Sa rediteljkom Aleksandrom Odić uoči projekcije na Paliću, razgovarali smo o ženama u kinematografiji, radu na filmu i daljim planovima.

I sama si radila u bolnici sa HIV pozitivnim osobama, ali reci nam nešto više o samoj ideji i nastanku filma?

Aleksandra Odić: Inspiracija za film je bio moj susret sa jednom mladom pacijentkinjom koja je oboljela od side. Tad još nisam znala da ću jednog dana, inspirisana njom, snimiti film, ali sjećanje, emocije i pitanja sam dugo nosila u sebi.

Aleksandra Odić

Koliko se ovo ostvarenje razlikuje od svega što si radila pre?

Ovo je za mene priča koja dodiruje našu ljudskost, slobodu nas, koji u svakom momentu možemo da odlučimo pravac našeg života, za razliku od onih kojima je ta odluka oduzeta.

Pre nego si upisala režiju, bavila si se glumom, koliko ti to iskustvo znači danas, kada režiraš filmove?

Budući da sam rad na filmu prvobitno upoznala sa druge strane, ispred kamere, mislim da mi iskustvo te perspektive može pomoći u građenju likova, kako u scenariju, tako i na setu, u radu sa glumcima. Možda doprinosi mom senzibilitetu u režiranju.

Frida govori o bliskosti između dve vršnjakinje – medicinske sestre i njene pacijentkinje Fride – zašto ti je bilo bitno da istakneš to da su obe istih godina?

Bilo mi je bitno, jer se između dvije osobe istih godina dešava jedna vrsta identifikacije. Za mlade ljude smrt je, po prirodi, daleko. U ovom slučaju, medicinska sestra se suočava sa smrtnošću žene njenih, mladih godina. One su istog spola, istih su godina, možda imaju još više sličnosti, koje one nemaju vremena i prilike da pronađu i razmijene, ali jedna od njih ima šansu zdravog i slobodnog života, druga više ne. Šta raditi sa svojim životom koji, na sreću, teče dalje, za razliku od Fridinog?

Postoji li metaforička poveznica u samom imenu glavne junakinje Fride i umetnice Fride Kalo ili nisi imala na umu tu konekciju?

Ime Frida je prvo bilo radno ime lika i projekta. Istina je da sam pri tom bila inspirisana poznatom umjetnicom, ali pomalo i poznatom pjesmom Frida. Kad je došlo vrijeme da se izbor imena finalizuje, nismo vise željeli da ga mijenjamo, svidjelo nam se, ostavili smo ga.

Film je dosta atmosferičan i ne prednjači mnogo dijaloga, koliko ti je to bilo izazovno?

Željeli smo da kreiramo ritam koji pokazuje svakidašnjicu njihovog profesionalnog odnosa, ali koji, pri tome, ostavlja dovoljno vremena i prostora za emocije, želje, strahove i čežnje koje ostaju neizrečene, intimne i tajne, koje se razvijaju ispod vidljive površine.

Za film Frida dobila si nagradu Lights on Women za rediteljku najboljeg kratkometražnog filma u Kanu, koliko ti je to značilo?

Bila sam veoma iznenađena i jako zahvalna svima koji su učestvovali u kreiranju filma, mojim dragim glumicama, mojoj ekipi, kao i djevojci koja više nije među nama, a koja je bila inspiracija za ovaj film. Zahvalna sam Kate Winslet, koja je žirirala. Bila mi je velika čast što je ona gledala moj film i predivan je osjećaj da joj se dopao.

Koliko je bitno da postoje ovakve nagrade koje stavljaju akcenat na žensko stavaralaštvo?

Nagrada ,,Lights on women”, koja već samim imenom stavlja spotlight na ženske redateljice je, po mom mišljenju, dragocijena podrška i znak solidarnosti među ženama iz kreativne branše. U slučaju ove nagrade, umjetnica koja je već postigla velike uspjehe pruža ruku podrške i povjerenje onima koje žele da zakorače na sljedeću stepenicu i dobiju šansu da u svom stvaralaštvu budu viđene.

Kakav je, prema tvom mišljenju, danas položaj rediteljki u svetu kinematografije? Koji su glavni problemi koje bi istakla?

Mislim da žene generalno moraju više da rade da bi dobile povjerenje i dokazale svoje kvalitete. Što nas više bude, to će se manje postavljati pitanje da li žene to mogu, jer za nevjericu takve vrste više nema prostora.

Iste večeri kada si dobila nagradu Lights on Woman, dobila si i nagradu Queer Palm za najbolji kratki film s LGBT+queer ili feminističkom temom. Da li si to očekivala i koliko ti je, s druge strane, ovakvo priznanje bilo važno?

Tu nagradu, takođe, nisam očekivala i bila sam te večeri duplo iznenađena. Jako mi je draga i bitna, jer je tema ljubavi utkana u srž filma.

Jednom prilikom si rekla kako si, s obzirom na to da je priča veoma intimna, sumnjala da će biti velikog intersovanja za ovaj film. Zašto?

Ovaj film na veoma tih način priča svoju priču, emociju i oproštaj. Prije pandemije, profesija medicinske sestre nije dobijala onu važnost i priznanje u društvu kakvo mislim da zaslužuje. Taj posao je ne samo odgovoran i težak, u njemu ima i jedne velike doze ljudskosti, koja u svojoj suštini nema veze sa kapitalizmom, nego sa humanizmom.

Na čemu trenutno radiš?

Trenutno pripremam dva dugometražna filma. Jedan od njih, Vanja, planiramo da snimimo sljedeće godine u Njemačkoj i u Bosni. Jako se radujem!

Fotografije: Privatna arhiva

Članak Frida – intimna priča o bliskosti i distanci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim toga 25. oktobra, sa početkom u 19 časova njihova gošća će biti litvanska autorka Laura Sintija Černjauskajte, inače prva litvanska književnica koja je posetila ovaj događaj. U sali „Borislav Pekić” , Laura Sintija će u razgovoru s Ljubicom Pupezin, urednicom IK Štrik, i Vaidom Divjaković, otkriti kako je nastao roman „Disanje u mermer”, koji se 2009. našao na listi dobitnika Nagrade za književnost Evropske unije zbog kojeg se u isto vreme i ježi koža i slama srce.

No, pre svega toga, Štrik je za naše čitaoce izdvojio 5 naslova na koje bi trebalo da obratite pažnju na njihovom štandu na ovogodišnjem Sajmu.

Frida – Hajden Herera

Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.

Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.

Znam zašto ptica u kavezu peva – Maja Anđelou

Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.

Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno. 

Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi. Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Pre nego što padne noć – Rejnaldo Arenas

Često za ovu knjigu kažu da predstavlja Arenasovu Kubu i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.

Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda. I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.

Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?

Ovo je knjiga Rejnalda Arenasa o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.

Mini je potreban prostor za vežbu – Dorte Nors

Mina je kompozitorka.

Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.

Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.

Minina neurotična sestra joj je za petama.

Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije

se bune zbog buke.

Mini je potrebno utešno mesto.

Mini je Lars obećao to mesto.

Mini je sada uteha jedino Bergman.

Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.

Zauvek.

„U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.”
Brana Miladinov

Kuća u plamenu – Kamila Šamsi 

Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice.

Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada.

Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction).

Članak Top 5 knjiga izdavačke kuće Štrik se pojavljuje prvo na Oblakoder.