Proslavljeni brazilski reditelj i scenarista Valter Sales snimio je istorijsku dramu „Još sam tu” (I’m Still Here / Ainda Estou Aqui) o tragičnim posledicama vojne diktature u Brazilu (1964 – 1985). Glavna junakinja je Eunise Paiva, majka petoro dece koja postaje aktivistkinja nakon hapšenja supruga i bivšeg kongresmena Marsela. 

Eunisina priča je priča o istoriji Brazila tokom te užasne 21 godine diktature, neverovatna priča o jednoj porodici koja je pretrpela strašno nasilje i izvanrednoj, hrabroj ženi koja se našla usred svega toga – rekao je Valter Sales, nazvavši film „instrumentom protiv zaborava”. 

Ova adaptacija memoara Marselovog i Eunisinog sina, Marsela Rubensa, nagrađen je prošlog meseca u Veneciji za najbolji scenario, a nedavno je odabran i za brazilskog kandidata za Oskara.

Nebojša Slijepčević, posle „Srbenke” donosi na Slobodnu zonu svoje najnovije ostvarenje, „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, nagrađeno Zlatnom palmom za kratkometražni film na 77. Kanskom festivalu. Prema rečima reditelja, tema nije nikakva istorijska lekcija, već vanvremenska ljudska dilema: kako reagovati kada ste svedoci nepravde ili nasilja (koje nije usmereno ka vama). Inspiraciju za film pronašao je u kolumni Borisa Dežulovića o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu JNA, koji se jedini pobunio protiv zločina nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen, a grob mu se i danas ne zna. Glavne uloge tumače Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš i drugi.  

Jedan od najbolje ocenjenih filmova u zvaničnoj konkurenciji 74. Berlinskog festivala, „Moj najdraži kolač” (My Favourite Cake / Keyke mahboobe man), režirali su Iranci Bentaš Sanaiha i Marjam Mogadam. Reč je o nežnoj drami o usamljenoj udovici koja poziva taksistu u stan, s namerom da prekine svoje samotne dane. Ovo je jedan od prvih filmova koji prikazuje ženu bez hidžaba od dolaska na vlast tvrdokornog islamskog režima 1979, sa retko viđanim scenama u kojima žene piju alkohol, puše cigarete ili ljube muškarce… Zbog svega toga, rediteljima je bio zabranjen dolazak na svetsku premijeru u Berlin, gde je film dobio Nagradu ekumenskog žirija i priznanje Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI.

Moj najdraži kolač, foto: Hamid Janipour

Ovo je film koji slavi život i čuvanje uspomene na one kratke i slatke trenutke. Hteli smo da predstavimo realni život sredovečnih Iranki, sliku koja je proterana iz iranskih filmova nakon islamske revolucije – poručili su reditelji u otvorenom pismu medijima.

Rumunski reditelj i glumac Emanuel Parvu u svom trećem ostvarenju, „Tri kilometra do kraja sveta” (Three Kilometres to the End of the World / Trei kilometri pâna la capatul lumii) prati 17-godišnjeg Adija koji provodi leto u rodnom mestu, izolovanom u delti Dunava. Kada doživi brutalni napad na ulici, njegov život okreće se naglavačke. Umesto da ga podrže, roditelji i komšije se okreću protiv njega i on shvata da je, naizgled mirna fasada njegovog sela, prepuna pukotina.

Ljubav između roditelja i deteta je najsnažnija vrsta ljubavi i ona bi trebalo bi da bude bezuslovna, a kada postane uslovna, usled najrazličitijih unutrašnjih stanja, onda je to nešto vredno priče – kazao je Parvu, čiji je film dobio Srce Sarajeva za najbolji igrani film 30. SFF i Kvir palmu u Kanu, za najbolji film sa LGBT tematikom, a biće i rumunski predstavnik za Oskara za strani film.

