Maks, najstarija, od prve sezone prikazana je kao tinedžerka na pragu odraslog života i odlaska na fakultet. Ona se suočava sa prvim seksualnim iskustvima, izlascima i samostalnim životom. Frenki je tinejdžerka i najosvešćenija po pitanju društvenih zbivanja u svetu. Izjašnjava se kao queer osoba i svojoj majci otkriva čitav svet novih identiteta i rodnih uloga koje postoje. Djuk je od prve sezone Semina najmlađa mezimica, koja je majci najprivrženija. Kroz pet sezona vidimo njen razvoj od male devojčice do tinejdžerke koja se suočava sa problemima koji dočekaju svaku mladu osobu – različiti kompleksi, ali i izazovi koji su možda karakterističniji za generaciju Z, a to je virtuelni svet koji sam sa sobom nosi čitav spektar pozitivnih, ali i negativnih trendova. Pored tri kćerke, jednu od ključnih uloga igra i Fil, Semina naporna majka, koja živi pored njih.

Sem, Djuk, Frenki i Maks

Za izgradnju Seminog, ali i drugih likova, Pamela se u velikoj meri služila inspiracijom iz svog života i svojim odnosom sa decom i majkom. Kao i Sem, i ona ima troje dece i zahtevnu majku, a jednom prilikom je izjavila kako ima utisak da njena priducentska kuća FX plaća njenu terapiju. „Bilo je neverovatno ići na posao i imati sve te ljude da me slušaju. Onda odem kući i niko me ne sluša,” izjavila je Pamela u jednom intervjuu.

Serija pokriva najrazličitije teme – od izazova svake samohrane majke, roditeljstva, singl života, do seksualnosti, odrastanja i starenja. Ni jedna od ovih tema nije isforsirano prisutna, već je obrađena i prikazana na krajnje realističan, ali i šarmantan način, uz dozu komičnosti koja prati Semin lik od starta. Odnos majke i dece nije romantizovan, već su predstavljene sve najgore osobine koje deca pokazuju – razmaženost i nezahvalnost koja dovodi do toga da vi, kao gledalac, uđete u ekran i kažete im da se saberu.

Zasedanje kućnog saveta

Društveni fenomeni koji su trenutno u fokusu u aktivističkim krugovima – ekologija i queer teorija – su prikazani kroz lik srednje kćerke. Iako ovakve teme umeju da budu na granici toga da su preterano politički korektne, kroz Frenki su prikazani na prirodniji način – kao nešto što okupira jednu srednjoškolku koja je prisvojila zapadnjački narativ i trendove. Ono što je najlepši deo svega toga je upravo način na koji Sem reaguje na sve to i njen proces prihvatanja i pokušaja da razume svoju kćerku i narativ koji je svojstveniji Frenkinoj generaciji. Naravno, sve to uslovljeno je time što je Sem jedna privilegovana bela žena, te je način na koji prihvata svoju kćerku i njene prijatelje sve što svaka LGBT+ osoba može samo da poželi i što se u zemljama sa izrazito patrijarhalnim vrednostima, kao što je Srbija, dešava verovatno u 1 od 20 slučajeva.

Poslednja, peta sezona, donosi nastavak ove priče i isti vajb kao i prethodne četiri – zašto je roditeljstvo lepa, ali ružna stvar (*referenca na mim). Ipak, Pamela priču završava pozitvno po svaki lik – kako svoje dece, tako i svoje naporne majke Fil. Sve one uspevaju da razreše probleme i izazove sa kojima su se suočavale ili, pak, otkrivaju i ulaze u nove stvari koje im sada daju novi smisao, a dovodi ih do zadovoljstva. Za sebe ostavlja ispunjenje svim tim razrešenjima, ali i prihvatanje činjenice da joj deca odrastaju, da je single samohrana majka, da je odbila da radi glupave projekte, pa makar i po cenu da nema novca i da je sve to okej.

