FUNK SHUI, poznat po svom unikatnom zvuku koji spaja raznovrsne emocije, stilove i uticaje, postao je sinonim za muzičku inovaciju i kreativnost na regionalnoj sceni.

Od njihovog debitantskog albuma Aether (2012), preko R.E.M. (2015), sve do trećeg i poslednjeg albuma Nikogash Pak, objavljenog prošle godine, FUNK SHUI je postepeno osvajao publiku širom Balkana i Evrope.

Njihove pesme poput „Veter“, „Ne Vreme“, „Magla“, „Nikogash Pak“ i „Rođenden“, praćene spektakularnim video spotovima, predstavljaju samo deo priče koja će vas oduševiti uživo.

Ograničen broj ulaznica po promotivnoj ceni od 1500 dinara možete nabaviti putem sajta i aplikacije eFinity, kao i na eFinity prodajnim mestima u Domu omladine, Štark Areni, TC Ušće i TC Rajićeva.

Karte su u prodaji: Link do karte

Članak Funk Shui prvi put u Domu omladine Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Funk Shui započinje 2024. godinu novim muzičkim spotom za pesmu „Никогаш Пак”, koji je danas objavljen 25. januara na YouTube kanalu Funk Shui.

„Spot je sniman na lokacijama koje su imale važnu ulogu u našem sazrevanju i oblikovanju u mladosti, mestima koja smo osećali kao dom, možda više nego naša tadašnja stvarna mesta stanovanja. Cilj je bio uhvatiti brutalističku arhitekturu, pečat našeg rodnog mesta i simbol solidarnosti i davanja. Ovo odražava način na koji mi doživljavamo i razumemo Skoplje, što može da se poklopi sa tekstualnom temom pesme. Izražavamo poštovanje prema Skoplju zajedno sa Vladislavom Gavrilovskim, vizuelnim rezidentom i rediteljem ovog betonskog vrta od spota. Pesma je balada o turbulentnom odnosu između pisca i Skoplja, kao i nekoliko Skopljanaca. Pisac ih sve voli i uvek će biti tu za njih, kao što su 78 zemalja bile uz Skoplje nakon zemljotresa 1963. godine.”

Video zapis je delo Vladislava Gavrilovskog. Muziku i tekst potpisuje Funk Shui, a audio produkciju ponovo je vodio Ben Milčev.

Singl „Nikada Više”, kao i istoimeni album, dostupni su za slušanje na svim digitalnim platformama i nalaze se na više od 15 digitalnih muzičkih prodavnica.

Članak Funk Shui objavio novi muzički spot za pesmu – Никогаш Пак se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Neki od vas će ove pesme tek čuti po prvi put, i ja vam zavidim zbog toga. Neke od ovih pesama su vam se već smučile, jer su vam izašle na nos koliko puta ste ih svojom voljom ili ne, čuli na radiju, u izlasku ili na Tiktoku. I to je super, jer znači da su ti autori i te pesme uspeli i dobacili do malo veće grupe ljudi osim svojih užih članova porodice i prijatelja. Tako da – good for them.  

Kao i svake godine, ovo je presek dubokog andergraunda i najšljašteće komercijale, jer to tako i treba da izgleda. Nekom će se svideti sve pesme, nekome samo par, ali na kraju, procena je da je ovo bila još jedna kul godina za region, koja ostavlja mnogo prostora za još veće visine u 2023.

23. Pips, Chips & Videoclips – Većinom

Za početak, bend koji i nije morao da se nađe na ovoj listi, s obzirom na to da u Srbiji ima ukupno 4 i po obožavatelja (u koje se ubrajam i ja), a i kao, malo su više stariji od ostatka liste. Ali Pipsi su nakon 30 godina postojanja uspeli da naprave pesmu koja može komotno u top 5 njihovog celokupnog stvaralašta. Pesma za kraj ili za novi početak. U nekoliko minuta strpano sve ono što su Riper i ostali momci kroz sve ove decenije prošli, sa jasnim citatima i pozdravima ka grupi LCD Soundsytem.

22. Turbo Trans Turisti – Problem

U fotofinišu ove godine pojavio se sjajni novi album brupe TTTuristi, Ništa nije strašno, a u fotofinišu prošle se po prvi put čula pesma Problem, pa ćemo progledati kroz prste (ne prvi put na ovoj listi) i uvrstiti je na listu. Braća Mijušković su napravili pravi ADHD pop album, u kom su uspeli da u pesme od po 3 minuta utrpaju pregršt ideja, od popa do buke, a pesma “Problem” je možda najbolji predstavnik ovog njihovog zvuka, i gitare i refren pozajmljen od pokojne folk dive Done Ares.

21. Sv Pseta – Iz tvojih očiju radost

Momci poštovaoci svetog Hristofora su pre koju nedelju izašli sa novim albumom, Nepoznato iskustvo. Pored svoje regularne buke i vike, ponudili su i nekoliko odraslih instrumentala na tragu post-roka, a pesma Iz tvojih očiju radost se najviše istakla, s obzirom na to da je uspela da pruži određenu emotivnu notu, a da nisu izgovorili ni reč.