Roditeljska ljubav tema je i dokumentarca „Naša djeca” zagrebačkog autora Silvestra Kolbasa. Ova krajnje lična priča, koja zadire duboko u porodične rane, proizvod je roditeljske brige i straha da se ne pogreši u odgajanju. U središtu je Silvestrov odnos sa njegovo troje dece: Jakovom, sinom iz prvog braka, Evom, rođenom vantelesnom oplodnjom u drugom braku sa Natašom, i Antom, koga su usvojili kada je imao osam godina. 

Naša djeca, foto: Slobodna zona promo

Dugo sam pratio kamerom dešavanja u porodici, nadajući se da će to biti jedan šarmantni zabavni film, ali su se stvari zakomplikovale – priznao je Kolbus i izrazio nadu da će ga mnogi roditelji razumeti kada je reč o problemima u davanju i prihvatanju ljubavi.

Mi smo kultura uspeha i volimo da se predstavimo boljima nego što jesmo, krijemo svoje neuspehe. Nadam se da će se ljudi prepoznati i videti da nisu sami u problemu – poručio je reditelj.

Silvestar Kolbus nagrađen je za režiju na 71. Pulskom festivalu, a neki hrvatski mediji ocenili su ga kao „najbolji dokumentarac koji ćete pogledati ove godine”.

Jubilarno, 20. izdanje Slobodne zone biće održano od 6. do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Publika će moći da pogleda preko 65 igranih i dokumentarnih angažovanih filmova u beogradskim dvoranama Doma omladine, Dvorane Kulturnog centra, Art bioskopa Kolarac, MTS dvorane, UK Parobrod, Jugoslovenske kinoteke, Cinegrand Rakovica i Cineplexx „Ušće”, u salama Cineplexx Kragujevac i Cineplexx Niš, kao i u Novom Sadu u bioskopu Cineplex Arena i Kulturnom centru.

Festival će biti svečano otvoren 6. novembra u 19 sati u Plavoj dvorani Sava centra, regionalnom premijerom filma „Anora” Šona Bejkera, ovenčanog Zlatnom palmom.

Ulaznice za otvaranje po ceni od 1200 din u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity​, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.

Ulaznice za ostale projekcije takođe se mogu kupiti preko pomenutih servisa, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.

Više informacija o celokupnom programu i satnicama nalazi se na svaničnom sajtu www.slobodnazona.rs

I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Naslovna fotografija: Čovjek koji nije mogao šutjeti, foto: Slobodna zona promo

Članak Brojni filmovi nagrađeni na festivalima dolaze na 20. Slobodnu zonu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pre desetak godina, kada smo pokrenuli selekciju Ženska linija, ideja je bila da podržimo autorke i filmove koji govore o položaju žena kod nas, u regionu i svetu, a ove godine u sedamdeset odsto filmova iz programa glavni junaci su žene, od petogodišnjih devojčica do žena u svojim osamdesetim godinama – istakao je Petrović.

Selektorka Branka Pavlović ocenila je da su filmovi iz ovogodišnje selekcije, s jedne strane „svedočanstvo apsurda i surovosti sadašnjeg vremena i načina na koji živimo širom sveta, a sa druge, nude mogućnost nekog boljeg i drugačijeg sveta ako se usudimo da, najpre sami za sebe i jedni prema drugima, budemo bolji. Slobodna zona se već 19 godina zalaže za ljudske i umetničke vrednosti koje afirmišu toleranciju, solidarnost i slobodu. Filmsko platno je i vama i nama svih ovih godina neka vrsta prozora u taj bolji, mogući svet”.

