Ugostili smo prijatelje iz celog sveta, ali i decu sa Kosova i iz sigurne kuće. Čast nam je što smo im makar na dan bili utočište. Osim predstava, održan je propratni program za decu i mlade – interaktivni koncert za decu Brlog, kreativne i edukativne radionice, razgovor o deci u pokretu i izbegličkoj krizi. Stručnoj javnosti predstavljena je Svetska konferencija pozorišta za decu i mlade „Pokretnica“ koja će biti održana sledeće godine u našoj zemlji.

Uoči i tokom Festivala, u zamenu za ulaznice, prikupljan je reciklaćni otpad – čepovi, pet ambalaža, limenke, papir, karton, staklo i elektronski otpad. Prihod od reciklaže i donacija i ove godine biće uplaćen u humanitarne svrhe Bačkopalančanima Lenki Žutković i Milenku Jovinu.

28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade podržan je od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond. FEP su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Opština Bačka Palanka.

Suorganizatori 28. FEP-a bili su Florida Resort i KC Bačka Palanka.

Autorka fotografija: Jovanu Semiz

Članak Proglašeni pobednici 28. Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon svečane parade, usledio je vatreni performans, a potom i sam čin ceremonije otvaranja, gde je skrenuta pažnja na važnost svih problema kojima je zajedničko kretanje. Kao četiri najvažnije teme o kojima se govori na 28. FEP-u istaknute su izbeglička kriza, ekološka kriza, ograničenje putovanja i sloboda pokreta u prirodi.

Prisutne je pozdravila direktorka FEP-a Sonja Petrović i zahvalila svim volonterima, učesnicima, organizatorima i publici, nekima koji su tu već skoro 30 godina, a i svima onima koji su tu prvi put:

„Uprkos brojnim izazovima, i ove godine uspeli smo da dovedemo pozorište u naš grad. Baš kao i puž koji na leđima nosi svoju kućicu, tako i mi godinama migriramo, ali imamo jasan put i cilj, a to je put pozorišta. Uživajte u ova četiri festivalska dana i pomno upijajte svaki segment programa. Nadamo se da ćete i se i sa 28. FEP-a vratiti puni utisaka i novih znanja i saznanja.“, poručila je Petrovićeva.

Na otvaranju Festivala obratila se gospođa Marianne Gade Topac, visa savetnica za politiku i konzularna pitanja Ambasade Danske u Srbiji. Osvrnula se na važnost postojanja organizacija kao što je FEP u malim sredinama:

„Čast mi je biti gost na ovakvom Festivalu, koji uprkos ograničenjima koje postavlja mala sredina, uspeva da dovede trupe iz čitavog sveta, a posebno mi je drago što na Festivalu nastupa i internacionalna trupa Ikarus, uz koju sam i ja zavolela pozorište. Hvala vam što postojite i nadam se da se vidimo i sledeće godine!“

Gostima se obratila i direktorka KC Bačka Palanka Olja Nađ, kao predsednik SO Bačka Palanka Milan Čavić. Kao predstavnici važnih institucija u Bačkoj Palanci istakli su značaj FEP-a i poručili da će njihova podrška svake naredne godine biti sve veća.

Festival je svečano otvoren autorskom pesmom „Čistimo planetu“ šestogodišnje Lole Urban, unuke osnivačice Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, uz poruku značaja očuvanja naše planete.

Nakon ceremonije otvaranja odigrana je prestava „Odjeci slavlja“ internacionalne trupe Ikarus Stage Arts, a nakon programa za decu usledio je muzički program na kom su nastupili predvodnici alternativne rok scene grupa Repetitor i dobropoznati Bačkopalančani Santos Brothers.

