Povodom premijere, autor predstave Igor Koruga je rekao: „Drago mi je da smo stigli do finalne tačke jednog zajedničkog, posvećenog tromesečnog rada, i da se predstava konačno odigrala pred publikom. Presrećan sam što sam imao priliku da radim sa ovih šest fantastičnih umetnika zajedno na jednom mestu, da razmenjujemo iskustva i znanja, i prevazilazimo naše generacijske razlike. Ova predstava prosto ne postoji bez njih, bez njihovih ekspertiza, iskustava, sećanja, priča, istraživanja, metoda, praksi…Stoga sve što su dali u ovom procesu veliki je poklon, a posebno to da stoje pred publikom i pred plesnom scenom, prvi put zajedno, udruženi, snažni a opet tako iskreni, ranjivi. Neizmerno sam zahvalan na njihovoj podršci i želji da se sve ovo ostvari. A posebno zahvaljujem Milici Ivić, saradnici bez koje ovaj koncept ne bi ni uspeo da se realizuje, kao i svim ostalim saradnicima – na njihovom strpljenju i posvećenom radu na predstavi“.

Drugo izvođenje predstave zakazano je za petak 21. april u 20 časova, u Bitef Teatru.

Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave jeste pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić.  Ovih šest umetnica i umetnika zajedno, izvođači su predstave, odnosno „arhive u pokretu“ – otelovljujući nedovoljno zabeležene zapise kretanja, doživljaja, sećanja, oralnih istorija iz njihovih umetničkih opusa – u trenutku kada ne postoji zvaničan institucionalni okvir arhiviranja lokalne plesne scene.

Kroz transgeneracijsko (samo)propitivanje fizičkih, društvenih, emocionalnih, ekonomskih, ideoloških i drugih (uglavnom nevidljivih) ranjivosti iza njihovog kulturno-umetničkog rada i prakse, preispituju se ujedno i taktike, principi, (re)pozicioniranja i kontradiktornosti njihove samoodrživosti kao oblika otpora, kritike i zajedništva u turbulentnim društveno-političkim okolnostima rada i života tokom poslednjih četredeset godina. Šta o svemu tome iz današnje perspektive imaju da kažu (umetnički i lično) Antonović, Todorović, Jović, Pajović, Čakširan i Krsmanović Tasić? Šta nose i kriju njihova tela? Na koje načine se nestalnost arhiviranja jednog vremena i istorije odražava kroz nestalnost same umetničke izvedbe (predstavu)? Kako plesna umetnost (nezavisne scene) opstaje kao relevantno društveno, kulturološko i političko sredstvo za re- i pre-oblikovanje društvenog tela? Želja da se napravi čvrsta istorija, sigurno se završava neuspehom. Pitanje je samo, za koga?

Uz autora i koreografa Igora Korugu i izvođače, na predstavi su radili dramaturškinja Milica Ivić, kompozitor Luka Mejdžor, Mane Radmanović zadužen za grafičko oblikovanje, Boris Butorac, dizajner svetla, producentkinja Marijana Cvetković, kao i koordinator Marko Pejović i organizator Filip Perić.

Predstavu realizuje Stanica Servis za savremeni ples uz podršku projekta Dance On, Pass On, Dream On, programa Kreativna Evropa i Ministarstva kulture Republike Srbije, a partneri su Kulturni centar Magacin i Bitef Teatar.

Fotografije: Vladimir Opsenica

Članak Premijerno izvedena plesna predstava Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom autora Igora Koruge se pojavljuje prvo na Oblakoder.