20. Bas i stega – Osećaj

Momci su iza sebe imali godinu sa nekoliko sjajnih svirki, u kojima su sjano preveli svoj instrumentalni trans rok. Pritom sa novim albumom Na istom putu dodali su i neke vokalne pesme, a osećaj se najviše istakla i iskristalisala kao prava mrdalica. Dovoljno retro u zvuku da podseća na neke od najboljih momenata devedesetih, dovoljno „spejsi“ da vuče na budućnost.

19. Ljubičice – More

Kad zamišljate letnje hitove, oni su brzi, fanki, sa seksi ritmom. Ljubičice na svom poslednjom albumu imaju baš takve pesme, ali ona koju su nazvali More je baš drugačija. Sporija, akustična, ali opet topla i dirljiva. Hvata trenutke poput polaroid fotke sa odlaska na letovanje i pretvara u pesmu. More je atipičan letnji hit, ali je ipak hit.

18. Funk Shui – Magla

Omiljeni Makedonci, iako su tek ove godine izbacili album Nikogash pak, već duže vreme izbacuje pesme koje su hitčine. Magla je pristojan završetak singl života ovog sjajnog albuma, koji svoju fank osnovu kiti raznim ritmovima, melodijama i psihodelijama. Ovim momcima i devojci želimo mnogo veću slavu u narednim godinama, jer njihov nastup i smisao za pop pesmu to zaslužuje.

17. Iva Lorens – Plešemo

„Nema ljubavi u klubu“, to su Buč Kesidi, saradnici Ive Lorens na njenom albumu, davno otpevali. Ovde se Iva nastavlja na tu ideju, devojke zaglavljene u vremenu i prostoru gradskog klabinga. A opet, bez obzira na ironičan kontekst osobe koja ne uživa u noćnom izlasku, pravi dobru đuskalicu. Osnovnu traku su još malo uklabingovali remiksom Luton i June Palms.

16. Vimoksha – Nazovi nekog mesto dilera

Možda i najbolji tečaj iz predmeta – Kako iz apsolutne anonimnosti podići pesmu u prvi plan – pokazala nam je Vimoksha. Iskoristila je TikTok kao platformu i sjajno oružje da zaintrigira ljude. Ali dobro, svakako ne bi tu ništa mogla bez pesme i tog refrena koji vas odmah zakači. Poruka devojke svom tipu da pozove nekad nekog umesto dilera je nešto što može i da obeleži ovo neko današnje vreme, kad je mnogima broj istog u omiljenim kontaktima.

15. Tam – Samo ne ovde

Još jedna godina, još jedna Oblakoderova lista, još jedna Tamarina pesma koju volimo i hvalimo. Ona gotovo nikad ne tapka u mestu i konstantno pomera svoj zvuk, traži nove načine da prezentuje svoju umetnost, a ovaj UK garage hit je još jedan apsolutni dokaz za ovu tvrdnju.  

14. Mitsko biće – Daleko

Jedno od najsimpatičnijih i najsvežijih otkrovenja ove godine su pesme nastale, kako to ime EP-a kaže, u kiselo-slatkom sosu, koje izvodi Jovan Ilić uz dodatak benda Kineski restoran. I od svih kiselo-slatkih pesama, izdvojila se ova sporija, sa semplom Petra Kralja koji recituje. Svi oni moderni kantuautori padavičari koje ovde ljudi vole, od Demarca do Krulea, konačno imaju svog pandana i među ovdašnjim klincima.

13. Zhiva – Preterujem

Prvi album i odmah prava bombonica u vidu istoimene pesme o želji da se uradi sad i sve, ali i da se pokrije ćebetom preko glave i pobegne od svega. Iva peva, repuje, ritam prelazi iz sporog u 2-step i DnB, ali nikad ne napušta svoju pop i soul osnovu. Odnosno, uspeva da ne pretera sa uticajima i stilovima.  Da su se album i pesma ranije pojavili, možda bi vremenom dobacili do većeg broja ljudi, jer ova pesma to svakako zaslužuje.

12. Vizelj – Radijacija / Buč Kesidi – Skupi snagu

Dupla pozicija za „Stonse i Bitlse izdavačke kuće Kontra”. I jedni i drugi imaju sad veće stare albume, ovenčane titulama najboljih, svaki u svojoj godini, i jedni i drugi imaju uspešnu godinu sa velikim svirkama. Jedni punili Dom omladine, drugi punili Tašmajdan. Radijacija je pesma koja zatvara album Vizelja svojim sjajnim sintom i psihodeličnim spotom. Skupi snagu otvara neko novo poglavlje nakon Euforije, svojim rok rifom i ritmom, i pokazuje možda u kom pravcu će se kretati karijera trenutno najuspešnijeg indi-rok benda iz Pančeva. Ostavljamo ih ovde zajedno da mahanjem isprate 2023. godinu.

11. Biba – Mango

Crni Cerak je svakako fenomen u domaćoj muzici poslednjih godina. Osporavani i voljeni. Kad se podele na solo vode, plivaju mnogo opuštenije, bez presije za hitovima i velikim binama. To nepostojanje presije očigledno najviše odgovra Bibi koji je isporučio dve pesme, nehitične možda na prvu loptu, ali su nas zato svakako opsedale sa svih strana, i trendinga ali i too cool for school interenta. Top je možda bio veći hit, ali Mango je bila ta pesma koja je pokazala onim nevernim Tomama koji misle da je Cerak samo neka igrala je samo jedno leto fora današjih klinaca.