28. FEP održava se do nedelje 21. avgusta. U okviru takmičarskog programa biće odigrano 10 predstava pozoršnih trupa iz zemlje, regiona, Slovenije, Austrije i Danske. Najbolja predstava biće nagrađena nagradom „Dobro drvo“ u tri kategorije – nagrada stručnog žirija, koji ove godine čine koreografkinja Jovana Rakić, umetnički direktor Dječijeg pozorišta Republike Srpske Duško  Mazalica i pedagoškinja i aktivistkinja za ljudska prava Maša Avramović, nagrada dečijeg žirija i nagrada publike. Osim takmičarskog programa, priređen je celodnevni edukativni i kreativni program – radionice, tribine, projekcije filmova, kao i večernji muzički program.

28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade podržan je od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond. FEP su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Opština Bačka Palanka.

Više informacija pronađite na www.fep.org.rs.

Autorka fotografija: Jovanu Semiz

Članak Počeo 28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka fotografije: Jovana Semiz

Na 28. FEP-u u takmičarkoj selekciji biće odigrano 10 predstava, koje su odabrane među više od 50 pristiglih prijava iz čitavog sveta. Uprkos svim izazovima i ove godine međunarodna selekcija prikazaće snagu i važnost teatra za decu i mlade kroz predstave MOGUĆNOST ZABAVLJANJA KOD PTICA / Bitef teatar (Beograd, Srbija); ECHOES OF CELEBRATION (ODJECI SLAVLjA) / Ikarus Stage Arts – Nordisk Teaterlaboratorium Odin Teatret(Holstebro, Danska); AGNESA I HRABREN / Međunarodni teatarski festival Mess – Scena Mess (Sarajevo, Bosna i Hercegovina); ASTRONAUTI / Umjetnička organizacija Shooma (Bjelovar, Hrvatska); CRNO JAGNJE / Prvo prigradsko pozorište – Puls teatar (Lazarevac, Srbija); BAJA BUF / VRUM performing arts collective (Beč, Austrija) i Špancirfest / Park kreative (Zagreb, Hrvatska); I CYRANO I DJEVOJČICA / koprodukcija Teatra Poco Loco (Zagreb, Hrvatska) i Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska); DIVLJOŽDER / Narodno pozorište Toša Jovanović (Zrenjanin, Srbija); GIANTS_PLASTIC LENDSCAPES (DIVOVI_PLASTIČNI PEJZAŽI) / Odprti predali, Zavod za slobodne interdisciplinarne  procese (Kranj, Slovenija), Hiša otrok in umetnosti i Zavod Carnica (Layerjeva hiša) (Ljubljana, Slovenija); TIHI DEČAK / Pozorište za decu (Kragujevac, Srbija). Stručni žiri u sastavu Jovana Rakić, koreografkinja i plesna pedagoškinja, Duško Mazalica, glumac i umetnički direktor Dječijeg pozorišta Republike Srpske i Maša Avramović, pedagoškinja i aktivistkinja za dečija prava, doneće odluku kojoj predstavi će pripasti nagrada DOBRO DRVO. Zasedaće i dečiji žiri koji će odlučiti koja je predstava najbliža deci, a biće dodeljene i pojedinačne nagrade po odluci stručnog žirija.

Da biste obezbedili kartu za Festival i ove godine je potrebno da reciklirate ili donirate, te u zamenu za reciklažni materijal (staklene flaše, PET ambalažu, limenke ili čepove) da preuzmete karte za predstave. Sav prihod od reciklaže biće uplaćen u humanitarne svrhe našim sugrađanima Lenki Žutković i Jovin Milenku.

Autorka fotografije: Mila Pejić

Osim dece, i mlada publika imaće priliku da širi svoje vidike kroz prateće sadržaje kao što je TRIBINA o kretanju dece u migracijama, ratovima i drugim kriznim situacijama ili projekcija filma „Povezivanje tačkica“ o mentalnom zdravlju mladih. U isto vreme gotovo svi uzrasti i ove godine moći će da učestvuju u više od 10 kreativno-edukativnih radionica na teme ekologije, pozorišta, neverbalne komunikacije, svetlosnog zagađenja, klimatskih promena, ali i scenografije i kostimografije.

