Pre projekcija publici su se obratili umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh i selektor festivala Igor Stanojević.

„Dok traje festival sve mi ovo deluje kao neki jako dugačak dan koji se nikako ne završava, nekada je dosta stresno, i poželimo da se odmorimo malo, a onda kad prođe i poslednji dan, onda počne takozvana post-festivalska depresija, koja traje dok ne počnemo da pravimo planove za novi festival.“ – izjavio je Marko Grba Singh

„Zaista je teško sada na kraju festivala sve što se ovih dana dešavalo sročiti u nekoliko reči ili rečenica. Kada spremate godinu dana festival i imate datume godinu dana unapred niko vam ne kaže da će se tokom vašeg festivala desiti neke velike stvari događaji koji obeleže čitav grad i društvo. Uprkos svemu, posebno nam znači što smo imali priliku da našim gostima predstavimo ono najbolje što Srbija danas ima“, rekao je Stanojević, najavljujući dva filma koja na različite načine govore o slobodi.

U ime Delegacije Evropske unije u Srbiji, nagradu publike, za Najbolji evropski film uručio je Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, Andreas fon Bekerat, Filipu Grujiću i Aleksi Borkoviću za film „Yugo ide u Ameriku“

Filip Grujic i Aleksa Borkovic Foto Luka Milanovic

„Veliko mi je zadovoljstvo što predstavljam Nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film. Ova nagrada ima posebnu težinu upravo zato što o njoj odlučuje publika“. – rekao je Ambasador.

„Pre svega čestitam ekipi Beldocsa koja je u izuzetno teškim okolnostima uspela da organizuje ovakav festival“ – rekao je Aleksa Borković i zahvalio se timu Beldocsa na pažnji koji posvećuju autorima.

„Nagrada publike je za mene najlepša nagrada koju može da dobije jedan film“- rekao je Filip Grujić,koji se zahvalio Beldocsu publici ali i timu koji je stajao iza ovog filma.

Film „Još uvek trčimo“ reditelja Matije Štifanića prati dvojicu studenata kamere koji dokumentuju najdužu štafetnu trku u istoriji, dugu sedamnaest dana. Kroz glas protagonista i sećanja na trenutak kada je sve počelo, film postaje priča o zajedništvu, solidarnosti i kolektivnom iskustvu.

Nakon projekcije publiku je pozdravila ekipa filma, a reditelj Matija Štifanić izjavio je:

„Ovo je pre svega priča o kolektivnoj empatiji. Osetiti energiju koja sedamnaest dana nije jenjavala nijednog trenutka bilo je neprocenjivo iskustvo. Prošli smo kroz predele kroz koje verovatno nikada ne bismo prošli i imali priliku da zabeležimo nešto zaista važno. Prvobitna ideja bila je da zabeležimo samu trku. Međutim, tokom snimanja saznali smo da je Aleksa, jedan od protagonista filma, 1. novembra 2024. bio na železničkoj stanici u Novom Sadu, na peronu u trenutku pada nadstrešnice. Tada sam shvatio da njegovo sećanje mora postati okosnica filma i da upravo kroz njegovu priču govorimo o kolektivnoj borbi koja još traje.“

Film Aleksandera Batista Kajzera „Beograd bez kompromisa“ zatvorio je 19. Beldocs, a nastao je iz želje autora da zabeleže energiju beogradske andergraund scene i ljudi koji je stvaraju.

Samuel Oswald i Alexander Baptiste Kaiser Foto Luka Milanović

„Želeo sam da napravim film o elektronskoj muzici, koja zauzima važno mesto u našim životima. Imao sam ideju, ali ne i saradnika sa kojim bih je realizovao. Sasvim slučajno, preko prijatelja sam upoznao Semjuela i svega dve nedelje kasnije došli smo u Beograd“, rekao je reditelj Aleksander Batista Kajzer.

On je dodao da ih je tokom rada posebno iznenadila otvorenost ljudi koje su upoznali:

„Nije nam bilo teško da snimamo jer su nas svi dočekali izuzetno srdačno. Pozivali su nas na probe, koncerte i druženja.“

Producent i ko-reditelj Semjuel Osvald istakao je da je najveći izazov usledio u montaži:

„Možda je najteže bilo napraviti rezove tokom montaže, jer trenutno imamo zaista ogromnu količinu materijala.”

Gotovo svi protagonisti, predstavnici beogradske andregraund scene, su izašli na binu dočekani ovacijama i dugim aplauzom publike.

U prethodnih sedam dana na Beldocsu je prikazano više od 100 ostvarenja savremene svetske dokumentaristike iz 53 zemlje, imali smo priliku da razgovaramo s autorima, da promišljamo važna pitanja i inspirišemo jedni druge.

Podsetimo, prethodong dana u Domu omladine Beograda prikazan je film Ivana Mandića „Srce kuca dva dva“,koji govori o  diskografskoj kuči „Diskos“

 „Mogu da kažem da je Diskos dao jednu platformu slobode, gde su izvođači, kompozitori i muzičari mogli dosta nesputano da stvaraju u tom kontekstu Socijalističke Jugoslavije, što je bio zanimljiv koncept i na neki način i na tržišnoj osnovi – ako je nešto bilo popularno, ulagalo se u to, a ako nije, prosto se nije dalje ulagalo, tako da se stvorila jedna vrlo zanimljiva kultura i scena.“

Srce kuca dva dva, Fotografija: Sofija Milinković

Na zadovoljstvo fanova Sofije Kopole, ali i ljubitelja mode, prikazan je film „Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli“, koji nam  je doneo lični pogled na stvaralaštvo, estetiku i unutrašnji svet jednog od najuticajnijih dizajnera savremene mode.

Gošća Beldocs je poslednjeg dana bila i Suzana Kovač, autorka filma „Tekplomatija“, film koji otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i odgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Beldocs i ove godine omogućava da deo festivalskog programa pogledate online – Beldocs Online počinje danas i traje do 2. juna do ponoći.

Naslovna fotografija: Preventer

Članak Završen 19. Beldocs festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje festivala na talasima SURF.FM programa

Simbolično nazvan Surf.fm, program otvara Phillie P, koji stoji iza Ice City Records, izdavačke kuće koja se bavi reizdanjima legendarnih muzičkih ostvarenja. Sve zajedno ovo čini bogat arhivski katalog, koji će Phillie P prezentovati publici u prva tri sata programa koje su ujedno i zvanično otvaranje prvog izdanja Surf festivala.

Ime koje je na britanskoj alternativnoj radijskoj sceni dugo bilo maltene sinonim za najslušaniji nezavisni radio na svetu – londonski NTS, Charlie Bones sa razlogom drži ovu titulu. Posle desetogodišnje rezidencije na NTS-u, kojeg je zasigurno barem delom učinio toliko popularnim među alternativnom publikom, Bones je otvorio svoju radio stanicu Do!!You!!! Radio. Kako govori i ime ovog radija, Charlie Bones je posvećen autentičnosti u svakom aspektu svog stvaralaštva. Igra i konstantno stvaranje je ono što i sam ističe kao glavne komponente njegovog pristupa u muzici, a to se ogleda u nepreglednom znanju različitih žanrova i stilova, ali i neverovatnom povezanošću sa atmosferom i pulsom publike.

Jednako bogat svojom sposobnosti da oseti publiku u svakom momentu, dolazi Habibi Funk. Kao kustos, istraživač i selektor jedan je od najrelevantnijih imena kada pričamo o konzervaciji, re-izdavaštvu i istraživanju muzike Severne Afrike, Jugozapadne Azije i generalno arapske muzike od druge polovine 20. veka nadalje. Šta to sve obuhvata? Od soula, preko popularne muzike koja slavi tada ostvarenu slobodu mnogih ovih nacija, do eklektičnosti hip-hopa i fanka sa uticajem lokalnih tradicionalnih muzičkih pravaca (zouk, etio-džez, alžirski rai…).

Surf.fm veče će zatvoriti beogradski Spacewalker, čiji kolekcionarski rad seže od diska preko soula i džeza, fanka, sve do čikaškog hausa. Spacewalker svoju kolekcionarsku strast elegantno prevodi u neumorne DJ setove – bilo da je u pitanju dancefloor ili radio. Jedan od radija na kojima je Music is My Sanctuary iz Montreala, gde je host emisije Balance. Pored DJ-inga, Spacewalker je vlasnik Outer Spaceways Records izdavačke kuće, čija se izdanja mogu naći širom sveta.

Muzika van striming platformi: radio kao alternativa

The Buggles su svojim hitom još iz 1979. rekli Video Killed the Radio Star, ali se čini da je radio ipak preživeo dolazak videa kao novog muzičkog formata. Ono od čega se i spotovi i radio i svi fizički nosači zvuka verovatno nikada neće oporaviti jesu striming platforme, koje su od 2010-ih zavladale navikama slušanja muzike.

Slojevitost problema striminga zasigurno zaslužuje ceo jedan članak za sebe. Finansijski model striming servisa svakako ne utiče pozitivno na (nezavisne) izvođače i često se distribuira u neetičke investicije, striming platforme su takođe mesta gde se organski način deljenja muzike gubi, i na kojima je otkrivanje novih izvođača i muzike skoro isključivo prepušteno algoritmičkim sistemima preporučivanja: algoritmi na mnoge načine favorizuju samo određeni muzički sadržaj, tako da se gubi raznovrsnost, a manji izvođači se zbog ovog nepravednog ‘filtriranja’ često i odlučuju da sve ujednačenije prave muziku koja odgovara ovim sistemima.

Zbog ovog kompleksnog problema koji savremenu muzičku industriju čini sve manje održivom, nezavisni radio može da služi kao jedna od alternativa, gde selektorke/i i voditeljke/i emisija na svojstven način obrazuju publiku i na etičkiji način promovišu izvođače i njihovo stvaralaštvo. Verujući veštinama, muzičkom i selektorskom znanju ovih pojedinaca, baš zato se na na Surfu – pored zvaničnog Surf.fm programa – na ovogodišnjem lajnapu takođe nalaze brojni izvođači čije karijere su započete, razvijene ili propraćene na radijskim stanicama širom sveta, poput Flo Dill, čija jutarnja emisija na NTS-u broji najveću količinu slušalaca po emisiji u svetu nezavisnih radija ili heroja piratske radio scene kao što je Bradley Zero, koji je izgradio svoje ime kroz osnivanje Rhythm Section International radija, i rezidencije na BBC Radio 1, kao i NTS-u.

Sve ove izvođače smo poslušali i selekciju njihovih mikseva na različitim stanicama uklopili u jednu plejlistu, koja može da služi i kao inspiracija za dalje otkrivanje muzike kroz radio, ali pre svega kao zagrevanje za Surf.

Flo Dill 

Shy One
Bradley Zero
Charlie Bones
Kikelomo
Tarsza
Karim Semin
Leon Vynehall
Olgica
Phillie P
Spacewalker 
RAPRAVE
GЯEG b2b Miley Serious b2b LU2K (TRASMAN warm up)
James Massiah

Članak SURF.FM: Radio selektori za otvaranje Surf Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od internacionalnih DJ imena i kolektiva, do regionalnih selektora koji dobro poznaju lokalnu publiku, svaki boat party ima svoj zvuk i atmosferu. Upravo zato, izbor nije uvek lak – pa ovaj vodič služi da ti pomogne da pronađeš žurku koja ti najviše odgovara i isplaniraš svoje festivalske dane na moru.

Foto: arhiva Velvet Festivala

PETAK, 26.06.

RAPRAVE: Kikelomo – Bianca Intensa – Raprave DJs / hoasted by Fujčinela Bojs

RAPRAVE je kolektiv baziran u Nju Jorku i sačinjen je od producenata, repera i DJ-eva koji svojom muzikom i kreativnim izrazom okupljaju zajednice van digitalnih platformi i povezuju ljude sličnih vrednosti. RAPRAVE deluje i van muzičkih okvira, pa su tako ostvarili mnoga partnerstva sa organizacijama i brendovima poput Carhartt WIP, a svoju sofisticirani muzički ukus potvrdili su sa gostovanjima na platformama poput čuvenog njujorškog Lot Radija. Prvi put njujoršku energiju donoseći na Jadran, domaćini RAPRAVE boat party-ja biće regionalni hip hop fenomen Fujčinela Bojs.

Kikelomo je DJ-ica, voditeljka i kustoskinja iz Londona, a poreklom iz Nigerije. Deo je lajnapa gotovo svih vodećih klubova i festivala, kao što su Berghain/Panorama Bar (Berlin), Nowadays (NYC), Fabric (London), Dekmantel (Holandija), Batekoo (Brazil). Ko-osnivačica je nezavisnog radija Oroko u Akri (Gana), koji je u proteklim godinama lansirao afričke izvođače na globalnu klupsku scenu. U svojim setovima, Kikelomo pokazuje širok spektar muzičkog znanja koji doseže sve od breakbeat-a, garage-a, jersey club zvuka do electro, hip hop i techno ritmova.