10. Neven – Ostajem pozitivan

Hard core u top 10. Ma da. Takvo je vreme došlo. A i u jednom momentu svi, od starih HC glava, do ljudi koji ovom tvrđem žanru nisu smeli da primirišu, su imali samo jedno ime na usnama. Neven. Straight edge ekipa je bljuvala vatru u pesmi, napravila je pravi old school spot, a glavni vokal Miloš je više puta ove godine u različitim pesmama pokazao da svakoj pesmi i svakom žanru može da doda svoj trombon i da joj samim tim doda MVP status.

9. Joker Out – Carpe diem

Kad pogledamo bolje, deluje da je Slovenija baš pobegla od ovog regiona. A Joker Out kad čujete uživo i vidite im karijeru na zapadu, deluje da su pobegli još više. Ipak, 12 poena od Srbije na Evroviziji ih vezuje barem još malo za nas, kao i gomila devojčica koje vrište na njihovim nastupima kao da je Liverpul, a oni Bitlsi. A i dobra je bre pesma, baš je hit.

8. Jymenik – Predaleko

Još jedna izvođačica koja je shvatila pravu moć društvenih mreža je Jymenik, a sam refren pesme Predaleko je izlazio iz frižidera, odnosno sa TikToka pre koji mesec, i samim tim, kad smo konačno čuli celu stvar, dobili smo punu sliku, a pesma je već postala hit. Razlomljeni ritam je očigledno ponovo in i ušao je duboku u pore kako alternativnih, tako i mainstream popa. Mislim, poslušajte Predaleko, pa kažite da nije.

7.  Kene Beri feat Dju Dju – Mango Habanero

Mango je to voće sezone, možda jer je često bio na sniženju u Maksiju ove godine. Elem, Princ Dunava i Save, Kene Beriša se sporo zaletao i čekali smo ovakav hit neko vreme, a onda smo ga sa Mango Habanero konačno i dobili. Pesma gradskog dripca koji muva mladu studentkinju (mislim, valjda je o tome pesma) je odlično legla na haus klabing ritam Miloša Đorđevića Dju Dju-a, koji je više puta ove godine pokazao da u rukavu krije osvežavajuće bitove na koje su drugi reperi svojim rimama seli k’o d***tom na nošu.

6. IDEM – Par put godišnje

Pokazna vežba kako da napravite pesmu o svemu onome što vam se provlači kroz glavu, o svim temama, svim problemima, a da to zvuči pitko, zabavno, ni trunku pretenciozno. Kako da imate FOMO, a i da ne želite nikoga da vidite, sve ono što mlađi i malo stariji milenijalci imaju kao problem, sve to je Antun Aleksa ili IDEM spakovao na svoj album POYY, a pesma Par put godišnje stoji kao vodeća na njemu. A možda nas stvarno sve ovo pusti već 2024. Valjda neće…

5. Oxajo – Put

Dugačak je put bio Dukata od Strej Doga, melanholične amerikane, do prvoklasnog indie-pop hita koji predstavlja ova pesma i njegova nova grupa Oxajo (sa x). Uz nekoliko novih i starih drugara, ovde je napravio pesmu koja je svakim novim slušanjem postajala sve veća, a lavinu emocija koju nosi refren jedva čekamo da osetimo prilikom nastupa benda koji se očekuje.

4. Vojko – Tour life

Čak i da ne volite ovog kralja sprdnje i komedije u hip-hopu (ali sram vas bilo ako ne), svakako treba stati i videti šta je on ovde uradio. Dvadesetominutna pesma sastavljena od fejk fristajlova koje je Vojko bacio na svakom nastupu na prethodnoj turneji je blago. Putopis, stend-ap komedija, konceptualna umetnost, vi izaberite šta god želite, jer ovakvo ludilo se ne viđa često.

3. Bojana Vunturišević – Ljubav

Gledanja kroz prste part 2. Ova pesma je izašla u poslednjim danima prethodne godine, zbog čega nije stigla da bude uračunata u hitove iz 2022, ali bih bio potpuno lud da je ne pomenem sad. Sjajno iskorišćen sempl Beti Đorđević, sa ritmom bubnja koji evocira neke RnB kidalice od pre dvadesetak godina, i Bojanin vokal pun besa koji na kraju ipak poziva na ljubav. Uz sve to sjajan spot Nikole Stojanovića koji kanališe Vesa Andersona na obodima Kostolca.

