O izložbi razgovaramo sa najmlađom od četiri umetnice, Anom Simić.

Kako si doživela naziv izložbe „Mitologija svakodnevnice”, u kontekstu svog umetničkog rada?

Naziv izložbe „Mitologija svakodnevice” doživljavam kao pojmovni okvir unutar kojeg se moja praksa pozicionira. On upućuje na način na koji se savremeni vizuelni kodovi preuzeti iz digitalnih prostora samoprezentacije transformišu u nove mitološke strukture. Posebno me intrigiraju načini na koje se rod žena i queer identitet istovremeno estetizovani. U mom radu oni funkcionišu kao materijal koji se rastavlja i ponovo konstituiše kroz slojevito preklapanje, ponavljanje i transformaciju kao vizuelni fragmenti koji, u svojoj cirkulaciji, svedoče o post-internet mitologiji slike.

Kako se navodi u kustoskom tekstu, tvoji „najnoviji digitalni crteži odlaze u pravcu grafičkog i kompozicijskog pročišćenja forme do simbola, koristeći stilski jezik pop art-a”. Šta te najviše inspiriše u ovoj tehnici, odnosno pop-art referencama?

Preuzimanje internet referenci usko je povezano sa kulturom bivanja na internetu, kulturom mimova i deljenja sadržaja. Niske rezolucije slika koje neprekidno cirkulišu u digitalnom prostoru preuzimaju se, gube i transformišu svoja prvobitna značenja, destabilizujući konkretnost i odbijajući binarnu logiku. Ovaj proces omogućava zauzimanje prostora između binarnih opozicija, omogućavaju mi da budem queer, simultano integrišući stotine referenci i postavljajući ih na različite pozicije. Upravo ova dinamika, cirkulacija, remiksovanje i transformacija vizuelnih fragmenata definisu internet kao prostor specifične pop-kulture i čine ga temeljem savremene digitalne estetike i mog rada.

Tvoja prva samostalna izložba „Insignije” u fokus je stavljala vizuelni jezik inspirisan osamnaestovekovnom grafikom i srednjovekovnim kostimima; u nekim novim radovima takođe referišeš na istorijske formate i teme stavljajući ih u novi kontekst. Kako vidiš taj odnos prema istoriji i istorijskom u tvom radu, a u kontekstu ženskog iskustva koje ti je tematski važno?

Kroz tu seriju sam težila da, koristeći princip palimpsesta, ispišem nova značenja oslanjajući se na činjenice koje su se zaista dogodile. U savremenim radovima, fokus se pomera ka direktnom delovanju unutar strukture savremenog, prelazeći iz prakse koja konstruše novu verziju stvarnosti u praksu koja interveniše u savremenom trenutku. Rad Lez ikonografski podseća na kanonizovani prikaz svetog poljubca apostola Petra i Pavla, međutim umesto skrivanja ili kodiranja značenja – što je istorijski često bio slučaj kada je reč o prikazima queer identiteta – u ovom radu insistiram na vidljivosti i eksplicitnosti lezbejskog iskustva. Istražujem kako queer i žensko iskustvo može biti prisutno, vidljivo i reprezentovano kroz savremenu ikonografiju, prisutnu kako u fizičkom (AFK – away from keyboard), tako i u digitalnom prostoru.

Od pomenute prve izložbe prošlo je dve godine; tada si bila na 3. godini studija. Koliko samo iskustvo javnog izlaganja i rada sa kustosima i kustoskinjama, bilo da se radi o samostalnim ili grupnim izložbama, utiče na tvoj rad, bilo da se radi o temama, tehnikama, odnosno načinima promišljanja pozicije rada u javnom izlagačkom prostoru?

Iskustvo javnog izlaganja prevashodno je oblikovalo moj umetnički i profesionalni razvoj, produbljujući moje razumevanje sebe, sopstvene prakse i pozicije rada u savremenom umetničkom kontekstu. Saradnja sa kustosima omogućila mi je refleksivnu artikulaciju radova, a prisutnost u javnom prostoru učinila praksu konkretnom i operacionalizovanom, kreirajući mesto susreta između publike, umetnosti i teorije.