Tradicionalno, večernji sati biće upotpunjeni muzičkim programom, pa će prvo festivalsko veče uveličati predvodnici alternativne rok scene grupa Repetitor, a lokalnu podršku pružiće im dobro poznati bačkopalanački sastav Santos Brothers. Muzički program drugog i trećeg FEP-ovskog dana organizovan je u saradnji sa Blues & Jazz Festom i KC Festom.

I ove godine organizatori se trude da četiri dana FEP-a čitava porodica zajedno provede vreme u prirodi, te je tako, osim dobro poznate Gradskog bioskopa, lokacija FEP-a ove godine baš u prirodi, na obali Dunava, u Florida Resortu. Kako bi naši sugrađani što lakše stigli na Festival, u saradnji sa Grand Group svakog festivalskog dana voziće FEP-ov bus od grada do Floride i nazad, kako bi svi posetioci krenuli i stigli na vreme!

Satnicu i red vožnje preuzmite na www.fep.org.rs

28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade podržan je od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond. FEP su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Opština Bačka Palanka.

Autorka naslovne fotografije: Jovana Semiz

Članak 28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade ove nedelje u Bačkoj Palanci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Volonterski angažman na FEP-u jedinstvena je prilika za mnoge mlade iz Bačke Palanke, ali i drugih mesta, da se upoznaju sa svetom pozorišta, zaštitom životne sredinom i aktivizmom. Svi zainteresovani mogu da se prijave za jedan od 10 volonterskih timova – kreativni tim, promo tim, eko patrola, anketari, tehničari, domaćini pozorišta, domaćini radionica, novinari, ispomoć u kuhinji i redari.

Volonteri su važan deo našeg Festivala. U poslednjih nekoliko godina više stotina mladih je svoje poslednje dane letnjeg raspusta provelo volontirajući na FEP-u. Neki su i septembarske ispitne rokove spemali na Festivalu. Mnogi su tu već godinama, pa čak i oni koji nisu iz Bačke Palanke. Rodila su se mnoga prijateljstva, ovekovečena viber grupama u kojima i posle festivala svakodnevno stižu poruke! I zaista, FEP ne bi bio FEP da nema energije koju donose mladi iz cele Srbije, a koji se odluče da kraj leta provedu u Bačkoj Palanci volontirajući na FEP-u.

Svi zainteresovani mogu da popune prijavu putem linka. Prijave su otvorene do 15. jula i nisu ograničene na Bačkopalančane, jer je za sve volontere iz drugih mesta obezbeđen smeštaj kod njihovih vršnjaka i ishrana, a prevoz je obezbeđen od Novog Sada i Beograda.

Više informacija o pozivu, kao i o Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade pronađite na sajtu
www.fep.org.rs , kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram .

Članak Otvoren poziv za volontere na 27. Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade se pojavljuje prvo na Oblakoder.

FEP je nastao 1994. godine u Bačkoj Palanci. Kako je počela priča ovog festivala i ko su bili njegovi prvi osnivači?

Sonja Petrović: Godine 1994. se održao prvi festival koji je proistekao iz dečjeg centra Različak. Istih tih godina u Bačkoj Palanci je počelo da se gradi pozorište. Vaspitačice iz Različka, dramske pedagoškinje, Nada Marinković i Ljubica Kovačević osnovale su festival da bi ponudile deci određeni kulturni sadržaj. Ispostavilo se da je taj vremenski jaz od izgradnje pozorišta do sada ceo život festivala.

Ko je sve danas deo  FEP-a?

Postoji čitava armija nas koji se bavimo festivalom, a završili smo režiju, glumu, dizajn svetla, dizajn zvuka… Sada imamo jedan ozbiljan tim, ako se desi da se ikada otvori pozorište u Bačkoj Palanci.

Sa 18 godina si postala najmlađa direktorka FEP-a. Kako se FEP menjao od tada ? Kako je FEP menjao tebe ?