2.  Teya Dora – Džanum

Jedina pesma iz Srbije sa liste koja je preskočila okvire regije. Preko TikToka je postala globalna senzacija, a ljudi su na ovu melodju snimali svoje tužne klipove. Ona se pritom našla i kao špica gledane TV serije, Južni vetar. Biliajlišasta balada prevedena na balkansko podneblje, daje sjajan konačan proizvod koji ove godine mogu da slušaju i oni koji izlaze u Drugstore, i oni koji bi ludovali na Fristajleru, da nije potonuo. S obzirom na količinu hajpa, strimovanja, a i godine koja je bila samo za plakanje, ovo je vrlo lako moglo da se nađe na prvom mestu, međutim…

1. Proto tip – Sve što boli proći će

Ovo nije taj THE hit, po kom će se pamtiti 2023, koji se nije skidao sa programa radija i TV-a, ili TikToka, i nije nešto što se nudilo na prvu, drugu, a boga mi, ni treću loptu u preporukama. Ali ova magična pesma je tu da ostane, i da se za nekih 5, 10, ili 15 godina pominje kao jedan alternativni klasik beogradskog rokenrola. Proto tip je bend koji je najviše napredovao u prethodnih godinu ili dve, i od besnih musavih klinaca postali su kompaktna ekipa koja u svojim rukama ima pravo malo remek-delo od albuma punog tuge, melodije, mraka, ali i pre svega, svetla na kraju tunela. Kroz stihove posmatrate jedan svet koji se ruši, ali kroz muziku se jedan drugi rađa i naslućuje novu šansu, a trombon Miloša iz Nevena odvodi konačno ovu pesmu u neku drugu ligu. E zato je ovo na prvom mestu, uprkos tome što nije bilo hit, osim za sve one ljude koji su je horski pevali na koncertu pred kraj godine.

Članak Najbolje regionalne pesme za 2023. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

FUNK SHUI je eklektični kolektiv sa sedištem u Severnoj Makedoniji, vođen nezasitom radoznalošću da istraži nove puteve muzičkog izražavanja. Od svog prvog albuma „Aether” 2012. godine FUNK SHUI se neprestano razvija, usavršava svoju viziju i zvuk.

Osim njih na festivalskoj bini zasviraće i Oxajo – novi pop-rok bend iz Beograda koji je okupio talentovane muzičare već dobro poznate sceni: Dukata Strajnića i Anu Janković iz benda Stray Dogg, Marka Ajkovića iz benda Artan Lili i Daria Vuksanovića iz benda Savana. Jedinstven spoj popa i rokenrola koji spaja različite žanrove donosi publici nov i autentičan zvuk.

Jedan od favorita ovogodišnje Pesme za Evroviziju, Filip Baloš nastupiće na ovogodišnjem festivalu. Ovo takmičenje mu je donelo veliki broj poziva na nastupe kako u Srbiji tako i širom Evrope kao što su Švedski i Poljski Eurovision Pre – Party.

Iz Hrvatske nam ove godine dolaze bendovi Dolores i VOADO.

Ženski pop duo „Dolores” inspiraciju za svoju muziku pronalazi u novom talasu, u bendovima osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ali i u muzici savremenih alternativnih sastava iz zemalja bivše Jugoslavije. U svojim pesmama, Dolores se posvećuje temama svakodnevice, baveći se pretežno stvarnim problemima i osećajima zamišljenih likova.

VOADA ste možda već videli kao člana bendova Đutko i plodovi zemlje, ali sada dolazi u drugom sastavu, kao solo izvođač. „Snooze” je prvi singl i spot koji je obiležio ulazak u novu godinu i nove mužičke vode. Pesme su dobro odjeknule kod slušalaca u Portugalu i Španiji gde su i bili prvi nastupi uživo izvedeni. Sofar Sounds u Madridu izdvaja se kao jedan od posebnih.

U ambijentu malog baroknog gradića umetnici će publiku klasičnom muzikom povesti na put oko sveta. Posetioci će tako, između ostalog moći da čuju melodije istočnjačkih kompozitora, tango Astora Pijacole, ali i uvek zavodljivog Mocarta.

Novosadski tango kvintet okupio je muzičare koji su ranije sarađivali na različitim muzičkim projektima, sa željom da naprave tango ansambl po uzoru na čuveni Pjacolin sastav. Povod za osnivanje ansambla bio je upravo jubilej – 100 godina od rođenja planetarno popularnog argentinskog kompozitora Astora Pjacole, koji se 2021. godine obeležavao u celom svetu.

Još mnoga imena vredna pažnje čine ovogodišnji program festivala, a neka od njih su svakako Boordmen, Pop Hor Radio, Duo Fuego, Kreativni pogon i Duo Fuego.

Do sada objavljeni program možete pogledati na sajtu putem linka.

Festival uličnih svirača – Gradić fest biće održan od 24. do 26. avgusta. Festival organizuje Umetnička asocijacija „Inbox“ iz Novog Sada uz pokroviteljstvo Grada Novog Sada, Ministarstva Kulture Republike Srbije i Uprave za privredu Grada Novog Sada.

Članak Funk Shui, Dolores, Oxajo na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača – Gradić fest se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovih 13 izvođača su nam se najviše vrteli u plejerima u prethodnih 180 dana, a vi slobodno dodajte još nekoga koga smo zaboravili. Pesme su, naravno, poređane abecednim redom, a za drugačiji poredak sačekaćete kraj godine.