Ona je simbolično otvorila festival pesmom „Dar” Foruk Farukzad, koja je inspirisala film „Ka srećnim ulicama” a koju je sa persijskog prevela Smirna Kulenović, nekadašnja polaznica Slobodne zone junior, danas uspešna vizuelna umetnica i aktivistkinja. „Govorim iz dubokog kraja noći /O kraju tame govorim / Govorim o kraju duboke noći / O prijatelju, ako mi naiđeš u posjetu / Ponesi mi lampu / Isjeci mi prozor / Usmjeri mi pogled ka ushićenom obilju sretnika”.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, naveo je da su regionalni filmovi ove godine raznovrsniji no ikad. On je predstavio četiri stručna žirija, pozvavši publiku da, kao peti žiri, oceni sve filmove koje bude gledala.

O nagradama iz Međunarodne selekcije odlučivaće Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić, članovi regionalnog žirija su Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić, filmove iz selekcije Prva dva koraka ocenjivaće Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma, a omladinski žiri čine učenici Četrnaeste gimnazije: Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić. Prvi put ove godine biće dodeljena i Nagrada „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju. Pre projekcije filma „Zlo ne postoji” emitovana je poruka reditelja Rjusukea Hamagučija gledaocima u Srbiji. On je naveo da je film inspirisan prirodom i muzikom Eiko Išibaši.

Od samog početka njena muzika vodi priču kroz ceo film, kroz bujnu prirodu. Stvaranje filma je bilo dirljivo. Nadam se da će publika u Srbiji moći da vidi baš tu lepotu koju sam i ja Filmski festival Slobodna zona video i harmoniju koju sam osetio između muzike Išibašijeve i scena iz prirode koje se nižu kroz film – poručio je Hamaguči.

Do kraja festivala 5. novembra, biće prikazana još 63 filma u 14 bisoksopskih dvorana Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Karte su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa; spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.

Autorka fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Otvorena 19. Slobodna zona – Hajde da budemo bolji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Selektori festivala su na današnjoj konferenciji za medije skrenuli pažnju javnosti na neke skrivene dragulje iz ovogodišnjeg programa, budući da je interesovanje za hitove, očekivano, veliko (Zlo ne postoji, Čudna strana života, Crveno nebo, Blagine lekcije, Džoan Baez: Ja sam buka)​. 

Osnovna ideja koja se provlači kroz sve selekcije jeste odnos između stvarnog i (ne)mogućeg. Jedan od reditelja je rekao da je film politički jer nam nudi modele kako bi bilo moguće živeti ili predloge kako da društvo i naši životi budu bolji, nešto što Slobodna zona radi već 19 godina – istakla je Branka Pavlović, selektorka programskih celina Međunarodni takmičarski, Prva dva koraka, Ženska linija i EU Teen Zone.

Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila dva filma. Vrlo neobičan dokumentarac „¡Aitsa”, smešten u puste predele na jugu Južnoafričke Republike, povezuje tajne univerzuma sa tradicionalnim znanjima autohtonih stanovnika.

„Neizbrisiva sećanja” iz Čilea bavi se sećanjem i prošlošću sećanja. Glavni junaci su Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, oboleo od Alchajmera, i njegova supruga Paulina. Film prati njihovu borbu sa bolešću i proces zaboravljanja, a mnoge segmente Paulina je snimila sama, bez prisustva ekipe. 

To su vrlo potresne i intimne scene. Augusto je umro u maju ove godine, što daje dodatnu težinu celoj priči – istakla je Branka Pavlović. 

Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” (selekcija Prva dva koraka) bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih.

Indijska rediteljka Srimoji Sing, krenula je u potragu za svojim omiljenim iranskim rediteljima u filmu „Ka srećnim ulicama”, a vodič kroz Teheran joj je bio legendarni Džafar Panahi.

Ovogodišnja selekcija Horizonti Balkana se, za razliku od prethodnih, kada smo se bavili pitanjima kolektivnog identiteta, fokusira na pronalaženje sebe – istakao je Ivan Bakrač, selektor ovog regionalnog programa.

Među devet ostvarenja nalaze se i filmovi dvojice ranijih osvajača nagrada na Slobodnoj zoni, Selmana Nadžara (Rana oklevanja) i Gorana Devića (Što da se radi?).

