Oko za oko iskopano, srce za srce slomljeno

Druga sezona serije House of the Dragon (kod nas: Kuća zmaja) pokriva oko 25 stranica Vatre i krvi, što je znatno manje u poređenju sa sedamdesetak stranica koje obrađuje prva sezona. Sama knjiga napisana je kao istorijski zapis kuće Targarjen i u njoj se događaji nižu bez posebnih objašnjenja i detalja. Scenaristi ove serije zato imaju mnogo veći zadatak nego scenaristi Igre prestola, budući da moraju ozbiljno da nadgrade originalni materijal, i to bez pomoći Martina kao koscenariste. S obzirom na obim ovog posla i ko zna čiju suludu odluku da se samo 25 stranica knjige rastegne na čak osam epizoda, nije ni čudo što je ova sezona bila spora, razvučena i nedogađajna.

Ko zmajeva kuća!

Iako ima i uspelih scena, više je onih neuspelih, te prva sezona ipak ostaje bolja od druge. Uzmimo premijernu epizodu druge sezone kao primer. Ona se završava ubistvom jednog deteta kako bi se osvetilo ubistvo drugog, ali ta scena je antiklimaktična uprkos svojoj surovosti. Ona je zbrzana, i jedina emocija koju izaziva je gađenje. Nekoliko redaka iz Vatre i krvi posvećenih ovom svirepom ubistvu potresnije je i upečatljivije nego ono što vidimo u seriji. Pre svega zato što je u knjizi princeza Helena (Fija Saban) primorana da bira između svoja dva sina, pa već i samo opredeljenje započinje njen apsolutni krah, a kamoli ubistvo koje potom sledi. U seriji je Helena lišena ovog nemogućeg izbora, tako da scena gubi na težini i napetosti.

U nastavku sezone, svaki čin jedne strane je zapravo reakcija na neki postupak druge strane. Na napad Renirinog tabora odgovara se kontranapadom Alisentinog odnosno Egonovog (Tom Glin Karni) tabora. Što i ne bi bilo toliko dosadno kada bi serija prikazivala više akcije, ili barem više karakterizacije, umesto što maltene skoro sve vreme gledamo silna zasedanja veća, pa onda isprazne dogovore, razgovore, pregovore, a da ne pominjem Demonove (Met Smit) repetitivne tripove u Harendvoru ili Renino (Fibi Kembel) vabljenje divljeg zmaja u Dolu. I suđenja u Hagu su bila zanimljivija!

Čovik je obolija

Zar i zmaj je muškog roda, okrutnog?

Jedna od glavnih tema koja se nastavlja iz prethodne sezone jeste sukob muškog i ženskog principa u patrijarhalnom društvu. I Renira i Alisent bivaju percipirane kao loše vladarke zbog toga što su žene. Renira će morati da ošamari jednog od savetnika kako bi mu demonstrirala da je prešao granicu, a u jednoj od najboljih scena ove sezone, Alisent najzad uviđa da je okružena muškarcima koji je ne zarezuju. U ovom rediteljski odlično rešenom momentu pete epizode, možemo da naslutimo kako se Alisent oseća, iako ona ne izgovara nijednu reč. 

Uprkos tome što Alisent konačno spoznaje da kao žena deli istu perspektivu sa Renirom, one ne uspevaju da nađu zajednički jezik. U scenama koje ne postoje u knjizi, a koje su se ispostavile kao potrebne, prvo Renira pruža ruku pomirenja Alisent u trećoj epizodi, a onda Alisent Reniri u osmoj. Međutim, obe odbijaju predlog one druge jer nijedna ne želi da popusti. Ove dve scene služe kao ogledalo jedna drugoj i pokazuju nam da su obe žene dovoljno razumne da požele primirje, ali istovremeno i jednako tvrdoglave, te svaka od njih primirje nudi isključivo pod sopstvenim uslovima. Iako ove dve suparnice uviđaju manjkavosti sistema koji insistira na pravu jačeg i nema oproštaja za slabije, i one same naposletku postaju deo tog sistema.

Alisent je kriva samo što je davala

Još jedna interesantna tema koja se malo dublje istražuje u ovoj sezoni jeste klasni status. Običan narod dobija svoje predstavnike u vidu tri nova jahača zmajeva, koji jesu potomci valirijskih kuća, ali nisu priznati, pa zbog toga nemaju ista prava. Premda sam priželjkivala da vidim više likova sa vesteroške margine, način na koji su oni ovde uvedeni i (ne)izgrađeni me uopšte nije naveo da marim za njih. Scena koja je trebalo da bude najuzbudljivija, a to je susret potencijalnih novih jahača sa zmajevima u sedmoj epizodi, u meni je proizvela kontraefekat. Ne samo da me nije bilo briga ko će preživeti ovaj naizgled neizvestan vatreni pokolj, nego sam čak i duboko čeznula za masakrom svih glavnih likova, ne bi li se ovaj meksički ćorsokak na targarjenski način već jednom završio. Verujem da nisam jedina sa takvim utiskom, ali takođe mislim da se većini ova scena ipak dopala. Zaista se radi o jednoj od retkih scena akcije, i to sa zmajevima, pa je u tom smislu ona dobrodošla, ali za moj ukus je ipak došla prekasno.