Bianca Intensa je Beogradu dobro poznata DJ-ica, koja je živi na relaciji između Beograda i Milana, a pored DJ-inga organizuje i svoje žurke. Klupskoj publici je ne samo poznata, nego i među omiljenim izvođačima, upravo jer je njen zvuk direktno insipirisan klupskim iskustvom – ispunjen perkusijama, basom, a melodično praćem hook-ovima pop i klupskih hitova. 

VELVET: Amaliah – Legalize Lambada – Velvet DJs

Počivajući na desetogodišnjem iskustvu Velvet Festivala, ovaj brod je veteran u boat party-ima. Ovi lokalci Punta definitivno nose štafetu ovogodišnjeg boat party programa i tu su da posetiocima približe celu deceniju organizovanja nezaboravnih događaja, festivala i svog uticaja na regionalni festivalski ritam.

Iz Londona stiže DJ-ica i producentkinja Amaliah koja je za veoma kratko vreme uspela da se nađe na lajnapovima najvećih elektroniskih festivala, klubova i radija poputa Rinse FM-a (Pariz), Pickle Factory-ja (London), Dekmantel festivala (Amsterdam)… Crpeći inspiraciju iz svojih londonskih korena i dugogodišnjeg rejverskog iskustva, njeni setovi vode publiku na putovanje kroz britansku dens muziku, od ritmičkog tehna, sve do retkih leftfield traka koje vaš Shazam verovatno neće prepoznati. Amaliah je takođe osnivačica Borne Fruit-a, izdavačke kuće i kolektiva promovišući nove talente na sceni. 

Legalize Lambada je jedinstvena izdavačka kuća na hrvatskog sceni. Iza nje stoji DJ i selektor Your Name koji je 2012. osnovao Legalize Lambadu kao mesto okupljanja svih kvalitetnih ploča koje nose zvukove hausa, diska, daba, balearic hausa, street soula, i drugih žanrova koji većinski uplivavaju u istoriju elektronskog zvuka od ‘80ih godina i letnjih, tada često i zabranjanivanih ritmova (otuda i ime). 

SUBOTA, 27.06.

MANUAL: Yuquita – Jimmy Rouge – Asimin Asanof

MANUAL je members-only udruženje iz Rijeke, koje važi za mesto koje okuplja andergraund zvukove, pa tako i na Krk dovode kvalitetne rezidente. Boat partiji su redovan deo letnjeg programa ovog kolektiva, tako da na Surf donose svoje iskustvo i lokalnu atmosferu.

Asimin Asanof je jedno od najoriginalnijih imena riječke alternativne scene. Producent i DJ, Asanof vrlo uspešno ignoriše žanrovske granice, što čini njegove setove inovativnim i uzbudljivim, a ističe njegovo duboko poznavanje različitih muzičkih izraza. Osnivač je kultne “Slastičarne”, događaja sa kontinuitetom dužim od 15 godina, a koji publici pruža jedinstveni upliv u najrazličitije muzičke teksture – od leftfield obskurnih do psihodeličinih elektronskih zvukova.

Jimmy Rouge je irski DJ I producent, trenutno baziran u Amsterdamu, kojem će ovaj brodski set biti debitantski nastup u Hrvatskoj. Od 2017. godine vodi izdavačku kuću Orange Tree, a kao DJ nastupa širom sveta, sve češće od svog breakthorugh Boiler Room nastupa u okviru AVA festivala. Njegovi setovi su puni eklektike, energije i euforije, što ga svakako stavlja među jedne od najuzbudljivijih imena savremene scene.

Iz Perua, a sa trenutnom adresom u Rijeci, stiže Yuquita, rezident Manuala. Njegovi setovi ističu njegovo lično iskustvo – univerzalnost muzike koja prevazilazi granice i barijere jezika ili kulture. Muzika kao takva čini kulturu. Revibed.com je platforma na kojoj deluje kao kustos, selektujući muziku koja povezuje scene, epohe i kontinente.

TRASMAN x ULTRA SUAVE: Greg – Rebequita – Rozaly – Rougail Space Program

TRASMAN i ULTRA SUAVE su dva francuska serijala žurki koje spajaju brzi ritmovi, zabava kao prioritet na densfloru i muzički uticaji globalne klupske muzike – što donose i na Surf svojim DJ lajnapom. ULTRA SUAVE je koncept žurki koje kurira francuska klupska princeza Rebequita, dok iza TRASMAN događaja stoji GREG.

GREG je DJ sa Mauricijusa, danas baziran u Parizu, koji kombinuje tvrđe elektronske pravce sa ‘toplijim’ ritmovima koji reflektuju njegovo poreklo. Ovakav pristup kanališe kroz, pariskoj publici dobro poznate, La Creoule žurke. Pored toga, dva puta mesečno se pojavljuje na najuticajnijem pariskom nezavisnom radiju Rinse.fm, a aktivan je takođe i kao član izdavačke kuće Boukan Records.

Rebequita je DJ-ica koja lako prepoznaje puls podijuma širom sveta – nastupajući po Evropi, Južnoj Americi i Aziji. Lajnape deli sa nekim od najcenjenijih izvođača svetle klupske scene, poput DJ Babtr-a ili Sammy Virji-ja, izdvajajući se sa svojim smelim, ali pristupačnim muzičkim selekcijama. Njen cilj je jednostavan: da stvori jedinstveno i intenzivno iskustvo gde su pokret i razmena energije u prvom planu. 

Rozaly je poznato i priznato ime holandske scene. Ovaj DJ, istraživač i kustos – danas baziran u Amsterdamu – je poreklom sa Kurasaoa, malog karipskog ostrva. Njegovi setovi su poput muzičkih lekcija gde se slušaoci upoznaju sa muzikom svih karipskih ostrva. Pored obrazovanja publike direktno na podijumu, Rozaly se bavim arhivatorskim i istraživačkim radom na temu muzike sa (istorijski kolonizovanih) holandskih Kariba. Njegovu specifičnu nišu na mapi savremenim svetskih DJ-eva su prepoznali mnogi klubovi i festivali širom sveta, pa je tako Rozaly nastupao na festivalima i klubovima širom sveta – od Nyege Nyege festivala preko Dekmantela do De School-a.

Producent i DJ sa ostrva Reunion, Rougail Space Program, izgradio je prepoznatljiv identitet koji u isto vreme ukršta i dekonstruiše dancehall, bass, i tehno. Njegove produkcije su prepoznali mnogi iskusni izvođači i puštali ih na binama širom sveta, npr. Ben UFO, Anetha ili Doctor Jeep. Njegovi beskompromisni muzički izbori su ga izdvojili na strogoj pariskoj sceni, pa je tako imao prilike da nastupa sa nekim od najvećih imena današnjice, npr. DJ Plead i Roxymore.

ADRIATIC SOCIAL CLUB X LIFE CLASSICS: Adriatic Social Club Sanctuary

Adriatic Social Club je kultno ime za splitsku klupsku scenu: listening bar i kolektiv koji postoji i neguje ljubav prema muzici i čaru međusobnog deljenja kvalitetne atmosfere već 25 godina. Gotovo neprimetno definišući regionalnu struju balearic zvukova, hausa i sličnih muzičkih stilova, ASC su iskusni domaćini jadranskih žurki – kako i samo ime objašnjava. 

U ovogodišnjem brodskom izdanju im se pridružuje kultni berlinski klub Life Classics, koji upotpunjuju svojim širokim katalogom haus muzike u najširem, ali i najkvalitetnijem smislu te reči.

Ulaznice za boat party program se mogu kupiti na CoreEvent platformi.
Više informacija na sajtu: https://www.surffestival.live/

Naslovna fotografija: ustupljeno, Bojana Filipović

Članak Vodič kroz boat partije SURF Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Manifestacija ima za cilj da kroz raznovrsne kulturne i edukativne programe približi nemački jezik, umetnost i kulturu publici svih generacija, stvarajući prostor za susret, razmenu ideja i nova iskustva. Kroz koncerte, radionice, predavanja, projekcije filmova i interaktivne sadržaje, posetioci će imati priliku da nemački jezik dožive u savremenom i živom kontekstu, ali i da se upoznaju sa različitim aspektima nemačke kulture – od klasičnih vrednosti do aktuelnih umetničkih i društvenih tokova. Svi programi su besplatni.

Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, povodom prvog izdanja nove manifestacije je rekla: „Dani nemačkog jezika su izraz bliskih veza između ljudi naših dveju zemalja, oni pružaju  ljudima u Srbiji priliku da upoznaju nemački jezik u svim njegovim aspektima. Zajedno sa našim partnerima iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Srbije, pripremili smo uzbudljiv program širom zemlje i radujemo se razgovorima sa što većim brojem ljudi.“

Dane nemačkog jezika otvoriće koncert nemačkog repera Drob Dynamic, 21. aprila u 18 časova u Dorćol Platzu. Drob Dynamic je muzičar iz Berlin-Krojcberga čija je porodica poreklom iz Srbije. Neizostavni je deo nemačke rep scene, repuje o društvenim pitanjima i podučava mlade ljude na radionicama; osnivač je Berlinske hip-hop akademije, platforme za tinejdžere i mlade odrasle koji žele da budu deo hip-hop zajednice. Posle rep koncerta, muziku će puštati DJ DADA Selectah, talentovana DJ-ica iz Beograda, poznata među ljubiteljima hip-hop zvuka i klabinga.

Fotografija: Drob, foto Ambasada Nemačke u Beogradu

U četvrtak 23. aprila u 19 časova, u Austrijskoj biblioteci u Beogradu biće prikazan film „Elfrida Jelinek – Puštanje jezika s lanca“. Između provokacije i genijalnosti, između pobune i ranjivosti – dokumentarni film Elfrida Jelinek – Puštanje jezika s lanca rediteljke Klaudije Miler (nem. Claudia Müller), donosi slojevit portret prve austrijske nobelovke. Film se fokusira na njen jedinstveni odnos prema jeziku, takozvani „kontrolisani gubitak kontrole“, kroz koji razgrađuje, preispituje i iznova oblikuje jezičke i društvene obrasce.

Elfrida Jelinek, still iz filma

Jezički kafe s nemačkim delikatesima i radionica „Uvod u švajcarski nemački” na programu su utorak, 28. aprila u 18 časova u Kulturnom centru Grad. Jezički kafe u KC Gradu svake dve nedelje otvara prostor za razgovor na različitim jezicima, razmenu i sklapanje novih poznanstava. Ovog puta pripremili smo i poseban program: specijalitete nemačke kuhinje i radionicu posvećenu švajcarskom nemačkom jeziku. Publika će imati priliku da otkrije švajcarski nemački – jezik svakodnevice u Švajcarskoj – kroz dinamičan i interaktivan format koji spaja učenje i druženje. Učesnici će savladati osnovne fraze, upoznati specifične izraze i oprobati se u njihovom izgovoru.

U okviru Dana otvorenih vrata, Goethe-Institut u Beogradu 28. aprila od 10:00 do 17:30 časova poziva publiku da na zabavan način otkrije njihovu biblioteku, učestvuje u probnim časovima nemačkog jezika ili krene na virtuelno putovanje kroz Nemačku“. Za utorak 21. april zakazana je radionica hip-hopa za učenice i učenike od 14 do 16 godina, koja će biti održana u Goethe-Institutu. Dan kasnije, 22. aprila, u Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“ od 13 do 15 časova biće održana radionica „Nemački je zabavan: igre, kviz i info-pult”, a 29. aprila radionica o austrijskoj kulturi psovanja „Heast, Oida!” u Austrijskoj biblioteci u Beogradu. Veče društvenih igara u istom prostoru zakazano je za 27. april od 17 do 22 časa.

Literarni konkurs „Između polica vremena: Svet biblioteke” biće otvoren 23. aprila online. Povodom Međunarodnog dana knjige i autorskih prava, Austrijska biblioteka u Beogradu raspisuje literarni konkurs na temu Između polica vremena: Svet biblioteke. Učesnici imaju rok od mesec dana da dostave svoje tekstove putem mejla. Pristigle radove pregledaće i oceniti stručni žiri, nakon čega će biti organizovana dodela nagrada. 

U okviru Dana nemačkog jezika publiku očekuje više od 30 događaja, među kojima i brojne radionice i razgovori sa gostima iz zemalja nemačkog govornog područja i iz Srbije. 