Junakinja Nadžarovog filma je advokat. Ona se suočava sa  velikom odgovornošću i moralnim preispitivanjima ne samo u poslovnom već i u privatnom životu.

Na isti način to radi i Goran Dević, najproduktivniji dokumentarista u širem regionu. On se bavi pitanjem samopreispitivanja radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj – napomenuo je Ivan Bakrač i dodao da će na Slobodnoj zoni u okviru ove programske linije biti tri domaće premijere: „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, „Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića  i „Golgeter” Ivana Stojiljkovića.

Većina autora iz regionalnog programa biće gosti Slobodne zone.

Ivan Milenković, urednik pratećeg programa Kompas, najavio je ovogodišnju temu o kojoj će se diskutovati posle projekcije filma „Nula kalorija” Džesike Hauzner 1. novembra u Domu omladine u 20 sati. U jednu elitnu školu dolazi posvećena, pristojna profesorka pravilne ishrane (Mia Vašikovska), brzo pridobije učenike, nastavnike i roditelje, ali se vremenom postavlja pitanje gde je granica između posvećenosti i fanatizma.

Gosti Kompasa, književnica Jasminka Petrović, izdavač i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić i sociološkinja i teoretičarka kulture Ana Pejović, govoriće o opasnosti totalitarnog jezika, načina na koji on ulazi u obrazovanje i kakav užas proizvodi – rekao je Ivan Milenković.

Mlade snage Slobodne zone, Tamara Milošević i Lena Trifunović, predstavile su temu pratećeg programa Sonar – dokumentarni film na Tiktoku. Reč je o najbrže rastućoj društvenoj mreži čiji je algoritam takav da kreator nema uticaja na to ko će videti njegov sadržaj.

Bavićemo se svim aspektima deljenja sadržaja, njegovom kulturno-umetničkom vrednošću i prihvatljivom granicom količine podeljenog sadržaja iz ličnog života – objasnila je Lena Trifunović.

Učesnici panela, koji će biti održan u Sprat baru 4. 11. od 17 do 19 sati, su tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistar psihologije Ana Mirković.

Rajko Petrović, jedan od selektora i direktor Slobodne zone, podsetio je da će od ove godine, u saradnji sa Fondom B92 biti dodeljivana Nagrada „Olivera Ranđić” u čast prerano preminule koordinatorke Slobodne zone junior.

Zahvaljujući Oljinoj energiji pokrenuto je mnogo projekata, proizvedeno je više od 60 kratkih filmova u Srbiji i regionu. Ona je bila neko za koga javnost ne zna, ali ono što je radila iz senke je impresivno, od projekata How Do I See You, Future Is Here, Naše snage su naša razlika i Putujući bioskop, do vrhunca njene karijere, kreiranja programa Film kao sredstvo u nastavi koji je ušao u više od 60 odsto srednjih i osnovnih škola i Filozofski fakultet – zaključio je Rajko Petrović.

Otvaranje Slobodne zone 31. oktobra u Beogradu (mts Dvorana), skoro je rasprodato. Film „Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija, biće prikazan istovremeno i u Novom Sadu (Arena Cineplex) i Nišu (Cineplexx). 

Spisak sala i filmova za sve gradove možete pronaći ovde.

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.

Autorka fotografija: Olivera Inđić

Članak U susret 19. Slobodnoj zoni – Film kao model za bolji život se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon sjajnih ostvarenja „Točak sreće i fantazije” i „Povezi me”, koja su mu donela status jednog od omiljenih autora ovdašnjih filmofila, Japanac Rjusuke Hamaguči (44) nastavio je da osvaja nagrade i kritičare najnovijim filmom „Zlo ne postoji” (Evil Does Not Exist).