Kada govorimo o zmajevima, najbolju zabavu ali i žal nam je definitivno priredila Renis (Iv Best). Po mom mišljenju, ona je tu funkciju obavljala prilikom svakog svog pojavljivanja, a posebno u zmajskom okršaju sa Egonom i Emondom (Juan Mičel) u četvrtoj epizodi. Najbolji lik i najbolja glumica u ovoj seriji odjavila se u velikom stilu, sa tutnjem a ne sa cviljenjem – da parafraziram Lalićev prevod Šupljih ljudi T. S. Eliota. Renis je od početka jedina junakinja hladne glave u poređenju sa akterima obe zaraćene strane, a što je još važnije, jedina koja je spremna da oprosti i prevaziđe počinjene greške radi očuvanja budućih generacija. Na žalost, u svetu serije House of the Dragon nema mesta za takvu glavu, a bogami ni za glavu njenog zmaja. Sada, kada Renis kao dežurne smirivačice strasti više nema, jasno je da će nastati još veće krvoproliće.

¡Qué sorpresa, dragoncito!

Vreme za ljubav publike (ne) ističe

Finale druge sezone došlo je kao poslednji antiklimaks. Na primeru ove jedne epizode možemo iščitati tendenciju čitave sezone: od prvog do poslednjeg minuta čekamo da se nešto desi, dato nam je malo prepiranja, malo sklapanja saveza, malo pripremanja za bitke, a onda – ništa. Bar da me je Renira lično šamarala za to vreme!

Ali, izgleda da postoji razlog za razočaravajuće finale. Govorka se da je druga sezona trebalo da ima deset epizoda, ali je u fazi pisanja skraćena na osam. Da je sezona bila duža, u poslednje dve epizode bismo videli očekivanu veliku pomorsku bitku i njene posledice, a ovako su one samo nagoveštene. U tom smislu, ove godine House of the Dragon pati od iste boljke kao treća sezona dramedije The Bear: obe sezone tretirane su kao uvod u narednu sezonu, kao zalet pred skok, umesto kao zaokružene celine. Nisam sigurna koliko će uspešno scenaristi serije House of the Dragon raspodeliti preostalu radnju u najavljenoj trećoj i četvrtoj sezoni. Videćemo šta će biti, ali tek 2026. pa onda 2028. jer bi produkcija trebalo da zadrži dvogodišnji razmak između sezona. Ko se seti, gledaće!

Siniša Pavić oko u oko sa Rajanom Kondalom

A verujem da će se setiti mnogi, samo takođe nisam sigurna koliko će dugo ta memorija publike trajati. Posle odgledane cele druge sezone, ne mogu da se otmem utisku da u ovoj igri prestola, osim Targarjena koji ne prestaju da se istrebljavaju, i svi ostali nešto gube. Ekipa koja učestvuje u pravljenju ovakve sezone ulaže trud u nešto osrednje, HBO sebi srozava reputaciju distribucijom takve sezone, a publika osim novca troši i vreme na gledanje nečega čemu kvalitet dosledno opada. Kao što sam rekla i posle prve sezone, da je Martin upleteniji u scenario, sve bi bilo bolje. Jedan jedini segment, a to je Demonova vizija iz poslednje epizode, dovoljan je da nas podseti na to koliko je Igra prestola bila solidnija serija, čak i u svojim lošim godinama. Dok sam gledala kako se Demonu priviđa Deneris, nisam mogla a da se keribredšovski ne zapitam: zašto još uvek gledam ovo, umesto da pustim Igru prestola iz početka?

Odgovor je jednostavan – jer sam prokleta! Martin me je omađijao svojim magijskim svetom jednom zasvagda, pa pošto nisam odustala kad je Igra prestola krenula nizbrdo, neću odustati ni od ove serije, a ni od budućih spinofova, koliko god da ih bude. Omamio me je i Ramin Džavadi, muzički kompozitor i stare i nove serije, pa tokom svake uvodne špice ustajem i pevušim glavnu temu kao da slušam himnu. I prosto ZNAM da nisam jedina! Tako da, ako još uvek niste počeli da gledate House of the Dragon, moj savet vam je da za sad ni ne počinjete. A ako jeste, vidimo se za dve godine na istom mestu sa, daće stari i novi bogovi, boljim utiscima!

Članak House of the Dragon, deo drugi: Igra prestola u kojoj svi gube se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kalif umesto kalife

Kao i njena prethodnica, Kuća zmaja govori o prevratu u povesti Vesterosa. Međutim, dok se u starijoj seriji dešava sveopšti rat u celom kraljevstvu, u novoj je reč o ratu unutar kuće Targarjen, poznatom kao „Ples zmajeva“. Radnja Kuće zmaja odigrava se otprilike 150 godina pre Igre prestola, a seme unutrašnjeg razdora porodice Targarjen posejano je tridesetak godina pre događaja prikazanih u prvoj epizodi Kuće zmaja. Kralj Džeheris (Majkl Karter) primoran je da izabere ko će ga naslediti: Renis Targarjen (Iv Best), najstarija ćerka njegovog najstarijeg sina, ili Viseris Targarjen (Pedi Konsidajn), najstariji sin njegovog drugog sina. Da ne bi izazvao ustanak nezadovoljnih podanika u slučaju da izabere unuku umesto unuka, kralj saziva veliko veće koje na kraju većinski glasa za Viserisa kao muškog predstavnika. On postaje kralj i vlada bez preteranih trzavica, ali onda se istorija ponavlja. Treba imenovati novog naslednika. S obzirom da u tom momentu nema muških potomaka, a ne želeći da proglasi svog impulsivnog brata Demona (Met Smit) za naslednika, Viseris imenuje svoju ljubimicu, ćerku Reniru Targarjen (Mili Alkok), za naslednicu gvozdenog prestola. Ali, tom prilikom ne saziva veliko veće, već tu presudnu odluku donosi on lično. Budući da je reč o kralju mnogo manjeg autoriteta nego što ga je imao njegov prethodnik Džeheris, Viserisova odluka da ostavi tron ćerki biva dovedena u pitanje nakon što se ponovo oženi i dobije čak tri sina pogodna za istu poziciju.