Menjali smo se međusobno. Kada sam tek preuzela FEP bila sam u srednjoj školi. On još nije bio profesionalan na taj način kao što je sada. Tek 3 godine kasnije upisala sam režiju. Kako sam se ja razvijala kao umetnik i širila svoja znanja, i on je. Moji apetiti  su i dalje ogromni i to prenosim na FEP. Svake godine se sve više širimo i sve više razvijamo u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Kod nas na festivalu možete  da vidite i dosta  alternativnih pozorišnih predstava za decu, od koreodrama, neverbalnog pozorišta, multimedijalnog, pozorišta senki… Negujemo sve vrste predstava i njegove žanrove i trudimo se da pružimo mogućnost deci da vide šta sve teatar podrazumeva.

Kakav je odnos ekologije i umetnosti?

Za mene su ekologija i umetnost sinonimi. Ta pretpostavka je za FEP preduslov za bilo kakvo dalje stvaranje.

Osim što se održava u mestu u kome još uvek ne postoji pozorište, FEP neguje i „ekologiju duha“. Koliko nam ona nedostaje i koji su prvi koraci za njeno postojanje?

Bavljenje umetnošću, boravak u prirodi, konzumiranje kulture kao takve je nešto što je veoma važno u periodu odrastanja. Deca pamte dosta stvari iz svog detinjstva, ja pamtim svaku predstavu sa FEP-a od moje treće do desete godine i trenutke koji su uticali na moje kasnije potrebe i stavove.

Koliko je važno probuditi svest o ekologiji i važnosti pozorišta kod najmlađeg uzrasta?

U uzrastu kada deca imaju između 3 i 7 godina, ključno je probuditi ekološku svest. Ono što su želeli osnivači festivala jeste da se vaspitaju naredne čitave generacije koje će održati lepotu Bačke Palanke, a ne narušavati prirodu oko sebe. Mi se trudimo da ostanemo na istoj misiji – da naučimo decu da moraju da poštuju prirodu i svet oko sebe. Sve probleme koji se dešavaju i na lokalnom i na globalnom nivou treba preseliti na lični nivo i to je ono čemu ih učimo: da su deo jedne globalne priče i da imaju veliki uticaj na planetu ako samo ne bace smeće na travu, manje koriste kese ili recikliraju. Učimo ih da su to male stvari, sitnice svakodnevnog života.

Baš da bismo im što lakše približili takve teme, koristimo umetnost kao sredstvo za dolaženja do cilja – a to je razvijanje ekološke svesti. Doprinosimo tome da odrastaju kao osobe svesne važnosti prirode oko sebe, da ne misle, kao što većina ljudi, nažalost, misli da smo mi, ljudi – veći od prirode, životinja ili bilo kojih drugih bića.

Pozorište je magija i za odraslog čoveka, ali i za decu. Određena vrsta katarze koju oni prvi put verovatno doživljavaju. Takvo dete će kasnije biti gladno takvog sadržaja i sigurno će se razviti njegov duh i mentalna higijena. Pozorište pravi decu boljim ljudima.

Na koje sve načine pozorište može da približi ekologiju ljudima i na koji način vi ekološki doprinosite planeti?

Na festivalu, osim što se predstave pretežno bave ekološkim temama – od problema sa smanjenim brojem pčela preko reciklaže pa do toplotnog zagrevanja – insistiramo da deca za vreme festivala što više borave u prirodi. Za ulazak na festival, umesto karte, potrebno vam je deset čepova. Deca u Bačkoj Palanci skupljaju cele godine čepove i tako zarađuju za predstave na festivalu. Dužni smo da ih naučimo da i kultura košta i da se to plaća, jer će jednog dana oni postati odrasli ljudi na pozicijama donosioca odluka. Važno je da tada razmišljaju i delaju sa svešću da je za kulturu tj. mentalno zdravlje i negovanje duha neophodno izdvajati novac, kao i za hranu ili bilo koje druge stvari bez kojih ne možemo. 