Fil, Frenki, Djuk, Maks i Sem

Semina harizma i humor razumećete isključivo gledanjem ovog ostvarenja i to je ono što Better Things čini još autentičnijim. Iako komedija, vrednost ove serije je što se tu ne završava narativ, već nam upravo taj dramski element serije daje širu sliku kako se koji lik oseća u određenim situacijama. Ukoliko ste roditelj, verujem da ćete se osetiti bolje jer ćete znati da još negde neko vodi bitke svakodnevno, kao i vi. Ukoliko niste, podsetićete se sve kompleksnosti odnosa roditelj-dete, ali i prepoznati sebe u određenim situacijama i konačno pomisliti: ,,Pa, nisam znala da je to ovako izgledalo kada sam imala 15 godina i kada mi je keva prebacivala da sam nezahvalna, a komšijama nagoveštavala da joj je dete ušlo u pubertet.” Obe strane su okej – iz perspektive i deteta i roditelja. To je ono na šta nas ovo ostvarenje podseća – nisu ni roditelji bezgrešni, svemogući i sveznalice, niti su deca uvek nezrela i bezobrazna. Istina je negde između, a ključ je verovatno u slušanju, promatranju i osluškivanju jednih i drugih. Niko ne kaže da je lako.

Članak Better Things – 5 sezona dovoljnih da shvatite zašto je roditeljstvo najlepša i najgora stvar se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon više godina pauze, konačno je krenulo emitovanje nove sezone Atlante pre neku nedelju. Jedna od najiščekivanijih serija podelila je publiku kao CIA i zle strane sile bivšu Jugosalviju, s obzirom na to da su ljudi očekivali nastavak avantura repera Pejprboja, njegovog brata od strica Earna, kao i ortaka Derijusa, plus, kako je najavljeno, kroz putešestvije kroz Evropu. I dobili smo to. Ali samo malo, na kašičicu, jer, pored ovih epizoda, bili smo u prilici da gledamo i, što bi strani kritičari rekli, anthology epzode. To vam je ono kad je epizoda sama za sebe, niko od poznatih likova se ne pojavljuje, već ima svoju samostalnu poruku i poentu. Nešto kao Black mirror ili Zona sumraka. Nisu slučajno ove dve serije pomenute, jer Atlanta je oduvek imala taj blago natprirodni ukus, koji ne gazi na prvu loptu, ali je tu. Setimo se samo da je u ovom univerzumu Džastin Biber crnac, a jedan od likova iz kraja vozi nevidljivi automobil. Pa, tako, na divljenje mnogih, gledali smo kako Pejprboj i drugari naleću u Amsterdamu na blackface koji to, u stvari, i nije, već je maska deteta koje je, kao pomoćnik Deda Mraza, propalo kroz odžak. Situacija u kojoj Amerikanci mogu da vide koliko je blackface nešto što Evropa, i pored svog robovlasničkog tereta na dušama, ne poznaje kao deo kulture.

Sa druge strane, Evropa, kao i ostatak sveta, ima problem sa white guilt tripovima, gde su spremni da se izvine crncima za sve što jeste i nije, što, naravno, Glover i ekipa scenarista ove sezone koriste za komediju. Sa druge strane, u tim anthology epizodama, razmotava se klupko koje Glovera više zanima. U nekoliko navrata priča priču u kojoj su belci glavni likovi, da bi beloj Americi (Evropa je očigledni entitet za sebe koji Glover više koristi za komediju) objasnio u čemu je zvrčka i problem.

Da, rasizam je bolest, da, ropstvo je nešto užasno, ali sem ovih prostih poruka, poput voda je mokra i vazduh je providan, bela Amerika i ne razmišlja mnogo i često. E, zato, ropstvo i rasizam Glover približava u anthology epizodama drugoj strani, da bi lakše shvatila. Takoreći, crta joj.