Kakav odnos imaš prema onome što tvoje delo „poručuje” posmatračima? Da li ti je draže da posmatrači „ukapiraju“ šta si htela da postigneš i predstaviš, ili veće zadovoljstvo doživljaš u mogućnosti višestrukih i individualizovanih percepcija i tumačenja?

„Protect the dolls.“ — ovo je ono što izložba direktno poručuje. Istovremeno, serija dopušta i višestruka, individualna tumačenja, otvarajući prostor za različite percepcije i iskustva posmatrača. Važno mi je da delo ne bude zatvoreno ili rigidno u svom značenju; naprotiv, cilj je da kroz višeslojnost, ironiju, preterivanje i referencijalnost stvorim prostor u kojem posmatrač može sam da kreira značenje i doživi rad na više nivoa. Tako delo funkcioniše i kao manifest queer kulture i pop-estetike, ali i kao otvoreni arhiv afekta, performansa i vizuelnog ekscesa, omogućavajući simultano prisustvo jasnih poruka i pluraliteta interpretacija.

Naslovna fotografija: Maša Stojanović

Članak Reprezentacije queer i ženskog iskustva u savremenoj ikonografiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova izložba kustoskog tima Mirjane Dušić i Ljube Jovićević objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno.

Marina Marković u svojim radovima telo postavlja u središte kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Ono nije samo biološka datost, već i kulturni konstrukt i mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije umetnica gradi kontrast između „lepo upakovane” spoljašnjosti i surovog ženskog iskustva, pokazujući da estetizacija bola ne znači njegovo poricanje, već transformaciju u smisao i identitet. Telo se tako pojavljuje i kao svedočanstvo granica nametnutih uloga, ali i kao prostor njihove moguće subverzije.

Marina Markoivć, To Please, To Serve, To Obey

Holandska umetnica Astrid Oudheusden polazi od običnih, naizgled beznačajnih prizora u kojima otkriva skrivena značenja. Ne bežeći od svakodnevnog, ona pronalazi način da u tihim i nenametljivim slikama prepozna dublje obrasce našeg postojanja. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj se obično pretvara u znak koji nadilazi privatno. Boja, svetlosne nijanse i pažljivo oblikovan kadar postaju sredstva kojima prizori svakodnevice stiču univerzalno značenje. Oudheusden time pokazuje da se mitologije ne oblikuju samo kroz izuzetne događaje i velike narative, već kroz ponavljanja i neprimetne obrasce svakodnevnog života, u kojima se privatno i kolektivno neprestano dodiruju.

U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. Njene hibridne figure i prostori deluju kao da se nalaze na granici između stvarnog i izmaštanog, otvarajući fluidnu zonu u kojoj identitet i telo prestaju da budu stabilne kategorije. Fantastično ovde ne predstavlja beg od stvarnosti, već način da se ona učini čudnovatom, da se da se pokaže kako je poznato uvek podložno preispitivanju i preoblikovanju. Stvarajući mitološke prizore sa dozom igre i distance, slike Monike Sigeti ne nude rešenja, već otvaraju prostor zamišljanja i preispitivanja.

Monika Sigeti, Another body

Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. U njenim radovima pop-art estetika i svedena forma znaka stvaraju slike koje funkcionišu kao simboli prepoznatljivi i izvan privatnog okvira. Time se ne beleži samo intimni trenutak, već se uspostavlja prostor u kojem se potisnuto i nevidljivo upisuje u zajedničko pamćenje, otvarajući mogućnost da ono lično postane osnova nove kolektivne mitologije.

Ana SImić, Pink Punchy2

Kako primećuje autorka kataloškog teksta Ana Simona Zelenović, kustoski izbor izložbe funkcioniše kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a istovremeno potvrđuje zajednički horizont četiri umetnice, u kojem lično ne ostaje zatvoreno u sebi, već se kroz umetnost prevodi u zajedničko, neprestano oblikujući nove mitove i kolektivna sećanja.