Dani nemačkog jezika su zajednički projekat Ambasade Savezne Republike Nemačke, Ambasade Švajcarske u Beogradu, Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), Austrijske agencije za obrazovanje i internacionalizaciju (OeAD), Savezne uprave za školstvo u inostranstvu (ZfA), Kulturenmozaic, Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“, FILUM – Katedre za germanistiku, Mreže „Škole: Partneri budućnosti“ (PASCH), SKC Kragujevac, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Članak Dani nemačkog jezika u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prvo izdanje gradi atmosferu kroz pažljivo kuriran lineup koji povezuje globalnu klupsku scenu, regionalne bendove i izvođače koji pomeraju granice žanrova. U moru različitih zvukova i imena, izdvajamo nekoliko preporuka koje vam mogu olakšati izbor i plovidbu kroz četiri festivalska dana.

Puls savremene elektronike

Elektronski deo programa čini okosnicu festivala, ali bez rigidnosti. Umesto toga, Surf gradi prostor u kom se različiti pravci prelivaju jedni u druge.

Chaos In The CBD su tu kao svojevrsni orijentir. Njihov zvuk, koji već godinama kruži između housea, breakbeata i toplih analognih tekstura, funkcioniše kao sigurna, ali nikad predvidiva tačka. U sličnom duhu, DJ Python razgrađuje klupske forme i ponovo ih sastavlja, kombinujući downtempo, trip-hop i latentne latino uticaje u nešto što deluje istovremeno i poznato i novo.

Tu je i livwutang, čiji setovi umeju da budu i direktni i sirovi, ali i suptilni i slojeviti, zavisno od trenutka, prostora i publike. Leon Vynehall donosi drugačiju vrstu dubine: njegove selekcije i produkcija često funkcionišu kao emotivni narativi, gotovo filmski u strukturi.

Ako tražiš izvođače koji šire perspektivu, Bradley Zero i Habibi Funk su imena na koja treba obratiti pažnju. Njihovi setovi ne prate trendove, već kopaju po zvuku, povezujući jazz, house, funk i zaboravljene muzičke arhive u celine koje imaju smisla i van plesnog podijuma.

Fotografija: Ana Konjović

Bendovi koje ne preskačeš

Iako je klupski segment snažan, Surf jednako insistira na live izvođačima i upravo tu dolazi do izražaja drugačija dimenzija festivala. Uz talase mora, live zvuk dobija dodatnu dubinu i neposrednost.

Allysha Joy donosi jedan od onih nastupa koji se ne slušaju usput. Njena muzika, ukorenjena u soulu i jazzu, nosi snažan lični pečat, glas koji lako prelazi iz nežnog u odlučan, iz introspektivnog u gotovo protestni.

Sa druge strane, Domenique Dumont kreira atmosferu koja više podseća na film nego na klasičan koncert: njihova muzika je nežna, razvučena, obojena mediteranskim senzibilitetom i idealna za one trenutke kada želiš da se malo izmestiš iz realnosti.

Jymenik donosi savremeni alt-pop i R&B izraz koji se prirodno uklapa u širi evropski kontekst, dok KOIKOI balansira između razigranosti i sirove energije, gradeći jedan od najprepoznatljivijih indie zvukova na domaćoj sceni.

Iz Slovenije stižu KOKOSY, čija kombinacija indie-popa i iskrenih, direktnih tekstova donosi lakoću i šarm, dok Mate Ponjević i Tigrovi grade romantično-rasplesani svet koji se oslanja na njegov autorski kontinuitet i prepoznatljiv senzibilitet.

Tu su i Dina Jashari, Vizelj, Tapan, Peki Pele, RH Space Orkestra, koji dodatno šire spektar live programa – od intimnijih do ekspanzivnijih nastupa.

Za one koji vole da zalutaju

Možda najzanimljiviji deo Surf Festivala nalazi se upravo između jasno definisanih kategorija.

Tu su izvođači i selektori poput OMOLOKO-a, čiji setovi uvek nose dozu nepredvidivosti, ili kolektivi i DJ-evi, kao što su Fenna Fiction & Karim Semin, Flo Dill, Tarzsa, ninafterdark, Nevena Jeremić, koji bez problema prelaze iz ambienta u house, iz eksperimentalnog u plesno. To su trenuci kada nema jasnog plana i baš zato često postaju najvažniji deo iskustva.

Surf ovde pokazuje svoju ključnu ideju: da publika ne mora sve unapred da zna, već da može stvari da otkriva u hodu.

More kao bina

Poseban deo festivala čine boat party događaji koji muziku izmeštaju iz klasičnog prostora i prebacuju je direktno na more. Plovidba uz obalu Krka, uz selekcije koje variraju od klupskih do eklektičnih, pretvara ove žurke u nešto između izleta i produženog seta, iskustvo koje je jednako vizuelno koliko i zvučno.

Velvet festival foto arhiva

Petak, 26. 06. 2026.

RAPRAVE: uz Kikelomo i Biancu Intensu, kao i gostovanje Fujčinela Bojs

Velvet: lokalni kolektiv sa iskustvom građenja letnjih narativa, uz još uvek neotkriven lineup

Subota, 27. 06. 2026.

Manual: riječki kolektiv i debi Jimmyja Rogue-a

Trasman x Ultra Suave: globalna ruta zvuka pod vođstvom Rozaly-ja, GЯEG-a, Rebequite i Rougail Space Programa

Adriatic Social Club x Life Classics: spoj splitske i berlinske klupske tradicije

Za kraj, ili tek početak

Surf Festival od starta komunicira jasnu ideju – dostupnost, radoznalost i otpor standardizovanoj festivalskoj formi.

U tom smislu, ovo nije festival na koji dolaziš sa fiksnim planom. Više liči na mapu bez ucrtanih ruta, gde znaš da ćeš negde stići, ali ne nužno istim putem kojim si krenuo.

I baš u tome je njegova poenta.

Ulaznice za Surf dostupne su putem platforme CoreEvent i Resident Advisor – nabavi svoju na vreme, novi talas uskoro stiže! A za više detalja o samom festivalu i nadolazeće objava zapratite Surf Festiva na Instagramu!

Naslovna fotografija: Bojana Filipović

Članak Vodič kroz prvo izdanje Surf Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sućuraj, malo mesto koje tokom zime broji tek 250 stanovnika, a leti oživi i dosegne do 1.500 duša, ponovo će se pretvoriti u središte alternativne muzičke scene koja spaja prijateljstva, kreativnost i mediteransku toplinu.

Od 2012. godine, kada je skupina prijatelja rođenih u Sućuraju poželela da obogati kulturnu ponudu svog rodnog mesta, festival je izrastao u jednu od najlepših muzičkih priča na Jadranu. TAM TAM predstavlja prvi talas izvođača za ovogodišnje izdanje: Rundek Duo, Još gori, Igralom & trubači, Tramhaus, Karkara, Etceteral, Gdinjko, Maali, Moving as a Giant, ISKRA, Pogon. Do početka festivala biće objavljeno još desetak izvođača, te radionice.

Ovogodišnji prvi deo lineupa predvodi legendarna figura hrvatske i regionalne scene, Rundek Duo, čije ime ne traži poseban uvod. Ovu godinu obeležava pravo okupljanje scene, Još gori je nastavak autorskog rada Aleksandra Stojkovića, frontmena Goribora, a takođe i nastavak saradnje s Alenom i Nenadom Sinkauzom, a Gdinjko članovi su učestvovali i na albumima benda Valentino Bošković.

Pre nego što se cela priča preseli na Hvar, TAM TAM otvara sezonu u Zagrebu! U utorak, 29. aprila, u Tres Chic kaficu na Vlaškoj biće održano pre-fest druženje uz nastup Martina Ladike. Na eventu se dele besplatne festivalske ulaznice, a atmosferu gradi muzika izvođača s ovogodišnjeg lineupa. Idealna prilika da se upoznate s programom i osigurate svoje mesto na Jadranu.

Festival i dalje živi po celom mestu. Glavna pozornica, lokacije u starom jezgru Sućuraja, kamp među borovima kraj plaže Česminice. Kamp ostaje srce iskustva: veganski obroci od lokalnih namirnica, hlad borova, more na korak, tuševi i čista voda. Ulaznice za celokupno desetodnevno iskustvo, uključujući smeštaj u kampu, dostupne su putem sastava Core Event. Posetioci koji organiziraju sopstveni smeštaj mogu preskočiti kupovinu festivalske ulaznice. Ne propustite priliku da postanete deo jedne od najautentičnijih muzičkih i društvenih manifestacija na Jadranu!

Članak TAM TAM Festival slavi 14 godina u Sućuraju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Olga Kosanović će biti i specijalna gošća festivala, a u  susret srpskoj premijeri filma razgovaramo o ovom ostvarenju i pitanjima koja film pokreće.

Naslov filma „Daleko od lipicanera“ nastao je na osnovu jednog internet komentara na vaš slučaj sa dobijanjem državljanstva…. zašto ste baš taj komentar odabrali, među mnogima?

Olga Kosanović: To je bio jedan od bezbroj komentara, koji je stigao do mene. Ono što me je tu zainteresovalo, bila je ta kreativnost jedne zapravo duboko rasističke primedbe: „To što se neka mačka okotila na dvoru (Hofburg), ne znači da je rodila lipicanera“. Šta uopšte znači biti lipicaner? Zar oni nisu poreklom iz Slovenije, ako ćemo tako? I šta to govori o Austriji, odnosno, šta znači biti „pravi“ Austrijanac? Svi ti simboli su očigledno deo procesa konstruisanja jedne nacije, koji se odigrava u kolektivnoj svesti, kako bi se stekao osećaj pripadnosti.

Već i sam naslov sugeriše izvesnu distancu od ozbiljnog tona, možda i ka šaljivom. Na koji način ste želeli da ispričate priču koja je s jedne strane veoma ozbiljna, a s druge možda i birokratski „kafkijanska“ – budući da bismo očekivali na osnovu vašeg života da nemate nikakve posebne probleme oko dobijanja državljanstva?

Bilo mi je vrlo važno da tonalitet filma bude i jedno i drugo – ozbiljan i šaljiv, sa određenom merom lakoće, uprkos ozbiljnosti same teme. S jedne strane, da bi se omogućila pristupačnost priči, koja u prvom trenutku može da zazvuči dosadno, suvoparno ili nedostupno. S druge strane, mislim da tonalitet filma odražava moj lični pristup teškim ili napornim temama u zivotu. Mada moram da dodam, da su se većina apsurdnosti i kafkijanskih detalja priče same pisale, nisam morala da ih smišljam – smišljali su ih austrijski zakoni i birokratija.

Na koji način ste razmišljali o samom rediteljskom postupku, tj. o odnosu “dokumentarističkog“ i „igranog“ u vašem filmu?

Kao što sam već rekla, bilo nam je vrlo važno, da za ovu temu, koja dotiče veliki broj ljudi u ovoj zemlji, nađemo formu, koja bi zainteresovala i donekle zabavljala širu publiku. Jako sam srećna sto nam je to u Austriji uspelo, film je u bioskopima videlo više od 40.000 gledalaca, čime je on postao najgledaniji dokumentarni film 2025. godine. Važno mi je bilo, da pored dokumentarne strogosti postoji i mogućnost za razigranom lakoćom u pojedinim scenama, koje su „izmišljene“ i time napuštaju dokumentarnu formu. Smatrala sam da je sama širina teme nudila i široke mogućnosti za filmski izraz, te sam baš to htela i da iskoristim.

 Vaš film je već prikazivan na nekoliko festivala. Sa jedne strane film govori o specifičnoj indidividualnoj situaciji; s druge, šta je ono što je „univerzalno“ što ste želeli da istaknete u filmu, a što može da komunicira sa globalnom publikom? Koje su to reakcije na koje ste najčešće nailazili u Austriji, a na koje u drugim zemljama u kojima je film prikazivan?

Moja priča je prosto dobar primer jednog disfunkcionalnog sistema, koji izopštava ljude iz društva, u kome žive decenijama ili pak celog života. Ali iza toga stoje i druga, opštija pitanja, koja su očigledno vrlo univerzalna i najpre nadnacionalna, a to je pitanje o ličnoj pripadnosti i domovini, nešto o čemu najčešće odlučuje prosta slučajnost mesta i vremena rođenja, i istovremeno nešto, na čemu počivaju šanse i mogućnosti za čitav naredni život.

Reakcije na film su bile uglavnom pozitivne, a mnogi (državljani) su bili začuđeni činjenicama o zakonima u vezi austrijskog državljanstva. Moje iskustvo u vezi te teme je da ljudi generalno imaju jako malo informacija, dok istovremeno imaju raznorazne snažne stavove, koji na kraju stvaraju političku atmosferu, koja vlada u Austriji. Iako su tema i slučaj specifično austrijski, reakcije u Nemačkoj bile su slične.

