Nakon što su osvojili festivalske pozornice širom Evrope, od Roskildea do Trans Musicalesa, YĪN YĪN dolaze po prvi put u Srbiju i obećavaju veče ispunjeno egzotičnim zvukovima, hipnotičkim ritmovima i neodoljivom energijom. Publiku očekuje jedinstveno muzičko putovanje koje spaja istok i zapad, retro i moderno, analogno i digitalno. Ovom prilikom promovisaće novi album Yatta koji će ugledati svetlo dana u januaru.

Early bird ulaznice su rasprodate. Pretprodajna cena ulaznica je 2900 dinara i mogu da se kupe putem Gigstix-a, dok će na dan koncerta, ukoliko ih ostane, koštati 3500 dinara. Fizičke ulaznice dostupne su i u Katakombe baru (Knez Miletina 45, Dorćol). Ulaznice: https://shorturl.at/6Y21h

YĪN YĪN je psihodelični funk kvartet iz Mastrihta (Nizozemska) koji poslednjih godina osvaja evropsku i svetsku scenu svojim plesnim, eklektičnim i žanrovski neuhvatljivim zvukom. Bend kombinuje elemente tajlandske i laoske funk muzike sedamdesetih, disco groove, surf gitaru i elektroniku u prepoznatljiv muzički koktel. Njihov debitantski album The Rabbit That Hunts Tigers (2019) privukao je veliku pažnju zbog originalnog pristupa i svežine, dok je nastavak The Age of Aquarius (2022) dodatno učvrstio njihov status jedne od najuzbudljivijih live atrakcija, a isto se može reći i za Mount Matsu (2024). Poznati su po energičnim nastupima na festivalima poput Roskilde, Trans Musicales i ESNS, gde njihovi koncerti prerastaju u prave plesne ceremonije. Članovi benda dolaze iz različitih muzičkih pozadina – od indie rocka do elektronske produkcije – što njihov zvuk čini još raznovrsnijim. Publici donose egzotičnu, a istovremeno savremenu mešavinu istočnih melodija i zapadnih plesnih ritmova. Kritika ih opisuje kao bend koji uspeva da napravi most između prošlosti i budućnosti muzike. Do sada su obišli gotovo celu Evropu, a sve češće nastupaju i na drugim kontinentima. Njihov vizuelni identitet i scenski nastup dodatno naglašavaju psihodeličnu dimenziju njihove muzike. YĪN YĪN su bend koji svojim koncertima briše granice između žanrova, kultura i kontinenata. Prava je greota propustiti.

Dva dana ranije, takođe u organizaciji Hengtajma, YĪN YĪN će nastupiti u zagrebačkom klubu Boogaloo.

Članak Thai funk senzacija YĪN YĪN sredinom marta premijerno u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kada se mešavini izvanredne gitare i vokala doda i njen neverovatan scenski nastup, jasno je zašto je nezaustavljiva sila u svetu savremenog bluza. Nije iznenađenje što iza sebe ima brojne nagrade i priznanja iz najviših krugova muzičke industrije. Tokom poslednjih 25 godina, Ana je kroz stalne turneje, nagrade i priznanja pokazala nepokolebljivu posvećenost muzici. Razvila se kao jedna od najdinamičnijih i najsvesnijih autorki i gitaristkinja današnjice.

Njen poslednji studijski album, Power, objavljen 5. maja 2023. za ArtisteXclusive Records, donosi upravo tu dinamiku — snažnu i ličnu priču o opstanku kroz veru, odlučnost i istrajnost. Pesme su nastale u izazovnim okolnostima koje su stavile na probu Aninu odanost muzici i njenu volju da izdrži kroz teške trenutke. Prošle godine Ana je pokrenula još ambiciozniji projekat: FANTASTAFUNK, potpuno novi, žanrovski šarolik big bend sastav sa 11 muzičara. Funk, gospel i soul spektakl.

Bruce Springsteen ju je nazvao „pakleno dobrom gitaristkinjom“, a nominovana je za sedam Blues Music Awards nagrada. Bila je jedina žena gitaristkinja u postavi legendarne Experience Hendrix turneje (2014–2018), uz imena kao što su Buddy Guy, Eric Johnson, Jonny Lang, i Kenny Wayne Shepherd.