Premijerno prikazan na 80. Filmskom festivalu u Veneciji, gde je nagrađen Velikom nagradom žirija – Srebrnim lavom, uz još četiri nezavisna priznanja, „Zlo ne postoji” prati oca i ćerku koji žive skromnim životima u seocetu blizu Tokija, poštujući cikluse i zakone prirode. Jednoga dana saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp, ne bi li svojim klijentima ponudila „bekstvo iz grada”. Ubrzo postaje očigledno da će taj projekat imati loše posledice po lokalno vodosnabdevanje, ekološku ravnotežu i život okolnog stanovništva.

I za prethodna dva filma Hamaguči je osvojio važna priznanja: romantična drama „Točak sreće i fantazije” osvojio je Srebrnog medveda – Veliku nagradu žirija u Berlinu, dok je „Povezi me” na svetskoj premijeri u Kanu nagrađen za scenario, a potom nominovan za Oskara u četiri kategorije, uključujući i za najbolji strani film, gde je trijumfovao.

Iako je, po sopstvenom priznanju, bio pomalo umoran od medijske pažnje i promovisanja oba filma koja su maltene istovremeno izašla 2021, te je želeo da napravi preko potrebnu pauzu, Hamaguči je dobio ponudu koju nije mogao da odbije.

Njegova saradnica na filmu „Povezi me”, kompozitorka Eiko Išibaši, zamolila ga je da joj pomogne oko stvaranja video-zapisa koji bi pratio njen nastup uživo. Pošto se nije osećao „kvalifikovanim” da snima samo apstraktne prizore, Hamaguči je odlučio da napiše klasičan scenario i knjigu snimanja. A onda je od toga, neplanirano, nastao celovečernji film.

„Vremenom sam se sve više vezivao za materijal koji smo stvarali. Ovaj veoma slobodan način snimanja delovao je na mene okrepljujuće. Ja sam gradsko dete i prvi put sam tako duboko uronio u prirodu”, objasnio je Japanac medijima u Veneciji.

Rezultat je još jedan biser sa njegovim potpisom.

Ulaznice za svečano otvaranje Slobodne zone u Beogradu, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na​ biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs​. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Fotografije: Film Zlo ne postoj, NEOPA – Fictive

Članak ​​Novi film oskarovca Hamagučija, Zlo ne postoji, otvara 19. Slobodnu zonu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, govorio je o otvaranju i onome što će publika moći da vidi na festivalu i van glavnih programa: „Zaista smo zadovoljni kako je festival otvoren, što smo se ponovo okupili na Paliću da proslavimo ovaj naš značajni jubilej. Osim takmičarskih programa, ima zaista dobrih sadržaja. Danas imamo u fokusu otvaranja izložbi u Otvorenom univerzitetu, a kreće i radionica studentskih filmova, koja je na neki način pilot projekat kojim se fokusiramo na filmove mladih autora. Dakle, one koje ćemo na Paliću, nadam se, viđati u takmičarskom programu u narednim godinama i decenijama”.

Radoslav Zelenović, direktor festivala, osvrnuo se na ceremoniju otvaranja: „Za mene je posebno emotivan trenutak bio kada su na platnu počeli da se pojavljuju dosadašnji dobitnici nagrade Aleksandar Lifka. Od njih 48 ili 49, samo troje nije došlo na Palić da primi nagradu. Ti ljudi su temelj evropske i naše kinematografije. Ta činjenica da je jedan relativno mali festival, uspeo da dovede takve ljude je najbolja i najupečatljivija lična karta našeg festivala”.

Miroslav Mogorović, programski direktor i selektor FEF Palić, najavio je šta čeka publiku u nastavku festivala: „Svakako bih istakao naš drugi takmičarski program Paralele i sudari. Kvalitet filmova u ovom programu je na nivou našeg Glavnog takmičarskog programa, tako da ga ne treba propustiti. Fokus programi posvećeni kinematografiji Mađarske i Severne Makedonije su takođe odlično mesto za gledanje nekih naslova koji se drugačije ne mogu videti ovde. Večeras se otvara i program Mladi duh Evrope sa izuzetnim ostvarenjima kratkometražnog filma”.

