U centru interesovanja nam je trenutno Rouzi (ali smo sigurni da ćemo se uskoro pozabaviti i Jowam-om). Ovaj dečko već godinama skreće pažnju na sebe. Deluje kao da može da se snađe u bilo kojoj muzičkoj sredini, pa smo ga tako viđali na velikim binama domaćih festivala, ispred showcase nastupa Bassivity kuće, ali i na manjim binama za probraniju ekipu poštovalaca, kako trepa, tako i drugih podvrsta modernog hip hopa.

Od milionskog pregleda pesme „Iza mene” od pre par godina, preko „Kaktusa”, stigli smo do prezenta i hita „Malo tiše”, ali obećao nam da tu nije kraj za ovu godinu. Popričali smo s njim i o stanju u domaćoj muzici, budućnosti, ali i prošlosti i uticajima.

Za početak, kako si, šta radiš, kako si proveo letnji raspust, i kako dočekuješ jesen?

Rouzi: Letnji raspust i dalje provodim, idem na more u Hrvatsku i baš mi je lepo, Vi?

Ti si neko ko je nastupao i na velikim binama, a opet – družiš se i nastupaš sa manjim grupama u nešto alternativnijim pričama. Kako sve to balansiraš?

Ja smatram da ta granica ne postoji. Niti sam ja previše velik za nekoga, niti je neko previše mali za mene, i obratno. Svakako, lepo iskustvo provoditi vreme sa prijateljima.

Šta ti onda više prija, i da li time više dobijaš ili možda gubiš neku vrstu publike? Zbog svega toga što si radio i svih saradnji, gde vidiš sebe na sceni?

Pokušavam da ne obraćam pažnju na to. Moji postupci su, pre svega, opravdani meni, kako to neko drugi doživljava nije previše moja stvar. Svi smo mi negativci u nečijoj priči, ali meni je baš super, pravo da Vam kažem.

Malo tiše je taj „The Hit” za ovu godinu. Kako je nastala, koji su uticaji na takav zvuk?

Gde žurite? Godina još nije gotova! Malo tiše je samo uvertira za ono što tek treba da se desi, i to do kraja ove godine.

Koji ti je omiljeni komentar koji si dobio za ovu pesmu, a koja je najžešća negativna kritika?

Možda lažem, ali ne sećam se istančano negativne kritike, jedino komentari poput „zašto traje ovako kratko” i za to se zaista izvinjavam. A omiljeni komentar, hm (odvajam trenutak da razmislim), prva stvar koja mi pada na pamet je „au ovaj lik je i dalje živ, kida pesma”, to je donekle najlepša stvar koju sam mogao da čujem, da je moj povratak posle nekog dužeg vremena bio vredan čekanja.

Šta je bitnije, pregledi na Jutjubu, Spotifaj ili komentari nekog iskusnijeg muzičara/ repera/ kritičara?

Za mene, ovo drugo. Mnogo me više zanima poštovanje nego statistika.

Šta je, po tvom mišljenju, budućnost hip hopa?

Budućnost hip hopa je njegova dalja implementacija u sve grane muzike. Mnogi muzičari su to odlično radili do sad, a ja planiram da radim isto svojim novim zvukom, s obzirom na to da sam iz hip hopa potekao.

Koliko vreme političke korektnosti ograničava hip hop, tekstove, teme, način komunikacije?

Uf, ja možda nisam prava osoba za pitati tako nešto, pošto sam često nemilosrdno iskren i pričam ono što mislim, a sa druge strane me politika i ne zanima previše.

Nabroj nam tri MC-a, domaća, koji su najvise uticali na tebe, ali i tri nova za koje misliš da dolaze i za koje veruješ da će biti na vrhu nekad?

Verovali ili ne, ja domaću muziku nisam slušao do kad nisam počeo da se bavim istom, tako da je moj uticaj većinom iz strane muzike, a što se tiče MC statusa, to je možda prejaka reč, ali novi perspektivni artisti sa ogromnim potencijalom su Dante i, naravno, Jowam i ja.

Šta nas sve očekuje novo u budućnosti, uskoro, šta na duge staze, a za šta si siguran da nikad nećeš raditi?

Vrlo uskoro vas očekuje novi talas muzike, moderni Drum and Bass, a za neke dalje staze sam spremio i jednu divnu baladu, ali baladu u srži te reči. Ne želim da navodim ništa kao primer nečega što nikad neću raditi, jer ko zna kuda ovi putevi nose.

Fotografije: Privatna arhiva

Članak Svi smo mi negativci u nečijoj priči, ali meni je baš super se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Foto: Sami Rahim

Nedavno ste nastupile na Velvet festivalu. Kako ste se provele?

freekind.: Odlično! Super ekipa i prekrasno okruženje.

