Kao što je i pre početka festivala selektor Beldocsa, Igor Stanojević rekao, selekcija je poseban fokus stavila na sveže izraze novih autora i vizuelno upečatljive filmove.

U selekciji Srpski takmičarski program bilo je ukupno 12 filmova.

Za najbolji film proglašen je film „Vodič za obalska utvrđenja’’ autorke Tijane Petrović, a u obrazloženju žiri je naglasio:

Nagrada za najbolji film dodeljuje se filmu koji istražuje odnos između ljudi i prirode. U pitanju je vizuelno impresivan esej koji spretno integriše raznolik materijal. Film koji istražuje strukturu zemlje, sa ciljem da prikaže strukture vojne moći

Nagrada za najbolju montažu dodeljuje mladim stvaraocima srpskog filma koji obećavaju, a to su Luka Papić i Srđa Vučo za film „Prizvan i pozvan’’, a žiri je u svom obrazloženju rekao:

Za najdosledniji film u srpskom takmičarskom programu koji kombinuje autentičan arhivski materijal sa veštim savremenim kadrovima, stvarajući redak žanr – dokumentarnu tragikomediju o prvim srpskim izborima. 

Za najbolju kameru nagrada je pripala filmu „Aurorin san’’ Dragane Jovanović, članovi žirija su ovom prilikom istakli:

Film koji iznenađuje već u prvim minutima. Impresivno bogat koncept nastao iz jednostavne ideje: snimanje prijatelja u trenucima vanrednog stanja. Još jedan film o karantinu? Možda, ali ne poput drugih. Upečatljivi prizori snimani samo kompjuterskom kamerom i montaža kojom se stvara jedinstveni materijal, čine da ovaj film prikaže toliko stvari, a sve pod velom čiste fantazije – stoji u obrazloženju žirija.

U Međunarodnom takmičarskom programu, nagradu za najbolji film dobio je film „TrećIII’’, autora Karima Kasema, dok je Specijalno priznanje pripalo filmu „Zbogom divljaku’’, autora Serhija Guatakira Sarmienta:

Za imerzivan film koji okupira pažnju publike saosećanjem i poštovanjem koje ispoljava prema svojim likovima, razvijajući ih svesno i postepeno kako vreme odmiče. Vizuelni stil naracije, rediteljevo poznavanje mesta o kome stvara i kontekst koji nam pruža organski su i prirodni – stičemo utisak da su svi ljudi i mesta koje vidimo postojali pre nego što je kamera ikada kročila u njihove živote, i da će nastaviti da postoje i kada ih mi (publika i filmska ekipa) napustimo. Film Karima Kasema uvlači nas u priču razoružavajućim i spretnim promenama perspektive koje stvaraju ubedljiv dijalog između realnog i fiktivnog sveta.

U selekciji Kratkom takmičarskog programa nagrada za najbolji film pripala je filmu „Silos u budimpešti’’, autorke Žofije Pacolaj, a specijalno priznanje dobio je film „Zlo vatre’’, rediteljke Alis Brigo.

Hrabar autorski stil, nepretencioznost i inovativnost ostavili su jak utisak na žiri. Autorka nas postavlja u situaciju iz koje posmatramo događaj iz kojeg se širi teskoba i reflektuje psihološki eho pojedinca.

Ovogodišnji Beldocs festival je domaćin prestižne međunarodne nagrade Eurimaž Audencija (Eurimages Audentia), koja se dodeljuje po osmi put za najbolju režiserku. Dobitnica ove nagrade je autorka filma „Sestrinstvo suve saune’’ Ana Hints.

U svom obrazloženju zašto je Baš Anin film dobio ovu prestićnu nagradu, članovi žirija navode: Reči koje postaju priče, uverenja koja stvaraju svetove, priče koje prevazilaze opipljivo. Dok ih kamera posmatra saučesnički, sa nežnošću i poštovanjem, grupa žena pronalazi utočište u međuprostoru, na mestu zamrznutom u prostoru i vremenu koje postaje njihovo čistilište, ispovedaonica, sigurno mesto za pročišćenje duše i tela – poput neke vrste modernog Šabata ili paganskog rituala koji spaja mističnu i opipljivo dimenziju. Nešto između nordijske bajke, plemenskih rituala i toplote koju proizilazi iz osećaja prihvaćenosti – arhetipsko, hipnotičko, intimno i besramno politički angažovano ostvarenje.