Viseris Targarjen (Pedi Konsidajn) u dijalogu sa ćerkom Renirom (Mili Alkok)

Celog zapleta ne bi ni bilo da nije nedopustivo i nezamislivo da žena u Vesterosu nasledi pravo na presto. Da jeste, Renis bi postala kraljica posle Džeherisa i sve bi se tu završilo. Ovako je nespremnu i nesigurnu Reniru očeva ljubav bacila u vatru –metaforički i doslovno. U ovom smislu Kuća zmaja dosta podseća na Krunu (The Crown), još jednu seriju o ženi kojoj su titulu kraljice neočekivano i ne njenom voljom izručili u krilo. Ali takođe, Renirino mučeno nadmetanje za presto sa idiotom od polubrata, generalno avlijanersko gloženje cele familije po letnjim i zimskim zamkovima, kao i sama tema nasleđivanja, sve to neodoljivo podseća i na seriju Naslednici(Succession). I Kuća zmaja i Naslednici govore o podmlatku koji treba da preuzme „vlast“ od pater familiasa, a po sposobnostima ne može ni da mu prismrdi. S tim što je u Kući zmaja sama glava familije jednako defektna kao ostali članovi, ako ne i više.

Lenor Velarion (Džon Makmilan) otvorio usta i ostao živ

Vesteros jede svoju decu

Pretnja koja najvidljivije figurira u Kući zmaja jesu sami zmajevi (i životinje koje lete i Targarjeni koji ih jašu), ali zapravo najveća pretnja za sve likove jeste društveno i državno uređenje po čijim pravilima igraju. Koga sve jede vesteroški patrijarhat? Žene (kraljice, princeze, kuvarice, ratnice, vračare, sluškinje, krčmarice,  prostitutke, itd. – od svih se očekuje da se povinuju volji muškaraca dok ih oni zlostavljaju, siluju ili u najboljem slučaju samo iskorišćavaju za neki svoj cilj), decu (koja ginu zbog hirova svojih roditelja), pripadnike manjina (bilo da je reč o drugoj seksualnoj orijentaciji, drugačijem poreklu ili nepodobnoj ideologiji), pa i zmajeve (zbog nastupajućeg rata nastaće pokolj). Sve ovo važilo je i za Vesteros Igre prestola, ali tu je ipak bilo više prostora za manevar. Veća količina likova i raspršenosti radnje dozvolila je veće prisustvo marginalizovanih junaka na rukovodećim pozicijama (Deneris, Sersei, Sansa, Tirion, Bren, Varis, Džon Snežni, itd.). U Kući zmaja je najinteresantnije od svega to što patrijarhat vesteroške monarhije glođe i nagriza upravo muškarca koji njime predsedava, i to doslovce, godinama.

Viseris nije dovoljno čvrste ruke da bude kralj Vesterosa. Ne voli da ratuje, ne voli da lovi, ne voli da se bavi politikom kao takvom, i naposletku, ne ume da upravlja ni sopstvenom porodicom, a kamoli čitavim kraljevstvom. Gledajući Kuću zmaja prvi put, verovala sam da je Renis Targarjen najtragičniji lik u celoj priči jer je ostala bez prava koje joj je pripadalo i koje je želela, kao i zbog događaja koji su usledili kasnije. Ali nakon drugog gledanja cele sezone, shvatila sam da je najveća žrtva gvozdenog prestola (pa kroz njega i samog sebe) Viseris. Ne samo da je bukvalno zadobio povrede sedeći na tronu sačinjenom od oštrica mačeva, nego je ceo život pokušavao da bude nešto što nije, nije umeo samostalno da zauzme stranu ni po jednom pitanju, a kad bi najzad doneo neku odluku od koje ne bi odustao (poslednji porođaj prve žene, proglašenje Renire za naslednicu, drugi brak), ne bi bila baš najpametnija. Viserisa bi Dante smestio u predvorje pakla, da trune među neopredeljenima i neutralnima. Rajan Kondal, autor i kolovođa Kuće zmaja, smestio mu je da umre napušten u svojim odajama, bez svesti gde se uopšte nalazi. Da poslednja reč koju izgovori bude „ljubavi“ i da nema nikog da je čuje.