Izložba „Mitologija svakodnevice” će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2025.

Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.

Naslovna fotografija: Astrid Oudheusden, Daily Drawing

Članak Izložba Mitologija svakodnevice u Galeriji DOTS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Umetnički par Antonio Hoze Guzman i Iva Janković su multidisciplinarni tandem čiji se kreativni put ukrstio u Amsterdamu, gde su osnovali studio Atelier GF Workstation, 1995. godine.

Nakon značajne izložbe i performansa u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2022), Guzman i Janković su uključeni u kustosku selekciju Adrijana Pedrose u Arsenalu tokom 60. Venecijanskog bijenala (2024).

„Rekonstrukcija zvezdane prašine” predstavlja novi ciklus radova koji se bave tekstilom, zvučnim pejzažima, video zapisima i performansima vezanim za geopolitičke granice i autohtone identitete u okviru istorije tekstilnih umetnosti. Njihovo istraživanje tekstila se bavi kompleksnim pitanjima nacionalnog identiteta, sećanja i zavičaja, koja se nameću prilikom podele nacija predaka. Utkano u delu Guzmana i Jankovića nalazi se duboko ukorenjeno ubeđenje da se naš savremeni svet formirao kroz migracije.

Tkanine predstavljene na izložbi „Rekonstrukciji zvezdane prašine” odlikuju se geometrijskim i monohromatskim ekspresijama i uticajima brojnih migratornih vernakulalnih tekstilnih elemenata preuzetih sa brojnih putovanja umetničkog dvojca u Dakar, Sao Paulo, Rio, Mumbaj, Tokio, Panama Siti, Gvatemalu, Srbiju i Hrvatsku. Tkanine su isprepletene apstraktnom matricom interkulturalnih genetskih sekvenci koje ujedno predstavljaju i otelotvorenje globalnih veza između Amerike, Istočne Evrope i Afrike. 

Fotografije: Guzman Janković

Članak Izložba Rekonstrukcija zvezdane prašine u galeriji DOTS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na beogradskoj izložbi Jungerman se predstavlja radovima nastalim tokom proteklih šesnaest godina. Najstariji izložen rad je „Captain Broos” iz 2007, dok su najmlađe serije „Pimba AGIDA” i „Pimba BEEFI” iz 2022. godine.  Ovaj umetnik u svom delu obuhvata raznorodne umetničke medije od skulpture, preko zidnih i prostornih instalacija, kolaža, panela i sito štampe, do video rada. Među karakterističnim za Jungermanov opus izdvajaju se zidne instalacije koje počivaju na modelu mreže: radovi „Orgade” (2008), „Wise words” (2010) i „Rite of Passage” (2013).

Kadar iz filma BROOS, 2007

Jedan od nosećih radova beogradske izložbe je video rad „Broos” sastavljen od fotografija i kratkih filmskih isečaka snimljenih tokom ritualnih aktivnosti potomaka maronske zajednice Bakabusi, kojoj s majčine strane pripada i sam umetnik. Film nosi ime po Jungermanovom pretku Brosu, vrhovnom poglavici i borcu za slobodu, čija fotografija se pojavljuje u ritmičnoj sekvenci kratkih crno-belih fragmenata, dodatno naglašenih kompozicijom „Follow the Light” američkog džez muzičara i kompozitora Džejsona Morana.

Izložba će biti otvorena do 18. novembra.

U  Jungermanovom radu se motivi i obrasci iz afričke i surinamsko-maronske kulture, vinti religije i vizuelnog idioma evropskog modernizma dvadesetog veka stapaju jedni s drugima, stvarajući time širok dijapazon umetničkih primera zasnovanih na komunikaciji i međusobnoj interpolaciji elemenata ovih kultura.