Rešenje za pomirenje ta dva pojma pronašli smo u reciklaži. Ako recikliraju, u isto vreme se  bave  životnom sredinom i mogu da plate svoje ulaznice za predstave. Rekli bismo da se posvećuju recikliranju od malih nogu na neki njima zanimljiv način i bivaju nagrađeni za to. Na festivalu, osim čepova, možete da reciklirate i sve ostalo: plastiku, staklo, papir, elektronski otpad… Novac od reciklaže prosleđujemo u humanitarne svrhe. Ove godine, ta akcija se zove Sreća od smeća, kada očekujemo da će Palančani donositi smeće i odlagati ga u posebne kontejnere za to koji će se nalaziti u prostorijama Slovačkog doma.

Tu su i radionice, na kojima na kreativan način uče da razviju svest o ekologiji. Idemo u šumu, promatramo šta sve možemo da nađemo u njoj, kako se koje drvo zove, kako se zove koja buba… Sve te stvari su važne da osete da su u skladu sa prirodom, da su deo nje i da je se ne plaše, nego da shvate da zajedno sa njom čine ovu planetu. Važno je da im se skrene pažnja da zavise od prirode i da priroda zavisi od njih. Kako se ti ponašaš prema prirodi, tako će i ona prema tebi. Mislim da nam je u trenutnoj situaciji kada smo u jeku ekoloških katastrofa jasno da nismo bili dobri prema svom životnom okruženju.

Na FEP-u učestvuje preko hiljadu ljudi u ekološkim akcijama. Da li se u Bačkoj Palanci i nakon festivala održavaju slične inicjative kojima se građani pridružuju?

Često van festivala organizujemo akcije čišćenja priobalja. Jako je interesantno što je deci zapravo to najzanimljivije. Pomažu nam tako što drže kese u različitim bojama i uče na konkretnom primeru da sortiraju smeće. Za njih je to kao igrica: pamte šta ide u koju kesu i prepoznaju šta je plastika, šta staklo… Verujem da Palančani imaju dosta razvijenu svest o ekologiji. Kada me neko pita šta imam da kažem o Bačkoj Palanci prvo pričam o Tikvari, Bagremari, o močvarnom čempresu, jezeru, kukurjaku i to je nešto čime se uvek možemo pohvaliti.

Na Svetski dan zaštite životne sredine FEP je po drugi put dobio nagradu „Zeleni list“ koja se dodeljuje u oblasti zaštite životne sredine. Koliko vam znači ovo priznanje?

Nismo očekivali nagradu, nismo čak ni znali ko nas je prijavio. Svako ko kaže da nagrade nisu važne, mislim da pomalo laže. Naravno da laskaju svima, jer znate da neko prati vaš rad i odaje priznanje tome za šta vi ulažete veliki napor. Ono što je meni bilo jako posebno i lično značajno jeste što je FEP dobio nagradu Zeleni list ponovo posle 23 godine. Prvi Zeleni list je dobijen kao podstrek da nastavi u realizaciji tek ovaploćene ideje, mi smo je sada, 23 godine kasnije, dobili kao potvrdu da smo uspeli da ostanemo pri istoj misiji koju je festival negovao i pre više od dve decenije.

Od kada sam preuzela festival, za  mene je najveći strah uvek bio da se ne zanesem drugim, spoljašnjim stvarima i samim tim zaboravim njegov smisao. Ta nagrada mi je došla kao dokaz da zaista nismo skrenuli sa puta i da smo ostali na istoj misiji bez obzira na okolnosti koje su sve nestabilnije i na generalnu degradaciju sistema vrednosti.

Osim predstava, projekta „Ko to ište pozorište“ održavaju se i koncerti i radionice. Šta sve  one pokrivaju i koji su sadržaji najzanimljiviji posetiocima?