Pojavljivala se na naslovnicama časopisa Vintage Guitar i Guitar Player. Njeni albumi Can You Stand The Heat (2013) i Unconditional (2011) proglašeni su za „Pick of the Week” od strane USA Today, a emitovani su i na NPR Music. Album POWER je 2023. dospeo na prvo mesto Billboardove Blues liste — liste najprodavanijih albuma u SAD-u.

Ana se nalazi u odabranoj grupi vrhunskih savremenih bluz-rok gitarista. Jedan od razloga za to je njena spremnost da uvek radi više i ide dalje kako bi usavršila svoj zanat. Ana i njen moćni bend konstantno putuju i nastupaju na vodećim bluz, džez i rok festivalima širom sveta. Zvanično je podržana od strane Fender, D’Angelico, Jim Dunlop i DR Strings. Scenu je delila sa velikanima poput B.B. Kinga, Joe Bonamasse, Gary Clark Jr.-a i mnogih drugih.

Povodom predstojećeg koncerta porazgovarali smo sa bluz divom, Anom Popović.

Stvaraš muziku više od dve decenije. Šta te i dalje drži radoznalom i kreativno gladnom?

Sve. Sve što još nisam stigla da uradim, pomešano s novom muzikom – čak i onom koju slušaju moja deca – svaki put me zapali nečim novim. Svesna sam da je lako izgubiti inspiraciju; to mi je zastrašujuće, kao kletva za muzičara.

Šta bi iznenadilo tvoje fanove da saznaju o tebi i tvom životu van scene?

Obožavam svog malog psa Enza – ukrao mi je srce iako nisam bila „pseća osoba“. Volim šetnje, šoping, kafu i izlaske. Klasična žurka – što luđe, to bolje. Ibiza prošle godine bila je pun pogodak. Beograd takođe ume da priredi dobar provod. I obožavam putovanja.

Da tvoja muzika opisuje neki grad ili mesto, koje bi to bilo i zašto?

Nemoguće je da opiše samo jedno mesto. Album „Trilogy“ bio je Nju Orleans, Memfis, Nešvil; „Blue Room“ – novobeogradski blokovi preneseni u ruralni Memfis; „Unconditional“ – Nju Orleans; „Power“ – Detroit, Los Anđeles, Dalas… Volim da upijem kulturu grada i da me način na koji ljudi sviraju inspiriše.

Kad bi mogla da sretneš bilo kog muzičara iz bilo koje ere, ko bi to bio i koji savet bi potražila?

Mnogo njih. Gledam puno dokumentaraca – „Sly Lives“ koji je režirao Questlove, „Summer of Soul“, fenomenalan film o Dylanu… Toliko inspiracije, a retko srećni krajevi. Kako izbeći isti ishod? Danas droge nisu tolika prepreka kao sedamdesetih, ali ostati relevantan, hladne glave i „debele kože“ – to tražim da naučim.

Koji je tvoj životni moto?

Učim decu onome što želim da ponesu od mene (i prevrću očima kad počnem), ali to je:
„Grlite se“ – (a oni treba da odgovore) – „Volite se.“

I: „Pružite sebi zadovoljstvo.“ To znači – radiš vredno, zaradiš, pa onda počastiš sebe i druge. Samoljublje, da bi mogao da voliš sve ostalo.

Ima li novih projekata, saradnji ili pravaca zbog kojih bi se beogradski fanovi mogli radovati?

Novi album je u fazi masteringa, spremamo omot i spotove. Izlazi u septembru i jedva čekam da ga sviramo uživo, posebno s velikim bendom.

Svirala si širom sveta – od Nju Orleansa do Tokija. Po čemu se publika u Beogradu razlikuje?

To je povratak kući. Znaju me od samih početaka. Pratili su svaki moj korak – od „devojke s gitarom“ koja je uzimala časove kod Točka, do formiranja prvog benda HUSH; neki se čak sećaju i proba u garaži. Pratili su sve moje postave i muzičke faze. Zato je to sasvim posebna publika.