Astrid – Kostarika

Ranije je bilo nekako normalno da, kad nazovete pesmu po nekoj ostrvskoj državi u karipskom delu sveta, ta ista pesma bude lagana, letnja, sa ritmovima koji odgovaraju njenom imenu. Da li je globalno zagrevanje učinilo svoje i za muzičku industriju, ne znam, ali pesma Kostarika ne zvuči kao da dolazi odatle, već je napucana masnim gruvom i određenim misticizmom koji više odgovara kakvom Bristolu. Astrid radi već nekoliko godina, ali sa ovom pesmom smo rešili da je dobro upamtimo, kao i da pevušimo ono iz refrena – i ti, i ja i Kostarika…

Funk Shui – Magla

Momke iz Makedonije smo skoro intervjuisali, a i tad smo rekli kako je njihovo dugosvirajuće izdanje Nikogaš Pak verovatno nešto najbolje što smo slušali na jezicima naroda i narodnosti u proteklim nedeljama. Ipak, najveći hitovi sa albuma su singlovi iz prethodnih godina, ali ni Magla nije za bacanje. Pesma potpuno očišćena od funk uticaja, sa kojom se svrstavaju u prvi red indie rok muzičke scene, upotpunjena i sjajnim apstraktnim nadrealnim spotom, momci u nekoliko minuta objašnjavaju zašto jednostavno morate da ih slušate.

Idem – Par puta godišnje

Porto Morto možda nema odgovarajuću pesmu iz ove godine koju bismo mogli da pomenemo, ali je zato uvaženi član ove ekipe, Antun Aleksa, koji se predstavlja kao Idem, rešio da izbaci nešto svoje i drugačije, mimo otkačene ekipe sa kućama na glavi. Sama pesma je dosta drugačija od onoga što Idem radi sa matičnim bendom, mnogo više je pop i na tragu gitara devedesetih, tako da će je prihvatiti i starija ekipa kojoj se sve novo gadi, ali opet – i mladi koji će prepoznati sve one probleme u tekstovima koji ih se tiču. 

Joker Out – Carpe Diem

Voleli je ili ne, Evrovizija ovde i dalje diktira tempo popularnosti mainstream pop muzike Srbije i regiona, u kojoj određeni izvođač može da pokupi i deo kolača slave, koji mu se ne pruža u ostatku godine. Pravi pobednici ove godine sa ovih prostora (ne računajući Let 3, koji su odavno afirmisani) jesu Joker Out, mladi Slovenci, kojima je Srbija dala douze points. Daleka braća od tetke naših Buč Kesidija su, zvukom, stasom i energijom začas osvojili ove prostore, i tek će rasti njihova popularnost.

Klinika Denisa Kataneca – Srećko iz zemlje Trećeg svijeta

Najtoplija priča iz 2023. godine dolazi iz Klinike Denisa Kataneca i sa albuma Kao Zla kor, o čoveku koji čeka svog psa, kog je usvojio iz Srbije, ali kako je nastupila korona, tako su stigli i administrativni problemi, koji su se gomilali i gomilali, što je uzrokovalo to da pas čeka mesecima na svog čoveka. A čovek je čekao samo ono što u njemu vidi pas, kako kaže tekst. Vrhunac storytelling-a za 2023. i to ne samo za ovaj region, i ne samo za one koji imaju svoje dlakave prijatelje na povocu pored sebe.

Litl Itali – Halo

Iz Zagreba 2023. godine, stiže trip hop pesma na tragu 1993. godine, u kojoj se spajaju Portishead, Twin Peaks, ali i kultni film iz osamdesetih, Ritam Zločina. Ivan Šćapec, vođa benda Seine, u svom novom izdanju pravi sumornu klackalicu emocija, koja je toliko retro da se u konačnom proizvodu postavlja kao nešto najmodernije sa ovih prostora. Pravi sleeper hit koji zaslužuje više pregleda i slušanja.

Lelee – Nestaješ

Bend Lelee, što zbog državljanstva svojih članova (od Slovenije do Makedonije), što zbog samog zvuka, izgleda kao da se Jugoslavija nikad nije raspala, već da je jaka scena osamdesetih sa ovog podneblja nastavila da se širi i razvija sa svim mogućim uticajima moderne muzike sveta. Pesma Nestaješ sa svojim neparnim ritmovima, ali i čudnovatim melodijama koje lelujaju između psihodelije i etna, upravo možda i najbolje pokazuje kako ovaj bend treba, i kako želimo da zvuči.

Lakiko – Ovce

Tamo gde se ozbiljna muzika etno usmerenja sreće sa pop sentimentom i alternativom, tamo živi i radi Lakiko. Kako slušamo muziku ove Sarajke, tako je sve više volimo i sve više nam se otkriva, pa tamo gde je na početku bio samo ranjivi glas i violončelo, nakon petnaest slušanja nastaje orkestar i setna harmonija. Pesme su duboko političke, i svakim novim slušanjem ćete zacementirati novu sliku sebi pred očima. Nije za svakodnevno konzumiranje, ali ne mora sve da bude spotify flavour of the month.

Macha Ravel – Tango

Muha nam se pre neku godinu prvi put ukazala na hip-hop/rnb sceni regiona, iako je imala ovo savršeno „kršteno“ ime koje joj stoji u ličnoj karti, a koje je u startu trebalo da koristi kao umetničko. Danas, kao Macha Ravel, predstavlja svoju viziju modernog rnb-a, koji čeka da ga otkrije mnogo veća količina ljudi od ovog našeg padavičarskog dela sveta, a kuća kao što je Bassivity će u tome svakako pomoći. Tango, kao večna inspiracija mnogih muzičara, i ovde se pokazao kao pravi pogodak.

nemanja – Korzika

Verovatno najrasplesaniji orkestar sa ovih prostora, koji svih 365 dana u godini uspeva svojim zvukom da isporuči leto. I trećim albumom su pokazali da nisu u stanju da štucnu, sapletu se i naprave grešku, već da samo voze kroz predele tropske muzike raznih meridijana. Sa prvim singlom su nas odveli u diskoteku Korzike, u kojoj ljudi sa vrlo malo odeće i džin-tonikom u ruci plešu do jutra.