Iz edicije: rekli su o Reniri

Tokom drugog gledanja, za oko mi je zapao i odnos roditeljstva i surovosti. Najupadljiviji tj. najčistiji je Viseris koji kao otac i kralj želi da se svi slažu i insistira na miru u kući i u spoljnoj politici. Ostali očevi su spremni da budu surovi kada njihova deca nisu u opasnosti kao Oto Hajtauer (Ris Ifans) i donekle Korlis Velarion (Stiv Tusen), dok neki smekšaju nakon što postanu roditelji kao Harvin Strong (Rajan Kor), a neki su spremni na sve iako imaju decu kao Demon. Nakon što postane majka, Renira potpuno gubi svoja mladalačka interesovanja za čitanjem, jahanjem zmaja, istraživanjem sveta i avanturama. Postavlja se pitanje da li majčinstvo ostavlja mogućnost za tipično „muške“ aktivnosti, a posebno za ratništvo i nasilje. Kao dva najvažnija ženska lika u seriji, odrasle Alisent (Olivija Kuk) i Renira (Ema Darsi) ulaze u konflikt više puta, ali njihova netrpeljivost ne prerasta u potpuno pomračenje uma sve dok neko od njihove dece ne nastrada. To što su majke u početku ih sputava da preduzmu otvoreno ofanzivne poteze u započetom ratu (ovo naročito važi za Reniru), ali onda će od jednog trenutka upravo zbog dece napadati drugu stranu svim svojim moćima, ili je bar tako nagovešteno. (Renis, sa druge strane, reaguje potpuno drugačije u sličnoj situaciji – miri se sa onim što je izgubila, rešava da sačuva ono što još uvek ima i hladne glave se povlači izbegavajući otvoreni konflikt.) Ostaje nam da vidimo da li će u drugoj sezoni Alisent i posebno Renira postati krvožednije od muškaraca koji su ih do sad savetovali.

Renis Targarjen odnosno Iv Best kao moja izabrana kraljica univerzuma

Gde je tu Martin?

Zavodljivo je promišljati o Kući zmaja kao o inkarnaciji jednog tvrdokornog društva koje se iz petnih žila opire promeni, ali ima li nečega što fali načinu na koji je sve ovo prikazano? Nađe se ponešto. Mislim da je trebalo da bude bar tri porođaja po epizodi pošto samo jedan, a često i dva, nisu bila dovoljna; trebalo je više epizoda da se snima usred bela dana na plaži i onda da se namontira mrak u postprodukciji; da likovi generalno što više stoje i pričaju, a što manje toga da se dešava, jer su nas scenaristi mnogo razmazili sa celim jednim događajem na kraju svake epizode; trebalo je apsolutno svi glumci da se menjaju iz epizode u epizodu, a ne tek posle prvih pet, pa posle još dve; uopšteno da bude još loših glumaca pošto Iv Best, Ris Ifans i Mili Alkok ipak vade prosek ostaloj pačavri; da u svakoj epizodi bude bar jedan petominutni kadar u kom neko jedva živ baulja niz krcatu dvoranu sa maskom fantoma iz opere i krunom od kartona; da se pruži veća vidljivost fetišima u stilu hromog Larisa (Metju Nidam), npr. Emond (Juan Mičel) da masturbira na nečije oko ili Demon na žensku osobu koja mu nije rod ili Kriston Kol (Fabijen Frankel) na bilo koga/šta; da bude što više loših vizuelnih efekata sa zmajevima i naravno da lete isključivo kad je noć ili magla; da se još više pominje proročanstvo o obećanom princu koji će ujediniti kraljevstvo protiv sila zime i mraka pošto je to super reklama za najavljeni spinof o Džonu Snežnom i njegovim avanturama iza Zida; da bude još više scena u kojima Kol nekog saseče ili samelje prosto jer mu je dosadno; da bude više sahrana i još više krupnih planova uvijanja leševa u providno platno, više venčavanja rođene braće i sestara, da epizode traju u proseku bar još pola sata duže i prosto da bude još mnogo više svega.

Ovo je trebalo da bude saundtrek kad su se svi posvađali na kraju sedme epizode kao u Zadruzi

Ako ostavimo sarkazam po strani, uverena sam da bi sve bilo dosta bolje da je (Džordž R. R.) Martin bio upetljaniji u pravljenje ove serije. Početne sezone Igre prestola na kojima je najviše radio bile su i najbolje, a svaka epizoda koju je on napisao bila je vrhunska. (I to kažem JA koja mu redovno ostavljam hejt komentare na društvenim mrežama!) Martin se vodi kao koautor Kuće zmaja jer je bazirana na njegovoj knjizi Vatra i krv, ali scenarijem su se bavili već pomenuti Kondal i još pet-šest ljudi. Budući da izvorni materijal predstavlja tzv. istoriju kuće Targarjen, odnosno da nije napisan u formi romana, događaji se listaju jedan za drugim i nema mnogo detalja. Samim tim ni svet ni karakteri nisu dovoljno razvijeni i to su rupe koje bi Martin sigurno lako popunio, a ovako je ostalo na scenaristima da se snalaze kako znaju i umeju. Po mom mišljenju, treća epizoda najbolje funkcioniše kao celina, a radnja te epizode (odlazak u lov) uopšte se ne pominje u knjizi, što znači da su se scenaristi sasvim fino snašli. Sa druge strane, ostale epizode deluju šuplje i neujednačeno, kao i skoro svi likovi. Karakterizacija se ugrubo svodi na glumu dobrih glumaca. A njih nema mnogo. Džejn Lapoter, koja se pojavljuje kao princeza Alisa (majka princa Filipa) u svega dve epizode treće sezone Krune, može da obriše pod većinom ove glumačke postave, a samo način na koji Brajan Koks (Logan Roj u Naslednicima) izgovara ime „Karolina“ zvuči bolje nego 99% stvari koje se ovde mogu čuti.