Fotografija: Koos Breukel

Godine 2019. Jungerman je privukao globalnu pažnju kada je nastupio kao predstavnik Holandije na Bijenalu u Veneciji, gde se predstavio prostornom instalacijom „Visiting Deities”, zajedno s radovima umetnice Iris Kensmil. Nakon toga usledile su brojne samostalne muzejske i galerijske izložbe među kojima je ona u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2021–2022), kao i međunarodne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja nagrada za umetnost „Dr A.H. Heineken”, najprestižnija nagrada za vizuelnu umetnost u Holandiji, koju je dobio 2022. godine. Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services i Heineken Srbija.

Naslovna fotografija: ORGADE 2008, foto Remi Jungerman

Članak Izložba Linijom do iskona Remija Jugermana u Galeriji DOTS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uviđajući značaj interkulturalnih projekata u savremenom evropskom kontekstu, kustoski tim Galerije DOTS iz Beograda – Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao iz Amsterdama i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz Amsterdama, osmislio je i inicirao projekat CONNECTING THE FUTURE u čijem fokusu je osmoro mladih talentovanih umetnika. U selekciji iz Srbije učestvuju umetnici Bogdan Đukanović, Lena Milovanović, Lazar Stojić i Vanja Subotić, a iz Holandije – Džulijet Altonen, Kaspar Dejong, Ruben Raven i Jope Venema. Za dizajn izložbe, kao i dizajn kataloga, je zadužena Isidora M. Nikolić.

Povodom otvaranja izložbe, kustoskinja Mirjana Dušić je izjavila: „U selekciji iz Srbije učestvuju umetnici koji su deo Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS, osnivača istoimene galerije. Young Art Program se već više od godinu dana bavi podsticanjem, promovisanjem i finansiranje stvaralaštva mladih umetnika. Većina radova koji će biti izloženi su deo zbirke Fondacije”.

Kustoskinja Ljuba Jovićević je o ovom projektu istakla: „Uspostavljanjem umetničkog dijaloga između umetnika iz Srbije i umetnika iz Holandije, učesnici projekta dobijaju mogućnost da u svojoj najranijoj stvaralačkoj fazi budu predstavljeni publici van svojih državnih granica, a time i novoj, drugačijoj interpretaciji. Ideja projekta da kroz uvid u sličnosti i različitosti misli i kreativnog rada bude podsticaj za otvorenost, kreativnost, demokratizaciju njihovog daljeg umetničkog rada”.

Anoš Urbanke, kustoskinja iz Amsterdama, o saradnji sa timom iz Galerije DOTS je rekla: „Prošle godine smo upostavili kontakt dok sam bila na rezidenciji u Footnote centru u Beogradu. DOTS je tragao za kustosom iz Holandije a pošto sam odatle, živim u Amsterdamu, a takođe sam i bila često u Beogradu, bilo je prirodno da razgovaramo o saradnji. Umetnici koje smo odabrali za ovu izložbu su iz potpuno drugačijih geopolitičkih okruženja i svakodnevnih realnosti, a njihovo spajanje iziskuje povezivanje umetničkih jezika i njihovu pažljivu artikulaciju. Ovi radovi spojeni na izložbi predstavljaju neistraženu teritoriju koja podstiče pitanja o otvorenosti, intonacijama i artikulacijama koji će tek biti određeni u budućnosti“.

Grupna izložba CONNECTING THE FUTURE, koja kroz predstavljanje savremene umetničke prakse tek formiranih umetnika, sugeriše povezivanje dva grada, dve kulturne metropole – Amsterdama i Beograda, ima za cilj da tokom 2023. godine bude prikazana u oba grada, u izložbenim prostorima obe partnerske galerije.

Izložba u Galeriji DOTS biće otvorena do 6. maja 2023. godine.

Fotografije: Marko Ercegović

Članak Otvorena izložba Connecting the Future: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije u Galeriji DOTS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vanja Subotić živi i radi u Subotici, a diplomske i master studije slikarstva završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. „Promene i izmenjene slike stvarnosti središnje su teme radova Vanje Subotić”, stoji u najavnom tekstu izložbe. I još: „Nadahnuti snoviđenjem, njeni su radovi studije jezika, percepcije, prostora svesnog i nesvesnog, emocije i veze s telesnim”.