Noviot Pochetok – Crno-Belo/Black-White

U trenutku kada je underground punk u svetu prihvatila hipsterska publika, imamo situaciju da do skoro podrumski bendovi, poput Turnstile ili Soul Glo slušaju sva kul bruklinska deca sveta, lepo je da se i na Balkanu pojavljuju odgovori. Noviot Pochetok je dovoljno old school da mu niko ništa ne zameri, a dovoljno moderan i iz ove godine da ga too cool 4 school deca prihvate i slušaju na svojim mobilnim telefonima u skejt parkovima širom regije. A Crno-Belo je prava himna od koje treba da krenete, ako niste čuli za njih.

Svemirko & Peki Pele – Nosi me na duši

Gotovo smo ceo tekst uspeli da napišemo bez pominjanja izdavačke kuće Više manje zauvjek, i onda, evo skoro pred kraj, dueta koji je obradovao sve fanove indie disco popa sa one strane Drine. Svemirko se približio zvuku koji je lansirao Peki Peleta u orbitu pre koju godinu i napravio letnji hit usred zime. Očigledno su dva momka iza ove pesme probudili najbolje jedan u drugome, tako da nemamo ništa protiv da odrade i celo zajedničko dugosvirajuće izdanje. Jako dugo smo nosili ovu pesmu na duši, pomalo zaboravili na nju, pa evo sad ide odličan period kada bi joj se valjalo vratiti još jedanput.

Vojko V – Tour Life

Za neke je genije, neki ne mogu da ga smisle. Neki uživaju u njegovoj stend ap hip-hop komediji, a neki umiru od krindža kad ga čuju. Vojko je izbacio svoj drugi album, Dvojko, imao hitove, imao i par promašaja, međutim, ono što je retko ko uspeo da ospori  je poslednja stvar sa albuma, od celih 20 minuta, koji predstavljaju audio zapis njegove prethodne turneje i (lažnog) freestyle-a koji je izvodio u svakom mestu koji je posetio. Kada slušate ovu pesmu, prvo pomislite „gde je krenuo, bre, ovaj“ i „je l’ on normalan“, ali negde oko šestog ili sedmog minuta, počinjete da shvatate da prisustvujete nečemu apsolutno nesvakidašnjem, što će zauvek ostati upisano u istoriju muzike ovdašnjih naroda.

Članak Najbolje regionalne pesme prve polovine 2023. godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Razgovarajući sa momcima, stekao sam utisak da nisu svesni bombe koju poseduju u svojim rukama. Što je i dobro, jer znači da su opušteni i da se ne opterećuju glumatanjem muzičke industrije i bivanjem zvezde. Ima vremena za to.

Dok razmišljam koliko daleko mogu da dobace, prvo mi na pamet padaju dve stvari koje mogu da budu stranputica i otežavajuća okolnost. Prvo je jezik na kom pevaju, koji svi razumemo i niko ga zaista ne razume. Međutim, pulsiranje ritma, energija i vibracija su nešto potpuno univerzalno.

Luka, vokal benda, smatra da je nebitno na kom jeziku govore i pevaju, niti da li ih neko razume. Zezaju se kako u bendu često jedni druge ne razumeju dok pričaju.

„Često mi traže ljudi da im prevedem tekstove, ali ne vidim neku veliku važnost toga da svi razumeju svaku reč. Evo, Mihaila (basistu) ne razumeju ni u Makedoniji kad priča“, kroz šalu kaže Luka i samim tim namešta ton celog razgovora, dok je Dragi, gitarista benda, nastavio:

„Lukini tekstovi su ponekad teški i za Makedonce da ih razumeju, tako da jezik uopšte na kraju i ne igra bitnu ulogu u onome što mi radimo.“

Druga stvar koja može da im bude klip u točkovima je ime. Meni, kao čoveku koji obožava dad joke i puns fore, ime je prvo i privuklo pažnju. Ali opet – u imenu im se nalazi i muzički žanr a, verovali ili ne, postoje neki (čudni) ljudi koji ne vole fank. Neki će čak reći da je funk, kao i surf ili ska, samo jedna te ista pesma. Postavlja se pitanje da li su sebi time zatvorili vrata? Mihail se seća da je to ime još iz vremena kad su bili tinejdžeri i tad im je to zvučalo kako treba. Luka, kao tvorac kovanice Funk Shui, više i ne zna šta znači to ime.

„Trudimo se da napravimo neku ličnost ispred tog imena. Želimo da ono bude sveobjašnjavajuće i da stoji samostalno. Na kraju, nije nam mnogo ni bitno šta piše“, ispričao je pevač, na šta se gitarista benda nadovezao.

„Ista stvar je vezana za sve velike svetske bendove. Mnogi danas pitaju i Foo Fighters ili Red Hot Chili Peppers šta im znači ime ili šta im je to trebalo. Sa druge strane, Funk može da ima više značenja, ne mora da bude muzički žanr“.