Sedma epizoda ispala hajlajt sezone, iako se pola dešava u mraku

Deluje mi da Kuća zmaja, barem iz trenutne perspektive, nikad neće biti na nivou Igre prestola koja je bez sumnje obeležila prethodnu deceniju. To mi je postalo jasno odmah na kraju prve epizode, kada se tokom odjavne špice mogla čuti glavna muzička tema Igre prestola. Naježila sam se kao da je čujem prvi put i odmah poželela da pustim prvu epizodu. Reakcija je otprilike bila u stilu: Kuća zmaja WHO?Sa druge strane, završna epizoda prve sezone oborila je rekorde gledanosti i internet je generalno posle svake epizode goreo od mimova. I to je ujedno najveća vrednost i uteha ove serije. Opet se osećam kao da sam deo neke veće zajednice koja diše i baca fore kao jedan. Upropašćen kraj Igre prestola mi je slomio srce, ali koliko god još spinofova da bude, gledaću ih sve. Kud puklo da puklo.

Članak Kuća zmaja: Utešna nagrada oporog ukusa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Međutim, tu su Duh, Lijana Mormont, Gili, Ed… Svi likovi koje vezujemo za Sever (gledajući do Zida ili preko njega). Rešavanje problema i otkrivanje dugo (i vešto) čuvanih tajni su u fokusu i u ovoj epizodi (i prva je protekla u tom duhu). Akcije skoro pa nema – naravno, ako izuzmemo scenu Arje i Gendrija koju smo, realno, svi i očekivali. Ali, o tome nešto kasnije.

Lanisteri na Severu

Spekulisalo se da se ono Brenovo iz prethodne epizode – čekam starog prijatelja, odnosilo na Tiona Grejdžoja, a ne na Džejmija. Kako se ispostavlja, ipak je mislio na Kraljoubicu – odnosno na njegovu veleizdaju sestre ljubavnice i dolazak na Sever.

Nekoliko trenutaka je veoma emotivno u vezi sa njegovim dolaskom – Brijanino garantovanje za njega, zatim Sansino garantovanje za Brijen, ali možda najviše činjenica da Tirionova reč uopšte nije vredela – verovatno prvi put u ovom serijalu. Ipak, najemotivnijem trenutku ove epizode doprineli su Džejmi i Brijen. Njena osećanja su sada još jača.

Trenutno najnapetiji odnos (uprkos insistiranju da ne ide na bojno polje) grade Deneris i Tirion. Njegova loša procena u vezi sa Seresinom odlukom da pošalje vojsku na Sever budi nepoverenje kraljice zmajeva koje, da podsetimo, tinja još od kraja prošle sezone.

Dodajmo još ovo – Bron (po Serseinom nalogu) verovatno putuje ka Vinterfelu kako bi ubio njena dva brata. Njegova odluka u vezi sa tim zadatkom je jedna od interesantnijih momenata koji su pred nama. Nadam se da se internet spekulacije o Tirionovom gubitku jezika neće pokazati kao istinite (oslanjanje na teoriju da će svako od dece Lanistera izgubiti ono po čemu su posebni i što im je najvažnije – Sersei lepotu, Džejmi šaku).

Uopšteno rečeno, Tirion je verovatno u najnezavidnijoj poziciji trenutno. Videćemo kako će se nepoverenje Deneris i Severnjaka razvijati u nastavku.

Brijen

Okej, jasno nam je ko je vitez Sedam kraljevstava (kako se ova epizoda i zove).

Ta-na-na-na – Ser Brijen sa ostrva Tart je prva žena vitez u Vesterosu. Zasluge za ovaj veličanstveni trenutak pripadaju Džejmiju koji prekida klasičnu pijanku pred bitku kako bi kumovao ovom veličanstvenom trenutku.

Tviter je poludeo širom sveta zbog ove scene – #sirbrienneoftarth.

Kako su Brijenina osećanja prema Džejmiju sada još očiglednija, pitam se može li ona biti Azor Ahai. Ako pratimo sajtove to mogu biti gotovo svi – i Džejmi i Džon i Džora… Bukvalno pola likova iz Igre prestola. Međutim, ne čini se nemogućim da prva viteškinja Vesterosa bude Azor Ahai.

A kad već spominjemo Brijen…

Tormund

Džinoubica je skroz preuzeo dobri, duhoviti duh serije koji je u prvim sezonama pripadao Tirionu. U ovoj epizodi je, u svom stilu, a pred dobru bitku, ispričao svoja sećanja na ubistvo džina (imao je 10 godina), ali i na seks sa džinovom ženom koji je usledio. Dobro, i na njeno mleko zbog kog je tako snažan.

Volim što su on, Ed i Džon na istom mestu ponovo. Iako će teško svi preživeti sledeću epizodu.

Džon i Deneris

Deni je jako nervozna, a pomalo i nepodnošljiva. Njene dve važne reakcije u ovoj epizodi su prekinute. Usred razgovora sa Sansom (u kom saznaje da će imati problema na Severu ako se domogne Gvozdenog trona) Tion Grejdžoj konačno stiže u Vinterfel. S druge strane, razgovor sa Džonom (u kom saznaje da je zaljubljena u svog bratanca koji se zapravo zove Egon Targarijan) prekida zvuk horne koji najavljuje vojsku mrtvih. Ipak, ono što joj na prvu loptu smeta jeste činjenica da je on u redu za presto pre nje, a ne to što su neznajući bili u incesnom odnosu.