Poznato je da u Austriji živi veliki broj Srba, kako onih koji su tek došli tako i druge generacije, poput vas. Kako vi gledate na vaš identitet? Da li je on i u kojoj meri određen državljanstvom i kako u sebi mirite „Austrijanku“ i „Srpkinju“?

Tokom većine mog života ta Austrijanka i ta Srpkinja su se u mojoj duši svađale i borile za svoje mesto i svoja prava. Sada znam da mesta ima dovoljno i da čovek lično ne mora da se odlučuje, štaviše da je to bogaćenje sopstvene ličnosti. Smatram da je šteta što se, u društvu u kojem sam odrastala, to nije tako propagiralo. Mislim da bi dvojno državljanstvo i birokratsko priznavanje više pripadnosti, koja dotiče toliki broj ljudi, bili prava stvar, ali nažalost Austrija to ne dozvoljava. Svakako će u meni zauvek kucati oba srca, nezavisno od papira.

„Daleko od lipicanera“ je vaš prvi dugometražni film – da li vas inače više zanima dokumentaristika ili igrani film i šta je sledeće što planirate da radite?

Volim obe forme i ne želim da se opredelim, svaka priča traži svoj način izraza. Imam razne ideje za nove filmove, treba ih složiti. Trenutno provodim vreme sa svojim sinom, koji ima tek dva meseca.

Naslovna fotografija: Harald Wawrzyniak

Članak Šta znači biti pravi Austrijanac? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored autorskog rada, zajedno sa saradnicom vodi radio emisiju Slav To The Rhythm, posvećenu pop i elektronskoj muzici Centralne i Istočne Evrope, kroz koju razvija i dublje interesovanje za kulturne i muzičke kontekste ovog prostora. Taj interes ide i korak dalje – trenutno radi na knjizi o jugoslovenskoj pop kulturi, koja se ne bavi istorijom u klasičnom smislu, već ličnim, istraživačkim i zvučnim pristupom ovom nasleđu.

U razgovoru sa Xylitol vraćamo se u rane dane britanske rave scene, pratimo kako su se susreli krautrock i jungle, i otvaramo pitanja o zajednici, politici i muzici kao prostoru susreta.

Fotografija: Ken Street

Kako si ušla u hardcore i krautrock i kako su se oni spojili u tvom zvuku?

Drago mi je da je neko čitao moj lockdown blog; danas osećam i neku nostalgiju za tom melanholijom i raspadom osećaja za vreme, uprkos svemu lošem. Tada sam izgubila oca (od kovida) i nije bilo sahrane. Bilo je strašno, ali i taj prostor za pisanje bio je privilegija u svemu tome.

Ako se vratim u devedesete: imala sam sreće gde i kada sam odrastala. U St Albansu je bilo nemoguće izbeći house, techno i hardcore. Prvi kontakt s rejvom bio je preko piratskih radio stanica koje sam slušala sa starijim bratom.

On je išao na žurke, vodio me u prodavnice ploča, i kroz radio, magazine i te radnje ušla sam u celu liniju od house-a i techno-a do breakbeat hardcore-a i jungle-a.

Kasnije sam kroz biblioteku otkrila Kraftwerk, pa Can i Faust. U Londonu su me dalje oblikovale radnje i klubovi, a jedan ključan trenutak bio je koncert Fausta, nakon kog sam postala deo Kosmische scene kao DJ i organizatorka. Sve se zapravo spojilo prilično prirodno.

Koji su tvoji ključni muzički uticaji?

Privlače me tekstura, melodija, hipnoza, ali i fizička snaga basa i ritma u klubu. Ako bih sve svela na dve ploče: ‘Warpdrive/Meditation’ od DJ Crystl i ‘Musik Von Harmonia’. Obe imaju neku tihu ekstazu i deluju istovremeno drevno i moderno.

Kako si prešla iz Pierogii faze u zvuk albuma poput Anemones?

Lockdown mi je otvorio prostor da radim slobodnije. Nisam želela više da budem za laptopom, pa sam uzela stari Tascam 4-track. Ta promena, uz nostalgiju za klubovima i žurkama, gurnula me je ka emotivnijem i direktnijem izrazu.

Po čemu se razlikuju Anemones i Blumenfantasie?

Na Anemones sam još tražila svoj zvuk, a na Blumenfantasie sam bila sigurnija. Više je reč o istraživanju prostora između „zemaljskog” i „kosmičkog” u jungle-u nego o nekoj radikalnoj novini. Drugi album je i melanholičniji, pod uticajem umetnika poput Hans-Joachim Roedelius.

Kako si završila na etiketi Planet Mu?

Poslala sam demo Lari (Rix-Paradinas), koja ga je pustila Majku — i on je prihvatio album. Tako sam završila na Planet Mu.

Fotografija: Ken Street

Ima li danas mesta za politiku u tvojoj muzici?

Ima, ali drugačije nego ranije. Verujem da zajednički ples i okupljanje već nose politički potencijal. Projekat „Slav to the Rhythm” bio je direktniji odgovor na stereotipe o Istočnoj Evropi.

Kako je nastalo izdanje Kunst Ist Tot?

Poznajem Petera Stricklanda još iz 90-ih. Radila sam muziku za njegove projekte, a kasnije me je pozvao da objavim singl na njegovoj etiketi. Omot je radio Babs Santini, u dada stilu.

Kako je nastala ljubav prema istočnoevropskoj muzici i Slav To The Rhythm?

Krenulo je kroz saradnju sa DJ Sarmom (Iris Baklava), koja je odrasla uz tu muziku. Počele smo žurke, pa radio emisiju. Sve je raslo organski i okupilo zajednicu.

Koju jugoslovensku muziku bi preporučila?

Mnogo toga – Šarlo Akrobata, Laibach, Borghesia, kao i manje poznate izvođače poput Rex Illusivi ili Grupe KIM. Fascinira me kako su specifični društveni uslovi oblikovali tu scenu.

Fotografija: Ken Street

Kako DJ-ing uklapaš u svoj život?

Počela sam kao tinejdžerka i to me je naučilo svemu. Posle pauze, vratila sam se kroz različite projekte. Ne planiram setove previše – više volim da „čitam publiku” i vodim veče tamo gde deluje da će biti najzanimljivije.

Naslovna fotografija: Ken Street

Članak Od rejva do Jugoslavije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od 24. do 26. aprila 2026. godine, Toplocentrala u Sofiji biće domaćin četvrtog izdanja SHAPESHIFT festivala – trodnevnog događaja koji spaja kulturu, nauku, inovacije i tehnologiju. Ovogodišnja tema, „Human Algorithm“, istražuje hibridnu inteligenciju i postavlja ključno pitanje: kako da očuvamo ljudsku etiku, kreativnost i empatiju u sve automatizovanijem svetu?

„SHAPESHIFT ne nudi gotove odgovore. Festival stvara prostor susreta – mesto gde možemo razumeti transformaciju dok se ona dešava“, ističe Marija Todorova, kustoskinja festivala i osnivačica Next DC. „Ovo je poziv ne samo da posmatramo promene, već da naučimo kako da budemo njihov deo – ne kao posmatrači, već kao shapeshifteri.“

Programski segmenti i predavanja

Glavni predavački program održaće se u subotu, 25. aprila, sa početkom u 10 časova u Toplocentrali. Festival kuriraju Marija Todorova zajedno sa Maciejem Zasadom i Karolom Górečnim (UXMachina), istaknutim profesionalcima iz globalne tehnološke industrije.

Među govornicima su:

Maciej Zasada i Karol Góreczny, ko-kuratori festivala, predstaviće predavanje „The Hand and the Hardware: Designing With Care“, koje istražuje koncept brige kao ključne discipline u dizajnu, sa ciljem da tehnologija ostane u službi ljudskog dostojanstva.

YiNong Dong, Product Innovation Lead u Amazonu, govoriće o tome kako platforme i algoritmi utiču na našu pažnju i zašto je važno zadržati ljudsko prosuđivanje u digitalnim procesima.

Alexandre Mballa-Ekobena iz kompanije Adidas Originals analiziraće odnos između kreativnosti i algoritamskih pravila u predavanju „Creativity, Rules, and Logic“.

Stephan Bischof, kreativni direktor i osnivač studija Brave Duck & Robots, problematizovaće savremene digitalne formate tezom „Immersive is Dead in the Era of Experiential“, ukazujući na potrebu za dubljim fizičkim i emotivnim iskustvom.

Karen Antorveza, biodesignerka i istraživačica sa ETH Zürich, predstaviće budućnost regenerativnog dizajna kroz predavanje „Machine & Microbe: Growing Architectural Materials“.

Merel van Helsdingen, osnivačica Nxt muzeja u Amsterdamu, govoriće o tome kako tehnološke instalacije menjaju ljudsku percepciju u digitalnom dobu.

Vizuelna umetnica Marta Dzurina učestvovaće u panelu „The Human Algorithm: Light as Co-Creator“, koji istražuje odnos između prirodnih sila i umetničkog stvaranja.

Izložba: The Human Algorithm

Otvaranje izložbe zakazano je za 24. april u 18:30 u galeriji Kub, u okviru Toplocentrale. Postavka okuplja interaktivne instalacije digitalnih umetnika koje istražuju odnos čoveka i tehnologije. Poseban segment predstavlja rad „Algorithm Monster“, iskustvo koje pokazuje kako naši izbori oblikuju digitalni identitet i utiču na stvarnost koju percipiramo.

Radionice

Treći dan festivala, 26. april, rezervisan je za intenzivne radionice sa međunarodnim predavačima. Broj mesta je ograničen.

Filmski program

Tokom sva tri dana festivala biće prikazan filmski program koji uključuje VR iskustva, interaktivne formate i filmske radove iz Brazila, SAD, Francuske, Holandije, Nemačke i Austrije. Program istražuje moguće scenarije budućnosti i kompleksan odnos između čoveka i tehnologije.

O organizatorima

SHAPESHIFT festival organizuje Next DC, nezavisna kreativna agencija koja od 2010. godine istražuje procese transformacije i pomera granice savremenih kreativnih praksi.

Članak Između tehnologije i empatije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo ta ideja nalazi se u središtu SHAPESHIFT-a, međunarodnog festivala tehnologije, nauke i savremene kulture koji se svakog proleća održava u Sofiji. U vremenu u kojem promene često deluju fragmentisano i preplavljujuće, SHAPESHIFT nudi retku priliku da zastanemo i sagledamo širu sliku. Tokom tri intenzivna dana, perspektive iz arhitekture, digitalne kulture, nauke, dizajna i umetnosti susreću se na jednom mestu, pomažući publici da razume kako se svet menja – i kako možemo da se menjamo zajedno s njim.

Od 24. do 26. aprila 2026., festival se vraća u Toplocentrala Cultural Centre u Sofiji sa novom temom: „The Human Algorithm“ (Ljudski algoritam).

Ovaj naziv postavlja jednostavno, ali važno pitanje: kada mašine sve više utiču na naše odluke, kako da zadržimo ljudski glas – kreativnost, etiku i empatiju – u samom središtu tog procesa?

Umesto da ljude posmatra kao pasivne korisnike tehnologije, SHAPESHIFT predlaže drugačiju perspektivu: i mi smo na neki način algoritmi – stvaramo značenja, postavljamo pravila i zajedno oblikujemo mogućnosti budućnosti.

Ovogodišnji program okuplja autore koji rade na preseku kulture i tehnologije. Među njima je YiNong Dong, Product and Innovation Lead, nekada u Twitchu, a danas u Amazonu, koji razvija platforme na kojima milioni ljudi svakodnevno doživljavaju digitalnu kulturu. Alexandre Mballa-Ekobena, koji vodi Advanced 3D Design u adidas Originals, bavi se načinima na koje digitalni alati menjaju proces osmišljavanja, prototipiranja i proizvodnje proizvoda.

Iz sveta umetnosti dolazi Merel van Helsdingen, osnivačica amsterdamskog Nxt Museum-a, koja kroz imerzivne instalacije nastale uz pomoć novih tehnologija redefiniše način na koji publika doživljava savremenu umetnost. Karen Antorveza, biodesignerka i istraživačica na ETH Zürich, radi sa živim materijalima i istražuje mogućnosti arhitekture koja raste, umesto da bude izgrađena.

Program uključuje i razgovor umetnice Marta Djourina sa kustoskinjom Veselinom Sarievom, dok će Stephan Bischof, kreativni direktor u studiju Brave Duck and Robots, predstaviti svoj rad na kreiranju spekulativnih svetova kroz dizajn, narativ i tehnologiju.

SHAPESHIFT organizuje Next DC, nezavisna kreativna agencija koja od 2010. godine pomaže kompanijama i brendovima da se snađu u nepoznatom – prevodeći kulturne i poslovne trendove u jasne poruke i funkcionalna rešenja. Festival su-kuriraju Maciej Zasada i Karol Góreczny iz kreativno-tehnološkog studija UXMachina.