Izložba Connecting the future povezuje dve metropole, Beograd i Amsterdam, odnosno mlade umetnike iz Srbije i Holandije. Kako vidite koncept ove izložbe i značaj povezivanja umetnika iz različitih sredina, u ovoj fazi vašeumetničke karijere?

Moja samostalna umetnička praksa jeste mlada pa se uklapa u ovaj koncept i u ovoj fazi povezivanje može biti ključno za usmeravanje mog daljeg rada i pozicioniranje u odnosu na širi kontekst.

U tekstu o vašem radu, između ostalog stoji da „eksperimentišete s medijima i jezičkim lapsusima, nelogičnostima koje nalikuju snu”. Odakle dolazi ta fascinacija, na koji način joj pristupate?

To je fascinacija koja se iskristalisala tokom godina beleženja i posmatranja raznih stanja i procesa.  Preispitivanje jezka kao sredstva ispostavilo se izuzetno interesantnim u okvirima hermetičnih formi umetničke knjige. Tu postoji sloboda i prostor za „greške”, one se odnose na blago pomerene odnose elemenata unutar slike ili teksta. Ovaj relativizujući pristup me je doveo do igre sa (ne)mogućnostima percepcije te neuhvatljivim osećajima i emocijama, na rubu svesnosti ili između nekih jasnih referenci što u neku ruku posdseća na logiku sna.

Takođe, tu je i pitanje „ženske perspektive” u vašem radu. Kako ga vi vidite, da li je ta perspektiva za vas angažovana u društveno-političkom smislu?

Trenutno mi je odnos prema angažovanosti ambivalentan. Osećam da je neophodno bavljenje i rasvetljavanje konkretnih problematika. Sa druge strane, neki autentični osećaj u radu usmeren je ka temama povezanim sa telom i celokupnim ženskim bićem, zato što je to moja perspektiva a u njoj su mi zanimljive specifične senzacije, osećaji koje sam spomenula gore.

Ostaje za sada indirektno angažovanje osvešćivanjem senzibiliteta i moći koju nosi sama ženska priroda kao i sagledavanje nelogičnosti, grešaka u komunikaciji kako bi ta komunikacija bila jasnija na svim nivoima i u svim sferama uključujući društveno političku.

Kada govorimo o „formalnom” karakteru vašeg dela, tehnikama i materijalima, na koji način razmišljate o tom segmentu vašeg stvaralaštva i čemu težite u likovnom izrazu?

Težim neposrednosti i to se veoma reflektuje na pristup medijima i materijalima. Koristim uglavnom tradicionalne medije koji su mi „najudobniji” ali nikada nisam u jednoj tehnici dovoljno dugo da bih je savladala u potpunosti, do nivoa gde se poetika identifikuje sa tehnikom, uvek ostaje neka naivnost i nepreciznost, značajno mi je da to zadržim kao još jedan faktor relativnosti.

Deo ste i Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS. Na koji način vam je taj program pomogao u stvaralaštvu i umetničkom razvoju?

Po preporuci su me pronašlie i kontaktirale Mira i Ljuba. Posetile su me u ateljeu gde sam radiala i predložile saradnju koja mi je zvučala kao nenametljiva podrška. U toku proteklih godinu dana realizacije te saradnje sam imala mogućnost da se fokusiram na radove koji otvaraju nove horizonte, a podsticajna je bila i dinamika povratnih informacija.

Članak Vanja Subotić: Na rubu svesnosti i između jasnih referenci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uviđajući značaj interkulturalnih projekata u savremenom evropskom kontekstu, kustoski tim Galerije DOTS iz Beograda – Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao iz Amsterdama i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz Amsterdama, osmislio je i inicirao projekat CONNECTING THE FUTURE u čijem fokusu je osmoro mladih talentovanih umetnika iz Srbije i Holandije. Za dizajn izložbe, kao i dizajn kataloga, je zadužena Isidora M. Nikolić.