Ko to ište pozorište  je projekat koji smo započeli baš iz razloga što ne postoji sistematsko negovanje kulture u našem gradu. Nije dovoljno  samo jednom godišnje imati festival kada će deca i odrasli moći da pogledaju neke predstave, nego je neophodno to raditi u kontinuitetu. Ovim projektom smo uspeli da bar jednom mesečno u Bačku Palanku dovedemo predstavu za koju mi mislimo da je kvalitetna i da odgovara određenoj ciljnoj grupi. Ono što jeste deo projekta je da pokušamo da obuhvatimo sve ciljne grupe u našem gradu, od najmlađih do najstarijih.

Mislim da se društvo danas jako malo bavi srednjoškolcima. Mi se zato trudimo  da oni uvek imaju ili neku radionicu o rodnoj ravnopravnosti, mentalnom zdravlju, psihodramske radionice i to je nešto što njih jako interesuje. Mladi i te kako žele da se bave svojim mentalnim zdravljem i problemima u društvu.

Trudimo se da FEP bude porodični festival na kome postoji sadržaj koji zadovoljava potrebe cele porodice i da na njemu roditelji provode kvalitetno vreme sa svojom decom.  Osim porodičnih radionica imamo i muzički program koji je najviše usmeren na naše volontere. Uveče, kada se završi dan i kada obave svoja volonterska zaduženja, mogu da se provedu na koncertu, a da to budu neki bendovi za koje smatramo da su kvalitetni i u sistemu vrednosti koji negujemo, a opet da oslušnemo i njih i da čujemo šta je ono što bi oni voleli da posete u svom gradu.

Kako je došlo do saradnje sa Svetskom asocijacijom za razvoj pozorišta za decu i mlade i na koji način je ova saradnja uticala na festival?

Za nas je veoma značajno, zato što je nama ASITEŽ prozor u svet, preko njih smo postali vidljivi i svetu, ne samo u našoj zemlji i regionu. ASITEŽ je jako važna organizacija, pre svega zbog sistematskog negovanja pozorišta za decu i mlade i misije da se popravi slika u okviru ove oblasti na nivou cele zemlje, a da bude u skladu i u koraku sa svetom.

Koje zemlje su do sada posetile festival? S obzirom da se za FEP osim iz regiona i Evrope prijavljuju predstave i iz celog sveta, da li vam je teško da izaberete predstave za festival i na koji način vršite selekciju?

Crna Gora, Hrvatska, Rusija, Italija, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Island, Nemačka i mnoge druge. Selekciju vrši dramaturškinja i spisateljica Tijana Grumić po sopstvenom umetničkom senzibilitetu koji se uklapa u našu ideju o pozorištu i vrednostima koje ono neguje. Da li joj je teško morali biste da pitate nju, ja pretpostavljam da jeste jer svake godine stigne preko 40 prijava iz celog sveta, a ona može da izabere samo od 6 do 10 predstava. Interesantno je da je poslednjih godina sve veća zainteresovanost pozorišta iz inostranstva za naš Festival, a da se iz Srbije prijavljuju uglavnom nezavisna pozorišta.

Kada smo upitali institucionalna pozorišta zašto ne šalju prijave, uglavnom su nam „diplomatski” odgovarali da im Bačka Palanka nije prioritet. Ja se pitam šta rade te naše institucije i kako? Da li igraju za decu ili za prestiž, kredibilitet, nagrade? Jednom umetniku koji se istinski bavi ovim poslom prioritet svih prioriteta bio bi da igra predstavu deci koja za to imaju priliku samo jednom godišnje, zar to nije dovoljno velika stvar da bude prioritet? I onda opet postavljam pitanje; zašto deca u manjim mestima nikako da se popnu na toj lestvici prioriteta i sednu na mesto koje im pripada? Dolaze nam predstave iz celog sveta, zašto je to teško institucijama u našoj zemlji? Ovo je i praktičan dokaz da je breme spašavanja pozorišta za decu i mlade na plećima nezavisnih pozorišnih trupa, organizacija i festivala.