Ulaznice za koncert su dostupne putem sajta tickets.rs kao i na njihovim prodajnim mestima.

Članak Ana Popović se vraća u BitefArtCafe se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Nakon albuma „Izolir trake” koji je nastao tokom lockdowna i bio baš tako zatvoren i okrenut meni i najbližima, vratio sam se na kolosek gde pesmama komuniciram sa drugim ljudima, ljudima koje lično ne poznajem. Trebalo je vremena i singlovi „Saobraćaj” i „Avion” su kroz minimal wave i dalje opipavale u mraku i više testirale mene i moje mogućnosti da komuniciram ka spolja. „Dolce vita” je u tom smislu došla kao pobeda i potvrda da pesmama i dalje mogu da se povežem sa ljudima, ali i da ima ljudi koji to žele da čuju. Mislim da „Funk” nastavlja u tom smeru” – poručuje Ratker.

Nakon 4. singla možemo zaključiti da synth pop zvuk preovladava na novom albumu. O tome da li se ovaj zvuk vraća i šta je to što ga izdvaja od drugih izvođača ovog pravca, Ratker kaže sledeće:

„Iako sam oduvek voleo muziku 80ih godina, iako je ona prva asocijacija kada se pomenu analogni sintisajzeri i ritam mašine i mada se ta moda nekako uvek nanovo vraća u nekom novom obliku, više od svega toga, ja sam družeći se sa tim instrumentima našao svoj izraz, nov način pisanja muzike i tekstova. Napravio sam okruženje u kom mogu od početka do kraja, od prvog slova do finalnog miksa da prodjem sam kroz proces i završim sa gotovom pesmom. To su oni neobjašnjivi trenuci, nazovi to sudbinom ili kako god, kada sam nakon raspada benda naprasno rešio da kupim svoj prvi sintisajzer, instument pored kog nikada pre nisam ni zastao. Znaš onu pesmu „Vodi me sad magična ruka”? Menjao sam tada neki Samsung mobilni telefon za Korg Poly 800 i zaronio u svet vintage opreme. Ono što me možda razlikuje od nekih drugih je to što ne dopuštam softveru da utiče na hardver, već želim što tačnije da prenesem zvuk i osećaj koji se čuje u sobi sa tih sintisajzera dok zajedno pišemo pesme. Biram teži put ako je potrebno kako bih izbegao softvere do samog momenta usnimavanja, nikad ne koristim VST već samo zvuke koje mogu napraviti sa svojim hardver sintisajzerima i drum mašinama. Današnji sint pop i slični žanrovi idu ka nekakvoj upeglanosti i produkcijskom savršenstvu, a meni se svidja da stvari ostanu u nekoj meri sirove, prirodne, da grešimo i dišemo…”

Na pitanje kada možemo očekivati kompletan album „Crveno u mraku”, Ratker ostaje misteriozan:

„Jesen, kao i leto, ima svoje boje i šapuće neke svoje poruke, a sintisajzeri će već znati koliko slojevito ih treba ogrnuti.

Članak Ratker objavio novu pesmu „Funk” se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako si počeo da se baviš muzikom?

U trećem razredu osnovne sam krenuo u muzičku školu na harmoniku i u suštini od tad se i bavim muzikom na različitite načine. Bilo je tu raznih bendova, projekata i instrumenata, u međuvremenu, ali muzika me prati praktično ceo zivot.

Odrastao si u Moskvi, a rođen si u Beogradu, koje su neke sličnosti, a koje razlike kada pričamo o  alternativnoj sceni u Rusiji i ovde u Srbiji?

U Rusiji se već puno toga dogodilo, što ovde tek treba da se dogodi. Tamo postoji muzička industrija kao takva, vec odavno sve funkcioniše na nivou biznisa – ljudi se profesionalno time bave i zarađuju. Za sve se zna kako ide i kako treba – sponzori, striming servisi, investicije i sva potrebna infrastruktura. Ovde se scena još nije razvila do tog oblika. Mnogi talentovani bendovi su primorani da se bave muzikom na nivou hobija, jer ne mogu da opstanu samo od muzike. Ali to je normalno, to je faza kroz koju mora da se prođe, tako je bilo i tamo. S druge strane baš ta nepokvarenost i čisti entuzijazam i čine scenu iskrenom i posebnom. 