Članak Ljudi iza koda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Unkovski, nagrađivani scenarista i reditelj čiji su filmovi prikazivani na više od 200 festivala, u ovom filmu ne romantizuje selo niti od njega pravi egzotičnu razglednicu. Umesto toga, gradi modernu priču o odrastanju, o pritisku kolektiva i univerzalnoj potrebi da pronađeš sopstveni glas. Ahmetova borba nije samo lokalna, ona je generacijska. To je priča o mladima koji pokušavaju da pomire ono što se od njih očekuje sa onim što osećaju da jesu.

Film je premijerno prikazan na Sundance Film Festivalu, gde je osvojio Specijalno priznanje žirija i Nagradu publike, a potom je nastavio festivalski život širom sveta. Tako je 26. febrara DJ Ahmet došao i u domaće bioskope i dostupan je za gledanje širom Srbije.

Sa Georgijem Unkovskim razgovaramo o tome kako je nastala ideja o pastiru na tehno žurci, zašto je autentičnost bila neupitna, kulturi jurika i razvoju likova na prvom dugometražnom ostvarenju.

Georgi Unkovski FOTO: Privatna arhiva

Odakle je došla početna ideja za Ahmetovu priču, šta je bio prvi impuls za ovaj film i zašto ste odlučili da ga ispričate kroz spoj muzike i ruralnog okruženja?

Georgi M. Unkovski: Iskreno, sve je počelo od jedne slike koja mi nije izlazila iz glave: pastir koji utrčava na tehno žurku usred šume. Znam da zvuči smešno, ali delovalo mi je kao nešto što bi zaista moglo da se desi u Makedoniji. Sudar ta dva sveta, tradicionalnog seoskog života i savremenog života, bio mi je potpuno iskren. Film zapravo živi u tom sudaru.

Ovo je vaš prvi dugometražni film, koji su bili najveći izazovi u procesu pisanja i snimanja?

Rad na dugometražnom filmu je maraton. Izazovan je na načine koje ne možeš unapred da predvidiš. Scenario je prošao kroz bezbroj verzija i moraš stalno da se držiš onoga zbog čega si uopšte počeo, čak i kada se sve oko tebe menja. Borili smo se sa pronalaženjem pravog tona, sa finansiranjem. Ali najteže je bilo sačuvati srce priče tokom godina razvoja. Od prvog impulsa do početka snimanja ne smeš da izgubiš iz vida šta pokušavaš da napraviš, a ponekad je to zaista teško.

Zašto ste odlučili da radnju smestite baš u taj deo Severne Makedonije? Šta vas je privuklo tom okruženju i kako je ono oblikovalo samu priču?

Prostor je morao da bude deo Ahmetovog identiteta. Taj region ima specifičnu teksturu, ritam života koji ti uđe pod kožu. Tu su drevne tradicije koje stoje rame uz rame sa modernim uticajima, satelitske antene na starim kamenim kućama, pastiri sa ajfonima i 5G mrežom. Balkan ima na stotine filmova o selu, ali ja sam želeo da napravim moderan seoski film. Tenzija između tradicije i modernosti nije nešto što sam morao da izmišljam, ona je već postojala, živa u samom prostoru.

Koliko verno film prikazuje lokalne običaje i porodične odnose u tom regionu? Da li su te tradicije i danas podjednako snažne u ruralnim zajednicama?

Nisam želeo da pravim egzotičnu razglednicu niti da ljude pretvaram u karikature. Porodična očekivanja, struktura zajednice, težina tradicije, sve je to i dalje izuzetno snažno u ruralnim sredinama. Naš pristup je bio da radimo sa ljudima, da posmatramo bez osude i pustimo da autentičnost prirodno izađe na videlo.

Tema zabranjene ljubavi često deluje kao nešto iz prošlosti, a ovde je smeštena u savremeni kontekst. Zašto vam je bilo važno da je istražite baš sada?

Zabranjena ljubav je zapravo ljubav koja mora da se bori protiv spoljašnjih pritisaka. Kod Ahmeta je to sudar između onoga što svi očekuju od njega i onoga što on zaista želi da bude. Njegova ljubavna priča postala je način da se istraži ta tenzija. U ruralnim zajednicama ta očekivanja i dalje imaju ogromnu težinu. Delovalo mi je hitno da se o tome govori sada jer se mladi svuda suočavaju sa tim, pokušavaju da preuzmu kontrolu nad sopstvenom budućnošću, dok istovremeno navigiraju zahtevima sveta oko sebe.

Kako je došlo do toga da tinejdžere u filmu igraju glumci bez prethodnog filmskog iskustva? Da li je to bila namera od samog početka?

Autentičnost je bila neupitna, bez nje film ne bi funkcionisao. Kada smo upoznali Arifa i Aguša, doneli su nešto što nijedan profesionalni glumac ne može da „proizvede“. Njihova prirodnost, stvarnost koju nose sa sobom, oni nose film na svojim ramenima. Nije se radilo o neiskustvu, već o istini. Ponekad je najbolja gluma jednostavno biti svoj.

Ahmet je rastrzan između porodičnih očekivanja i svoje strasti – u ovom slučaju muzike. Da li ste ga zamišljali kao univerzalnu figuru mladih koji pokušavaju da pronađu sopstveni put?

Apsolutno. Specifičnosti Ahmetovog sveta su jedinstvene, ali taj unutrašnji konflikt? To je univerzalno. Svaka mlada osoba dođe do trenutka kada mora da bira između onoga što se od nje očekuje i onoga što doživljava kao slobodu. Muzika je postala jezik njegovog unutrašnjeg života. Nije zapravo reč o dj-ingu, već o tome kako se osećaš živim, kako se lečiš od trauma i kako definišeš sebe kada ti sve oko tebe govori ko bi trebalo da budeš.

Kako ste pristupili prikazu Ahmetovog odnosa sa ocem i njegovih ambicija? Da li ste se oslanjali na konkretne reference ili lična iskustva?

Ne postoji jedna konkretna referenca. Sve je u emocionalnoj istini. Želeo sam da pokažem da možeš nekoga duboko da voliš, a istovremeno da osećaš snažnu frustraciju prema toj osobi, posebno u odnosu između očeva i sinova. Cilj je bio da se ta tenzija prikaže iskreno, bez zauzimanja strana, tako da oba lika ostanu celovita ljudska bića.

Koliko ste blisko sarađivali sa lokalnom zajednicom i u kojoj meri su njihova stvarna iskustva doprinela autentičnosti filma?

Bilo je ključno uključiti juručku zajednicu kao saradnike na ovom filmu. Glumci su dolazili iz tog kraja, a stotine članova zajednice učestvovalo je u filmu. Ta bliskost je učinila da svet filma deluje proživljeno, jer je za mnoge ljude na setu to zaista bio njihov stvarni život.

Koliko se lično osećate blisko kulturi iz koje Ahmet dolazi i da li ste u njegovim dilemama prepoznali sopstvena iskustva?

Osećam duboku povezanost sa tom kulturom jer je ona deo složenog mozaika makedonske kulture. Ali još više od toga, Ahmetove dileme prepoznajem u sebi i u mnogim ljudima koje poznajem. Taj stalni potisak i povlačenje između onoga odakle dolaziš i onoga gde želiš da ideš i napetost pokušaja da izgradiš autentičan put – to je i lično i univerzalno iskustvo.

Šta biste voleli da publika ponese sa sobom nakon gledanja filma „DJ Ahmet“?

Svet je pun kontradikcija, a ponekad se lepota nalazi upravo na mestima gde se svetovi sudaraju. Paradoksalno, verujem da bi naše razlike trebalo da nas zbližavaju.

Fotografije: Promo, ustupljene na korišćenje

Članak Lepota se nalazi na mestima gde se svetovi sudaraju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovog puta, klasične festivalske bine zamenjuju pažljivo odabrani gradski prostori koji svojim karakterom, atmosferom i zvukom oslikavaju ideju i muzički izraz svakog stejdža. Festivalska KIOSK bina seli se u KC Grad, SHELL bina zauzima Klub Para, LIBRARY se prepušta autentičnom prostoru Radostan Settlement, dok HIDDEN stejdž ostaje na skrivenoj lokaciji, do samog kraja.

View this post on Instagram

A post shared by CHUDO (@chudofestival)

Tokom 30 sati, program se ne zadržava na jednom mestu, CHUDO se fragmentira i širi kroz Beograd, premeštajući se iz kluba u klub, iz dana u noć, iz DJ setova u live nastupe. Svaka lokacija nosi drugačiji programski fokus, ali ono što ostaje konstanta jeste pažljivo kuriran zvuk, naglasak na autentičnosti i specifičnom ambijentu, kao i otvoren prostor za susret različitih muzičkih izraza.

Žurka počinje u četvrtak, 6. marta, u KC Gradu, gde se ekipe CHUDO i All Stars HCKC udružuju uz zajednički kuriran program. Tokom večeri nastupiće DJ Swisha, čiji setovi predstavljaju energičan i razigran presek klupske istorije, od footworka i Jersey/Baltimore cluba do house, jungle i techno muzike. Swisha iza sebe ima nastupe na velikim međunarodnim festivalima i u renomiranim klubovima širom sveta, a u Beograd donosi energičan, plesno orijentisan klupski set. Program dodatno pojačavaju b2b setovi lokalnih izvođača Pirinac & Summer Deaths, kao i Uba, Chupa Loops & Matkec.

U petak, 7. marta, žurka se nastavlja ranojutarnjim programom u Para Klubu gde će nastupiti AM HI, ESSIO, Luka Jukić i ROPE, nakon čega sledi live segment u prostoru Radostan Settlementu. Publiku očekuju nastupi Lenhart Tapesa, poznatog po jedinstvenim live performansima baziranim na manipulaciji audio-kasetama i walkmanima, kao i benda Tapan, koji u okviru novog koncepta BORBA ulazi dublje u elektronski izraz, donoseći brži tempo, tvrđi zvuk i eksperimentalniji pristup, dok istovremeno zadržava prepoznatljivu organsku nit.

View this post on Instagram

A post shared by CHUDO (@chudofestival)

Večernji deo rezervisan je za posebnu, skrivenu lokaciju, čiji će detalji biti otkriveni tek na samom početku događaja. Završnica 30-časovne žurke je u KC Gradu, gde nastupaju Surusinghe, Artem i Endzi. Surusinghe se vraća za CHUDO pult nakon zapaženog nastupa na prethodnom izdanju festival, sa setovima koji spajaju reggaeton, broken beat i techno u brz, nepredvidiv i izrazito energičan klupski narativ, idealan za veliko finale 30-časovnog programa.

Ulaznice se mogu kupiti putem zvaničnog sajta chudo.rs, kao i na prodajnim mestima KC Grad i Ljubimac. Publika može da bira između dvodnevne karte za kompletan 30-časovni program ili pojedinačnih ulaznica za nastupe DJ Swishe (6. mart) i Surusinghe (7. mart). Za ostale programe važi princip first come, first served, uz ograničen broj ulaznica na ulazu.

Festival CHUDO je svoje prvo izdanje održao u septembru prošle godine u Nišu, u industrijskom ambijentu nekadašnje fabrike kože „Đuka Dinić“, gde je dvodnevni program okupio više od četrdeset izvođača iz gotovo svih delova sveta. Tokom prvog festivalskog izdanja smenjivali su se različiti klupski i eksperimentalni formati, uz ideju da se zapuštenim industrijskim prostorima udahne nova funkcija i savremeni kulturni sadržaj. Od samog početka, CHUDO se pozicioniralo ne samo kao muzički festival, već kao platforma koja promoviše decentralizaciju kulturne scene, pažljivo kuriran program i jasnu autorsku filozofiju, stavljajući kontekst, prostor i ideju ispred klasičnog festivalskog formata.

Članak 30 HOURS OF SOMETHING ELSE se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U okviru takmičarskog programa Enter Dok, posvećenog debitantskim dugometražnim dokumentarnim ostvarenjima, prikazano je sedam filmova, a dodeljene su dve nagrade – priznanje mladog žirija za najbolji film i nagrada publike.

Nagradu za najbolji film festivala, prema odluci mladog žirija koji je radio u sastavu Milica Vićić, Simona Živanović i Pavle Hrnčić, osvojio je film „Nerođeni otac“ češkog reditelja Mihala Bema.