Na njene prave reakcije čekaćemo do sledeće epizode. Nadam se da će imati ko i da ih čuje.

Arja i Gendri ( <3 )

Akcija i tenzija ove epizode usmerena je na ova dva lika. Još od njihovog razgovora u prošloj epizodi bilo je jasno šta možemo očekivati. Arju i dalje doživljavam kao dete, tako da je ovo bukvalno bio weird flex, but ok trenutak, a po reakcijama na internetu nisam jedina. Verujem da je ovim konačno stavljena tačka na teoriju da će Sansa posle svoja dva (zamalo tri ili četiri?) propala braka završiti sa Baration kopiletom (jer Baration – Stark brak bi mogao konačno i da se desi). Ako je Gendri uopšte kopile.

I – last, but not least…

Bren iliti the things we do for love …

Jedva sam čekala susret Brena i Džejmija koji je obeležila čuvena rečenica iz prve epizode prve sezone (sekund pre nego što je Džejmi Brena gurnuo kroz prozor) – šta sve radimo zbog ljubavi…

Posle Džejmijevog konačnog izvini, Bren mu saopštava da više nije Brendon Stark, a čini se da ni Džejmi više nije Džejmi Lanister. Razvoj i transformacija ova dva lika jednako su mi zanimljivi kao i njihovo konačno tête-à-tête susretanje u Vinterfelu.

Obe epizode osme sezone za sada su zaista protekle u znaku susreta – pa tako i već pomenutog Tionovog i Brenovog. Grejdžoj će ga, u bici koja sledi u trećoj, najdužoj epizodi sezone, čuvati od Noćnog kralja. U cilju uništenja sećanja na nekadašnji život u Vesterosu, Noćni kralj će napasti Brena čije mi vremeplovsko – proročke moći, moram priznati, i dalje nisu jasne do kraja. On ostaje najmisterizoniji lik, ali ne samo to.

Doskorašnje kvote u lokalnim kladionicama nam govore da će na Gvozdenom prestolu pre sedeti Bren nego Džon, što pomalo iznenađuje.

Pesma o Dženi

Poreklo pesme koju Podrik peva pri kraju epizode dolazi pravo iz porodice Targarijan i poznata je onima koji su čitali Martinove knjige. Ova tužna pesma povezana je sa likom Dankana Targarjana, Erisovog brata koji se zarad ljubavi sa Dženi (Jenny of Oldstone) odrekao prestola. Njegov lik je izbačen iz loze Targarijana u seriji. Stihovi ove pesme ukazuju na ljubav koja je izgubljena i, možda, predviđaju Džonovu i Denerisinu sudbinu.

A kako Noćnog kralja nismo ni videli…

Pitam se kada će doleteti do Vinterfela. Da li će zaista napasti prvo Brena ili, ipak, Džona i Deneris koji će očigledno (nadam se manje haripoterovski) leteti na zmajevima?

A Sersei?

Znamo da ne valja kada je mirna ili se ne pojavljuje.

Slike: HBO

Članak Igra prestola S08 E02: Za bitku spremni? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sada je odličan momenat da napomenemo da je ovaj tekst PREPUN SPOJLERA, i ako ne želite da unapred znate detalje pre nego odgledate seriju, ovde lepo prestanite sa čitanjem.

Evo dakle novog trejlera, za slučaj da ga još niste pogledali:

U prvom kadru vidimo zadihanu i izgrebanu Arju Stark u mrklom mraku, koja nakon toga kreće da naglo beži kroz nekakvu sobu u nekom zamku, sva krvava i bez nekog oružja. Možemo odmah pretpostaviti da se radi o kriptama u Zimovrelu, domu Starkovih još iz Doba junaka. Arja izgovara: ’’Poznajem smrt. Ona ima mnogo lica’’. Ovo je naravno referenca na Ljude bez lica, grupu profesionalnih ubica koji se klanjaju Bogu Smrti – Bogu bez lica, a čiju je školu u Bravosu Arja prolazila tokom pete i šeste sezone.

Kadar se menja na neki momenat koji očigledno dolazi pre gorenavedenog: Arja je potuno čitava i neogrebana, u ruci drži sečivo od Zmajstakla (jedine supstance koja može nauditi Tuđinima i Belim hodačima, osim Valirijskog čelika) i izgovara: ’’Radujem se što vidim jedan ovakav’’. Ovo može da uputi na to da je definitivno počelo rudarenje za zamjstaklom u Zmajkamenu i da je Džendri verovatno nadležan za to, kao jedini lik čije se kovačko umeće potencira još od prve sezne. Takođe, govori i o tome da se ogromna bitka (najduža koju video format (bilo TV serija ili film) pamti u istoriji, a trajaće duže od 40 minuta) odigrava upravo u Zimovrelu.

Zapitajmo se ovo: da li smo ikada u seriji videli da je Arja na smrt preplašena kao u ovom trejleru? Šta je to što može hladnokrvnog ubicu kojeg vozi želja za osvetom da natera da se trese kao prut na vetru? Jedna od mogućih teorija govori da je Noćni kralj došao do Zimovrela i upao u kripte – baš ono mesto kuda vidimo Arju da beži. Postoji sasvim realna mogućnost da Kralj iz mrtvih podigne upravo mrtve Starkove kako bi se borili protiv svojih potomaka – da nije to možda ono što može da zaplaši čak i Arju?