Vaše pesme su jako introspektivne i polaze iz deljenja ličnih osećanja i prevazilaženja situacija, kako i na Spotifaju piše u vašem opisu, a što je bio i moj osećaj na Velvetu. Kao posledica, nastupi su vam kao grupne terapije nakon kojih se čovek bolje oseća, pogotovo kada šaljete takve poruke uz takav groove i muziku. Kako je došlo do toga i da li vam je ovo bila namera ili je nastalo spontano, kroz stvaranje muzike i nastupe?

freekind. je nastao vrlo spontano, no kad smo shvatile da stvarno krećemo u taj projekt zajedno, bilo nam je važno da već u imenu imamo podsjetnik zašto to radimo. Na pitanje What kind of person do you want to be? The free kind.

Šta vam je najvažnije da prenosite svojom muzikom?

Mnogi glazbenici su svojom glazbom utjecali na nas i naš osobni rast i svjesne smo koju moć glazba može imati, tako da smo stvarno sretne kada čujemo doživljaje ljudi koji slušaju našu glazbu da utječe na njihove živote i pomaže im na neki način. Ne može bolje.

Šta vas najviše inspiriše da stvarate? I kako izgleda vaš kreativni proces stvaranja pesme?

Do sad je bilo tako da smo morale stvarati. Naša prirodna reakcija na neke događaje u životu je napraviti pjesmu o tome. Pošto je najčešće reakcija na neku situaciju odraz nas samih, uvijek smo se vraćale do introspekcije i te neke tematike. Dosta često je i iz tog razloga neka ideja ili razgovor početak pjesme i zatim se razvija glazbeno. Ponekad malo zadžemamo i svidi nam se groove, pa to stvorimo u pjesmu. Ovisi, nije uvijek isti proces.

Vaš zvuk je potpuno autentičan za ovaj deo Evrope – rekla bih da skoro nismo čuli ovako dobar ženski soul hiphop odavde dugo. Kako vi vidite život ovog žanra trenutno, kako u regionu, tako i u svetu? I kako biste vi svoj zvuk opisale?

Hvala! Taj žanr živi! Iskreno, obadvije smo dugo živjele u inozemstvu i danas se krećemo uglavnom po inozemstvu, tako da nemamo percepciju kakva je situacija u regionu. Vi nama pošaljite prijedloge da se malo educiramo.

Nedavno ste objavile svoj prvi LP. Koji biste rekli da je lajtmotiv albuma i kako je izgledao rad na njemu?

Rad na sebi. Ljubav prema sebi. Pošto je to prvi album, imalo nam je smisla da izrazimo to što vjerujemo da je i prvi korak prema načinu života u koji mi vjerujemo. Duševno zdravlje je čest problem i uzrok bolesti danas, što se reflektira i u našim životima. Album je odraz nekog našeg rasta i borbe sa duševnim problemima i potrazi za ravnotežom.

Foto: Giovanni Mafrici

Vidim da često nastupate, i to širom Evrope – posebno mi je zapao za oko broj nastupa u Velikoj Britaniji, Austriji i Nemačkoj. Zašto baš tamo? I kako izgledaju te turneje i nastupi svugde po Evropi?

Pišemo na engleskom. Tamo je ta glazba vrlo raširena i cijenjena. Jednostavno, veće države imaju više ljudi koji takvu glazbu poznaju i vole. Studirale smo u Austriji i imamo već neka poznanstva i iskustva tamo. Nastupi na raznim showcase-ima su nam otvorili vrata do svih tih raznih zemalja. Nastupi su različiti, ali uglavnom pozitivna iskustva i nama je super gdje god da jesmo.

S ozbirom na to da je jedna od vas iz Slovenije, a druga iz Hrvatske, gde je vaš duo u stvari stacioniran?

Ne znamo. Nigdje i svugdje.

Ko su vam najveći muzički uzori?

Teško možemo odogovoriti na to pitanje, ali recimo da nas je najviše zbližila ljubav prema Soulqarians-ima. Common, Erykah Badu, J Dilla, The Roots, itd.

Da li postoji neko sa kime biste voleli da uradite collab?

Nina u svakom intervjuu odgovori Little Simz i nada se pozivu jednog dana. Držimo palčeve.

Kakvi su vam dalji planovi?

Volimo i nastupe, ali trenutno nas stvarno veseli pomisao da napokon imamo vremena ponovno se posvetiti jednostavno sviranju i stvaranju glazbe. Bez deadline-ova, pritiska i bilo kakvih inputa. Samo nas dvije i kreativa maksimalno. To je plan. Voljele bismo i surađivati sa drugim glazbenicima i producentima, vidjet ćemo. U svakom slučaju da još više ljudi čuje našu glazbu i da upoznamo ljude koji su inspirativni u kojem god svijetu (umjetničkom) se kretali.

Naslovna fotografija: Sami Rahim

Članak freekind. – muzika za slobodne ljude se pojavljuje prvo na Oblakoder.