Nagradu Eurimaž Audencija, Ani Hints uručila je Jasmina Pašić sa Insajder televizije, a rediteljka se na veoma emotivan i iskren način zahvalila:

Izvinite što plačem, dosta ljudi mi prilazi posle mojih filmova i izvinjava se što plače, ali u stvari ne bi trebalo da se izvinjavamo za ono što osećamo u našim srcima, i za naša iskustva. Treba imati hrabrosti da to podelimo, i da saslušamo, pre svega. To je jedino moguće u sigurnom okruženju. Sestrinstvo suve saune prikazuje jedno sigurno okruženje gde se zaista može osetiti ranjivost, i to prevazilazi svaku granicu i kulturu. Želim da posvetim ovu nagradu sestrinstvu, koje je bilo uz mene svih 7 godina za vreme snimanja filma. Bilo je hrabro da se ogoli i telom i dušom. Sestrinstvo je svuda gde se krećemo, ono gleda film, ono je iznad država, jezika, religija i rodova. Moramo da budemo solidarni. Zahvaljujem se iz srca, zaista svima, festivalu, mom timu, porodici. Svima koji su  verovali u mene, jer ja sama nisam to mogla uvek. Ali tu sam sada, zato hajde da preživimo i da budemo nežni prema sebi! Ja obećavam da ću preuzeti na sebe ovu odgovornost i ovo ohrabrenje veoma ozbiljno.Ova nagrada je za sva slobodna mesta, slobodne stvari i za glasove koji su ućutkani a koji treba da se čuju!“  – poručila je na kraju.

Šesnaesti Beldocs festival zatvoriće sutra film „Gru tu je’’ koji su režirali Rene Miškolci i Bojan Vinulović, a pre same projekcije u Domu omladine Beograda, biće uručena nagrada za najbolji evropski film po izboru publike, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Delegacije EU u Srbiji.

Fotografije: Vidoje Manojlović

Članak Dodeljen nagrade 16. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival otvara film „Još jedno proleće“ Mladena Kovačevića, u sredu 10.maja u 19.30 u Domu omladine Beograda. Ovaj dokumentarni medicinski triler, koji tematizuje epidemiju variole vere (velikih boginja) u Jugoslaviji 1972. godine, u celosti je sastavljen od arhivskih snimaka i rekonstruiše događaje od trenutka kada je virus s bazara u Iraku unet u Jugoslaviju.

Domaci predstavnici dugometraznog dokumentarnog filma

Priča je bazirana na intimnoj reminiscenciji naratora i protagoniste, doktora Zorana Radovanovića.

Beldocs će svečano zatvoriti film Bojana Vinulovića i Rennèa Miskolcia „Gru tu je“, u sredu 17. maja u 19.30 u Domu omladine Beograda.

„Sve što ćete videti, obuhvatiće biografiju, ali i celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou, po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju’’ izjavili su autori Bojan Vinulović i Rennè Miskolci.

Fotografija: Aleksandar Kujucev

 Iz grupe dugometražnih srpskih dokumentarnih filmova predstavljeni su su sledeći filmovi:

„Prizvan i pozvan“, autora Luke Papića i Srđe Vuča – politička komedija sa tragičnim posledicama koja se bavi jednim od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji. Četiri bivša predsednička kandidata, politička autsajdera, se prisećaju svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. godine  i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj.

Prizvan i pozvan nije film o „rađanju demokratske scene” i prvim višestranačkim izborima u istorijskom i informativnom smislu, već  film o ljudskoj naravi i egu.’’ – izjavili su autori.

„Niko vredan pomena“, Svetislava Dragomirovića je film koji opisuje ličnu dramu koju proživljava šezdesetogodišnji penzionisani porno glumac iz Srbije, u malteškom zatvoru iščekuje kraj Kafkanijanskog suđenja, boreći se sa demonima koji mu ne dozvoljavaju da zaspi.

Filmove „Portret umirućeg džina’’ Stefana Đorđevića i ‘„Flotacija’’ Aleksandre Tatić i Eluned Zoi Aiano producirao je Miloš Ljubomirović. Obagovore o ljudima u Istočnoj Srbiji, u Boru i Majdanpeku, koji rade u rudarskoj industriji.

Film „Aurorin san’’ režirala je Dragana Jovanović koja kaže da su u fokusu filma zanemarene oblasti uma i duše u koje povremeno zalazimo, ali najčešće se plašimo da ih artikulišemo, razumemo i podelimo.  „Aurorin san istražuje kolektivno nesvesno u razdoblju savremene krize. Pojedinačni učesnici dele svoje najsnažnije snove. Podsvesni narativi vizuelno se prepliću s turbulentnošću sadašnjice, stavljajući u prvi plan arhetipove i motive iz bajke o Uspavanoj Lepotici’’ – izjavila je autorka.