Jedna teorija koju sam pronašao veli da je ovo sena iz Crvene utvrde u Kraljevoj Luci, i da je Arja blizu dovršavanja svoje liste smrti, a to znači da je u glavni grad došla upravo da dokrajči kraljicu Sersi, i da ovde možda beži od nekoga koga ne može da ubije pa je zato prestravljena… Ko bi taj neumirući lik mogao biti u Crvenoj tvrđavi?

Jedan od kadrova nam pokazuje Varisa kako okružen ženama i decom u kriptama Zimovrela (znamo da se kao Denerisine svite tamo zaputio), koji unezvereno gleda okolo – nema sumnje da se napolju odigrava neka ogromna bitka. Verovatno ćemo ovde videti neke reference na Bitku Crnobujice koju smo videli krajem druge sezone.

Dalje, kadar se premešta na otvoreno more i brod sa crnim jedrima na kojima je žuta sipa – flotu Eruona Grejdžoja (znamo da nije Jara, koja je u zarobljeništvu, znamo da nije ni Teon, jer on još uvek okuplja svoju bandu pljačkaša). Vidimo da je njegov brod prepun vojnika u zlatnim oklopima – ovo nisu gardisti Kraljeve luke, već pripadnici Zlatne čete, još jedne plaćeničke vojske iz Esosa. Znamo da je kraljica Sersi u tajnosti poslala Eurona da ih angažuje kako bi ojačala svoju posustalu vojsku.

Naredni kadar nam otkriva kako su Tormund i Berik Dondarion preživeli uništenje dela Zida kod Noćne morobdije, i da su stigli do Crnog zamka, jer ih vidimo kako hodaju u društvu Žalobnog Eda, trenutnog Lorda Zapovednika Noćne straže. Prema njihovoj užurbanosti, deluje kao da su krenuli da jave Džonu u Zimovrel da je Zid probijen.

Sem Tarli i Bren konačno su susreli jedan drugog, prvi put od njihovog susreta u Kuli senki, kada je Sem otišao južno, a Bren severno. Bren je sada naravno svevideća sveznalica Trooki gavran, a Sem će verovatno pokušati da se sa njim dogovori kako da Džonu Snežnom otkriju njegovo pravo poreklo i nasleđe.

Mnogo toga dogodiće se u Zimovrelu, i to vrlo verovatno u prvoj epizodi u sezoni, a sve sa ciljem da se napravi paralela sa prvom epizodom Igre prestola – dolazak Kralja u Zimovrel. Sada će to umesto Roberta Barateona biti Deneris Targarjen… Ili ipak Džon Snežni/Egon Targarjen? Setimo se da je Regar, Džonov otac, poništio brak sa Elijom Martel pre nego što je ’’oteo’’ Džonovu majku, Lijanu Stark (ovo nam nemušto saopštava Gili, dok sa Semom prebira po knjigama u Starigradu), te da Džon ima veće pravo na Gvozdeni presto od Deni.

Uglavnom, svi kadrovi svedoče da će opet biti kao kada je dolazio kralj Robert: Starkovi od Zimovrela zapanjeno dočekuju svoje goste (nekad kraljevsku porodicu, Pseta u čudesnom oklopu i kraljičinu braću, a sada dva ogromna zmaja i dve vojske sa drugog kontinenta). Čak i dečak u jednom kadru oslikava Brena Starka koji se u prvoj epizodi popeo na zidine kako bi što bolje video pridošlice. Videćemo još da li ćemo čuti Sansu kako izgovara: ’’Zimovrel je tvoj, veličanstvo’’.

Sledeće vidimo Džona Snežnog u kriptama, gde je sahranjena njegova majka. Moguće je da ovaj kadar dolazi nakon što Džon sazna celu istinu, pa se sada ceo njegov život menja iznova. Srećom, uz njega je njegova poslednja šema i tetka Deneris, a videćemo da li će i ona saznati za celu stvar.

Da, Džendri očigledno komanduje nad industrijom proizvodnje oružja od zmasjtakla.

U različitim kadrovima vidimo kako se protiv vojske Noćnog kralja bore Džejmi, Brijena, Pseto, Džora, Podrik, kao i mnogi već pomenuti likovi.

Oko 90 posto sam siguran u sve ovo što sam naveo do sada. Međutim, u daljem delu teksta ulazimo u domen mnogo većih nagađanja, oslanjajući se pritom najviše na lore serije, a mnogo manje na lore koji postoji u knjigama Pesma leda i vatre, jer i sama serija poprilično divergiraod toga. Ovakva nagađanja su mnogo uzbudljivija, na kraju krajeva. Počnimo!

• Džon Snežni ili Deneris će umreti, dok ono drugo preživljava. Verovatnoća je bogami jakih 50 posto. Ako uzmemo teoriju da je Džon Snežni Azor Ahai/Obećani princ/Ratnik zore kao tačnu, tada Džon ostaje živ a umire Deneris. Džon ostaje živ jer če u nekom trenutku morati da žrtvuje ženu koju voli (prema proročanstvu), a Deneris je, je li, ta žena. Međutim, ovo će se možda desiti nakon što Džon i Deni dobiju dete (potencijalno dete je takozvani San o proleću, koji dolazi nakon Pesme leda i vatre, odnosno u prenesenom značenju Džon i Deni, opet prema proročanstvu sledbenika R’lora). Ukoliko Džon umre, to može biti i do toga što će napraviti neki ludi herojski poduhvati žrtvovati sebe da spasi druge, ili zato što je predviđeno da…

• Džon Snežni postaje sledeći Noćni kralj. Da, dobro ste pročitali. Brojne priče na Internetu nude teorije o tome kako je Noćni kralj pao u težak amok zato što je Noćna straža ubila Krastera, koji ga je snabdevao sinovima koje bi on kasnije pretvarao u Tuđine. Kako je ta slavina zavrnuta, Noćni kralj krenuo je južnije, a moguće je da juri Džona kao naslednika, jer ovaj u sebi nosi krv Prvih ljudi (preko linije Starkovih), što je i Noćni kralj bio (to znamo jer su Deca šume to ispričala Brenu u šestoj sezoni). Mada, sve je to nekako tanko, tako da dajem 10 posto.