Glumac Bogdan Diklić, ovogodišnji laureat nagrade „Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca, govorio je o ovacijama koje je dobio prilikom sinoćnjeg uručenja priznanja na festivalskom otvaranju: „Dobio sam tako topao aplauz. Znate, čovek se u tom trenutku jako lepo oseća i negde mu prostruji iz podsvesti, dođe mu da je možda ipak vredelo. Zahvalio sam se svima koji su brodili zajedno sa mnom tih 48 godina, ali nisam spomenuo glumce. Verovatno zato što mi se to negde podrazumeva. Hvala i njima.”

O svom pristupu glumi, Bogdan Diklić je rekao: „Nisam ga menjao od 1975. godine. Svaku svoju ulogu sam napravio kod kuće. I pozorišnu i filmsku. Naravno, u komunikaciji s rediteljem, a prvenstveno u komunikaciji sa piscem, odnosno scenaristom. Kada je pozorište u pitanju, na probe sam išao samo da proverim koliko ima smisla to što sam pripremio, ili to čime sam hteo da prevladam neki problem. Film je brži i skuplji, i čovek mora da dođe apsolutno spreman”.

Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, između ostalog je rekao: „Na tridesetom izdanju festivala želeli smo da vam predstavimo najbolju moguću selekciju, koja na neki način odražava i vreme u kome živimo. Istovremeno, osvrćemo se i na sopstvenu istoriju. Pogledaćete reprezentaciju najboljih evropskih autora. Ohrabrujemo publiku da pogleda veoma pozitivne evropske filmove. Mislim da nije vreme da se prikazuju teški filmovi, drame, dugački crno-beli filmovi, već oni koji su zaista pozitivni.“

Julija Sinkevič, selektorka takmičarskog programa „Paralele i sudari”, o svom izboru filmova je rekla: „Postoji razlog zašto je svaki od ovih filmova u selekciji. Namera mi je bila da predstavim najbolje istočnoevropske filmove, raznovrsnost u pripovedanju i rediteljskom stilu. Ali takođe i da adresiram važne teme, kao i da podržim reditelje debitante. Postoje neke teme i trendovi koji su zajednički za filmove u selekciji, poput odnosa roditelja i dece, ili načina na koji nove tehnologije utiču na naše živote”.

Igor Toholj, selektor programa Eco Dox i Novi evropski dokumentarni film je istakao: „U oba programa dokumentarci reflektuju dramatičnost situacije u kojoj se svi nalazimo zajedno, u raznim aspektima života – geopolitički, klimatski, i generalno civilizacijski. Svi ovi filmovi imaju jednu univerzalnu antropološku komponentu. U Eco Dox selekciji nekada, filmovi su pokušavali da ukaže na neke probleme i procese koji su tek započeli, a sada su ti procesi već uveliko u toku i zaparavo imamo tumačenja ili reakcije na njih”. Andrijana Sofranić Šućur, jedna od voditelja radionice Studentskog filma, osvrnula se na novu selekciju festivala na Paliću: „Prilično smo se prijatno iznenadili da je Palić rešio da uvrsti studentski film i da osnuje tu selekciju. Maša Šarović je uradila sjajan posao birajući filmove. Izabrala je filmove studenata sa različitih akademija, igrane, dokumentarne, čak i jedan eksperimentalni, tako da se radujemo što ćemo ih pogledati. Radujem se upoznavanju studenata sa različitih akademija, što ćemo da čujemo kakva su njihova iskustva, kako rade na fakultetima i koje su im ambicije”.

Aleš Pavlin je o radionici dodao: „Radujem se razgovoru sa studentima, i što možemo kao iskusniji da im pomognemo. Nadam se da će to biti na obostrano zadovoljstvo”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 17. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje „Savršeni dani” Vima Vendersa (van konkurencije), a od 23h film „Crveno nebo” Kristijana Pecolda. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi „Svakodnevni propusti” Kristine Grosan (17h) i „Hleb i so” Damjana Kocura (19h).