U selekciji iz Srbije učestvuju umetnici Bogdan Đukanović, Lena Milovanović, Lazar Stojić i Vanja Subotić koji su deo Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS, osnivača istoimene galerije. Young Art Program se već više od godinu dana bavi podsticanjem, promovisanjem i finansiranjem stvaralaštva mladih umetnika. Većina radova koji će biti izloženi su deo zbirke Fondacije.

Uspostavljanjem umetničkog dijaloga između umetnika iz Srbije i umetnika iz Holandije – Džulijet Altonen, Kaspar Dejong, Ruben Raven i Jope Venema, učesnici projekta dobijaju mogućnost da u svojoj najranijoj stvaralačkoj fazi budu predstavljeni publici van svojih državnih granica, a time i novoj, drugačijoj interpretaciji. Ideja projekta da kroz uvid u sličnosti i različitosti misli i kreativnog rada bude podsticaj za otvorenost, kreativnost, demokratizaciju njihovog daljeg umetničkog rada.

Grupna izložba CONNECTING THE FUTURE, koja kroz predstavljanje savremene umetničke prakse tek formiranih umetnika, sugeriše povezivanje dva grada, dve kulturne metropole – Amsterdama i Beograda, ima za cilj da tokom 2023. godine bude prikazana u oba grada, u izložbenim prostorima obe partnerske galerije.

Izložba u Galeriji DOTS biće otvorena do 6. maja.

Naslovna fotografija: Stojic Lazar, foto Kolekcija Humanitarne fondacije DOTS

Članak Otvaranje izložbe Connecting the Future: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije u Galeriji DOTS se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 9. januar

Projekcija na zidu: Basquiat @bife Ventil

Projekcija na zidu: Basquiat (1996)
Režija: Julian Schnabel

Film o životu čuvenog artista Žan-Mišel Baskijata, koji je napisao i režirao njegov kolega Šnabel. Pored Džefri Rajta (Baskijat) i Dejvida Bouvija (Vorhol) u filmu glume i Geri Oldman, Denis Hoper, Viljem Defo, Kristofer Voken,…

Ponedeljak od 18h

David Bowie Night @bife Ventil

9. januar veče posvećeno velikom muzičaru i umetniku Dejvidu Bouviju, uz muzički i video izbor iz njegove pola veka duge karijere. Bouvi je rođen 8. januara 1947. a umro je 10. januara 2016.

Ponedeljak od 20h

Slika Dorijana Greja @Jugoslovenska kinoteka

Sećanje na… Andžela Lensberi
18.00h SLIKA DORIJANA GREJA (SAD, 1945)
Uloge: Džordž Sanders (George Sanders), Andžela Lensberi (Angela Lansbury)
Režija: Albert Levin (Albert Lewin)

Svima dobro poznata priča: Iskvareni mladić nekako čuva svoju mladalačku lepotu, ali jedna slika postepeno svima otkriva njegovu unutrašnju ružnoću.

Utorak, 10. januar

The Snow Queen @bife Ventil

Projekcija na zidu: Снежная королева (1957)
Režija: Lev Atamanov

Stara sovjetska adaptacija, verovatno najlepša, poznate Andersonove istoimene bajke.

Utorak od 18h

UMETNICI GOVORE S02E03: ЧТО ДЕЛАТЬ @Krokodil Engaging Words

U novoj epizodi serijala Umetnici Govore!, Branislav Dimitrijević razgovara sa Olgom Egorovom i Dmitrijem Vilenskim iz umetničkog kolektiva Что делать (Šta da se radi?) iz Sankt Peterburga. Razgovaraće se o njihovom poslednjem projektu „Arhiv kanarinaca” (2022), ali i o njihovim ranijim projektima i aktivnostima – odnosu prema jugoslovenskom nasleđu i post-jugoslovenskim okolnostima, i uopšte o duhu kolektivizma u umetnosti, a pre svega o tome šta da se radi. 

unSEEN: Nepredvidive forme crteža @Dots galerija Beograd

Poslednja nedelja kada možete pogledati ovu lepu izložbu. Izložba „unSEEN: Nepredvidive forme crteža” objedinjuje skice i crteže pedeset umetnica i umetnika iz celog sveta na izložbi koja pruža nesvakidašnji uvid u mikrokosmos stvaralčkog uma kroz proces crtanja. Ova izložba teži da otkrije sirovu formu kreativne energije koja kanališe suštinsku istinu umetnice ili umetnika, a koja nije pročišćena za javnu potrošnju.