I da, ovo što oni sviraju realno je samo funk u tragovima. Kao osnova iz koje se nadograđuju, pa nekad zaliče na Darkwood Dub, a nekad na Faith No More, pritom uopšte ne imitirajući nikoga, već samo stvarajući muziku prepunu inspiracije i pozitive. Pitao sam ih kako bi onda sebe opisali, a da ne koriste žanrove ili odrednice.

„Hvala bogu, živimo u moderno vreme, postoji Youtube i Spotify, možemo uvek da vam pustimo i da čujete. Ne moramo da pričamo i pišemo o tome. To je posao za novinare i kritičare, da pišu o odrednicama i žanrovima. Mi samo sviramo. Zvučimo ‘ubavo’, eto tako zvučimo.“

Bend postoji već desetak godina. Ipak, ja sam čuo za njih tek relativno skoro. Malo pre korone. Ili to više i nije tako skoro. Zavisi kako računate vreme i koliko vam brzo prolazi. Kako god, album je ipak nastajao gotovo četiri godine. Mihail nam je otkrio zašto.

„Malo pre korone smo izbacili prvo EP, a onda i pesmu Krik, koja nam se baš dopala, pa smo poželeli da bude i deo albuma. Kad je krenula korona, imali smo dovoljno vremena za sebe, da snimimo razne verzije pesama i da ih ispeglamo u studiju, nakon toga su i svirke odvukle dosta vremena. Imali smo i promene postave, što su sve prirodne stvari, tako da je sve na kraju miks internog i okoline, kao i situacija u celom svetu“.

Prvi pogled na sjajan omot, koji je dizajnirao Mihail, priziva na sećanje i neka stara vremena, (jugo)nostalgiju i crvene kioske kao jedan od bitnih segmenata ondašnjeg života. Sama takva trafika na slici štrči u pustinji poput kakve oaze, i samim tim je komplementarna sa njihovom muzikom, ako želimo tako da posmatramo.

„Ne bih rekao da je samo nostalgija“, priča nam Luka, „već da je na neki način future nostalgia. Mihail je sjajan dizajner i našao je inspiraciju kako u svakodnevnom životu Skoplja, tako i u onome što je nekad bilo. Mi smo veliki fanovi brutalizma. Inspiriše nas i kultura, njeno nasledstvo, ali i ono što nastaje iz svega toga. Brutalizam je verovatno najbliže što smo prišli Star Wars estetici na ovom svetu“.

U blizini njihovog studija postoji jedna takva trafika, očigledno sakrivena od nadolazećih modernih dana, koja, ma koliko je jede zub vremena, ipak nosi sa sobom bezvremensku notu i vrlinu. Pričaju o trafici, a realno to možemo da povežemo sa njihovom muzikom kao takvom.

S obzirom na to da sam album slušao kroz singlove jako dugo, ni sam ne znam koliko sad već hitova Nikogash Pak krije u sebi. Neke pesme zvuče baš ozbiljno i mudro, neke rasterećujuće i zabavno. Jedna od tih ozbiljnih je „Ne vreme“, koja već sjajnim pulsiranjem basa diktira tempo koji podseća na neku oluju koja se polako valja iz daljine, i koja će se raširiti u pljusak preko svih nas u vidu glasa Vere Ljubojne, kao i pratećih etno vokala. Ako treba jednu pesmu da izdvojim, to bi bilo ovo malo remek-delo. Ali i ona je samo uvod ili interlud, koji dobija svoj epitaf u seledećoj stvari, u vidu pesme Krug. Iz dva dela su i pesme Nebo i Veter. Međutim, kako su mi rekli, nisu pravili album tako da na umu imaju jednu pesmu koja je bila centralna. Pa tako nit je Ne vreme, nit je naslovna, Nikogash Pak, centralna. 

„Pesma Nikogash Pak je trebalo prvo da se zove Fatima. Inspirisana je prvo pesmom od elektronskog muzičara pod imenom Fatima Yamahe, Whats a girl to do. Poznavali smo i jednu Fatimu, koju smo mnogo voleli, i za koju mislimo da je prekrasna i velika žena. I to je onda bio prvenstveno i naziv albuma. Ipak smo na kraju sve promenili, jer smo smatrali da je možda previše lično, intimno i neadekvatno“.

Momci su spremni da preskoče taj džinovski korak i da probaju i na Zapadu. Već su bili, svirali, a pesma Rodenden na engleskom je taj nagoveštaj da će probati da se približe tamošnjoj publici. Luka za sebe kaže da je poliglota, da zna nekoliko jezika i da ga raduje pevanje na više jezika.

„Meni je sve to prirodno. Volim jezike i volim narode, voleo bih da zapevam i na grčkom, i na francuskom, na nemačkom. Za to živimo, za ta poznanstva i deljenja kulture između naroda. Samo tako svet i može da se razvija. Putem komunikacije.