U obrazloženju žirija ističe se da film predstavlja hrabro i intimno preispitivanje očinstva iz muške perspektive kojoj se retko daje takva emotivna dubina. „U kulturi koja od muškaraca i dalje očekuje sigurnost i emocionalnu suzdržanost, film se usuđuje da prikaže oklevanje, ranjivost i strah, pokazujući da postati otac nije samo društvena prekretnica, već i dubok egzistencijalni potres. Umesto da očinstvo predstavi kao autoritet ili sudbinu, film ga prikazuje kao sumnju, čežnju, nežnost i neizvesnost. Kroz profinjen i izrazito ličan vizuelni jezik, ostvarenje deluje poput intimnog porodičnog albuma u koji smo pozvani da zavirimo,“ naveo je žiri.

„Ispreplićući lična iskustva i tihe trenutke preispitivanja, film redefiniše savremeno očinstvo i otvara neophodan prostor za muško emocionalno izražavanje, stvarajući delo koje je dirljivo, precizno i duboko humano,“ stoji u obrazloženju nagrade.

Reditelj Mihal Bem prisustvovao je zatvaranju festivala i zahvalio se publici i žiriju na priznanju, ističući značaj ovakvih festivala za autore debitantskih ostvarenja.

Specijalno priznanje mladog žirija otišlo je u ruke rediteljke Viktorije Heli-Hačinson za ostvarenje „Odmor“. Žiri je za ovaj film istakao: „Za dubokoumno razmatranje porodične dinamike i izuzetan vizuelni jezik kojim je spojila temu i obalu francuskog mora“.

Nagrada publike pripala je filmu „Grad je spavao i sanjao o nama“ rediteljke Natalije Ašurovskaje, koja je ujedno i otvorila ovogodišnje izdanje festivala, čime je njen film simbolično zaokružio festivalski program.

Natalija Ašurovskaja se publici obratila putem poruke: „Od srca hvala na ovoj nagradi i na načinu na koji ste prihvatili naš film. Nastao je u jednom krhkom trenutku, iz iskustva generacije koja je ostala bez stvarnosti u koju je verovala. Saznanje da je pronašao put do vaše publike daje mu život i izvan platna. Film je potpun tek kada susretne svoju publiku – a večeras ste ga vi dovršili. Posebno mi znači što ovu nagradu primam na DOK festivalu, koji odiše iskrenom ljubavlju prema filmu.“

Tokom četiri dana trajanja DOK #8 festivala prikazano je ukupno 19 dokumentarnih filmova, uz brojne razgovore sa autorima i gostima, potvrđujući još jednom da dokumentarni film ostaje snažan prostor susreta, dijaloga i savremenih ličnih i društvenih tema.


Naslovna fotografija: Izabela Milanović

Članak Dodeljene nagrade DOK #8 festivala  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U razgovoru sa Dorom otkrivamo kako je iz njenog ugla izgledao ulazak u svet filma, na koji način ona svoje lične dileme prepoznaje u Ajinom liku, kao i o kulturi koja joj je do tada bila potpuno nepoznata i muzici kao ličnom prostoru slobode i izraza.

Ovo je tvoja prva filmska uloga. Kako je izgledao ulazak u svet filma i kakve utiske nosiš sa snimanja?

Dora Akan Zlatanova: Ulazak u svet filma po prvi put bio je istovremeno uzbudljiv i zastrašujući. Navikla sam na nastupe uživo, ali film zahteva drugačiju vrstu suptilnosti i strpljenja. Set je delovao kao mali univerzum u kojem je svaki detalj važan, a bila sam duboko inspirisana posvećenošću čitave ekipe.

Kako si lično doživela priču o Ahmetu i Aji? Da li si se u nekom trenutku prepoznala u njihovim dilemama?

Priča mi je bila veoma bliska jer govori o identitetu, očekivanjima i hrabrosti da slediš sopstveni put. Mislim da se mnogi od nas prepoznaju u tim dilemama, u tenziji između onoga što jesmo i onoga što drugi očekuju od nas. Ali na kraju, duboko u sebi, dileme zapravo i ne postoje – znaš šta je prava stvar. A to je uvek tvoj sopstveni put.

Tvoji likovi su rastrzani između onoga što vole i onoga što se od njih očekuje. Koliko ti je taj konflikt bio blizak dok si gradila ulogu?

Uvek sam verovala u to da treba da biram ono što je istinito mom srcu, čak i kada je teško ili kada drugi to ne razumeju. Dok sam gradila ulogu, osećala sam težinu tog unutrašnjeg konflikta, strah od razočaravanja drugih, ali i tihu snagu koja dolazi iz toga da ostaneš verna sebi.

Koliko si bila upoznata sa kulturom i okruženjem u kojem se film odvija? Da li ti je nešto iz tog sveta bilo potpuno novo?

Iskreno, pre filma nisam znala gotovo ništa o toj kulturi. Tamo sam otišla prvi put upravo zbog snimanja, bez ikakvih posebnih očekivanja. Sve mi je bilo novo, tradicija, atmosfera, razlike u akcentu.

Ako muziku u filmu posmatramo kao simbol slobode, šta je ta „muzika” za tebe lično tvoj prostor bekstva ili strasti?

Za mene je to takođe muzika. Sviranje gitare i pevanje su oduvek bili moj način da izrazim emocije.

Da li te je rad na ovom filmu promenio u načinu na koji razmišljaš o glumi ili o umetnosti uopšte?

Ovaj film je učinio da moja osećanja prema glumi postanu još veća i lepša. Pokazao mi je koliko ona može biti duboka i snažna, kako jedan jedini trenutak na ekranu može nositi toliko istine i emocije.

Šta ti je emotivno bilo najteže, a šta najlepše u tumačenju tvog lika?

Najlepši deo bio je Ajin buntovni duh. Prepoznavanje delova sebe u njoj učinilo je to iskustvo još snažnijim i uzbudljivijim.

Film je u bioskopima širom Srbije od 26. februara!

Fotografije: Promo, dozvoljene za korišćenje

Članak Priča o identitetu, očekivanjima i hrabrosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

KONTAKT konferencija, showcase i festival pridružuje se programu “European Talent Exchange” – inicijativi koja pomaže umetnicima da osvoje evropsku i svetsku muzičku scenu. Ovaj program svoju misiju ostvaruje kroz široku mrežu partnerstava sa više od 130 festivala u Evropi i van nje, medijima i muzičkim eksport kancelarijama, koji zajedničkim snagama rade na promociji i angažovanju umetnika različitih muzičkih izraza i identiteta.

Pristupanjem ovoj mreži KONTAKT doprinosi snažnijoj i povezanijoj evropskoj live muzičkoj sceni, koja umetnicima u usponu omogućava nastupe van nacionalnih granica i prodor do nove publike.

Kroz novo partnerstvo, KONTAKT i European Talent Exchange zajednički će raditi na stvaranju većeg broja međunarodnih prilika za mlade umetnike iz Srbije, povezujući ih sa agentima, drugim evropskim umetnicima i festivalima koji učestvuju u programu.

Foto: Odličan Hrčak / Kontakt konferencija, ustupljena fotografija

Program funkcioniše u bliskoj saradnji sa najvećim evropskim showcase festivalom Eurosonic Noorderslag (ESNS). Nakon što artisti sa naših prostora budu potvrđeni za nastup na ESNS-u, automatski postaju deo programa razmene talenata. To podrazumeva da predstavnici više od 130 partnerskih festivala prisustvuju nastupima na ESNS-u i biraju izvođače koje žele da angažuju za svoje festivale. Istovremeno, medijski partneri dobijaju priliku da kroz program prepoznaju umetnike koje će predstaviti u svojim sadržajima. Rezultat je snažna evropska live scena zasnovana na direktnoj saradnji i razmeni iskustava i prilika, koje direktno doprinose razvoju karijera evropskih izvođača.

Tim koji već punih 10 godina razvija KONTAKT konferenciju, showcase i festival, ponosan je na novo partnerstvo, koje još jednom potvrđuje da je KONTAKT vodeća platforma za jačanje kulturne infrastrukture regiona.KONTAKT se zahvaljuje European Talent Exchange mreži i njenom osnivaču – Eurosonic Noorderslag fondaciji na ukazanom poverenju i prepoznavanju kvaliteta decenijskog rada.

KONTAKT konferencija, showcase i festival održaće se jubilarni deseti put od 16. do 18. aprila 2026. na više lokacija u Beogradu.

Članak KONTAKT postaje deo European Talent Exchange porodice se pojavljuje prvo na Oblakoder.

MENT nije samo festival, već i susret regionalne i evropske nezavisne scene, mesto na kojem se otkrivaju nova imena, ali i potvrđuje zašto je važno graditi male, posvećene zajednice oko muzike. Svake godine donese drugačiji ritam, drugačije razgovore i nove bendove koji ostanu da žive mnogo duže od tih nekoliko februarskih dana.

Možda je baš u tome njegova posebnost – u osećaju kontinuiteta. U tome što se vraćaš ne samo programu, već i ljudima, prostoru i energiji koja se iznova sklapa. MENT je za mene postao svojevrsni kompas za godinu pred nama: pokazatelj kuda se kreće scena, ali i podsetnik zašto je uopšte volimo.

Prvo veče

View this post on Instagram

A post shared by Oblakoder (@oblakodermagazin)

Prvi dan festivala, u sredu 18. februara, počeo je tradicionalno u Kino Šiški energijom koja je najavila da će ovo biti još jedno nezaboravno izdanje MENT-a. Headlineri večeri bili su Shabjdeed & Al Nather, palestinski duo koji predvodi novi talas arapskog hip-hopa. Njihov nastup je bio sirov, i iako nisam razumela o čemu pevaju, bilo je lako prepustiti se ritmovima i prelepom arapskom jeziku. Verujem da bi ovaj duo bio još impresivniji u manjem i intimnijem prostoru, gde bi svaki detalj njihove muzike mogao da se upije punim intenzitetom, iako je Katedrala u Kino Šiški prostor sa verovatno najsavršenijim zvukom. Sve što ostaje je nada da će možda uskoro posetiti i Srbiju, a iz pouzdanih izvora znam da postoji poprilično zainteresovana grupa ljudi da se to i desi!

Tokom prve večeri publika je imala prilike da čuje i druge zanimljive izvođače. Na stage-u Katedrala nastupili su Madru Salach i Kabeaushe, dok je Komuna stage bio domaćin Gruntu, Min Taka i Max Baby, gde su se redovi ispred ulaza neretko protezali i u holu Kino Šiške.

Drugo veče

View this post on Instagram

A post shared by Oblakoder (@oblakodermagazin)

Drugi dan MENT-a donosi potpuno drugačiju, ali jednako uzbudljivu energiju. Veče sam započela u Staroj mestnoj Elektrarni, gde je nastupala Gaia Banfi, čija je muzika savršeno balansirala između eksperimentalnog, pop i elektronskog izraza. Banfi, pevačica, tekstopisac, muzičarka i producentkinja, koristi svoj glas kao centralni instrument, spajajući akustične elemente, elektroniku i suptilnu distorziju, često pomerajući granice tradicionalnog pevanja. Njeni setovi su meditativni i slojeviti, a na MENT-u je njen prozračni vokal savršeno ispunio Elektrarnu, pružajući iskustvo koje je istovremeno sofisticirano i emotivno.

Neposredno nakon Banfi, nastupio je Gordan, čiji zvuk gradi most između mistike balkanskih legendi i savremene eksperimentalne scene. Posebno se ističe vokal Svetlane Spajić, koju lokalna publika možda najbolje pamti po saradnji sa Lenhart Tapes. Njeni izražajni, visceralni glasovi stvaraju most između tradicije i avangarde, dok Andi Stecher na bubnju i Guido Möbius na basu i elektronici uvode elemente minimalizma, noise-a i neočekivanih muzičkih pravaca.

Stejdž u Menzi pri Koritu otvorio je hrvatski sastav kaleido, okarakterisan kao emo, indie i post-rock. Ipak, stigla sam na sam kraj njihovog nastupa, ali bih rekla da su bili dobar intro za Menzu te večeri, pa je čak i tih nekoliko minuta bilo dovoljno da osetim kako bend ume da oblikuje prostor.

Iz Menze se selimo u Gromku gde je publiku osvojila Beaks, bečka pesnikinja koja kako je njen opis glasio „svoju poeziju pretvara u lucidne, fragmentirane pesme gde je jezik sam po sebi snažan instrument.” Njena muzika nosi primese shoegaze stila na sceni, ali je snažna i prisutna, a nastup ima hipnotišuću teatralnost koja podseća na energiju Lucy Kruger koju sam pre koju godinu i otkrila baš na MENT-u.

Za kraj večeri, u Gala Hali, slušali smo Meral Polat, bend koji kombinuje anatolian rock, blues i jazz elemente. Šta reći osim da je energija benda bila odlična, a obe vokalistkinje, i lead vokal, kao i prateći, sa svojim izrazitim prisustvom i jako različitim energijama činile nastup posebnim. Nije ni čudo što je publika potpuno odlepila, i držala sve u transu do kraja večeri.