Sreda, 11. januar

Performans EHOLOGIJA @Ostavinska galerija

Performans je kreiran kao eksperimentalna sinteza više umetničkih medija (kombinujući eksperimentalnu muziku, pokret, poeziju i istraživački izraz), sve u svrhu ispitnog rada na doktorskim studijima višemedijske umetnosti, Marca Nektana (Beograd) i Viktora Tanaskovskog (Skoplje). Umetnici istražuju temu zagađenja vazduha i važnost ovog pitanja osvrćući se na sve što je izgubljeno, kao i na budućnost koja nas očekuje ukoliko ne reagujemo odmah. Publika prolazi kroz više faza i prostorija na digitalnom i analognom nivou, komunicirajući sa delom i umetnicima…

Izložba: Umetnost stakla i reprezentacija u Srbiji @Muzej primenjene umetnosti

Poslednja nedelja kada možete pogledati ovu lepu izložbu. Ova reprezentativna izložba obuhvata period od jednog veka kroz koji se prati utemeljenje industrijalizacije stakla i uloge oblikovanog stakla kao važnog dela modernizacijskih procesa srpskog društva.

Izložba se sastoji od 130 eksponata i pratećeg materijala Muzeja primenjene umetnosti, Zavičajnog muzeja Jagodina, Zavičajnog muzeja Paraćin, Narodnog muzeja Kikinda, Etnografskog muzeja i drugih institucija koji ilustruju proizvodnju najznačajnijih fabrika 19. i prve polovine 20. veka sa teritorije Srbije. Publici će po prvi put, u ovom formatu, biti predstavljeni najznačajniji predmeti koji odslikavaju građansku kulturu svakodnevice, markiraju status i identitet pojedinaca i širih kulturnih krugova naših prostora od sredine 19. veka do sredine 20. veka.

Četvrtak, 12. januar

Veče Muzike Morrisseya @Berlin Monroe

The Smiths je bio britanski sastav koji je nastao 1982. u Mančesteru. Kritičari ih smatraju jednim od najboljih alternativnih sastava britanske indie scene 1980tih. Izdali su četiri studijska albuma, a 1987. su se raspali zbog nesuglasica između Morrisseya i Marra. Smatraju se kao jedni od glavnih pokretača indie pravca i ideologije kako sa muzičke tako i sa fashion strane. Morrissey i Johnny Marr su nastavili svoje solo karijere koje ćemo takodje slušati ovog četvrtka. Za sve fanove i lovere specijal Smithsa uz sve propratne bendove koji će uleteti izmedju kao intermezzo!

ALEK LEAF STONY CHILL @Ljubimac

Magija i umeće se samo prenose!

ABBA Real Tribute Band @Zappa Baza

Nakon rasprodatih koncerata u Italiji, Sloveniji i HR, ABBA Real Tribute konačno u Beogradu! Originalnim nastupom, muzičkim izvođenjem, kostimima i koreografijom, bend potpuno dočarava atmosferu i duh koji su vladali na koncertima ove grupe. Hitovi poput Waterloo, Chiquitita, Dancing Queen, Mamma mia, SOS i mnogi drugi, izvode se na originalan način, ne izlazeći iz okvira autentičnog.

Start 21h

Petak, 13. januar

Peđa Radović & White City Soul @STROGI CENTAR

White City Soul sa ponosom predstavlja Peđu Radovića, čoveka koji na svom YouTube kanalu čuva pravo zlato jugoslovenske muzike od 1950. do 1991. godine sa preko 900 pesama i više od 80 miliona pregleda. Upravo to ga je postavilo na mapu kao virtuelnog kustosa za svakog ko želi da istraži jugoslovensku muziku u tom periodu ali i za one koji samo osećaju nostalgiju za njom.