Mara Prohaska i Dragan Jovicević

Filip Markovinović reditelj filma „reKAPITULACIJA’’ o svom filmu kaže:

„Pre tačno 30 godina grupa umetnika je zamrznula svoje radove, i na taj način, simbolično, odustala od svojih ličnih umetničkih praksi sa ciljem da kroz organizovano delovanje uzmu učešča u onome što bi danas nazvali aktivistička odnosno društveno angažovana umetnosti (u ono vreme to je bilo isključivo pitanje etike). Iz te akcije proizašla je umetnička grupa Led art, koja je kroz različite inkarnacije aktivna do danas. Pod sloganom etika pre estetike grupa se vodila utopijskom idejom da umetnost može da izleči bolesno društvo’’

„Bajka bespovratnog vremena’’ u režiji Pavla Terzića je film o istoriji beogradskog klabinga i jedne scene koja je po mnogo čemu bila posebna… Od Detroita, preko Čikaga, pa sve do Mančestera, Berlina ili Beograda, bez obzira na to da li pripada klupskoj sceni ili velikim rejvovima, elektronski zvuk postaje neka vrsta nove muzičke religije. Ovakva teza pogotovo dobija na značenju kada se uzmu u obzir krajnje specifične političke, sociološke i kulturološke okolnosti koje obeležavaju našu zemlju i period devedesetih godina prošlog veka.

„Bugi i Demoni’’ je film koji je režirao Ivan Šijak, i koji govori o poznatom street fotografu i umetniku, Bugiju , s posebnim akcentom na njegov rad u Beogradu i seriji fotografija koje je uradio u posebnoj tehnici – mokri kolodijum.

Predstavljen je i program kratkih srpskih dokumenarnih filmova, među kojima su:

Gorana Jovanović – „Lopte’’, Jelena Radenović -„A istok reka teče’’, „Na kraju puta’’ – film Ivane Todorović  koji, kako autorka kaže, istražuje teme smrtnosti, saosećanja i dostojanstva koje pripada svim živim bićima, kroz priču Željka i Viki koji su se posvetili pružanju mirnog i dostojanstvenog kraja odbacenim konjima u jedinom azilu za konje u Srbiji.  „U ovom teškom  trenutku po naše društvo, film daje ljubav i empatiju i zbližava ljude’’ – izjavila je Ivana.

Tijana Petrović „Vodič za obalska utvrđenja’’

Ovaj filmski esej istražuje tehnološku evoluciju vojnih bunkera izgrađenih na obali zaliva San Francisko. Film posmatra dinamičan odnos između struktura kolonijalne moći i zemlje na kojoj su izgrađene. Kroz mitologiju pejzaža film prati evoluciju vojnih tehnologija posmatranja.

Davor Marinković – „Reznica” predstavlja dve generacije izbeglih lica koje i dalje pokušavaju da stvore nov identitet nakon raspada Jugoslavije.

Beldocs Specijal, koji je postao prepoznatljiv po temeljnom filmskom istraživanju društvene stvarnosti u okviru različite teme svake godine, ponovo otvara prostor za promišljanje aktuelnih civilizacijskih borbi hrabrim i nezavisnim filmskim stvaraocima. Ovogodišnji specijal „Budućnost slobode“ posvećujemo najaktuelnijim filmskim ostvarenjima o borbama koje su obeležile tešku godinu iza nas, borbama koje i dalje traju i imaju ključnu ulogu u stvaranju naše budućnosti; kao i jedinstvenim filmskim pričama o osvajanju individualne slobode kao polazne tačke novog društvenog univerzuma koje inspirišu da verujemo u promene. Pored premijernih projekcija pet najnovijih i višestruko nagradjivanih dokumentarnih filmova iz različitih delova sveta, u okviru programa će se održati i tri panel diskusije na ključne teme koje pokreću filmovi u partnerstvu sa Insajder TV i SHARE Fondacijom.

Tokom Beldocs Industry dana biće organizovan forum na kom će se predstaviti 18 projekata dokumentarnih filmova iz 11 zemalja.  Projekti su u različitim fazama, od razvoja do post-produkcije, i biće predstavljeni grupi profesionalaca iz celog sveta – urednicima TV kanala poput ARTE-a i Current TV, vod platformi kao što je MUBI, programerima festivala medju kojima su i Sundance, Festival u Veneciji, Locarno i  IDFA, sejls agentima i distributerskim kompanijama.

Pozivamo sve da posete panele i masterklasove renomiranih autora i filmskih stručnjaka koji će se održavati u Galeriji Grafičkog kolektiva i u Jugoslovenskoj kinoteci.

Više o Industry programu potražite na sajtu: Beldocs Industry

Ceo program Beldocs festivala možete skinuti sa ovog linka: BELDOCS PROGRAM

Fotografije: Beldocs

Članak Uoči otvaranja Beldocs festivala predstavljen program domaćih autora, kao i specijalni programi Budućnost slobode i Beldocs Industry se pojavljuje prvo na Oblakoder.