Fotografije: Damir Vujković

Članak Radoslav Zelenović: Dobitnici nagrade Aleksandar Lifka su temelj evropske i naše kinematografije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Turneja počinje u Centru za kulturu Brus, a obići će i Užice, Rumu, Kanjižu, Golubac, Kraljevo, Aleksinac, Bačku Palanku, Bečej, Boljevac, Bor, Futog, Irig, Ivanjicu, Mokrin, Kosjerić… Prvi put ove godine u kalendaru turneje naći će se i mesta Opovo, Guča i Rudnik. 

Turneja Slobodne zone predstavlja jedan od najvećih projekata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji, čiji je cilj razvoj i negovanje filmske publike i van velikih kulturnih centara. U skladu s tim, skoro od početka postojanja festivala – koji se krajem godine održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – deo festivalskih filmova dolazi i pred gledaoce u manjim sredinama, čime bivaju oplemenjeni za vrhunski filmski sadržaj i užitak gledanja pokretnih slika na velikom platnu.

Na repertoaru je sedam filmova, među kojima i pobednik Kanskog festivala i osvajač četiri evropska Oskara, Trougao tuge švedskog autora Rubena Estlunda, britka satira o krahu zapadne civilizacije. Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji tumači ruskog oligarha Dimitrija i koji je otvorio 18. Filmski festival Slobodna zona u novembru, osvojio je nagradu Evropske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca, a film je nagrađen i za najbolje ostvarenje, režiju i scenario.

Na turneji će biti prikazani i neki od pobednika 18. festivala Slobodna zona održanog prošlog novembra: najbolji angažovani film međunarodne selekcije Utama i najbollji film selekcije Prva dva koraka Ljubav, nemačke marke i smrt.

Utama Alehandra Loajse Grisija je igrani film o starijem paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života, a Ljubav, nemačke marke i smrtje filmski dokumentarni esej o nemačkoj i turskoj muzici u režiji Džema Kaje.

Publika će imati prilike da se sretne i sa nekim neodoljivim, živopisnim i neobičnim ženama.

Dokumentarac Pisanje vatrom prati živote i karijere indijskih novinarki iz kaste nedodirljivih u jedinoj potpuno ženskoj redakciji u zemlji.

Francuskinja Žili (Lor Kalami), samohrana majka i sobarica koja ne odustaje od potrage za boljim poslom, junakinja je igranog filma Prekovremeni rad Erika Gravela.

Mađarski film Nežno prati Edinu (Ester Čonka), bodibilderku spremnu da žrtvuje sve za san koji deli sa životnim partnerom i trenerom.

Inspiracija za film Časna sestra fudbalski trenerRoberta Buesa bila je nesvakidašnja kaluđerica Marina (Karmen Mači) koja je odlučila da sastavi fudbalski tim i lično trenira dečake bez roditeljskog staranja, od kojih će jedan kasnije zaigrati i za Real Madrid.

Više o svim mestima i rasporedu projekcija možete pronaći na ovom linku.

Turneju Slobodne zone je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Naslovna fotografija: Fredrik Wenzel Plattform Produktion

Članak Kreće 17. Turneja Slobodne zone – dobitnik Zlatne palme i evropskog Oskara stiže u 50 mesta u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Najbolji angažovani film u Regionalnoj selekciji je Vera sanja more Kaltrine Krasnići, filmski portret sredovečne udovice koja mora da se suoči sa surovom stvarnošću duboko ukorenjenog patrijarhata na ovim prostorima. 