Dugo si svirao u pank bendu, kako je došlo do toga da si se okrenuo više hip hopu?  

Kad mi se bend raspao pre godinu i po dana već sam imao dosta solo materijala u pripremi sa ovim projektom i bilo je logično da se na njega usresredim. Ovo je trebalo da bude neki sitan side project, ali igrom slučaja postao je osnovni. A što se tiče žanrova, nikad nisam bio vezan za jedan muzički pravac. Uvek sam imao vrlo eklektičan muzički ukus i uvek mi je bilo zanimljivo da istražujem neke nove stvari. Bilo je tu još mnogo svega osim panka i repa. 

Ko sve čini tvoj tim na nastupima? Sa kim od muzičara nastupaš?

To je najpre bio problem, a sad je ustvari fora: na svim svirkama je drugačiji sastav. U Moskvi sam imao saks, trubu, perkusije i didžeja i to bio neki afro latino zvuk. Na beogradskom koncertu u Dragstoru je bila skroz drugačija koncepcija: kontrabas, bubanj, truba i didžej. Ispalo je više jazzy funky. A na nedavnoj turneji sam svirao svaki koncert sa različitim muzičarima i to je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Generalno sav taj materijal uživo zvuči skroz drugačije nego na snimku. 

Ko su ti muzički uzori?

Damon Albarn, Dean Blunt, Earl Sweatshirt, Will Toledo, Serge Gainsbourg, PJ Harvey, Mulatu Astatke, Viagra Boys, Beck, Tyler the Creator, Tony Allen.

Svoj projekat si nedavno po prvi put predstavio beogradskoj muzici u Dragstoru, kako publika reaguje s obzirom da repuješ na ruskom, pa možda i ne razumeju sve od teksta?

Reakcije su bile super i to mi je baš dosta značilo, kao i sam taj koncert i generalno to sto sam napokon počeo ovde nešto da radim posle skoro 10 godina muzike u Rusiji. Mislim da je na koncertima ipak najbitnija energija, posvećenost i ljubav prema onome što radiš. Ako je to prisutno, ljudi se dobro provedu čak i ako ne razumeju ni reč. Ali, svakako hoću da probam da uradim nešto i na srpskom.

Da li sada trenutno tvoje stvaralaštvo prati više ruska publika ili je pomešano?

Mislim da je za sada ruska publika brojnija, ali radim na tome (smeh). 

Šta su ti generalno planovi za dalje?

Skoro celu godinu nisam ništa ni pisao, ni snimao, ni nastupao. Bio sam u nekoj dubokoj krizi zbog rata i svega sto se događa u Rusiji. Tek sam nedavno opet počeo da radim i stvaram, tako da planiram da nadoknadim.

Šta će publika imati prilike da čuje u KC Gradu?

Jos jedan novi spoj. Old school hip-hop sa elementima džeza i etno muzike. Nikola Bugarčić iz prototipa će svirati kontrabas, a Sergej Hramčević, koga ste mogli čuti u ruskim bendovima Inturist ili The Omy svira saskofon. Osim vokala ja sviram melodiku i razne perkusije na nastupima ili, kao sto bi rekao moj tata: one moje zvecke i flašice.  Posle koncerta sledi velika žurka na kojoj puštaju Ana Uzelac, Damjan Nedelkov iz Gazorpazorpa sa svojim DJ projektom Festival Nasilja i ruski DJ Roma Ptashenko iz ekipe Popoff Kitchen. 

Fotografije: Marie Lourier

Članak Uvek mi je bilo zanimljivo da istražujem nove stvari se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ideja je da muzičari iz različitih krajeva zemlje i okruženja rade na stvaranju iste pesme.,,Svakog meseca ćemo praviti pesme drugog žanra, zainteresovani učesnici će nam slati usnimljene deonice, a mi ćemo ih na kraju spojiti, isproducirati i objaviti.” poručuju iz Šapata.