Treće veče

View this post on Instagram

A post shared by Oblakoder (@oblakodermagazin)

Početak treće večeri na MENT-u je tradicionalno rezervisan za Ljubljanski zamak, gde se koncerti odvijaju na četiri različite lokacije unutar kompleksa. Veče počinje jedinstvenim iskustvom – gondolom se penjete do zamka, a potom imate prilike da slušate koncerte u nesvakidašnjim prostorima, među kojima se posebno ističe stejdž u Kapeli, sa svojom akustikom i istorijskim ambijentom.

Veče na Ljubljanskom zamku započela sam nastupom Dominik Prok u Kapeli. Frontmen slovačkog post-punk benda 52 Hertz Whale, Prok svoj solo debitantski album there is no rescue mission, we are safe pretvara u intimno iskustvo, sa minimalističkim folk aranžmanima, nežnim gitarama i tihošću koja nosi emotivnu težinu. Njegova muzika, spoj slovenske iskrenosti i duha američkog i britanskog indieja, stvara melanholičnu, ali delikatno nadujuću atmosferu, savršenu za početak treće večeri.

U okviru stejdža Hribarjeva Hall nastupio je Tristwch Y Fenywod, trio iz Leedsa sastavljen od tri queer žene. Njihova muzika kombinuje gothic rock, avant-pop i folk, a tekstovi su u potpunosti na velškom jeziku (Cymraeg). Tristwch Y Fenywod kroz svoje pesme istražuju teme sapphijske ljubavi i želje, egzistencijalne tame, političke i ekološke zabrinutosti, paganski misticizam i psihogeografske fantazije inspirisane keltskom istorijom i mitologijom. Njihov zvuk je istovremeno misteriozan i hipnotišući, sa naglascima na groovy ritmove i eksperimentalne aranžmane.

Kao i svake godine, treća veče je iz mog subjektivnog osećaja i najposećenije, a Metelkova te večeri postaje centralno mesto zbivanja u celoj Ljubljani. Mi smo kao i prave lokal patriote se odmah uputili na koncert srpskog sastava Suplexx, koji je skromno rečeno, naš hajlajt večeri (svetski, a naše hehe!). Suplexx je publici u Gromki pružio iskustvo koje se ne zaboravlja. Bend, poznat po svom spoju thrash metala, hardcore-a, noise-a i eksperimentalnog punka, donosi energiju koja je istovremeno sirova i teatralna.

Suplexx se izdvajaju na domaćoj sceni, spajajući članove sa dugogodišnjim iskustvom u indie, shoegaze, garage punk i DJ-ing projektima, a njihov moto “VIOLENCE = ELEGANCE” savršeno opisuje energiju koju unose u svaki nastup. Hemija unutar benda čini da svaki njihov koncert postaje sve luđi i opušteniji, a rezultat je visceralno i nezaboravno iskustvo za publiku.

Buka u modi

Tri dana MENT-a 2026. prošla su u zvucima, ritmovima i atmosferama koje ostavljaju trag i dugo nakon što se svetla ugase. Od intimnih solo nastupa i hipnotišućih eksperimentalnih zvukova, preko shoegaze trenutaka, do sirovih i energičnih nastupa koji drže publiku u transu, festival je još jednom pokazao raznovrsnost i snagu nezavisne scene. Svaki prostor, od Kapela u Ljubljanskom zamku do Gromke i Gala Hale, nosio je svoju priču i energiju.

Ove godine, možda je najveći hajlajt festivala došao iz pravaca noise, punk i hip hopa, pokazujući da sirovost i buka ponovo imaju svoje mesto u fokusu scene i da publika još uvek traži intenzitet, iskrenost i energiju koja pogađa direktno. Taj spoj neukroćene energije i muzike koja ne pristaje na kompromis bio je simboličan podsetnik da je nezavisna scena živa i da se stalno transformiše, ali da srž – sirovost, neposrednost i zajedništvo – ostaje ista.

I dok poslednji tonovi i dalje odjekuju, razmišljajući o svemu što smo videli, čuli i iskusili tokom ovogodišnjeg izdanja, ostaje samo jedno: hvala i vidimo se sledeće godine, MENT!

Naslovna fotografija: Edin Suljić, ustupljena fotografija

Članak MENT 2026: Muzika koja ne zna za kompromis se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U nastavku sledi Oblakoderov vodič kroz filmove koje ne treba propustiti na ovogodišnjem DOK-u.

ORWELL: 2+2=5, Raul Pek

Film koji u četvrtak, 26. februara otvara DOK #8 vraća nas Džordžu Orvelu – ali ne kao piscu iz lektire, već kao savremeniku. Raul Pek secira poslednje mesece Orvelovog života i genezu romana „1984“, razlažući pojmove poput dvomisli, zločina misli i novogovora u kontekstu današnjih autoritarnih režima.

Kroz arhivske materijale i savremene snimke globalnih konflikata, film postavlja neprijatno pitanje: da li smo već u svetu o kojem je Orvel pisao?

NAŠA ZEMLJA, Lukrecija Martel

Ubistvo starosedelačkog vođe Havijera Čokobara u Argentini 2009. godine postaje polazna tačka za širu priču o kolonijalnom nasleđu i borbi za zemlju. Film kombinuje glasove zajednice i sudske procese, stvarajući snažan dokument o sistemskoj nepravdi koja traje generacijama. Martel, prepoznatljiva po preciznom i politički osetljivom filmskom jeziku, gradi delo koje je istovremeno intimno i istorijsko – i koje podseća da kolonijalizam nije prošlost, već proces koji i dalje traje.

ROBERTO ROSELINI: VIŠE OD ŽIVOTA, Rafaelo Bruneti, Ilarija de Laurentis, Andrea Paolo Masara

Godina je 1956. Roberto Roselini prolazi kroz ličnu i profesionalnu krizu. Poziv indijskog premijera Džavaharlala Nehrua postaje prilika za novi početak. Film prati reditelja u potrazi za kreativnim preporodom, ali i dubljim razumevanjem sveta izvan Evrope. Ovo nije klasična biografija, već portret umetnika u tranziciji – između slave, sumnje i potrebe za novim pogledom.

OKUPANI SUNCEM, Micko Boanerdžes

Dok Indonezija bruji u predizbornoj groznici, jedno selo kao da živi u paralelnoj realnosti. Reditelj se vraća baki i deki, posmatrajući koliko malo političke turbulencije utiču na spor, gotovo meditativan ritam ruralnog života. Film je tih, ali precizan komentar o distanci između velikih političkih narativa i svakodnevice običnih ljudi.

ANTONIO FLORES, Isaki Lakvesta, Elena Molina

Antonio Flores je dokumentarni film koji prati putovanje jedne ćerke u potrazi za sećanjem na svog oca, legendarnog muzičara, koji je iznenada preminuo kada je ona imala osam godina. On je imao 33 godine i upravo se afirmisao kao umetnik sa masovnim uspehom. Alba je bila devojčica koja je lepo pevala i nasledila je od oca talenat za muziku. Međutim, nakon njegove smrti, uprkos upornosti velikog dela porodice, nikada više nije mogla da peva. Kada je Alba, sada poznata glumica, napunila 33 godine, organizovala je posebnu proslavu: morala je da zamoli oca za dozvolu da postane starija od njega, da nastavi da ga nadživljava. Taj trenutak označio je prekretnicu. Alba je odlučila da razgovara sa porodicom o svemu o čemu se, iz poštovanja prema tuzi drugih, nikada nisu usudili da govore. Kao deo omaža svom ocu, ćerka će se usuditi da javno otpeva pesme koje je njen otac komponovao za nju – pesme koje su otpevale milioni ljudi.

Kompletan program dostupan je na sajtu dokfest.rs

Članak Oblakoderov vodič kroz DOK se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Smešten u posttranzicionu Srbiju početkom dvehiljaditih, film prati dvanaestogodišnju Mirnu, koja sa ocem odlazi na republičko takmičenje iz matematike – tokom jednog dana koji postaje prostor bliskosti, tišine i emotivnog razdvajanja. Glavne uloge tumače Goran Bogdan i Maša Radusin, kojoj je ovo prvo pojavljivanje pred kamerom.

U razgovoru za Oblakoder, Jelica Jerinić govori o nastanku filma, autobiografskim impulsima, radu sa glumcima, temi rodnih uloga u nauci, kao i o značaju berlinske selekcije za savremeni kratki film iz Srbije.

„Imaginarni brojevi“ imaju svetsku premijeru na Berlinalu, u programu Generation Kplus. Kako doživljavate činjenicu da će upravo ova intimna i lična priča prvi put biti prikazana pred međunarodnom publikom u Berlinu?

Jelica Jerinić: Ponosna sam i zahvalna čitavoj ekipi Imaginarnih brojeva koja je vredno radila na ovom filmu. Jako me interesuju reakcije publike, nestrpljivo čekam premijeru!

Film je smešten u posttranzicionu Srbiju početkom dvehiljaditih i prati jedan dan u životu devojčice i njenog oca. Šta vas je navelo da baš taj vremenski i prostorni okvir postane pozadina ove priče?

Koscenarista, Aleksandar Marković, i ja smo želeli da ispričamo priču iz našeg detinjstva, tako da se Srbija 2000-ih nametnula kao prirodni i jedini setting.

U izjavama ste naveli da je film delom zasnovan na ličnim sećanjima. Kako izgleda proces pretvaranja intimnih uspomena u filmsku naraciju i gde ste povlačili granicu između autobiografskog i fikcionalnog?

Tokom pisanja scenarija smo se trudili da lična sećanja budu polazna tačka, nadograđivali smo ih i prilagođavali našim fiktivnim protagonistima. Kasnije, u radu sa glumcima, bilo mi je važno da što više uključimo njihova sećanja i iskustva.

Važan sloj filma tiče se i rodnih uloga, kao i vidljivosti devojčica u nauci. Kako ste ovu temu utkali u priču?

Iako je koscenarista matematički genije iz ove priče, odlučili smo da glavni lik našeg filma bude devojčica. Na taj način sam se ja identifikovala sa njom, i unela neka svoja sećanja iz detinjstva, sa ciljem da lik Mirne bude što uverljiviji. Pored toga, želela sam da ovaj film nosi poruku o prevazilaženju prepreka i stereotipa i bude neka vrsta ode ženama u nauci i „muškim” zanimanjima.

Koliko vam je bilo važno da Mirna ostane dete u punom smislu te reči – ne kao simbol ili metafora, već kao konkretna, živa devojčica sa sopstvenim strahovima, radoznalošću i nadama?

To mi je bilo veoma važno. Znala sam da tačno takvu devojčicu tražim, i tokom kastinga mi je postalo jasno da sam je pronašla. Sa Mašom sam se lako povezala, i u njoj prepoznala dosta sličnosti sa mnom iz tog perioda (a i sada).

Ulogu oca tumači Goran Bogdan, dok se Maša Radusin prvi put pojavljuje pred kamerom. Kako je izgledao rad sa njima i na koji način ste gradili njihov međusobni odnos i emotivnu dinamiku na ekranu?

Proces rada sa njima je bio sjajan. Oni su jako brzo razvili neku svoju dinamiku, a ja sam se trudila da budem tu za njih, ali i da poštujem njihov tempo. Oslanjala sam se na Goranovo iskustvo i znanje, Mašinu intuiciju, i zajedno sa ostalim članovima ekipe, i sama veoma emotivno proživljavala to njihovo zajedničko putovanje.

Kako ste sa saradnicima gradili vizuelni jezik filma i kakvu emociju ste želeli da on nosi kroz kadar, ritam i atmosferu?

Sa direktorom fotografije, Tomislavom Sutlarom, smo radili na tome da vizuelni jezik filma prati i upotpunjuje njegovu narativnu i emocionalnu komponentu. Želeli smo da nežna nota u odnosu Mirne i njenog oca bude dominantna, kao i njihova subjektivna vizura takmičenja i uopšteno, sveta oko njih. Hteli smo da ovaj film vizuelno izgleda kao neki isečak iz sećanja, a sjajni kostimi Snežane Veljković, kao i scenografija Dragane Baćović i Ane Ivanišević, i kolor korekcija Filipa Tota, su to i učinili.

„Imaginarni brojevi“ razvijani su kroz više međunarodnih programa. Šta vam je taj proces doneo?

Radionice i programi na kojima smo producentkinja Dragana Antić (This and That Productions) i ja učestvovale, bili su veoma značajan deo procesa razvoja ovog projekta. Zahvaljujući učešću na European Short Pitch-u upoznale smo Tinu Tišljar (Eclectica) iz Hrvatske, koproducentkinju filma. Takođe, programi su nam pomogli da skrenemo pažnju međunarodnih filmskih zajednica i shvatimo da naš projekat ima potencijal da bude prihvaćen kako od strane regionalne, tako i međunarodne publike.