Lokalna podrška – White City Soul

Drugstore’s SNG JAN 13 with LUIGI TOZZI / Mark Knekelhuis

Srpska Nova godina u Dragstoru!

MAIN ROOM
Luigi Tozzi
Filip Xavi
Monosaccharide
whitegirlstudyplaylist
Ptžc

BLACK ROOM
Garage Noord Takeover
Mark Knekelhuis
Vanja Rakić
Cccore
Stevie Whisper

Subota, 14. januar

Koncert: SHORTPARIS @Dom omladine Beograda

Connected Agency predstavlja Shortparis — avangardni pop bend iz Sankt Peterburga.

Shortparis kreiraju svoju jedinstvenu muzičku estetiku kroz istraživanje i kombinovanje dark elektronike, dens ritmova, post-panka, eksperimentalne nojz muzike, pa čak i akustičnih šansona. Nakon što su već osvojili titulu „najboljeg živog nastupa u Rusiji”, članovi benda nastavljaju na grade inostranu karijeru gde su prepoznatljivi po teatralnim i zapanjujućim nastupima koji su bliski praksi preformansa u savremenoj umetnosti.

DDR (Zg) / Svlak (Bg) / Leptirica (Bg) @AKAB Okretnica

DDR – Neizbežno sivilo i vlaga januarskih zagrebačkih ulica dolaze i u naš grad i uvlače nam se u kosu, nozdrve i odeću. Mračni i hladni post pank greje jače od TA peći.

Svlak – Još jedno čedo studija 11 se nakon kraće pauze vraća na scenu u punom sjaju. Melanholični, melodični post pankeraj će vas naterati da se uvijate i đuskate dok ne izgulite đonove i ne odbacite staru kožu i kutikulu.

Leptirica – Nakon dužeg vremena Leptirica će ponovo zasvirati u Okretnici. Memljivi sint pank/post pank nastao u ukletoj sobi broj 11 u administrativnoj zgradi stečajem uništene Beogradske industrije mesa „Slavija”.

Ex Robot @Chillton

Podvarak džedaja: https://www.mixcloud.com/chillton_chillton/ex-robot-3101-20/

Nedelja, 15. januar

buvljaKC @KC Grad

Što se kaže „Save the date” / 15.01.2023. od 15h

Dok smo još u praznik mode-u, pobrinuli smo se da obradujemo sve buvljak fanove i vintage lovce! Dodjite da se cen(j)kamo, slušamo muziku i jedemo nedeljni ručak zajedno (vegeterijanci da ne brinu).

Audio berza u Beogradu @Dorćol Platz

Nova godina, nova audio berza u Dorćol Platzu!

Članak Kulturna dešavanja u gradu / 9.1 – 15.1 / se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Parenje jelena, 2018, foto Melisa Gudvin,Zahvaljujući ljubaznosti umetnice i galerije Pejs

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Članice galerijskog tima su dugi niz godina aktivne u oblasti kustosiranja i produkcije izložbi, izdavačkoj delatnosti i dizajnu u javnim institucijama kulture i galerijama u lokalnom i internacionalnom kontekstu.

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Promocija publikacije biće upriličena nakon otvaranja izložbe, uz prisustvo umetnice i autorki tekstova.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujuci skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

Galerija Dots će otvoriti vrata publici u subotu, 17. septembra 2022. godine, samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Galerija Dots se nalazi na Donjem Dorćolu u Beogradu (Bulevar vojvode Bojovića 4). U fokusu galerijskog umetničkog programa će biti predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene i njihovo povezivanje.

Kiki Smith, foto: Aleksandar Jovanović

Galerija Dots, оsnovana od strane Humanitarne fondacije Dots, će preko osnaživanja umetničke scene i organizcije kuluturno-umetničkih događaja obezbediti finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije Dots da, kroz angažovanje stručnih kadrova za edukaciju i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije Dots u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Članak Izložba Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje u novoj Galeriji Dots se pojavljuje prvo na Oblakoder.