Za prvi žanr u kom će učesnici stvarati pesmu izabran je fank. Za početak su iz Šapata predložili ovaj žanr, dok malo bolje predstave svoju ideju, a kasnije će se novi žanrovi birati na osnovu anketa koje će biti sprovođene na društvenim mrežama.

Iz Šapata takođe dodaju: ,,Svako ko učestvuje u projektu će biti potpisan i smatramo da ovo može biti i dobar način za promociju talenata i sposobnosti. Ako ste zainteresovani, ili znate neke gitariste, basiste, bubnjare, pevače, duvače, kompozitore koji bi želeli da učestvuju – javite nam se za dalje instrukcije.”

Zanimljivo je to što učesnici do samog kraja projekta (završene pesme) neće znati sa kim su radili na stvaranju pesme i šta je ko ,,doneo” i odsvirao. Svi zainteresovani će snimati svoje deonice na osnovu harmonizovanog ,,info vokala”, i svako će snimiti video dok svira svoju deonicu.

Od tih snimaka će se na kraju napraviti svojevrstan spot u kom će pisati odakle je ko učestvovao, šta je svirao i td.

Takođe, svi oni koji imaju dara za pisanje pesama su dobrodošli da se prijave jer će se u ovom projektu raditi isključivo na stvaranju autorske muzike. Poželjno je da svi zainteresovani imaju uslove da na najosnovniji način snime deonice svog instrumenta (kod sebe u stanu/studiju ili kod nekog prijatelja).

Za dalje instrukcije javite se putem društvenih mreža ili na mejl alternativnicentarsapat@gmail.com sa naznakom „za kolaboraciju”.

Članak Javni poziv svim fankerima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na koncertu gde je publiku činilo više od 1000 ljudi evidentan je bio kvalitet njegove izvedbe, posvećenost i njegova udubljenost u instrument.

Ovaj dvostruki Grammy dobitnik karijeru je započeo u crossover trash bendu Suicidal Tendencies, i do sada broji ukupno pet solo albuma. Bio je i prateći član na turnejama muzičara kao što su Earl Sweatshirt, Mac Demarco i Anderson Paak. Takođe je sarađivao i sa Kendrick Lamar-om na njegovom albumu To Pimp A Butterfly.

Stoga ne treba da iznenađuje što je svirao autorski jazz/funky/fusion na svom basu oslikanom anime motivom, kao da je najlakša stvar na svetu. Toliko to nonšalantno radi, da se čini da će poleteti. Nekako je u metaforičkom bestežinskom stanju sa tim instrumentom, što govori u prilog tome da je maltene postao sinonim za moderan bas zvuk. Njegov glas jednak je studijskom, a bend koji ga je pratio je jednako pro, kao i on – klavijaturista i bubnjar. Dosta su improvizovali, ali je opet i to teklo smooth, kao što je to uglavnom slučaj kada je reč o profesionalnim muzičarima.

Pretežno je svirao stvari sa poslednjeg albuma, ali i dobro poznate hitove. Publika se njihala, koliko već mogu da se njišu uz acid/jazz/fusion/crossover svega, a Stephen je bio dobro raspoložen. Sa svojim žutim dredovima i u trenerci, izrazito harizmatičan, animirao je publiku, što mu nekako i prirodno leži, jer pored sviranja, pevanja i pisanja muzike, on i glumi. Napravio je i intiman momenat kada je pozvao na sveukupnu odgovornost konzumiranja alkohola, jer i sam već neko vreme ne pije i ne konzumira drogu, ponajviše zbog tragičnog predoziranja njegovog bliskog prijatelja.

Ukoliko budete u prilici da čujete ovu ‘munjevitu mačku’ nekada live, obavezno to uradite!