Da li danas kratki film doživljavate kao autonomnu formu ili pre svega kao prostor istraživanja pred dugometražni debi?

Doživljavam i živim ga kao autonomnu formu. Prostor za istraživanje je uvek koristan, i neophodan za svaki sledeći projekat, bio on kratkog ili dugog formata.

Ovo je jedan od prvih srpskih kratkih filmova na Berlinalu nakon osam godina. Kako vidite poziciju kratkog filma iz Srbije danas i šta vam ova selekcija znači u tom širem profesionalnom i kulturnom kontekstu?

Volela bih da ovaj naš uspeh motiviše što više autora i autorki iz Srbije da snima kratke filmove, a pre svega naše filmske i kulturne fondove da podrže i omoguće neophodna finansijska i tehnička sredstva za njihov nastanak.

Film se obraća i mlađoj publici, ali i odraslima. Kako zamišljate dijalog sa publikom nakon projekcija i šta biste voleli da gledaoci ponesu sa sobom iz ovog filma?

Život me je naučio da se dijalozi u mojoj glavi gotovo uvek u stvarnosti odviju potpuno suprotno, tako da se trudim da ih više ne zamišljam. Nadam se da će naš film probuditi emocije i evocirati uspomene publike, ali ih i podstaći na kritičko razmišljanje.

Nakon Berlinala, koji su vaši dalji planovi i kada će domaća publika imati priliku da pogleda „Imaginarne brojeve“?

Moji planovi su da nastavim da snimam filmove sa posvećenom i inspirativnom ekipom kakvu sam imala na Imaginarnim brojevima. A što se tiče domaće publike, jako smo nestrpljivi da pogledaju naš film i nadamo se brzoj regionalnoj premijeri.

Naslovna fotografija: Aleksandar Marković

Članak Imaginarni brojevi Jelice Jerinić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival afirmiše bioskop kao mesto susreta i razmene, kroz domaće premijere, razgovore sa autorima i prateći tribinski program, približavajući publici atmosferu najvećih evropskih i svetskih filmskih smotri.

Ovogodišnje izdanje festivala otvara film „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025, a ovom prilikom izdvajamo 10 filmskih naslova koje ne bi trebao da propustite na ovom festivalu.

PALESTINA 36 / PALESTINE 36

Režija: Anmari Žasir

Palestina 36 je istorijska drama zasnovana na događajima iz 1936–1939, perioda poznatog kao Arapski ustanak u Palestini protiv britanskog kolonijalnog mandata. Film se fokusira na Jusufa, mladog čoveka koji balansira između svog mirnog sela i uzburkanog života u Jerusalimu dok se širi ustanak protiv britanske vlasti i sve intenzivniji protesti zbog društvenih i političkih promena. U pozadini je i rast doseljavanja Jevreja iz Evrope usled antisemitizma, što dodatno komplikuje tenzije u regionu i utiče na budućnost Palestine i Bliskog istoka. 

Film je napisan i režiran od Anmari Žasir (Annemarie Jacir), jedne od najznačajnijih savremenih palestinskih rediteljki. 

Foto: Promo

MLAĐA SESTRA / THE LITTLE SISTER

Režija: Hafsia Herzi

Sedamnaestogodišnja Fatima, najmlađa od tri sestre, započinje studije u Parizu i prvi put se suočava sa sopstvenim željama, identitetom i privlačnošću prema ženama. Rascepljena između porodične pripadnosti i lične istine, Fatima prolazi kroz univerzalnu i bolnu dilemu odrastanja i samoprihvatanja. Film je premijerno u takmičarskom programu Filmskog festivala u Kanu, gde je osvojio Queer Palm i nagradu za najbolju glumicu (Nadia Melliti).

June films Katuh studio Arte France mk2film

FRANZ

Rediteljka: Agnješka Holand

Franz je biografska drama koja prikazuje život Franza Kafke, jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka, od njegovih ranih tinejdžerskih godina u Pragu do njegove prerane smrti 1924. godine. Film se fokusira na Kafkaovo unutrašnje stanje – njegovu borbu između strogih očeve očekivanja, monotonog posla u osiguranju i njegove strasti prema pisanju. Kroz njegove odnose sa ženama, prijateljstvom sa izdavačem Maksom Brodom i sopstvene literarne vizije, film istražuje tenzije između privatnog života i kreativne ostvarnosti.

Foto: Promo

MLADE MAJKE / YOUNG MOTHERS

Režija: Žan-Pjer Darden, Lik Darden

Film prati živote pet mladih majki koje žive u skloništu za mlade majke u Belgiji. Svaka od njih suočava se sa složenim izazovima – od siromaštva i teških porodičnih odnosa do problema sa drogama, neizvesnim emotivnim vezama i svakodnevnim obavezama roditeljstva. Kroz njihovu zajedničku borbu i međusobnu podršku, film prikazuje pokušaje da izgrade bolji život za sebe i svoju decu, dok se bore sa sopstvenim prošlim iskustvima i ograničenjima. Film je prikazan u glavnoj konkurenciji na prošlogodišnjem festvalu u Kanu, gde je osvojio nagradu za najbolji scenario.

Foto: Promo

KRIK STRAŽARA / THE FENCE

Režija: Kler Deni

Veliki građevinski projekat u Zapadnoj Africi. Horn, nadzornik gradilišta, i Kal, mladi inženjer, dele smeštaj iz dvostruke kapije kompleksa. Leoni, Hornova mlada supruga, pridružuje im se iste večeri kada se na ogradi pojavi Alburi. Kao duh iz tame, on zahteva da mu se preda telo njegovog brata koji je ranije tog dana poginuo na gradilištu. On će dvojicu muškaraca goniti celu noć dok ne ispune njegov zahtev, dok Leoni gleda kako se pred njom razvija katastrofa.

Foto: Promo

SIROČE / ORPHAN

Režija: Laslo Nemeš

Nakon Mađarske revolucije 1956. godine, dečak koji je odrastao sa majkom i pričama o idealizovanom mrtvom ocu primoran je da se suoči sa sirovim čovekom koji tvrdi da je njegov pravi otac.

Mostra internazionale d’arte cinematografica

DA IMAM NOGE, ŠUTNULA BIH TE / IF I HAD LEGS, I’D KICK YOU

Režija: Meri Bronstin

Da imam noge, šutnula bih te je intenzivna psihološka komedija-drama koja prati Lindu, terapeutkinju i prezauzeti majku čiji život brzo postaje haotičan. Dok se bori sa misterioznom bolešću svoje ćerke, udaljenim i povremenim mužem, neočekivanim nestancima i sve komplikovanijim odnosom sa svojim sopstvenim terapeutom, Linda polako gubi kontrolu nad svakodnevnim životom i počinje da se suočava sa sopstvenim emocijama, strahovima i granicama. Premijerno prikazan na Sundanceu 2025. i višestruko nagrađivan, film je postao jedan od najozbiljnijih naslova sezone.

Foto: Promo

ORLOVI REPUBLIKE / EAGLES OF THE REPUBLIC

Režija: Tarik Saleh

Voljeni egipatski glumac, Džordž Fahmi, pod pritiskom je da prihvati glavnu ulogu u filmu koji je naručen od strane najviših vlasti. Iako nevoljno pristaje, ubrzo se nađe uvučen u unutrašnji krug moći. Poput moljca privučenog plamenu, započinje aferu s misterioznom suprugom generala koji nadgleda snimanje filma. Film je treći i završni deo “Kairo trilogije” Tarika Saleha, nastavljajući narativ koji je započeo filmovima The Nile Hilton Incident (2017) i Boy from Heaven (2022). 

Foto ©YigitEken

VELIKA KAPIJA / THE GREAT ARCH

Režija: Stefan Demustije

Stefan Demustije biće gost festivala.

Velika kapija je priča o Otu fon Šprekelsenu, profesoru arhitekture iz Kopenhagena, koji je nakon prijave na poziv koji je otvorio francuski predsednik Fransoa Miteran odabran da projektuje Veliku kapiju u Parizu. Dok Spreckelsen pokušava da ostane veran svojoj viziji čistog, geometrijskog oblika (kvadra), suočava se sa pritiscima politike, birokratije i kompromisa koji prete da umanje njegov idealistički pristup arhitekturi i umetnosti. 

Foto: Promo

ERUPCIJA / ERUPCJA

Režija: Pit Ous

Pomalo trifoovska komedija zabune, prati dve žene i njihove komplikovane ljubavne živote. Britanska turistkinja Betani (Charli XCX) dovodi nenadano svog verenika spremnog da je zaprosi, u Varšavu, gde će “slučajno” sresti svoju najbolju drugaricu, poljsku cvećarku Nel. Paradoksalno, svaki njihov susret prati i vulkanska erupcija…

Foto: Promo

Celokupan program festivala dostupan je na sajtu: https://belgradefilmfestival.rs/
Ulaznice za projekcije dostupne su na blagajnama bioskopa, kao i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/bff

Članak Vodič kroz Beograd Film Festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival donosi duh najvećih evropskih i svetskih festivala, otvarajući prostor za susret filmskih profesionalaca i publike kroz ekskluzivne premijere, razgovore sa autorima i tribinski program. 

Ovogodišnji festival otvara „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. Projekcija otvaranja je rasprodata.

U programu su i dela renomiranih autora kao što su: Park Čan-vuk, Fransoa Ozon, Tarik Saleh, Mišel Franko, Kler Deni, Naomi Kavaze, Fatih Akin, Pablo Traper, kao i rediteljski klasici braće Darden, Agnješke Holand i mnogih drugi. Uz njih, festival predstavlja i novi talas autora u usponu: Kristen Stjuart sa debitantskim dugometražnim filmom, Haris Dikinson, Eva Viktor, Meri Bronstin, Maks Voker-Silverman i drugi mladi filmski glasovi.

Među najzvučnijim naslovima su i: „Couture“ sa Anđelinom Džoli i Lujem Garelom, „Snovi“ sa Džesikom Čestejn, „Kasna slava“ sa Viljemom Defoom, „Krik stražara“ sa Metom Dilonom, „Pernato stvorenje“ sa Benediktom Kamberbačom i „Privatan život“ sa Džodi Foster. Na BFF-u nas očekuje i film „Je l’ ovo čudo radi?“ u režiji Bredlija Kupera.

Francuski film „Krik stražara“ u režiji Kler Deni vodi nas u Zapadnu Afriku, u svet gradilišta pod opsadom, gde duh iz prošlosti menja živote Hornove porodice i mladog inženjera Kala, dok se pred njihovim očima odvija noćna drama puna napetosti i neizvesnosti.

Film „Snovi“ Mišela Franka donosi priču o ljubavi između bogate američke naslednice i meksičkog baletana, isprepletenu kroz različitost njihovih života i kultura, u kojoj su emocije i odluke svakodnevno iskušavanje identiteta i pripadnosti.

Kadar iz filma Snovi, foto: TEOREMA

„Kasna slava“ u režiji Kenta Džonsa prati zaboravljena dela legendarnog njujorškog pesnika Eda Saksbergera, koja osvajaju grupu mladih kreativaca i ponovo rasplamsavaju umetničku strast, dok prisustvo ekscentrične glumice razotkriva tajne prošlosti.

„Je l’ ovo čudo radi?“ Bredlija Kupera istražuje izazove braka u srednjim godinama, roditeljstva i lične promene, dok se protagonist Aleks upušta u stand-up scenu i zajedno sa svojom suprugom Tes pronalazi novi oblik ljubavi i zajedništva.

Ostvarenje „Couture“ Alis Vinokur prati američku rediteljku Maksin u Parizu, u svetu mode i života koji se pretvara u bitku za opstanak i samospoznaju.

„Privatan život“ Rebeke Zlotovski prati poznatu psihoterapeutkinju Lilijan Štajner, koja pokreće privatnu istragu o smrti jednog od svojih pacijenata, uverena da je reč o ubistvu, dok Džodi Foster unosi dubinu i napetost u ovaj francusko-engleski triler.

„Pernato stvorenje“ Dilana Saderna donosi neobičnu priču o ožalošćenom ocu koji pokušava da odgaja sinove dok se istovremeno suočava sa nepredvidivim, misterioznim gostom u kući, u kojoj se tuga i humor prepliću kroz snažnu izvedbu Benedikta Kamberbača.

Celokupan program Beograd Film Festivala dostupan je na sajtu: https://belgradefilmfestival.rs/

Naslovna fotografija: Kadar iz filma Kasna slava, credits: Late Fame LLC

Članak Objavljen program Beograd Film Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.