A na pitanje kako ih je prihvatio taj svet dobio sam odgovor…

„Loše!!! Ne vole nas (smeh). Šalim se. Zainteresovani su, iako ništa ne razumeju. Mislim, kao i u Srbiji (smeh). Imamo bezbroj tih nekih situacija sa svirki na zapadu. U Liverpulu su nas dvojica gledali iz bekstejdža, potpuno razvaljeni od kojekakvih supstanci, obučeni u irske tradicionalne nošnje i tokom celog našeg nastupa stajali su nepomični, široko otvorenih očiju, zabezeknuti time šta se dešava ispred njih. Tako da ima svakavih reakcija“ priča mi Luka imitirajući dvojicu „raspoloženih“ momaka, a Mihail je nastavio sa:

„Energija i muzika je univerzalna. Luka sve to uspešno hendla dok je na bini. Drago mi je ako ne razumete, a opet volite i pevate, jer primate energiju. Za ovih nekoliko godina smo naleteli na mnogo zanimljivih ljudi. Na primer, u Berlinu smo naleteli na tipa koji uči makedonski jezik, a nema nikakve dodirne tačke sa Makedonijom. Zna sve naše pesme.“

Ipak, Luka je poentirao na kraju o muzici, energiji i prihvatanju publike sa pravim lakmus papirom za shvatanje šta je hit.

„Ako pustiš muziku deci, i ako oni reaguju pozitivno, da skaču, da se valjaju po podu i da se smeju, to znači da si uradio sve što treba i da je muzika univerzalna. To su naši glavni kritičari.“

A da se vratimo malo na Balkan, kao i na njihovu lokalnu situaciju. Kako i sami kažu, na tamošnjoj sceni su, kako obično biva sa mladim bendovima koji jure uspeh – najveće su nade, ali i niko ih ne podnosi. Kako je to Bregović definisao pre skoro pedeset godina –  da te mrze, a da ti se dive. I zaista, Funk Shui, kao i Svemirko u Hrvatskoj, ili Buč Kesidi kod nas, imaju taj isti vajb. Ne toliko muzički i žanrovski, koliko po sličnim interesovanjima i željama da preskoče taj važan stepenik i uđu u višu ligu izvođača, ali i da ne izgube alternativni kredibilitet. I Funk Shui vide sebe u poređenju sa Bučevima. 

„Mislim da je naša pozicija u Makedoniji slična kao pozicija Buč Kesidija u Srbiji. Dobro, nismo toliko lepi, ali ja bih hteo da budem kao Luka nekad u životu. Mada nemam taj smisao za humor“, kroz smeh priča Luka. 

Za kraj se postavlja ono pitanje – šta dalje? Trebalo je da momci sviraju u maju u Beogradu, ali je sve pomereno na jesen. Taman imaju vremena da se navežbaju za ovdašnju publiku. Još, kako kažu, rade na novim pesmama, ali polako, da ne bi pregoreli i da izvor ne bi presušio.

Deluje da će sa ovog izvora veselih Makedonaca teći i teći dosta vode u narednim godinama. Na nama je samo da se zaletimo, skočimo naglavačke i uronimo.

Fotografije: Stefan Trpeski

Članak Funk Shui: Kako biste sebe opisali? Zvučimo ubavo! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj makedonski bend oformljen je 2010. godine, a iza sebe ima dva izdanja – albume Aether iz 2012. i R.E.M. iz 2015. godine. Pored energičnih nastupa i autentičnog zvuka, publici su u poslednje vreme poznati po hitovima Meteori (najbolji singl u 2020. godini po izboru čitalaca Balkanrocka), Veter i Ne vreme, kao i po originalnim spotovima koji ih prate.

U međuvremenu su nastupali na poznatim evropskim festivalima, od kojih su neki: MENT Ljubljana, PIN Music Conference, Athens Music Week, Eurosonic ESNS, Mondo.NYC i nedavno Sound City u Liverpool-u. Njihov nastup u muzičkoj web-emisiji Balkanrock Sessions možete pogledati bilo kada na Youtube.

Kao predgrupa nastupiće četvoročlani vokalno-instrumentalni sastav pliš. Nastao je u Beogradu krajem 2018. godine i nastupa u standardnoj rok postavci – dve gitare, bas i bubanj. Nestandardno su zaljubljeni u gitarski, alternativni, indi zvuk s početka novog milenijuma i tu ljubav gaje i prenose u svojim autorskim pesmama. Svoju muziku pliš dočarava rečima: „Oseća se na koži i prija“, a četvorku čine Aleksa Gajić – bas gitara i vokal, Stefan Drča – gitara, Petar Sutara – bubnjevi i Branislav Cvetković – gitara i vokal.

Da budete obavešteni o svim budućim Balkanrock Sessions koncertima pratite Balkanrock portal. Možete očekivati još mnogo zanimljivih i autentičnih bendova iz Srbije i regiona. A da ne zaboravite na ovaj koncert kliknite “Going” na Facebook event-u.

Naslovna fotografija: Nemanja Đorđević

Članak Balkanrock sessions predstavlja koncert benda Funk Shui u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Novi singl Nevreme objavili su u saradnji sa jednim od najprepoznatljivijih i najegzotičnijih ženskih vokala u novijoj makedonskoj istoriji – Vera Miloshevska Josifovska, vokal grupe Ljubojna. Singl je dostupan na svim digitalnim platformama, a spot možete pogledati na Youtube kanalu Funk Shuia.

Naslovna fotografija: Aleksandra Kostadinovska

Članak Novi singl i video spot benda Funk Shui se pojavljuje prvo na Oblakoder.