Fotografije: Nejc Ketiš

Članak Jazz, šljokice i anime: Sav sjaj Thundercat-a i njegove virtuoznosti na basu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nastupaš pod nazivom „As smooth as“. Šta to, zapravo, znači?                                                                                                         

Sertač Ogul: Ime je došlo od jednog mog prijatelja koji se potpisuje kao „Bulka“. On izvodi smooth chill hip hop. Bio je DJ u Istanbulu a zatim se preselio u Pariz, na Sorbonu, gde se i dalje bavi istim zvukom. Kada sam se doselio u Beograd intenzivno sam slušao njegove set liste. To je vesela, razdragana muzika. Moj bivši cimer i ja smo, na početku klupske karijere u Beogradu, puštali upravo takvu vrstu muzike i mešali je sa orijentalnim zvukom. Ime koje koristim „As smooth as“, zapravo dolazi od „Bulke“ jer je, u periodu kada sam ga intenzivno slušao, imao radio emisiju „Smooth down“. To me je inspirisalo.

U jednom intervjuu si rekao da su ti lokalci pomogli u tome da tvoj zvuk i cela priča oko „Midnight Orienta“ evoluira poslednjih godina. Na koji način su pomogli?

Pomagali su na razne načine. Kad god bih puštao muziku negde, ili zakazivao nastupe, vrata su mi bila otvorena. Ljudi me ovde nisu posmatrali kao stranca koji nešto pukašava već su imali poverenja u mene i poštovali to čime se bavim. Uvek su bili za saradnju. Primetio sam i da su mi lokalni DJ-evi pomagali, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Svi su otvoreni, što je jako lepo.

Da li možeš sebe ponovo da vidiš kao deo muzičke scene Istanbula?

Da. Pre nego što sam se doselio u Beograd, scena u Istanbulu je bila okrenuta zvuku koji je aktuelan na zapadu. Posle 2013, zbog nestabilne političke situacije, bukiranje inostranih DJ-eva je stalo. Organizatori svirki i različitih manifestacija su se koncentrisali na lokalnu scenu. Na svim događajima danas dominiraju turski muzičari. Tako se stvorila jedna zasebna scena u kojoj je vrlo čest istočnjački zvuk. Danas ako slušate bilo koji bend u Turskoj, ili bilo kog muzičara, primetićete da u tome što radi postoje elelementi etno zvuka, nečeg autentičnog. To nije bio slučaj pre četiri ili pet godina. U tom smislu, ja bih sa muzikom kojom se bavim tamo dobro prošao, ali ne planiram da se vratim, zadovoljan sam životom u Srbiji.

U kom smislu je ovdašnja publika drugačija od drugih i šta je za nas posebno specifično?

Ovde je veoma dobro utemeljena i živa kultura slušanja elektronske muzike. Takva scena u Istanbulu ne postoji. Tamo je elektronska muzika počela da se širi dosta kasnije i propustili smo određene epohe u razvoju tog zvuka koje ste vi veoma dobro ispratili. Na primer, era u kojoj je dominirao tehno ili rejv kod nas nije postojala. Recimo, klub kao što je „Drugstore“ tamo ne postoji. Moji omiljeni srpski DJ-evi imaju veoma specifičan zvuk. Koliko sam uspeo da primetim acid house zvuk je ovde uvek prisutan. To je jako lepo videti i to nije slučaj u zemlji iz koje dolazim. Zato ovdašnja publika ima mnogo iskustva u različitim žanrovima elekronske muzike i u tome uživam.

Srbija te je privukla kao mesto za život. Šta najviše?

Beograd me podseća na Istanbul od pre deset, petnaest godina. To je bilo dobro vreme za život tamo. Ali, mnogo toga se u međuvremenu iskvarilo počevši od zagađenja pa do objekata koji su srušeni. Ljudi su ovde i tamo veoma slični. Beograd liči na moj grad, reke me podsećaju na Bosfor, tvrđava takođe. Beograd kao da je neki zanimljivi, izmišljeni deo Istanbula.

Koji je tvoj omiljeni turski slatkiš koji može ovde da se nađe?

Baklava. Ovde je baklava mnogo lepša nego u Turskoj zbog toga što vi stavljate daleko manje sirupa, što čini kolač mnogo ukusnijim.

Specijalno za „Oblakoder“ Sertač je osmislio mini  playlist-u za vrele letnje dane.

Autor teksta: Ružica Vrhovac

Članak Urbani zvuk istoka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Amarkord 2: It’s just a Funk Thang se pojavljuje prvo na Oblakoder.