Sve kreće sa klincem kojeg, zbog lošeg vladanja, majka ostavlja, a usvajaju ga dve bele lezbejke veganke. Mali crnac u sudaru sa svetom samo raskrinkava ekstrem liberalne Amerike koja u svojoj dobroti dolazi na granicu do robovlasnika, koju, za potrebe poente u ovoj seriji, prelazi. Nakon boravka u ovom svetu, mališa se raširenih ruku vraća nešto konzervativnijem vaspitavanju. A onda dolazimo i do, sad već kultne epizode, gde, tipa (Justin Bartha) dokači veliki problem kad se donese zakon da potomci robova mogu da traže milionske naknade od potomaka robovlasnika. I dok je cela priča postavljena kao komični bezizlazni veliki problem u kom, zbog greha svog čukundede, jedan tip treba da ispašta, na kraju se raspliće jedna mnogo veća priča, u kojoj jedan čovek na trenutak shvata koliko je zasta ogroman teret ljudi koji nisu bili slobodni i koliko je sloboda užasno bitna stvar, čak iako i dalje ta poruka zvuči kao da je skinuta sa jeftine nalepnice.

U ovakvim epizodama, Glover se još bavi uticajem crnačke culture na belu, kroz sahranu dadilje i svega onoga što je ta pokojna gopođa sa Trinidada ostavila i naučila belu decu koju je čuvala. Kameo ima i ludi sin Toma Henksa, koji glumi samog sebe. Znate tog tipa, on priča kao da je sa Jamajke i izmislio je celu onu „white boy summer” pizdariju. U poslednjoj ovakvoj epozidi, Glover se bavi crnicma svetlije puti koji nisu ni tamo, ni ‘vamo, ponekad, čak, i svojim izborom, ali i koji često moraju da idu na neformalne audicije na kojima moraju dokazuju svoje poreklo. Ova epizoda je svakako najčudnija, i na moment više podseća na nešto što bi Rik i Morti radili, a ne na komediju sa šašavim reperima. Ipak, centralna epizoda sezone vraća naša tri glavna lika i dodaje nekolicinu novih.

Epizoda kad Pejprboj biva pokraden u Budimpešti, gde optužuju klinca koji je fan da mu je ukrao telefon, je sve ono što je Glover hteo da nam kaže u ovoj sezoni. Želeo je da napravi most između debelog crnca iz Atlante i malog mršavog belog Amera koji živi u Pešti. Ispitivanjem, razgovorom, a kasnije i pesmom, shvatamo da su obojica zbunjeni i u čudnoj fazi života, obojica su slušali istu muziku i gledali iste filmove, obojicu je povredila devojka sa istim imenom, obojica imaju dosta nerazjašnjenih emocija prema pokojnim majkama. Da li su njih dvojica ista osoba? Možda.

U takvom linčovskom raspletu (podsetimo se, prva sezona Atlante je reklamirana kao Tvin piks sa reperima), dolazi do pomirenja dve kulture. I jedan i drugi imaju iste poglede na svet i iste probleme, a žive u totalno različim svetovima. E, TO je Atlanta. Crni hood koji, nakon što te otrese na zemlju zbog greha i problema koje je tvoja rasa uradila u tvoje ime nekim drugim ljudima, pruža ruku pomirenja, i šansu za budućnost i nastavak dalje. Naravno, uvek će se sećati i neće propustiti priliku da te zajebava, jer si, realno, zaslužio.

A zašto je ruka pomirenja tu? Pa, zato što, na kraju dana, postoji mnogo veći problem koji ujedinjuje i crnu i belu Ameriku, a, bogami, i svet. A to je klasa, i klasne razlike. Možda to nije najpopularnije reći u ovoj klimi, pa zbog toga Glover sad i trpi kritike, što publike, što raznih kritičara, koji ga sa prekorom napadaju jer se okrenuo beloj americi. Na kraju dana, a to je ono što se avanturom kroz Evropu još više primećuje, crnci i belci imaju mnogo više zajedničkog nego što se vidi sa kauča u Atlanti. Za početak, imaju zajedničkog neprijatelja. Potrebno je ponekad otići malo dalje od kuće, da bi je malo bolje upoznao. To je ovaj trojac spoznao na kraju.

Članak Treća sezona Atlante je najčudnija do sada – zato je i volimo se pojavljuje prvo na Oblakoder.