„Vera sanja more je priča dobro poznata svakoj ženi na Balkanu, priča u kojoj se svaka od nas prepoznaje i koja nas podseća da borba za rodnu ravnopravnost još traje. Istovremeno, način na koji je ispričana i mračni tonovi koji je prate, realistično oslikavaju ne samo život žena, već i muškaraca na našem komadiću planete, nemoćnom da konačno odživi svoju prošlost. Film koji udara u glavu, ali bez nokauta”, piše u obrazloženju žirija koje su činile novinarka Tamara Skrozza, rediteljka Milica Tomović i producentkinja i teoretičarka Jelena Mišeljić. 

Nagradu je u ime ekipe primio producent ovog ostvarenja snimljenog u koprodukciji Albanije, Severne Makedonije i Kosova*.

„Veoma sam srećan što sam gost festivala sa filmom i naročito zbog toga što smo dobili nagradu. Kultura je most koji ruši sve predrasude i ovo je velik korak neophodan za pomirenje naša dva naroda”, poručio je producent Škumbin Istrefi.

Članice žirija su Nagradu Human Rights dodelile filmu Hrvatskog narodnog preporodaGorana Devića, a Specijalno priznanje dokumentarcu Veće od traume Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski.

„Hvala Slobodnoj zoni što već 18 godina otvara teme koje bi mnogi rado gurnuli pod tepih, ali vi ne date”, poručila je Vedrana. 

Najbolji angažovani film u Međunarodnoj selekciji je Utama Alehandra Loajse Grisija, o starijem bračnom paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života. 

Članovi žirija – rediteljka Aleksandra Odić, umetnica performansa Nezaket Ekiči i video i filmski umetnik Boško Prostran nagradili su ovaj film „koji nas uvlači u intimne ljudske emocije protagonista, omogućavajući nam da učestvujemo u sukobima koji se dešavaju u udaljenom delu sveta, a utiču na sve nas: promena porodičnih struktura i tradicije, migracije izazvane globalnim klimatskim promenama, oproštaj i suočavanje sa smrću koja se približava”.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji dodeljeno je filmu Rabije Kurnaz protiv Džordža BušaAndreasa Drezena.

Najbolji film novouspostavljene linije, Prva dva koraka, je dokumentarac Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje, o turskim folkerima u Nemačkoj, odlučio je žiri mladih reditelja u sastavu: Siniša Cvetić, Matija Gluščević i Dušan Zorić.

„Svaki put kada ne odem na neki festival, ja dobijem nagradu, tako da sledeći put neću ići u Kan, Berlin, Veneciju i Lokarno. Nažalost, nisam mogao da dođem u Beograd, ali ova nagrada će mnogo pomoći bioskopskoj distribuciji filma u Srbiji”, rekao je Kaja u svojoj video-poruci zahvalnosti.

Srednjoškolski žiri za najbolji film Selekcije 8+ proglasio je igrano ostvarenje Časna sestra fudbalski trenerRoberta Buesa o opatici koja u sirotištu za dečake osniva fudbalski tim, a Selekcije 14+ dokumentarac Nevinost Gaja Davidija o mladim ljudima stradalim tokom služenja obaveznog vojnog roka u Izraelu.

U svom video-obraćanju Davidi je istakao da je naročito srećan jer je dobio nagradu od mladog žirija.

„Ovaj film sam pravio misleći na tinejdžere, prevashodno u Izraelu, ali i širom sveta i veoma sam uzbuđen i srećan što sam dobio nagradu upravo od vas”. 

Nagrada publike pripala je dokumentarcu Plesati Pinu Florijana Hancen-Cioba.

U sredu, 9. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda na repertoaru je Slobodna zona na bis sa sledećim naslovima: Nevinost Gaja Davidija (13.30), Moja zamišljena zemlja Patrisija Gusmana (16), Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša Andreasa Drezena (18.30) i Trougao tuge Rubena Estlunda (21).

Od 9. do 23. novembra publici u celoj Srbiji dostupan je veći deo filmova sa ovogodišnjeg programa, preko platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Autorka fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Utama i Vera sanja more pobednici 18. Slobodne zone se pojavljuje prvo na Oblakoder.