Da li se često dešava da posle FEP-a mladi požele i profesionalno da se bave pozorištem?

Činjenica jeste da od kada postoji festival, postoji i više ljudi koji se bave ovim poslom, jer sada imaju i koga da pitaju i kome da se obrate. Međutim, to, naravno, nije prioritet, niti nešto na čemu insistiramo.

Za nas je važno da mladi koji su kod nas pretežno u ulozi volontera imaju osećaj kolektivnog čina, jer im dajemo odgovorna zaduženja. Oni obavljaju veliku većinu organizacionih poslova. Imaju važnu i značajnu ulogu i ozbiljna su karika. Vape za tim da im neko da odgovornost i određeni cilj. Mislim da mladi uopšte nisu besciljni, iako postoje takve predrasude o mladim ljudima. Oni su vrlo fokusirani, spremni i sposobni samo je pitanje kako ih mi vodimo. Naša volonterska zajednica je duh i srce festivala. Nije nam važno da li će oni postati profesionalni umetnici, važno nam je da postanu odgovorni, svesni i duhom široki odrasli ljudi koji će vratiti našu planetu na put sa koga je skrenula.

Koji su problemi sa kojima se suočava pozorište za decu i mlade i njihovi stvaraoci?

Problemi sa kojima se suočavaju stvaraoci, posebno pozorišta za decu i mlade je osećanje da ste manje važni. I, generalno, zapostavljanje sektora. Kada nešto nije dovoljno dobro ili razumljivo za odrasle, kaže se da je to za decu, zato što je manje vredno ili, prosto, loše. Manje se vrednuju umetnici koji se bave pozorištem za decu. „Ako nisi uspeo u pozorištu za odrasle, baviš se pozorištem za decu”, a to je potpuna neistina. Pozorište za decu je najteži i najviši čin umetnosti. Osim prenošenja svojih ideja i osećanja, ti menjaš i formiraš jednu malu ličnost koja će kasnije postati odrastao čovek.

Taj neki paradoks koji je kod nas zastupljen strašno utiče i na kvalitet samih predstava u našoj zemlji i na to kako se igra, glumi, režira za decu, kako izgledaju scenografije…. Ako decu trujemo pogrešnim sadržajem, ona će vrlo rano razviti pogrešan estetski sud o nečemu. Onda će im se sviđati samo nešto što je šareno i iskreveljeno, estradizovano. Mi ne želimo da učestvujemo u stvaranju takvog estetskog suda. To je važno ,da se ne podilazi deci, da se ne estradizuje celo pozorište, da ne bude prepuno kiča samo zato što se misli da je za decu sve dostupno, moguće i da sve prolazi.

Kada bismo počeli bar od edukacije, onda bismo vrlo lako došli do neke afirmacije oblasti u društvu, a onda i do nekog kvalitetnijeg sadržaja da bi stvaraoci imali neko šire znanje. Postojala bi verovatno i ozbiljnija odgovornost, a samim tim i kritika i razvijeniji sektor.

Takođe, ono što je još veći problem u celoj toj priči jeste centralizacija i to što je sve u Beogradu, malo u  Novom Sadu i Nišu, dok su sva ostala mesta poprilično skrajnuta. Kao da su deca u manjim mestima manje važna i ne zaslužuju pozorište.

Pozvali ste sve zainteresovane da pošalju  na vašu e-mail adresu ili poštom pismo u kom bi se obratili budućem sebi. Šta bi to FEP rekao budućem sebi?

FEP bi budućem sebi rekao: Nemoj nikad više da dozvoliš da nastupi period u kome pozorište ne postoji.

Fotografije: Višnja Milić, Mila Pejić, Lilit Andrić i privatna arhiva Sonje Petrović

Članak Sonja Petrović: Detinjstvo ne može da se otkaže se pojavljuje prvo na Oblakoder.