• Teon Grejdžoj će preživeti čitav kurcsluš i zavladati Gvozdenim ostrvima. Sasvim je u duhu Martinovske ironije da čovek bez penisa zavlada bandom pljačkaša u silovatelja. A i zaslužio je nakon svega što je prošao sa Remzijem. Jakih 75 posto verovatnoće.

• Tirion Lanister će ostati bez jezika (biće mu iščupan). Svako od troje Lanistera doživeo je gubitak nekog dela tela koje ga karakteriše, odnosno na kojem je izgradio svoju ličnost. Džejmi je izgubio desnu šaku, koja je od njega činila najboljeg mačevaoca i viteza u Kraljevstvima, nakon čega on prolazi kroz temeljnu transformaciju karaktera, od nadmenog Prince Charming, on prolazi kroz put pokajanja i odbacuje sve što ima kako bi otišao na Zid i viteški se borio za dobrobit svih ljudi. Sersi je svoju površnu ličnost gradila na svojoj fizičkoj lepoti, stasu, dugoj zlatnoj kosi, kao i ljubavi koju je osećala prema svojoj deci i Džejmiju. U ovoj sezoni, ona nema ništa od toga. Kosu i lepotu su joj oduzeli Sirotani tokom šetnje srama, Džejmi ju je napustio, a svo troje dece je mrtvo, tako da od njenog starog karaktera nema ništa. Ona sada u ruci drži kartu u jednom pravcu ka potpunom ludilu i definitivno postaje The Mad Queen.
  E sad, šta je glavna crta Tirionovog karaktera? Pa njegova pamet svakako, a fizički to je njegov… Jezik? Jezik koji ga je toliko puta uvukao u nevolju i toliko puta ga spasio iz iste. Jedina alternativa je da Tirion na neki način poremeti pameću, možda od posledice nekog udarca u glavu? U svakom slučaju, Tirion će se napatiti na neki način, dajem ovde 80 posto.

• Sansa će biti unakažena i biće najružnija žena u Kraljevstvima. Setimo se ponovo prve epizode prve sezone. Kralj Robert je došao u Zimovrel… Svi Starkovi klekli su pred njim. Kralj grli Neda Starka, potom Ledi Ketlin, Rikonu razbaruši kosu, rukuje se sa Robom Starkom. Svako od ljudi koje je kralj dodirnuo, umrli su – Nedu je odrubljena glava, Ketlin i Rob su nastradali na Crvenom venčanju, Rikona je ubio Remzi Bolton. Nakon toga, Robert onako komično pita Arju za njeno ime, a Brenu traži da pokaže kako ima jak biceps, a kada ovaj mali fleksuje, kralj kaže: ’’Ah, bićeš pravi vojnik!’’ Arja je u međuvremenu postala Čovek bez imena, a Bren je postao bogalj. Ali, šta to kralj kaže Sansi? ’’Aha, ti si ona koja je lepa ovde’’ (Oh, you’re the pretty one). Jedino što mogu da zaključim je da će Sansa svoju lepotu na neki način izgubiti. Dajem ovde ipak 50 posto, jer se to možda odnosilo na figurativnu lepotu ili nevinost, koju Sansa gubi od kako je napustila Zimovrel (Od Džofrija, preko Tiriona i Bejliša, do Remzija).

• Džejmi će ubiti Sersi. Postoji toliko paralela, a i bilo bi sasvim u u Martinovom duhu. Neke od paralela su ove: Džejmi i Sersi su zajedno došli na svet, sudeći prema pričama iz Livačke stene on je svojom ručicom čak držao njeno stopalo, što objašnjava njihovu nastranu prisnost koja je dovela i do incesta. Džejmi je ruku i izgubio, a u knjigama Sersi je možda zapatila gangrenu stopala nakon šetnje pokajanja, pa možda i ona izgubi to stopalo. No, da se vratimo na glavnu stvar: Sersi je kao mlada devojka od proročice Žabe Meg čula zastrašujuće proročanstvo o svojoj budućnosti. Proročanstvo kaže da će Sersi stradati od ruke mlađeg brata, što se odnosi ili na Džejmija ili Tiriona. Međutim, pre će biti da Sersi strada od Džejmijeve ruke, jer je on jedina osoba koju je ona volela u svom životu, on i njihova deca Džofri, Tomen i Mirsela.

I to bi bilo to od naših predviđanja. Šta vi kažete? Ostavite nam komentare, pa da natenane raspravljamo.

Naslovna slika: HBO Zvanični kanal
Sve ostale slike: HBO Youtube screenshots

Članak Game of Thrones sezona 8: Analiza trejlera i HOT TAKE predviđanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.